Скулптура у збирци Галерије Рајка Мамузића

More documents

Recommendations

Info

RAD MUZEJA VOJVODINE 46 ISTORIJA UMETNOSTI Henri Mura. Slobodno se moè re}i da je generacija vajara posle 1950. godine iznela borbu za slobodu umetni~kog stvarawa. Traèwe novih autenti~nih izraza odve{}e ih u savremene tokove svetske skulpture i u svet novog senzibiliteta. Zapo~iwe vreme sudara razli~itih poimawa likovnosti uop{te, a skulpture posebno. Mnogi umetnici, me|u wima i autori ~ija se dela nalaze u Poklon zbirci, obra}aju se specifi~nim konceptima plasti~nog izraza izgra|uju- }i slobodnije sopstveni izraz u skladu sa snagom svog talenta i estetskog ose}awa. Artikulacija umetni~kih ideja ovih umetnika odvija}e se ubudu}e, vi{e ili mawe uspe{no, u smislu prihvatawa i punog razumevawa savremenih vajarskih tendencija u svetu. O tom vremenu je Lazar Trifunovi} zapisao: „Iz istorijskog razvoja srpske skulpture do po- ~etka {este decenije kada po~iwe wen preporod do{li su antropomorfizam kao predmet plastike, intimizam kao karakteristika wenog izraza, 302 Jovan Sojdatovi}: Su|aje, 1970. bronza, 100h46h20 konzervativnost kao estetsko opredeqewe i duboka inertnost prema prostoru i strukturi materijala“. 2 Pojava slobodne forme po~etkom {este decenije, kroz koju su transponovani antropomorfni oblici, udaqava skulpturu od obi- ~ne percepcije sveta objektivnog postojawa i dovodi je do umetni~ke vizije kroz koju se jasno ose}a umetni~ki stav, bogatstvo misli i kreativna mo}. Ve}i broj zastupqenih autora u Zbirci se mogu svrstati u grupu umetnika koji su ostali verni prirodnim oblicima i realisti~kom konceptu usvajaju}i primamqive stilizacije i svode}i oblike. „Gotovo tradicionalan kocept“ 3 Nikole Jankovi}a sigurno ga svrstava u ovu grupu vajara. Nepovodqiv za aktuelnim trendovima 50-tih i 60-tih godina qudsku figuru tretira realisti~ki, a od modernizma uzima slobodnu modelaciju povr{ina i redukciju forme. Omiqena disciplina Jankovi}a, portret, po~etkom pedesetih odi{e stilizacijom koja ukazuje na novi odnos prema plasti~noj obradi, svode}i formu na jednostavne, ali karakteristi~ne oblike bez insistirawa na detaqima (Portret balerine, 1957; Autoportret, 1960; Sava [umanovi}, 1960; Nandor Glid, 1962; Voja ôlanovi}, 1964–65), ali sa jasno nagla{enim individualnim psiholo{ko-karakternim svojstvima. Kao ideal savr{eno oblikovane forme, ènski akt zaokupqa pa`wu ovog vajara bilo u vidu torza ili cele figure (Torzo, 1960, Kupa~ica, 1965). Po Lazaru Trifunovi}u Nikola Jankovi} je naj~istiji predstavnik neotradicionalizma „u ~ijem delu sve odlike ovog shvatawa dolaze do punog izraàja“. 4 Tradicionalan koncept skulpture prihvatile su i Angelina Gatalica i Milica Ribnikar. Dve ène – vajarke, otkrivaju kroz svoje radove dva sli~na umetni~ka senzibiliteta. Obe oblikuju}i emotivno u zatvorenoj realisti~koj formi i klasi~nog izraza odaju jake umetni~ke li~nosti, ali istovremeno i poeti~ne. Razvojni put Gatalice kretao se od sasvim realisti~ki koncipiranih figura (@enska figura – sede}i akt, 1957; Vojvoda Mi{i} – skica za spomenik, 1978; Vojvoda Mi{i}, 1978), do punije stilizacije (Sv. Sava). Skulpture su mawih dimenzija, a jednostavnost i linije arhajske umetnosti, te strogost u oblikovawu forme doprinosi utisku monumentalnosti.
SKULPTURA U ZBIRCI GALERIJE RAJKA MAMUZI]A NADA STANI] Iako su u po~etku figure realisti~ne (@enska figura sa ogrlicom, 1952) nagove{tavaju Milicu Ribnikar kao vajara lirskih formi, ~ija }e se poeti~nost odraziti i pri izboru motiva i sadrìne i pri pristupu materijalu i wegovoj obradi. Portreti (@enski portret, 1952; Portret, 1995) osen~eni blagom senkom stilizacije, sa nagla{enim detaqima lika – krupne o~i ili dugi vrat – vrlo izraàjni i karakterni, sa puno smisla za harmoniju oblika i diskretno nagla{enog izraza, zra~e setnom lirikom. Izvijene forme ènskih tela, ~ulne, mekih i zaobqenih, svedenih linija, odi{u precizno{}u (Sede}a figura, 1985, Figurina, 1995). Jednostavnost i neposrednost umetni~kog izraza pot- ~iwena je jednoj izrazito ènskoj ose}ajnosti i suptilnosti. „Po{av{i od tradicionalne skulptorske vrste – portreta – Zarin je u woj ostvario siguran i dosledan put, daju}i na mahove, prema potrebi, mesta razli~itim akcentima idealizma i ne`nosti“. 5 Kao pristalica ~iste, svedene forme i modelacije, osloba|a se uticaja svog u~iteqa Sretena Stojanovi}a, a naro~ito posle izlo`be Henri Mura produbquje i u~vr{}uje svoja uverewa. Prema li~nim sklonostima i vlastitom senzibilitetu opredequje se za stilizovanu i redukovanu formu. Na samom po~etku obra|uje portrete realisti~ki, ~ak sa akcentima idealizma, da bi ve} po~etkom 50-tih godina prirodni oblici transponovani jednim unutra- {wim doìvqajem bili redukovani na jednostavnije forme. Portreti sa unutra{wom snagom li~nosti na{li su izraza u sna`noj modelaciji, punim zatvorenim volumenima sa sugestivno nazna~enim fizionomskim detaqima (Autoportret, 1952). Istovremeno Zarin traì nove izraze u rasporedu volumena i masa idu}i ka geometrijskoj stilizaciji (Rat–umiru}i, 1959). Masu tela je kubisti~ki ra{~lanio, a strukturu oblika i wihovu organizaciju zasnovao na principima kontrasta. U sedmoj deceniji Zarin se potpuno odvaja od antropomorfizma i na „Lete}im objektima–pticama“ figurativne oblike potpuno pretvara u asocijativne sadràje, a volumen u geometrijski definisane forme (Lete}i objekat–ptica, 1962). Kroz ciklus „Ruke“ nagla{enu geometrizaciju oblika suprotstavqa masi i kontrastima svetlo–tamno (Ruke–signal za kosmos, 1966; Znak delo, br. 19, 1969). Nikola Jankovi} Koka: Portret balerine, 1957. bronza, 41h41h27 Krugu figurativnog, antropomorfnog ekspresionizma 6 ili egzistencijalnom ekspresionizmu 7 pripadaju Jovan Soldatovi}, Matija Vukovi} i Vladeta Petri}. Ose}awe o~aja, razo~arawe, strah od novog rata i atomskih eksperimenata velikih sila zahvatili su jedan broj umetnika pedesetih godina. Na razli~ite na~ine ispoqavaju nemir, atmosferu stradawa i neizvesnost u budu}nosti, ali su im zajedni~ki napori da „se umetni~ki doìvqaji rata oplemene novom formom i pro`mu idejama egzistencijalizma.“ To su uspevali izduènim oblicima, otvorenim povr- {inama, dinami~nim rasporedom masa i dramati~nom igrom povr{ina. Skulptura Jovana Soldatovi}a pokazuje izrazitu individualnost, poznavawe tehnologije i uspe{no re{avawe plasti~nih problema. U obradi forme skulpture odstupa od klasi~ne, otvara povr{inu i pretvara je u iskidanu i prozra~nu, ~ime stvara mogu}nost za svetlosne efekte, pomo}u kojih podjednako podvla~i i dramati~no i lirsko. Rastere}uje jezgro mase doprinose}i tako razigranoj konstrukciji, a prostor postaje sastavni deo skulpture. Na izduènim i krhkim figurama aktivno se proìmaju i uzajamno povezuju volumen i prostor, wihovi pokreti manifestuju gr~ i bezna|e (Sede}i s pajacem, 1953). 303
Page 1: Neosporna je ~iwenica da skulptura
Page 5 and 6: SKULPTURA U ZBIRCI GALERIJE RAJKA M

Скулптура у збирци Галерије Рајка Мамузића

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?