košnica rodna voja - Beekeeping Dragoslav

zovemo kao standard (Bugarski,
Štipski) po gradovima
gde se najviše primenjuju. Isto
tako ima i takvih košnica koje
sami pĉelari izmisle. Nakon
nekoliko godina sami uvide da
to što su uradili ne vredi, ali
prošle su godine koje se ne
vraćaju.
Naĉin na koji mi pĉelarimo
je seleće pĉelarstvo. Oko 70-
80% od tih 3500 košnica se
sele. Na poĉetku sezone marta
i aprila pĉelinjaci su oko gradova
i u okolnim selima. Tu
vegetacija ranije dolazi, pogotovo
kada vršimo stimulisanje
matice sa šećernim
sirupom. Tu se društva brţe
razvijaju i mogu, ako vremenski
uslovi pogoduju da daju
po jedan nastavak meda pre
selidbe. Selidba najćešće poĉne
oko prvog jula. Tada se
pĉelinja društva sele u planine
gde preovlaĊuje hrastova šuma.
Pĉele sakupljaju medljiku.
Ako je rod dobar, a takoĊe i
klimatski uslovi pogoduju,
mislim na vlagu i tamperaturu,
ukoliko je umereno topla i
konstantna, onda moţemo da
oĉekujemo mnogo meda
(šumski tamni), ali to se
40
veoma retko dogoĊa, moţda
jednom u 10 godina.
Roj u hrastovoj šumi
Poslednje nekoliko godine
su veoma slabe sa medom,
prosek je negde oko 10 kilogama
po društvo, pa i niţe.
Pĉelari ne gube nadu i u tim
godinama i mogu da kaţem da
su skoro svi proširili svoje
pĉelinjake za po nekoliko pĉelinja
drušva zato što se kod
nas stimuliše pĉelarstvo koje
je poĉelo pre 3 godine. Za
jedno pĉelinje društvo drţava
Makedonija daje nam po 500
denari (oko 8 Eura) i zato su
svi proširili svoje pĉelinjake.
Preveo mr Naum Bandţov