košnica rodna voja - Beekeeping Dragoslav
košnica rodna voja - Beekeeping Dragoslav
košnica rodna voja - Beekeeping Dragoslav
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
SRPSKI PĈELAR<br />
ĈASOPIS ZA PĈELARSKU NAUKU I PRAKSU<br />
MAGAZINE “SERBIAN BEEKEEPER”<br />
IZDAVAĈ-PUBLISHER<br />
Društvo pĉelara “Duboĉica”<br />
Leskovac<br />
Ul. Slavka Zlatanovića br. 35<br />
16000 Leskovac<br />
GLAVNI I ODGOVORNI<br />
UREDNIK - EDITOR<br />
<strong>Dragoslav</strong> Ilić Šeš<br />
Tel. 016 - 281 666<br />
Mob.063 – 42 82 36<br />
Email:<br />
dragoslav.ses@gmail.com<br />
2<br />
REDAKCIJA-EDITORIAL:<br />
prof. dr Kostadin Triĉković<br />
prof. dr Moma Denić<br />
mr Naum Bandţov<br />
dr. vet. med. Mihajlo Ilić<br />
dipl. ing. polj.<br />
Zoran Stamenković<br />
dipl. ing. polj. Dejan Pešić<br />
profesor Vlada ĐorĊević<br />
LEKTOR<br />
Ana Jovanović
S A D R Ţ A J<br />
Ţivadinović Rodoljub pĉelarskom nestruĉnošću nastavlja da uništava<br />
srpsko pĉelarstvo.................................................................................4<br />
Razvoj endotermiĉke toplote u ranom periodu ţivota medonosnih<br />
pĉela...................................................................................................13<br />
Ekološko-biološka kombinovana metoda pĉelarenja dvojnim<br />
društvima u LR košnici.....................................................................17<br />
Linija za izradu pogaĉa......................................................................29<br />
Košnice III deo..................................................................................33<br />
Pĉelarsko udruţenje Matica iz Vinice - R. Makedonija....................38<br />
Slovenaĉki pĉelari najzad otvorili oĉi...............................................41<br />
Pretnje Ţivadinoviću istina ili obmana..............................................45<br />
Aleksandri Mihajlović.......................................................................52<br />
Pĉelaforizmi.......................................................................................55<br />
Vic.....................................................................................................56<br />
Naivna pĉelarska poezija...................................................................58<br />
3
ŢIVADINOVIĆ RODOLJUB<br />
PĈELARSKOM NESTRUĈNOŠĆU<br />
NASTAVLJA DA UNIŠTAVA<br />
SRPSKO PĈELARSTVO<br />
OSVRT NA ĈLANAK „KONAĈNO OBJAŠNJENJE<br />
SINDROMA NESTAJANJA PĈELA“<br />
OBJAVLJENOG U ĈASOPISU PĈELAR<br />
BROJ 11, NOVEMBAR 2010. STR. 541 AUTORA<br />
ŢIVADINOVIĆ RODOLJUBA IZ ŢITKOVCA<br />
Ĉlanak će se analizirati<br />
samo na osnovu teksta koji je<br />
objavljen u ĉasopisu Pĉelar,<br />
bez provere taĉnosti navoda i<br />
prevoda.<br />
Srpski pĉelari su navikli da<br />
se u ĉasopisu Pĉelar objavljuju,<br />
laţi, obmane, nekorisni<br />
ĉlanci, štetni ĉlanci, ĉlanci za<br />
samoreklamiranje, da se decenijama<br />
vrte iste teme i sliĉne<br />
gluposti. Oni koji rade na<br />
ĉasopisu nikako da shvate da u<br />
njemu ne sme da se objavi<br />
ništa što je pogrešno, jer<br />
pĉelari gledaju na ovaj ĉasopis<br />
kao na neku vrstu pĉelarske<br />
Biblije, tako da sve što proĉitaju<br />
u njemu uzimaju zdravo<br />
za gotovo i automatski prime-<br />
4<br />
Ţivadinović Rodoljub<br />
iz Ţitkovca<br />
njuju. U isto vreme rukovodstvo<br />
SPOS-a nesposobno da<br />
se „uzdigne iznad sebe“ i prizna<br />
svoju nesposobnost, gradi<br />
titoistiĉki kult liĉnosti i pokazuje<br />
maksimalnu bezoĉnost
obmajući pĉelare da je njihov<br />
rad neverovatan napredak za<br />
srpsko pĉelarstvo, put u Evropu,<br />
pa moţda i put u raj.<br />
Kako je u pomenutom ĉlanku<br />
baĉen akcenat na viruse,<br />
neophodne je prvo dati osnovne<br />
podatke o virusima.<br />
Virusi su neprestano prisutni<br />
u svakodnevnici kao pojam<br />
stalne, ĉesto veoma ozbiljne<br />
pretnje zdravlju: ljudi, biljaka,<br />
ţivotinja, i drugih organizama.<br />
Za viruse se moţe reći da<br />
predstavljaju prelazni oblik<br />
izmeĊu ţivog i neţivog sveta.<br />
IzgraĊeni su samo od dve<br />
komponente. Od nukleinske<br />
kiseline DNK ili RNK, i<br />
proteinskog omotaĉa. Virusi<br />
su ultramikroskopski, organizmi<br />
nesposobni da se razmnoţavaju<br />
van ćelije domaćina.<br />
Izvan ćelije domaćina oni ne<br />
pokazuju osobine ţivih bića.<br />
Posle pripajanja za ćeliju<br />
domaćina virus postaje aktivan<br />
i ubacuje svoj sadrţaj u ćeliju<br />
(kao ubrizgavanje teĉnosti<br />
špricom za injekcije). Virus u<br />
ćeliji preuzima kontrolu nad<br />
molekularnim aparatom domaćina<br />
i koristi ga za sopstveno<br />
razmnoţavanje. Ćelija doma-<br />
5<br />
ćina tada stvara delove virusa,<br />
a ne materije koje su njoj potrebne<br />
za normalan rad. To u<br />
domaćinu dovodi do bolesti.<br />
Pĉele ţive sa virusima i<br />
drugim patogenima od svog<br />
nastanka do danas. Priroda im<br />
je stvorila odbrambene mehanizme<br />
koji su im omogućili da<br />
opstanu.<br />
Ţivadinović je u dubokoj<br />
zabludi kad kaţe: „Konaĉno<br />
objašnjenje sindroma nestajanja<br />
pĉela“ i to je njegov problem,<br />
ali to što dovodi u tešku<br />
zabludu sve pĉelare Srbije to<br />
je već ozbiljan drţavni problem.<br />
Oĉigledno je, da je<br />
Ţivadinović promenio izvor<br />
informacija, ali ćud nije. Za<br />
njega su nekad bili senzacionalni<br />
ĉlanci objavljeni u makedonskim<br />
ĉasopisima, a sadu su<br />
to ĉlanci iz ameriĉkih ĉasopisa.<br />
Na poĉetku ĉlanka je objavljena<br />
interesantna informacija<br />
da su ameriĉki nauĉnici otkrili<br />
novi virus kod pĉela, iridescentni<br />
virus kod beskiĉmenjaka<br />
(eng. Invertebrate Iride Virus,<br />
skraćeno IIV).<br />
U šestom pasusu ĉlanka se<br />
kaţe: „Rezultati su izrazito
ukazivali na to da kombinacija<br />
nosema ceranae i IIV virusa<br />
ima veze sa povećanom<br />
smrtnosti kod pĉela.“ Nije<br />
jasno ĉemu ovoliko Ţivadinovićevo<br />
ĉuĊenje kad je ovo<br />
poznato u medicini od davnina,<br />
to je azbuka medicine.<br />
Normalno je da povećanje<br />
broja patogena, i kombinacija<br />
razliĉitih patogena u jednom<br />
organizmu povećava smrtnost<br />
svakog ţivog bića pa i pĉela.<br />
Svako zna da prilikom konzumiranja<br />
alkohola ne treba da<br />
meša pića, da ne bi završio u<br />
komu.<br />
U pasusu pod naslovom<br />
„Praktiĉni saveti za pĉelare“<br />
Ţivadinović uleće u veoma<br />
opasnu zamku u koju uvlaĉi i<br />
ĉitaoce ĉasopisa Pĉelar.<br />
Ako neka otkrića potiĉu iz<br />
svetskih nauĉnih institucija, i<br />
objavljena su u poznatim svetskim<br />
ĉasopisima, ne mora da<br />
znaĉi da su znaĉajna i korisna.<br />
Amerikanci stalno izbacuju<br />
„senzacionalna otkrića“, koja<br />
fasciniraju samo pĉelarske<br />
naivce, a ipak nikako da<br />
zaustave masovno stradanje<br />
pĉela, niti će ga uskoro<br />
zaustaviti, jer su sasvim na<br />
6<br />
pogrešnom putu. MeĊutim<br />
ovaj ĉlanak pokazuje da<br />
preporuke nauĉnih institucija<br />
mogu da budu štetna za<br />
pĉelarstvo. Zato ne treba uvoziti<br />
glupoisti iz inostranstva.<br />
Predpostavka ameriĉkih nauĉnika<br />
koja je izreĉena u<br />
pomenutom pasusu: „Izgleda<br />
da je postavljanje pĉela na<br />
tople i sunĉane lokacije od<br />
pomoći,“ i na osnovu toga<br />
Ţivadinovićevo zakljuĉivanje<br />
koji tvrdi: „To takoĊe zatvara i<br />
dugogodišnju debatu meĊu<br />
pĉelarima u vezi sa postavljanjem<br />
<strong>košnica</strong> na osunĉanu<br />
lokaciju u odnosu na postavljanje<br />
<strong>košnica</strong> u hladovinu,“<br />
su zasnovani na osnovu aspekta<br />
jednostranog i ograniĉenog<br />
logiĉnog zakljuĉivanja. Ovde<br />
je upotrebljena logika: „Crna<br />
krava – belo mleko.“ Po njihovoj<br />
logici pošto je mleko uvek<br />
belo proizilazi da su sve krave<br />
crne, pa tako pošto se većina<br />
virusi IIV ne umnoţava na<br />
visokim temperaturama, pĉele<br />
treba izvući iz hladovine<br />
njihovog prirodnog staništa<br />
šuma, i postaviti ih na<br />
neprirodnim staništima, na<br />
toplim i sunĉanim lokacijama.
Svima je jasan nivo njihovog<br />
logiĉkog zakljuĉivanja. U<br />
viševekovnoj istoriji medicine<br />
nije zabeleţeno da je ĉoveku<br />
izleĉen grip promenom adrese<br />
stanovanja. Da li to pĉelama<br />
nije poznato koje je njihovo<br />
prirodno stanište i ne znaju šta<br />
im treba ili to ne znaju<br />
Ţivadinović i amerikanci. Svako<br />
ko bar malo poznaje<br />
pĉelarstvo sigurno će verovati<br />
pĉelama. Neće biti zaĉuĊujuće<br />
ako pojedini pĉelarski „struĉnjaci“<br />
preporuĉe da se pĉele<br />
drţe u rerni šporeta kao<br />
preventiva od napada virusa.<br />
Bilo bi dobro da Ţivadinović<br />
pita ameriĉke nauĉnike koji je<br />
šporet bolji stari Smederevac<br />
na drva ili elektriĉni i na kojoj<br />
temperaturi da se greje rerna.<br />
Kada pĉele u rerni budu<br />
uginule znaće se da nisu od<br />
virusa, već od visoke temperature.<br />
Ameriĉki pĉelari zahvaljujući<br />
njihovim nauĉnicima i<br />
srpski pĉelari zahvaljujući<br />
Ţivadinoviću mogu da budu<br />
spokojni, treba samo da<br />
postave svoje pĉele na Suncu,<br />
da se peku i neće imati<br />
oboljevanje pĉela od virusa. U<br />
toku letnjih vrućina ĉovek,<br />
7<br />
pas, i sve što je ţivo beţi u<br />
hladovinu, a pĉele ĉije je<br />
košnice „pĉelar“ postavio na<br />
sunĉanom mestu, osuĊene su<br />
na muke, moraju da se peku na<br />
Suncu. Pĉela nije puţ pa da<br />
svoju kuću prenese u<br />
hladovinu već mora da bude<br />
na onom mestu gde ju je<br />
ĉovek osudio.<br />
U istom pasusu se kaţe:<br />
„Nekoliko pĉelara nas je obavestilo<br />
da imaju više problema<br />
sa pĉelama u oblastima sa<br />
ĉestom maglom ili u brdovitim<br />
oblastima sa hladnijim vremenskim<br />
uslovima“. Ova reĉenica<br />
govori sve i ĉini ovaj<br />
ĉlanak više nego neozbiljnim.<br />
Nameće se pitanje kakvi su to<br />
nauĉnici ako oni donose<br />
odreĊene zakljuĉke na osnovu<br />
rekla-kazala nekoliko pĉelara.<br />
Ameriĉki nauĉnici su morali<br />
da svoje tvrdnje zasnivaju<br />
samo na nauĉno-eksperimentalnom<br />
radu gde bi ukljuĉili<br />
nekoliko hiljada pĉelinjih<br />
društava paralelno posmatrajući<br />
pĉelinja društva sa<br />
staništem u hladu i na Suncu,<br />
pa da na osnovu toga utvrde<br />
na kojim lokacijama IIV virusi<br />
više ugroţavaju pĉele. TakoĊe
su mogli i da prouĉe statistiĉke<br />
podatke o broju već stradalih<br />
društava na staništima sa razliĉitom<br />
mikroklimom. Umesto<br />
ozbiljnih nauĉnih izuĉavanja<br />
oni svoje tvrdnje zasnivaju na<br />
predpostavkama, tako da je<br />
sve ovo ne samo neozbiljno,<br />
već i smešno. Ovde se gubi iz<br />
vida da su u brdovitim oblastima<br />
sa hladnim vremenskim<br />
uslovima loše pašne priliki.<br />
Apsurdno je uporeĊivati zdravlje<br />
pĉela u lošim i dobrim<br />
ţivotnim uslovima. Klimatske<br />
i pašne prilike, prilikom uporeĊivanja<br />
pĉelinjih društava u<br />
razliĉitim oblastima ne mogu<br />
se i ne smeju odvajati, jer su<br />
oba faktora uslovljavajuća na<br />
zdravlje i celokupan ţivot<br />
pĉela. Ĉak i pĉelari poĉetnici<br />
znaju da pĉelinja društva u<br />
oblastima sa lošim klimatskim<br />
i pašnim prilikama mnogo više<br />
oboljevaju i stradaju od<br />
društava koja ţive u dobrim<br />
klimatskim i pašnim prilikama.<br />
Virusi nikad ne napadaju<br />
pĉele zbog magle, brdovitosti<br />
ili hladnoće, oni pre svega<br />
napadaju pĉele ĉiji je organizam<br />
oslabljen, a zašto je<br />
pĉelinji organizam oslabljen je<br />
8<br />
sasvim drugo pitanje. Dakle<br />
rešenje nije u traţenju virusa u<br />
pĉelama, već u odgovoru na<br />
pitanje: „ Zašto je organizam<br />
pĉela oslabljen pa u njega<br />
moţe da uĊe sve što poţeli, i<br />
kako zatvoriti vrata pĉelinjeg<br />
organizma za viruse. Ove<br />
osnovne stvari iz pĉelarstva i<br />
medicine ne znaju samo pĉelari<br />
koji su zalutali u pĉelarstvu.<br />
Ne uništavaju virusi već<br />
neznanje ĉoveka.<br />
Poznato je da nekim virusima<br />
odgovara visoka temperatura<br />
za njihovo umnoţavanje.<br />
Da li to znaĉi da pĉelari treba<br />
da spašavaju svoje pĉele od<br />
IIV virusa, a da ih izlaţu<br />
drugim virusima i da ih od<br />
njih gube. Kao što niske<br />
temperature negativno utiĉu na<br />
pĉele, tako i visoke temperature<br />
narušavaju ţivot i zdravlje<br />
pĉela. Sva ţiva bića su<br />
zdravija i bolje se osećaju u<br />
svom prirodnom staništu sa<br />
mikroklimom na koju su se<br />
privikavala milionima godina.<br />
U ovom ĉlanku se tvrdi da<br />
stavljanje pĉela u neprirodne,<br />
gore uslove ţivota od<br />
potrebnih poboljšava zdravlje<br />
pĉela, što je van pameti.
Lepezačice – odrţavanje mikroklime košnice i legla<br />
mora da bude u granicama prirodno potrebnog<br />
Svaki organizam na zemlji<br />
zahteva odreĊene, potrebne<br />
ţivotne uslove, bilo koji<br />
poremećaj negativno utiĉe na<br />
ţivot, rad i zdravlje tog<br />
organizma. To isto se odnosi i<br />
na pĉele. One nisu nikakav<br />
izuzetak. Jedino su izuzetak u<br />
pogledu ugroţenosti. Najugroţenija<br />
su vrsta na svetu.<br />
Ugrozio ih je ĉovek svojim<br />
izopaĉenim umom.<br />
Ameriĉki nauĉnici i Ţivadinović<br />
negiraju biologiju. Nauka<br />
biologije se vekovima razvijala<br />
i kaţe da je stanište od<br />
presudnog znaĉaja za ţivot<br />
9<br />
svakog organizma na zemlji<br />
pa i pĉela. Za pĉelinje društvo<br />
su sudbonosne mikroklime<br />
pĉelinjaka, košnice i legla. Sve<br />
tri mikroklime su u uzajamnoj<br />
korelaciji i utiĉu na celokupan<br />
ţivot i rad pĉelinjeg društva.<br />
Pĉele, bez obzira gde je njihov<br />
dom, da li u hladu ili na<br />
Suncu, moraju da odrţavaju<br />
mikroklimu košnice i legla u<br />
granicama prirodno potrebnog.<br />
U Srbiji, sa klimom od ĉetiri<br />
godišnja doba najbolje uslove<br />
ţivota pĉelama pruţaju šume.<br />
Tako pĉele u šumi u toku<br />
jeseni, zime i proleća kada na
drveću nema lišća izloţene su<br />
Suncu koje ih greje. U toku<br />
leta kada su nesnosne vrućine,<br />
lišće šumskog drveća štiti<br />
pĉele od pregrejavanja i pruţa<br />
im idealnu mikroklimu. U<br />
društvu ĉija je <strong>košnica</strong> na<br />
Suncu pĉele su primorane pre<br />
svega na regulaciju mikroklime,<br />
a pĉele ĉija je <strong>košnica</strong> u<br />
hladu svu svoju snagu usmeravaju<br />
na sakupljanju hrane.<br />
Ovo samo pokazuje da je<br />
neko kao loš Ċak koji preskaĉe<br />
lekcije, preskoĉio lekcije iz<br />
biologije pĉela i direktno prešao<br />
na bolesti pĉela, ali ni to<br />
nije dobro savladao. Problem<br />
pĉela je veoma kompleksan i<br />
ne rešava se zavlaĉenjem glave<br />
u epruvetu. Nije problem u<br />
virusima i drugim patogenima<br />
već u ĉoveku. Mnogo opasnije<br />
od virusa su instrukcije kvazi<br />
struĉnjaka.<br />
Milan, pĉelar iz okoline<br />
Leskovca, je 2010. godine našao<br />
tri pĉelinja društva u<br />
prirodnim <strong>košnica</strong>ma, u stablu<br />
drveta. Nije ih našao na toplim<br />
i sunĉanim lokacijama, već u<br />
svom prirodnom staništu, duboko<br />
u šumi, u hladu stogodišnjih<br />
hrastova.<br />
10<br />
Pčelar Milan sa pčelama u<br />
panjevima
U ĉlanku stoji da su<br />
Amerikanci potrošili preko 60<br />
miliona dolara na dosadašnja<br />
istraţivanja. Nisu morali da<br />
bacaju tolike pare. Korisnije bi<br />
bilo da su za ta sredstva kupili<br />
hranu za gladnu decu Afrike.<br />
Apsurdno-komiĉno je traţiti<br />
rešenje koje već postoji. Najvaţnija<br />
karakteristika njihove<br />
apsurdnosti je tragiĉnost, jer<br />
stradalo je na milione pĉelinjih<br />
društava u Americi i ĉitavom<br />
svetu, a pogrešne instrukcije<br />
uništiće još veći broj. ZaĉuĊujuća<br />
je njihova slepost.<br />
Upozorenje na opasnost koja<br />
preti pĉelama, kao i mere koje<br />
treba preduzeti date su još<br />
11<br />
davne 2003. godine, na<br />
Apimondiji u Sloveniji i to u<br />
radovima: „Extermination of<br />
autochthonous races“ i „The<br />
rulf of territorial maximum“.<br />
U njima se istiĉe da strategiju<br />
oĉuvanja pĉela treba usmeriti<br />
u preventivu, a ne u leĉenju.<br />
Srpskim pĉelama Sindrom<br />
CCD neće moći ništa ukoliko<br />
se pĉelari budu pridrţavali<br />
sledećih uputstava. Dakle,<br />
preventiva za sve viruse, bolesti<br />
i ostale nedaće pĉela je :<br />
1. Da ne primenjuju apsolutno<br />
ništa što proĉitaju u<br />
ĉasopisu Pĉelar.<br />
2. Da ne prihvataju instrukcije<br />
kvazi struĉnjaka.<br />
3. Da sve što primenjuju<br />
bude u skladu sa prirodnim<br />
naĉinom ţivota<br />
pĉelinjeg društva.<br />
4. Da im pĉelinjaci imaju<br />
odgovarajuću mikroklimu,<br />
tj. da budu u hladu<br />
listopadnog drveća.<br />
5. Da njihove košnice<br />
pĉelama pruţaju potrebnu<br />
mikroklimu, da su bez
otvora na podnjaĉi i<br />
poklopnoj dasci.<br />
6. Da u <strong>košnica</strong>ma uvek<br />
imaju minimum 20 kg.<br />
hrane.<br />
7. Da u sluĉaju potrebe<br />
dopunu zaliha hrane<br />
izvrše do 31. avgusta.<br />
8. Da u periodu od 1.<br />
septembra tekuće godine<br />
do 1. marta naredne<br />
godine ne vrše nikakvo<br />
prihranjivanje pĉela.<br />
9. Da matice proizvode<br />
sami, koristeći više majki<br />
matica.<br />
10. Da ĉuvaju samo srpsku<br />
kranjsku rasu.<br />
11. Da unište sve matice ĉije<br />
pĉele po osobinama ili<br />
izgledu ne odgovaraju<br />
srpskoj kranjskoj rasi.<br />
12. Da redovno i na vreme<br />
otklanjaju Varou.<br />
Srpski pĉelari posebno<br />
treba da budu obazrivi kada je<br />
ĉasopis Pĉelar u pitanju, koji<br />
je u pĉelarskoj štampi šund<br />
ĉasopis. Ovakvi ĉlanci objavljeni<br />
u ovom šund ĉasopisu<br />
12<br />
uzrokuju nemerljivu štetu srpskom<br />
pĉelarstvu. Najopasnija<br />
„bolest“ za srpske pĉele je<br />
sigurno ĉasopis Pĉelar koji je<br />
uništio više pĉela i od varoe, i<br />
od ameriĉke kuge i svih ostalih<br />
bolesti zajedno. U Pĉelaru<br />
su nadristruĉnjaci izokrenuli<br />
biologiju pĉela naopaĉke, a ni<br />
ĉarape se ne nose naopaĉke.<br />
Pitanje koje stalno visi u<br />
vazduhu je: „Ĉemu sluţi Izdavaĉki<br />
savet od 9 ĉlanova,<br />
Redakcija od 16 ĉlanova iz<br />
Srbije i 14 ĉlanova iz inostranstva<br />
kada se u ĉasopisu Pĉelar<br />
objavljuju štetni ĉlanci, a<br />
pĉelari laţu i obmanjuju. Da li<br />
su oni svesni svega toga, da li<br />
oni ovo odobravaju ili ne, i da<br />
li shvataju da im se na ovaj<br />
naĉin ruši ugled i kalja ime.<br />
Masovno stradanje pĉela<br />
nije ništa neobiĉno i ĉudno to<br />
samo priroda ispravlja greške<br />
ĉoveka. U tom smislu nestaće<br />
sve pĉele unakaţene od strane<br />
ĉoveka. Ĉoveĉanstvo ne treba<br />
da brine, ĉak i ako stradaju sve<br />
pĉele pod kontrolom ĉoveka,<br />
opstaće pĉele u prirodi.<br />
Autor teksta<br />
<strong>Dragoslav</strong> Ilić Šeš
RAZVOJ ENDOTERMIĈKE TOPLOTE U RANOM<br />
PERIODU ŢIVOTA MEDONOSNIH PĈELA<br />
(APIS MELLIFERA CARNICA POLLM.)<br />
Juta Bolman, Helmut Kovaĉ, Anton Stabentajner,<br />
AUSTRIJA<br />
Preuzeto iz knjige Apimondija 2003, izdavač <strong>Dragoslav</strong> Ilić Šeš<br />
UVOD<br />
Medonosne pĉele su heteromeriĉki<br />
insekti. To znaĉi da<br />
su sposobni da aktivno proizvode<br />
toplotu, nezavisno od<br />
temperature ambijenta. One<br />
razvijaju temperaturu grudnog<br />
koša kontrakcijom grudnih<br />
mišića, bez pokretanja krila.<br />
Pĉele su razvile ovu sposobnost<br />
kako bi mogle da lete, da<br />
regulišu temperaturu u košnici,<br />
kako bi bile spremne da<br />
pobegnu i da se bore protiv<br />
neprijatelja kao što su stršljeni<br />
i ose (Ono i drugi, 1995;<br />
Hajnrih, 1993). Zbog raz<strong>voja</strong><br />
legla neophodno je da se<br />
temperatura gnezda legla<br />
odrţava na nivou izmeĊu<br />
34˚C - 35˚C, inaĉe bi nastao<br />
poremećaj u razvoju legla<br />
(Himer, 1932). Kada temperatura<br />
u košnici opada, pĉele<br />
aktivno poĉinju da proizvode<br />
13<br />
toplotu kako bi podigle nivo<br />
temperature (Eš, 1960; Himer,<br />
1932; Bujok i ostali, 2002;<br />
Stabentajner i Kovaĉ, 2002;<br />
Stabentajner i ostali, 2003).<br />
Ukoliko postoji opasnost da se<br />
<strong>košnica</strong> pregreje, pĉele poĉinju<br />
da je ventiliraju i unose<br />
vodu kako bi je rashladile<br />
(Hes, 1926; Lindauer, 1954).<br />
Lepezačica<br />
Pĉelama je potrebna sposobnost<br />
da proizvode toplotu
kako bi mogle da lete. Minimalna<br />
temperatura grudnog<br />
koša mora biti ~ 28˚C, inaĉe<br />
one ne mogu da uzlete ili nisu<br />
spremne za beg, ukoliko je to<br />
neophodno (Eš, 1960; Hajnrih,<br />
1979; Šmarancer i Stabentajner,<br />
1988a,b). Sposobnost da<br />
proizvedu toplotu nije endogenski<br />
razvijena, kada pĉele<br />
poĉinju da se pojavljuju<br />
(Himer, 1932; Stabentajner i<br />
Šmarancer, 1987). To znaĉi da<br />
im je temperatura tela ista kao<br />
temperatura okruţenja. Ono<br />
što smo mi prouĉavali jeste<br />
stadijum u kome pĉele poĉinju<br />
da proizvode toplotu i kada je<br />
kod njih ova sposobnost u<br />
potpunosti razvijena.<br />
MATERIJAL I METODE<br />
Uzeli smo dva zatvorena<br />
rama legla iz dva pĉelinja<br />
društva i stavili ih u inkubator<br />
za izleganje. Nakon izleganja,<br />
obeleţili smo pĉele razliĉitim<br />
bojama kako bi smo taĉno<br />
znali njihovu starost. Sve<br />
pĉele smo hranili pipetom sa<br />
10-30µl 1.5M rastvora saharoze,<br />
kako bi smo garantovali<br />
da imaju dovoljno energije za<br />
14<br />
aktivno razvijanje temperature.<br />
Pĉele smo izdvojili u<br />
posebne drvene kutije koje su<br />
bile namontirane na laboratorijski<br />
šejker. Ovakav ureĊaj smo<br />
smestili u klimatizovanu komoru<br />
kako bi smo kontrolisali<br />
temperaturu. Temperatura<br />
ambijenta u malim drvenim<br />
kutijama, nakon što smo je<br />
izmerili termoudvajanjem, bila<br />
je u proseku 32˚C, 24˚C i<br />
16˚C. Unutar klimatizovane<br />
komore stavili smo neonsko<br />
svetlo koje je konstantno gorelo.<br />
Pre merenja, laboratorijski<br />
šejker smo iskljuĉili na 15 sek.<br />
Kako bismo stimulisali pĉele<br />
na zagrevanje. Za vreme merenja<br />
svetlo je i dalje gorelo, ali<br />
je šejker bio iskljuĉen. Merenja<br />
su izvršene na pĉelama<br />
radilicama od pola sata pa do<br />
pet dana starosti. One pĉele<br />
koje su bile stare do 40 sati,<br />
postavili smo na saće sa<br />
medom, zajedno sa pĉelama<br />
hraniteljicama, izmeĊu merenja,<br />
kako bismo im obezbedili<br />
prirodnu hranu. Stare pĉele<br />
smo vratili u njihovo društvo i<br />
ponovo ih uzeli odatle, odmah<br />
nakon merenja temperature.<br />
Termografski prikaz merenja
temperature površine tela smo<br />
preneli uz pomoć AGA 782<br />
SW (FLIR) kamerom sa infracrvenim<br />
zracima (Stabentajner<br />
i Šmarancer, 1987), na tri<br />
razliĉite temperature ambijenta.<br />
REZULTATI<br />
Grafikon 1 prikazuje relativne<br />
frekvencije pĉela sa<br />
aktivnom proizvodnjom temperature<br />
u tri ambijenta sa<br />
razliĉitim temperaturama. U<br />
ambijentu sa temperaturom od<br />
32˚C, 3 od 16 pĉela starosti 9<br />
sati (19%) pokazale su aktivnu<br />
proizvodnju toplote (T grudni<br />
koš-T stomak i T grudni koš-T<br />
glava > 0.2˚C). Na temperaturi<br />
ambijenta od 24˚C prve pĉele<br />
koje su pokazale sposobnost<br />
da razviju temperaturu grudnog<br />
koša bile su pĉele<br />
starosti 4 sati (6%). Na istoj<br />
temperaturi ambijenta, 19%<br />
pĉela starosti 6 sati i 19%<br />
pĉela staroati 9 sati aktivno su<br />
podigle temperaturu grudnog<br />
koša (3 od 16 pĉela u oba<br />
sluĉaja). Pa ipak, na temperaturi<br />
ambijenta od 16˚C, prve<br />
pĉele koje su pokazale aktivnu<br />
proizvodnju toplote bile su već<br />
24 sata stare. Frekvencija<br />
15<br />
pĉela koje su pokazivale proizvodnju<br />
toplote rasla je sa<br />
njihovom starošću na sva tri<br />
temperaturna nivoa ambijenta.<br />
Na temperaturi ambijenta od<br />
32˚C i 24˚C, 100% pĉela<br />
starosti 72 sata povećavale su<br />
svoju temperaturu grudnog<br />
koša, a 100% pĉela starosti<br />
120 sati (5 dana) pokazale su<br />
sposobnost proizvodnje toplote<br />
na temperaturi ambijenta od<br />
32˚C. Na temperaturi ambijenta<br />
od 24˚C više od 90% i na<br />
temperaturi ambijenta od 16˚C<br />
skoro 90% pĉela starosti od 5<br />
dana povećale su aktivno temperaturu<br />
svog grudnog koša.<br />
Grafikon 1. Frenkvencija medonosnih<br />
pčela koje pokazuju<br />
aktivnu proizvodnju toplote (n<br />
= 16 po starosti). Aktivna proizvodnja<br />
toplote znači da je<br />
temperatura grudnog koša bila<br />
najmanje 0.2˚C viša od<br />
temperature glave i stomaka<br />
(T glave
Grafikon 2 prikazuje razliku<br />
izmeĊu temperature tela i<br />
temperature vazduha na temperaturi<br />
ambijenta od 32˚C.<br />
Dok je razlika bila ista kod<br />
pĉela starosti do 6 sati, ona je<br />
poĉela da se povećava u<br />
grudnom košu kod pĉela od 9<br />
sati starosti i dostizala je<br />
maksimum kod pĉela od 9 sati<br />
starosti i dostizala je maksimum<br />
kod pĉela starih 5 dana.<br />
Samo je temperatura stomaka<br />
ostala na niţem nivou, blizu<br />
nivoa temperature ambijenta.<br />
Grafikon 2. Razlika između<br />
temperature tela i temperature<br />
ambijenta (Ta = 32˚C; 16 po<br />
starosti)<br />
Grafikon 3 prikazuje razliku<br />
izmeĊu temperature<br />
grudnog koša i temperature<br />
stomaka pri tri razliĉita temperaturna<br />
ambijenta. Ova razlika<br />
je rasla kako je pĉela postajala<br />
starija. Ona je bila viša na<br />
16<br />
temperaturi ambijenta od 24˚C<br />
nego od 32˚C. Na temperaturi<br />
ambijenta od 16˚C pak porast<br />
je poĉeo da se javlja kasnije i<br />
ostao je na niţem nivou, sve<br />
do starosti pĉele od 5 dana.<br />
Grafikon 3. Razlika u temperaturi<br />
između grudi i stomaka<br />
kod pčela koje ispoljavaju<br />
energičnu proizvodnju toplote<br />
(16 po starosti)<br />
KOMENTAR<br />
Neke pĉele imaju sposobnost<br />
da proizvedu toplotu<br />
veoma rano tokom svog<br />
ţivota, ali ova sposobnost se<br />
veoma slabo razvija sve do<br />
starosti od 36 do 48 sati. Samo<br />
pĉele starosti od 3 do 5 dana,<br />
tj. većina njih, imaju sposobnost<br />
da znatno povećaju<br />
temperaturu svog grudnog<br />
koša. U ovo vreme pĉele poĉinju<br />
sa svojim orjentacionim
letovima (Volbexr,1975). Sliĉan<br />
razvoj endotermiĉnosti se<br />
mogao zapaziti i kod pĉela<br />
koje nismo hranili saharozom<br />
pre vršenja merenja (Volman i<br />
drugi, 2003). Stoga, dolazimo<br />
________________________<br />
________________________<br />
17<br />
do zakljuĉka da niska frekvencija<br />
i intenzitet endotermiĉnosti<br />
kod veoma mladih pĉela<br />
(starosti
upica od 2 - 3 mm, s tim što<br />
imam napravljen ulaz za<br />
usmeravanje pĉela gore i dole<br />
i sa zadnje strane.<br />
2. Pri uzimljavanju pĉelinjih<br />
društava, polunastavak<br />
koji sam uveo u sistem<br />
pĉelarenja još 1975. godine,<br />
nalazi se iskljuĉivo ispod<br />
desetoramnog LR nastavka, a<br />
u vreme sezone jedan ili dva<br />
polunastavka se nalaze iznad<br />
matiĉne rešetke u medišnom<br />
delu, zavisno od pĉelarske<br />
godine (slaba, normalna ili<br />
dobra),<br />
3. Obavezno u prvoj polovini<br />
avgusta kada pristupam<br />
pripremi za uzimljavanje pĉelinjih<br />
društava, donja matica je<br />
stara jednu do dve godine, u<br />
zavisnosti koja je ostala pri<br />
prošlogodišnjem spajanju dva<br />
društva, a gornja matica je<br />
obavezno mlada, starosti jedan<br />
do dva meseca,<br />
4. Metoda koju opisujem<br />
je izvodljiva samo sa manjim<br />
brojem <strong>košnica</strong> (do 50 proizvodnih)<br />
i odgovara amaterima,<br />
a ne profesinalcima koji<br />
pĉelare sa većim brojem <strong>košnica</strong><br />
(ponekad je u amaterskom<br />
pĉelarenju obavezno<br />
18<br />
intervenisati sa ramom u<br />
interesu bioloških zakona u<br />
pĉelinjem društvu za dobijanje<br />
većih prinosa pĉelinjih proizvoda.<br />
U pomenutoj kombinovanoj<br />
metodi g-din Vener je<br />
prihvatio neka moja viĊenja i<br />
operacije koja imaju biološku<br />
opravdanost, a nešto sam i ja<br />
prihvatio od njegovih profesionalnih<br />
tehnoloških viĊenja i<br />
operacija. Ovo uzajamno dopunjavanje<br />
sigurno je doprinelo<br />
da kvalitet pĉelarenja LR<br />
košnicom bude na višem<br />
nivou od prethodnih. U pĉelrskoj<br />
nauci timski projekti<br />
uvek daju bolje rezultate od<br />
pojedinaĉnih. Potvrda za ovakvo<br />
viĊenje, vidim da se moje<br />
ime našlo u njegovoj knjizi<br />
„Pĉelarska farma Vener“ gde<br />
me spominje na kraju knjige<br />
kod korišćenja Jugoslovenske<br />
literature pod red. br. 3. što<br />
ovom prilikom izraţavam veliku<br />
zahvalnost (Timski rad se<br />
potvrdio i u projektu Nove<br />
tehnološko-biološko-preventivno<br />
genetske metode za suzbijanje<br />
Ameriĉke truleţi legla,<br />
objavljene u makedonskom<br />
ĉasopisu Melitagora br 7-8/97,
str 241-246, Niška Matica br.<br />
10, 11, 12, i 13/99, kao i u<br />
Poljoprivrednom kalendaru za<br />
2000. godinu Španskom<br />
ĉasopisu Vida Apicola 2002 i<br />
sl.). Ova tema je obraĊena u<br />
ovoj skripti.<br />
METODA – KAO KRITIKA<br />
DOSADAŠNJIH METODA<br />
Dosadašnji realni uslovi pĉelarenja<br />
sa varoom i nekim<br />
drugim okolnostima (prskanje<br />
voća insekticidima, prskanje<br />
protiv komaraca i dr) idu na<br />
štetu brojnosti-jaĉini pĉelinjeg<br />
društva, ĉime se narušava<br />
biološka celina u odnosu na<br />
mlade pĉele prema starijima<br />
koji treba da bude 2 : 1 u<br />
korist mladih, kućnih pĉela, a<br />
time pĉelinje društvo-organizam<br />
slabi i postaje podloţan<br />
raznim bolestima (nozema,<br />
ameriĉka truleţ, evropska truleţ,<br />
kreĉno leglo i dr). Široko<br />
je prihvaćena metoda ojaĉavanja<br />
samo jednog pĉelinjeg<br />
društva koje predstavlja najsavremeniju<br />
proizvodnu laboratoriju<br />
za pĉelinje proizvode, na<br />
raĉun drugog ili trećeg<br />
pĉelinjeg društva, koji postaju<br />
pomoćna (u savremenoj -<br />
19<br />
najnovijoj tehnologiji za tako<br />
nešto ne postoji opravdanje).<br />
U bivšoj Jugoslaviji, odnosno<br />
sada u svim bivšim republikama<br />
postoje pĉelari koji se<br />
deklarišu da pĉelare sa 100,<br />
200 i više <strong>košnica</strong>, a sele,<br />
odnosno pripremaju samo 1/3<br />
do najviše 1/2 za pašu, a ostatak<br />
ostavljaju na oporavak.<br />
Takvo rešenje napravljeno je<br />
iz potrebe ili liĉnih iskustava i<br />
znanja pĉelara t.j. nepoznavanja<br />
boljih rešenja za stvaranje<br />
vrlo jakih društava i dobijanja<br />
većih prinosa. Ovakvo pĉelarenje<br />
i nije tako loše, ali ima<br />
mnogo slabosti, a to su što:<br />
traţi više od dvostrukog<br />
ulaganja u kupovini <strong>košnica</strong>,<br />
više rada i ţrtvovanja pĉelara i<br />
pri pojaĉavanju proizvodnih<br />
društava leglom, narušava se<br />
pri<strong>rodna</strong> biološka celina društva<br />
i potstiĉe ih prirodnom<br />
rojenju, što za pĉelara pretstavlja<br />
nepopularno krajnje rešenje,<br />
a rezultat toga je šteta u<br />
koliĉini pĉelinjih proizvoda i<br />
velikog oduzimanja vremena,<br />
a znamo, da je vreme novac.<br />
Za prevazilaţenje ovih nedostataka,<br />
koji su jako bitni za<br />
pĉelara, a u potrazi za boljim
ešenjima, 1988 god. kada sam<br />
poĉeo istraţivanja za doktorat<br />
na Poljoprivrednom fakultetu<br />
u Skoplju na katedri Pĉelarstva<br />
kod Prof. Dr Bogoljuba<br />
Konstantinoviće koji je vodio<br />
tu katedru u nedostatku pĉelarskih<br />
kadrova iz Makedonije<br />
uveo sam ekološko-biološki<br />
kombinovani sistem pĉelarenja<br />
dvojnim društvima, sa<br />
ciljem da smanjim ukupne<br />
investicije, rad i da spreĉim<br />
prirodni rojidbeni nagon što je<br />
osnovni preduslov za dobijanje<br />
viskoih prinosa. Isto tako<br />
se uštedi dosta vremena, što<br />
mi omogućavalo da uĉestvujem<br />
na raznim predavanjima,<br />
simpozijumima i kongresima<br />
kao i više vremena za privatne<br />
poslove, za porodicu i sl. jer<br />
ne smemo biti ţrtve samo<br />
pĉelama i pĉelarstva. Sada sa<br />
ovom metodom pĉelarenja<br />
dobijam još jednu veliku pogodnost,<br />
a to je ušteda u hrani<br />
i povećanje proizvodnje za 15-<br />
20 kg. Ako sam do sada za<br />
uzimljavanje jednog dvojnog<br />
društva pod jednim krovom za<br />
zimu ostavljao po 20 kg meda<br />
svakom društvu (ukupno 40<br />
kg), sada za jedno vrlo jako,<br />
20<br />
uzimljeno društvo upotrebljavam<br />
25 kg hrane, a pri tome se<br />
ne gubi u prinosu pĉelinjih<br />
proizvoda u narednoj godini<br />
već naprotiv dolazi do povećanja<br />
(šema 1).<br />
Šema 1<br />
Suština novog sistema je,<br />
da se pĉele od jednog dvojnog<br />
društva sa dve matice zazimljuju<br />
sa jednom maticom, ta-
ko da se u društvu nalazi<br />
30000 – 40000 pĉela i 20 do<br />
25 kgr. meda. (šema 2 i sl. 1)<br />
Šema 2<br />
Slika 1<br />
21<br />
EDUKACIJA<br />
USLOVLJAVA PRIMENU<br />
Ovu ekološko-biološku kombinovanu<br />
metodu mogu da<br />
primene i isplativa je za sve<br />
pĉelare koji ţele da se edukuju<br />
preko pĉelarskih knjiga, ĉasopisa,<br />
poseta iskusnim pĉelarima,<br />
izloţbama, savetovanjima,<br />
raznim simpozijumima kao i<br />
boljom organizacijom u pĉelarskim<br />
udruţenjima ili društvima.<br />
Ulaganje u pĉelarsku<br />
nauku i praksu nikada ne treba<br />
da se štedi. Štetu ili gubitnik<br />
će imati samo onaj ,,nazovi,,<br />
pĉelar koji ne ţeli da se<br />
usavršava, odnosno koji ostaje<br />
da bude samo ĉuvar <strong>košnica</strong> sa<br />
pĉelama. Pĉelar koji misli da<br />
štedi na raĉun struĉne literature<br />
neka proceni koliko svojim<br />
neznanjem izgubi u jednoj<br />
pĉelarskoj godini u proizvodnji<br />
pĉelinjih proizvoda ili<br />
gubitkom pĉelinjih duštava.<br />
Osnovna karakteristika ove<br />
metode je, da se stvarno radi<br />
sa proizvodnim <strong>košnica</strong>ma i<br />
pĉelar koji kaţe da radi sa 50,<br />
100 ili 200 <strong>košnica</strong>, da to stvarno<br />
radi sa toliko <strong>košnica</strong>, za<br />
razliku od onih koji je ne
primenjuju i navodno pĉelare<br />
sa 100-200 <strong>košnica</strong>, a ustvari<br />
na proizvodnju pĉelinjih proizvoda<br />
(ne samo meda) rade<br />
samo sa 1/2 ili 1/4 od tog br.<br />
Opravdanost za ovu moju<br />
ekološko-biološku kombinovanu<br />
metodu našao sam u<br />
lakoj zameni matica svake<br />
godine i uvoĊenje druge matice<br />
u košnicu posle bagremove<br />
paše, a da pri tome ne likvidiram<br />
postojeću maticu. U<br />
naredna tri meseca obe matice<br />
razdvojene Snelgrovom pregradom,<br />
pregradnom daskom,<br />
pregradnom ţiĉanom mreţom,<br />
matiĉnom rešetkom ili Rošfusovom<br />
pregradnom daskom i<br />
Rošfusovim nastavkom rade<br />
na proizvodnji pĉelinjih proizvoda<br />
bez opasnosti da doĊe<br />
do rojidbenog nagona, zato što<br />
sam taj inaĉe biološki prirodan<br />
fenomen napravio veštaĉki i<br />
ostvario sam moj cilj da pod<br />
jednim krovom i jednom<br />
podnjaĉom proizvodim sve<br />
pĉelinje proizvode (med, polenov<br />
prah, propolis, vosak,<br />
matice, rojeve i pĉele) (slika<br />
2). Posle završetka aktivne<br />
pĉelarske sezone (mesec<br />
avgust) g-din Vener je dvojna<br />
22<br />
pĉelinja društva, posle ubijanja<br />
gornje stare matice, svodio<br />
pĉelinje društvo na jednu<br />
maticu u plodištu, prvo sa<br />
jednim polunastavkom iznad<br />
plodišta (crteţ 1) koji je objavljen<br />
u ĉasopisu ,,Pĉelar,, br.<br />
1/1995 str. 2 do 7“.<br />
Crteţ 1<br />
Nakon izmenjivanja iskustva<br />
sa mnom 1997 god. na<br />
svoj prethodni postojeći sistem<br />
uveo je drugi polunastavak<br />
kojeg je 1994. god. stavljao<br />
ispod plodišta (crteţ 2 iz<br />
“Pĉelara” br 1/98).<br />
Crteţ 2
Zbog toga što se moja<br />
ekološko-biološka kombinovana<br />
metoda u neĉemu razlikuje<br />
odVenerove, opisaću je onako<br />
kako je ja praktikujem. Posle<br />
završetka aktivne pĉelarske<br />
godine (druga polovina avgusta)<br />
pĉelinje društvo svodim<br />
na jednu maticu u jednom<br />
plodišnom nastavku sa obavezno<br />
jednim polunastavakom<br />
koji se nalazi ispod plodišta<br />
(crteţ 3).<br />
Crteţ 3<br />
Zbog ĉega to radim pokazuje<br />
slika prirodnog poloţaja<br />
jednog pĉelinjeg društva sa<br />
dva LR nastavka gde vidimo<br />
da se pojavljuje višak praznog<br />
prostora u donjem nastavku<br />
ispod isprekidane tamne linje<br />
(crteţ 4).<br />
23<br />
Crteţ 4<br />
Pri sjedinjavanju samim<br />
pĉelama ostavljam da odaberu<br />
koju će od dve matice zadrţati.<br />
Moja istraţivanja pokazuju<br />
da u oko 20% sluĉajeva ostaje<br />
stara matica od prethodne<br />
godine. Nemam ništa protiv<br />
toga, ukoliko su je pĉele same<br />
odabrale. Ukoliko konstatujem<br />
u pripremnom periodu da<br />
nedostaje dovoljna koliĉina<br />
hrane (20 - 25 kg) u drugoj<br />
polovini avgusta koristim<br />
kombinovanu zbeg hranilicu<br />
(sliku 1) u koju moţe da stane<br />
2-3 lit. sirupa ili jedna Ram<br />
hranilica u plodištu, ili koristim<br />
još jedan prazan sprat
iznad društva gde stavljam dve<br />
ram hranilice zapremine od po<br />
2,5 – 3 litre (crteţ 5 i 6).<br />
Slika 2<br />
U jednoj se nalazi pogaĉa koju<br />
sam pripremam sa dodatkom<br />
24<br />
polenovog praha. Nauĉno je<br />
dokazano da kod zimskih<br />
pĉela hranjenih dovoljnim<br />
koliĉinama polenovog praha,<br />
imaju gubitak zimskih pĉela
od samo 5%, dok kod pĉela<br />
hranjenih samo šećernim sirupom<br />
bez polena, gubitak<br />
zimskih pĉela iznosi 76%.<br />
Crteţ 5<br />
Crteţ 6<br />
25<br />
Ako prihvatimo ovaj<br />
nauĉni podatak, tada ćemo<br />
sigurno nabaviti i koristiti<br />
sakupljaĉe polena, sakupljati<br />
ga i ĉuvati u zamrzivaĉ koji će<br />
nam koristiti kao najbolji<br />
koncentrat u proleće kod<br />
proizvodnje matica, rojeva i<br />
veće koliĉine legla-pĉela.<br />
Druga ram hranilica se koristi<br />
za dodavanje sirupa, pri ĉemu<br />
moj cilj nije stimulativno<br />
prihranjivanje, već pravo<br />
prihranjivanje iz nuţde, i to sa<br />
većim koliĉinama sirupa zbog<br />
nadoknaĊivanja razlike u hrani<br />
do 25 kg. Najnovija napredna<br />
svetska pĉelarska tehnologija<br />
preporuĉuje prihranu većim<br />
koliĉinama hrane i što brţe<br />
smeštanje u košnicu u ranijoj<br />
fazi (kraj avgusta). Ova<br />
preporuka ima opravdanje sa<br />
biološkog gledišta, za<br />
oĉuvanje mikroklime u<br />
pĉelinjem društvu i u sluĉalu<br />
hladnijeg septembra, kako ne<br />
bi matica smanjila nošenje<br />
jaja. Mikroklima u centru<br />
pĉelinjeg društva gde se gaji<br />
podmladak (zimske pĉele) u<br />
septembaru i oktobru, kada<br />
noćne temperature mogu da<br />
budu ispod 10 O C, jedino moţe
da se oĉuva mikroklima samo<br />
sa prisustvom dovoljne koliĉine<br />
hrane, meda preko 20 kg i<br />
polena preko 1500 cm 2 (sl.3).<br />
Slika 3. Polen-perga<br />
Ako obezbedimo gore spomenute<br />
zahteve, imaćemo neometan<br />
razvoj legla u septembru<br />
i oktobru, a maticu ćemo<br />
zadrţati u maksimalnoj biološkoj<br />
mogućnosti za nošenje<br />
jaja, a sa time ću imati i veoma<br />
jako društvo i garanciju da<br />
će pĉelinje društvo rano (krajem<br />
januara) poćeti sa leglom i<br />
biće dovolno vremena da se<br />
maksimalno razvije i dobijemo<br />
maksimalne prinose pĉelinjih<br />
proizvoda u sledećoj kalendarskoj<br />
(pĉelarskoj) godini. Ovakvim<br />
radom pribliţavamo se<br />
narodnoj poslovici: „Kako seješ<br />
tako ćeš i da ţanješ“.<br />
U ovom pripremnom periodu<br />
u prvoj polovini meseca<br />
avgusta obavezno je potrebno<br />
26<br />
intervenisati nekim od lekova<br />
za suzbijanje varoe, ili primeniti<br />
moju tehnološko-biološku<br />
metodu za suzbijanje varoe.<br />
Pĉelar uz pomoć iskusnog<br />
pĉelara neka se opredeli koju<br />
će metodu primeniti. (Pogledaj<br />
i detalno proĉitaj moju temu:<br />
„Mogućnost suzbijanja varroe<br />
u zatvorenom leglu“ u Srpskom<br />
pĉelaru br.7 str. 4 - 11).<br />
Što se tiĉe nekakve preventive<br />
protiv Ameriĉke truleţi<br />
legla (ATL), ne radim i ne<br />
preporuĉujem nikakvu preventivu<br />
antibioticima ili hemoterapeuticima<br />
kod zdravih društava,<br />
kao što ne preporuĉuje<br />
ni dr Vilson, autor masne<br />
pogaĉe sa oksitetraciklinom.<br />
Davanjem nekakve preventive<br />
za ATL zdravim društvima<br />
kao što preporuĉuju neki naši i<br />
strani “struĉnjaci”, samo sakrivamo<br />
bombu koja moţe<br />
eksplodirati sledeće godine,<br />
kao što navodi i Dr Edvard<br />
Alen (Melitagora br. 3/96).<br />
Ako neki pĉelar dijagnostikuje<br />
ATL u ovom periodu u košnici<br />
sa pokretnim saćem, preporuĉujem<br />
primenu brze tehnološko-biološko-preventivno-genetske<br />
metode koja ne predsta-
vlja leĉenje već suzbijanje<br />
ATL. (Ova tema detalno je<br />
obraĊena kao posebna tema u<br />
ovoj skripti) Ako neko pĉelari<br />
sa vrškarama (sl. 4) i dijagnostikuje<br />
ATL u tim vrškarama<br />
sa nepokretnim saćem, ne sme<br />
se preduzimati nikakvo leĉenje<br />
ili suzbijanje, već treba postupiti<br />
po zakonu, odnosno spaliti.<br />
Ne verujem da neko danas<br />
pĉelari sa <strong>košnica</strong>ma sa nepokretnim<br />
saćem.<br />
Slika 4. Trmka<br />
Pĉelari koji pĉelare sa<br />
jednom maticom, ĉesto i pored<br />
27<br />
velikog uloţenog rada, paţnje,<br />
potrošenog vremena i uzimljavanja<br />
sa dovoljnom koliĉinom<br />
hrane, nisu zadovoljni sa<br />
jaĉinom mnogih društava<br />
zimi, pa na proleće ta društva<br />
izlaze kao škart. Ako primene<br />
kombinovanu metodu i ispune<br />
osam principa za uspešno<br />
pĉelarenje – uzimljavanje, kao<br />
i ako obezbede mirovanje u<br />
zimskom periodu, mogu sigurno<br />
da oĉekuju visoke prinose<br />
od svih uzimljenih pĉelinjih<br />
društava ĉak i u srednjim<br />
godinama nektarenja. (Detalno<br />
proĉitaj u Srpskom pĉelaru<br />
br.7 str. 22 - 27 moju temu:<br />
Pravilno uzimljavanje pĉelinjih<br />
društava je garancija za<br />
dobijanje visokih prinosa)<br />
Urednik nije stavio Ime i<br />
Prezime Autora: Mr Nauma<br />
Bandţova.<br />
U sledećem broju sledi nastavak:<br />
„PRIPREMA ZA<br />
GLAVNU BAGREMOVU<br />
PAŠU.“
GOSPODAR<br />
PĈELA II<br />
Autor <strong>Dragoslav</strong> Ilić Šeš<br />
A K C I J A !<br />
Svi kupci knjige dobijaju gratis film<br />
Apimondija Irska 2005, Apimondija<br />
Australija 2007 i sve brojeve ĉasopisa<br />
„Srpski pĉelar“ na disku.<br />
- Kako da doĊete do meda kada ga u prirodi nema<br />
i kada su vam društva slaba?<br />
- Kako da proizvedete mladu maticu u istoj košnici<br />
gde je i stara?<br />
- Kako da zamenite maticu bez traţenja?<br />
- Kako da sanirate najopasnije bolesti bez lekova?<br />
- Kako da spreĉite stradanje pĉelinjeg društva i<br />
celog pĉelinjaka?<br />
ODGOVOR NA OVA I MNOGA DRUGA PITANJA<br />
MOŢETE NAĆI U NAJĈITANIJOJ KNJIZI NA<br />
BALKANU. NE OKLEVAJTE, NARUĈITE ODMAH.<br />
CENA 1400 din. Tel. 016/ 281 666 Mob. 063/ 42 82 36<br />
28
LINIJA ZA IZRADU POGAĈA<br />
Profesor Vlada Đorđević, Leskovac, tel. 064/041-80-30.<br />
Proizvođač pogača.<br />
Pĉelarstvo kao hobi ili<br />
profesija je ozbiljo zanimanje<br />
koje zahteva obrazovanog pĉelara<br />
koji zna da radi sa<br />
pĉelama odnosno da u pravo<br />
vreme primeni odgovarajuću<br />
apitehniĉku meru kojom bi<br />
pomogao svojim pĉelama.Svakako<br />
da je jedna od<br />
najznaĉajnijih mera u pĉelarskoj<br />
praksi prihranjivanje<br />
pĉela. Iz ĉinjenice da nema<br />
uspešnog pĉelarenja bez prihranjivanja,<br />
nameće se kao<br />
imperative, potreba da svaki<br />
pĉelar zna osnove uspešnog<br />
prihranjivanja - medom ili<br />
šećerom. O prihranjivanju i<br />
znaĉaju šećera u pĉelarskoj<br />
praksi bilo je dosta govora i<br />
mnogo napisanog teksta .<br />
Iskusni pĉelari nastoje da<br />
pĉele drţe na obilnim zalihama<br />
prirodne hrane (med i<br />
polen), meĊutim ako iz bilo<br />
kojih razloga toga nema u<br />
košnici onda je jedini izlaz<br />
prihranjivanje pĉela. Poznato<br />
29<br />
je da se ono moţe vršiti<br />
teĉnom i ĉvrstom hranom.<br />
Prihranjivanje teĉnom hranom<br />
tj. šećernim sirupom je<br />
jednostavno pĉele odliĉno<br />
prihvataju takvu hranu. Ali<br />
prihranjivanje sirupom ima i<br />
jedan nedostatak. U hladnijem<br />
delu godine kada se pĉele<br />
nalaze u klubetu takva hrana je<br />
neupotrebljiva jer pĉele ne<br />
napuštaju klube i na taj naĉin<br />
ne mogu ni dopreti do nje.<br />
Ovaj nedostatak odklanja<br />
prihranjivanje ĉvrstom hranom<br />
tj. pogaĉama. Prihranjivanje<br />
ĉvrstom hranom na velikim<br />
pĉelinjacima sve više dobija<br />
na znaĉaju jer je jednostavan,<br />
brz i ekonomiĉan, ne zahteva<br />
posebne hranilice jer se dodaje<br />
u najlonskim kesama. Pogaĉe<br />
se stavljaju iznad klubeta tako<br />
da su dostupne pĉelama u<br />
najhladnije doba godine.<br />
Imajući u vidu da je ĉvrsta<br />
hrana skupa mora se voditi<br />
raĉuna o njenoj izradi i
njenom kvalitetu jer samo<br />
kvalitetno pripremljana pogaĉa<br />
i data u pravo vreme daje<br />
oĉekivane pozitivne rezultate.<br />
U suprotnom od pogaĉe neće<br />
biti koristi već mogu nastati i<br />
štete u pĉelinjoj zajednici. U<br />
tom smislu se izradi pogaĉa<br />
mora posvetiti posebna paţnja.<br />
Za izradu kvalitetnih pogaĉa<br />
potrebni su odreĊeni ureĊaji<br />
(linija) koji to omogućavaju i<br />
olakšavaju rad, kao i tehnologija<br />
proizvodnje ĉijom primenom<br />
se dobijaju pogaĉe primerene<br />
odreĊenom godišnjem<br />
dobu i potrebama pĉelinje<br />
zajednice.<br />
Liniju za izradu pogaĉa ĉine:<br />
1. Mlin za mlevenje šećera<br />
(slika 1).<br />
2. Mešalica za „testo“<br />
(slika 2).<br />
3. Aparatura za invertovanje<br />
sirupa (slika 3).<br />
4. Digitalna vaga (slika<br />
4).<br />
5. Mašina za peglanje<br />
pogaĉa.<br />
6. Aparat za zavarivanje<br />
kesa (slika 5).<br />
30<br />
Slika 1. Mlin<br />
Slika 2. Mešalica za „testo“
Slika 3. Aparatura za<br />
invertovanje sirupa<br />
Slika 4. Digitalna vaga<br />
Slika 5. Aparat za zavarivanje<br />
kesa<br />
31<br />
Ova linja za izradu pogaĉa<br />
zadovoljava sve uslove za<br />
izradu kvalitetnih pogaĉa.<br />
Osnovu ove linije ĉine mlin<br />
za šećer i mešalica. Mlin za<br />
šećer (slika 1) prestavlja osnovu<br />
za izradu kvalitetne pogaĉe<br />
jer od finoće šećera u prahu<br />
zavisi i kvalitet pogaĉe. Što je<br />
sitniji šećer u prahu pogaĉa je<br />
kvalitetnija jer će biti manje<br />
osipanje šećera na podnjaću.<br />
Takav šećer pĉele mnogo<br />
bolje i uspešnije pomoću sekreta<br />
razlaţu i invertuju. Ovaj<br />
mlin je napravljen od radnog<br />
kola koga ĉine dva tanjira<br />
jedan je pokretan i nalazi se na<br />
osovini koga preko kaiša i<br />
remenice pokreće brzohodni<br />
elektromotor snage 1,1kw.<br />
Tanjir preko šajbne se kreće<br />
brzinom preko 9000 o/min. Na<br />
pokretnom tanjiru se nalaze 5<br />
redova klinova koji zalaze u<br />
udubljenja na nepokretnom<br />
tanjiru. Pri ovakoj velikoj<br />
brzini stvara se vakum koji<br />
preko rupe preĉnika 10mm<br />
uvlaĉi šećer i melje ga sa<br />
finoćom od 0,045mm. Kapacitet<br />
mlina je preko 150kg za 1h.<br />
Moţe da melje neprekidno
satima. Uslov je da šećer bude<br />
suv i bez grudvica.<br />
Mešalica za pogaĉe (slika<br />
2) je specijalan ureĊaj koga<br />
ĉine:<br />
1. Duplikator koji se<br />
zagreva vodom.<br />
2. Grejaĉ 4kw koji je<br />
prikljuĉen na termostat<br />
0 – 90˚C.<br />
3. Mešaĉ koga pokreće<br />
elektromotor sa reduktorom<br />
od 35 obrtaja u<br />
minuti.<br />
Mešaĉ za 10-15 minuta<br />
zamesi 130 kg smese za<br />
pogaĉe. Prednost ove mešalice<br />
nad pekarskom mešalicom je<br />
velika, jer se smesa u<br />
pekarskoj mešalici nakon<br />
mešanja hladi što oteţava dalji<br />
rad sa pogaĉama a kod ovog<br />
tipa mešalica smesa je uvek<br />
topla i moţe se bez velike<br />
ţurbe raditi. Samo jedan<br />
radnik moţe za proseĉno<br />
radno vreme da izradi preko<br />
200 pogaĉa.<br />
Kada je testo gotovo stavlja<br />
se u kese, meri se ţeljena<br />
koliĉina, jer se „pegla“ moţe<br />
podesiti tako da u kesi predvi-<br />
Ċenoj za pogaĉe moţe da bude<br />
32<br />
teţine 0,5 kg – 2 kg. Teţina<br />
pogaĉe koja će se stavljati u<br />
košnicu zavisi od meĊuprostora<br />
od satonoše do poklopne<br />
daske. Ukoliko je standardni<br />
razmak od 8 - 10 mm najbolje<br />
su pogaĉe teţine od 1 – 1,5 kg.<br />
MeĊutim ako se dodaje prsten<br />
teţina moţe da bude i veća.<br />
Kada se pogaĉa izmeri i<br />
ispegla preostaje samo lepljenje<br />
aparatom i pakovanje u<br />
odgovarajućoj ambalaţi. Tako<br />
uraĊene i spakovane pogaĉe<br />
spremne su za transport do<br />
pĉelinjaka gde će se vršiti<br />
prihranjivanje.<br />
Za izradu kvalitetne pogaĉe<br />
potrebno je i znati neku<br />
proverenu recepturu kojom će<br />
se izraditi pogaĉe takvog<br />
kvaliteta koji će pĉelama biti<br />
od koristi...
KOŠNICE (III deo)<br />
Autor teksta <strong>Dragoslav</strong> Ilić Šeš<br />
KOŠNICA RODNA VOJA<br />
Ova <strong>košnica</strong> pripada tipu<br />
<strong>košnica</strong> nastavljaĉa. Sa njom<br />
se pĉelari nastavkom. Sastoji<br />
se iz ĉatiri nastavka, jedno ili<br />
dva plodišna i dva ili tri medišna.<br />
Unutrašnje dimenzije jednog<br />
nastavka su 374 x 374 x<br />
200mm. Tu već treba otkloniti<br />
nejasnoće. Standarna unutrašnja<br />
širina za desetoramne<br />
košnice je 372mm, tako da<br />
nema nijednog opravdanog<br />
razloga za proširenje nastavka.<br />
Proširenje nastavka povlaĉi<br />
proširenje ulica, to pak prouzrokuje<br />
štetno dejstvo, koje<br />
se ispoljava sporijim razvojem<br />
društva.<br />
Ĉesto se u pĉelarstvu<br />
kapacitet košnice raĉuna u<br />
površini saća, ili broju ćelija,<br />
što je pogrešno jer pĉele ne<br />
ţive samo u ĉelije i na saću,<br />
već koriste celokupan unutrašnji<br />
prostor košnice za svoj<br />
33<br />
ţivot i rad. Najispravnije je<br />
kapacitet košnice raĉunati<br />
zapreminski u litrima. Iz dimenzija<br />
nastavka ove košnice<br />
moţe se izraĉunati njegova<br />
zapremina, koja iznosi skoro<br />
28 litara. Ako plodište ĉine<br />
dva tele onda je njegova<br />
zapremina oko 56 litara, a cele<br />
košnice oko 112 litara. Pĉelarima<br />
koji pĉelare DB košnicom<br />
je dobro poznato da imaju<br />
velikih problema sa rojenjem<br />
u vreme glavne paše, u Srbiji<br />
je to u vreme cvetanja bagrema,<br />
i pored toga što je<br />
kapacitet njenog plodišta 63<br />
litara. Plodište RV, sa dva<br />
nastavka od 56 litara je premalo<br />
za srpsku kranjsku rasu, a<br />
plodište sa jednim nastavkom<br />
uopšte ne treba razmatrati.<br />
Mada konstruktor tvrdi da je<br />
ĉak i jedan nastavak dovoljan<br />
za plodište, i da upravo malo
plodište spreĉava rojenje, a<br />
veliko ga izaziva. Ta tvrdnja je<br />
najblaţe reĉeno više nego<br />
neozbiljna, i na nju ne treba<br />
potrošiti ni jednu reĉ. Ĉak i<br />
primitivni pĉelari, pre nekoliko<br />
vekova su znali da im se<br />
pĉele u manjim <strong>košnica</strong>ma, tj.<br />
u manjim panjevima i trmkama<br />
više roje nego u većim.<br />
Trmka<br />
Primetno je da je ova <strong>košnica</strong><br />
ustvari smanjena Fararka.<br />
Ogroman nedostatak joj je<br />
i mala visina jednog nastavka.<br />
Plodište ove košnice je konstr-<br />
34<br />
ukcijski deljivo, ali funkcionalno<br />
nije. Samostalno korišćenje<br />
jednog nastavka ove<br />
košnice, kao i kod Fararke je u<br />
praksi nekorisno, zbog male<br />
visine rama nema mogućnosti<br />
prirodno potrebnog rasporeda<br />
hrane i legla, što opet moţe da<br />
ima štetne posledice po pĉelinje<br />
podruštvo.<br />
Ram je takoĊe problematicĉan,<br />
pogotovu onako kako ga<br />
je osmislio idejni tvorac.<br />
Spoljna dimenzija rama je 360<br />
x 190 mm, a unutrašnja 344 x<br />
174 mm, s tim što je unutrašnja<br />
visina od 174 mm<br />
postignuta upotrebom satonoše<br />
debljine 1 cm. Tankom<br />
satonošom se ništa ne postiţe.<br />
Ako se time htelo postići veća<br />
površina saća u ramu, to<br />
naravno nije postignuto, jer<br />
ova tanka satonoša primorava<br />
na uţiĉavanje rama i utapanje<br />
satne osnove. Kod ove tehnologije<br />
satna osnova mora da se<br />
udalji od donje letvice. Tako<br />
ovo uslovljava primenu ove<br />
košnice za hobi i amatersko<br />
pĉelarenje. Mnogo bolje rešenje<br />
je debljina satonoše od 2<br />
cm, jer bi mogla da primi i<br />
armiranu satnu osnovu. U tom
sluĉaju se gubi jedan santimetar<br />
u gornjoj zoni, ali se dobija<br />
u donjoj, jer tada pĉele grade<br />
saće do donje letvice.<br />
Konstruktor tvrdi da je<br />
prednost njegove košnice u<br />
tome što kod nje ne moţe da<br />
se formira medna kapa, i da je<br />
medna kapa štetna. Ako medna<br />
kapa zaista ne moţe da se<br />
formira u ovoj košnici onda to<br />
nije nikakva prednost već<br />
veoma veliki nedostatak. Njegova<br />
tvrdnja da je medna kapa<br />
štetna samo pokazuje da je u<br />
velikoj zabludi. Ĉak i pĉelari<br />
poĉetnici mogu da primate da<br />
same pĉele stavljaju med tik<br />
uz ĉelije sa larvama. To one<br />
medom ukutkavaju leglo. Kad<br />
leglo nije ukutkano medom<br />
ono lakše oboljeva. U knjizi<br />
Gospodar pĉela 2 stoji da med<br />
nije samo hrana pĉelama, već i<br />
znaĉajan regulator mikroklime<br />
legla i košnice.<br />
Veliki broj nastavaka od<br />
kojih se sastoji ova <strong>košnica</strong><br />
predstavljaju njen veliki nedostatak.<br />
IzmeĊu ta ĉetiri nastavka<br />
nalaze se tri beskorisna<br />
prostora. Beskorini prostor<br />
ĉini satonoša donjeg rama,<br />
prostor izmeĊu satonoše do-<br />
35<br />
njeg rama i donje letvice<br />
gornjeg rama i donja letvica<br />
gornjeg rama. Pĉelinje društvo<br />
i taj prostor mora da savlada u<br />
mikroklimatskom pogledu, tako<br />
da nije sve jedno koliko<br />
beskorisnih prostora sadrţi<br />
<strong>košnica</strong>.<br />
U veliĉanju svoje košnice<br />
konstruktor ide toliko daleko<br />
da ĉak i tvrdi da u ovoj košnici<br />
ima više propolisa nego u<br />
drugim. Proizvodnja propolisa<br />
zavisi od rase kojoj pripada<br />
pĉelinje društvo, a ne od tipa<br />
košnice. Pojedine rase više<br />
proizvode i upotrebljavaju<br />
propolis od drugih.<br />
Sudbonosna inovacija ove<br />
košnice, po reĉima konstruktora,<br />
je mogućnost ukrštanja<br />
nastavaka, jedan na hladni<br />
poloţaj rama, a drugi na topli.<br />
U ovom pogledu, kod ove<br />
košnice nema nikakve inovacije.<br />
Ukrštanje nastavaka moţe<br />
da se vrši kod svih tipova<br />
<strong>košnica</strong> koje su kvadratnog<br />
oblika, a starost tih starih<br />
tipova koje u osnovi imaju<br />
kvadrat se meri vekovima. Na<br />
primer sa standardnom Fararovom<br />
košnicom mogu da se<br />
vrše sve vrste ukrštanja nasta-
vaka, a ona je nastala mnogo<br />
pre roĊenja konstruktora košnice<br />
koja se analizira. Ovom<br />
prilikom neće se analizirati<br />
tema ,,Ukrštanje nastavaka”.<br />
Konstruktor tvrdi da je ova<br />
<strong>košnica</strong> patentirana u Ţenevi<br />
03.10.2002. godine u WIPO<br />
svetskoj patentnoj organizaciji<br />
u internacionalnom birou i<br />
priloţio patentnu dokumentaciju<br />
na engleskom jeziku kao<br />
dokaz. Iz toga izdvajamo onaj<br />
deo koji se odnosi na sam<br />
patent:<br />
Tekst na engleskom jeziku<br />
glasi:<br />
„Title: A NEW BEEHIVE<br />
Abstract: Beehive to be<br />
used in apiculture (7). Four<br />
mutually crossed supers (2)<br />
containing 10 frames each (6).<br />
Air cube is created below the<br />
feeding chamber (3), and the<br />
distance between honeycombs<br />
in neighbouring supers is 26<br />
mm. Internal width and length<br />
of all supers have identical<br />
dimensions. Feeding chamber<br />
(3) can be rotated by 90°, 180°<br />
and 270 ° as it has the same<br />
length and width as the supers.<br />
Breeding chamber is separated<br />
by a queen-excluder (5) to<br />
36<br />
include one or two supers. All<br />
frames (6) have identical<br />
dimensions.“<br />
Prevod na srpski jezik:<br />
„Naslov: NOVA KOŠNICA<br />
Apstrakt: Košnica za korišćenje<br />
u pĉelarstvu (7). Ĉetiri<br />
meĊusobno ukrštenih nastavaka<br />
(2) koji sadrţe po 10<br />
ramova (6). Vazdušna kocka<br />
je kreirana ispod hranilice (3),<br />
i rastojanje izmeĊu saća u<br />
susednim nastavcima je 26<br />
mm. Unutrašnja širina i duţina<br />
svih nastavaka ima identiĉne<br />
dimenzije. Hranilica (3) se<br />
moţe rotirati za 90 °, 180 ° i<br />
270 ° kako ona ima istu<br />
duţinu i širinu kao nastavci.<br />
Plodište je odvojeno matiĉnom<br />
rešetkom (5) sastavljeno od<br />
jednog ili dva nastavka. Svi<br />
ramovi (6) imaju identiĉne<br />
dimenzije.“<br />
Iz datog teksta se ne vidi da<br />
je naziv „Rodna Voja“ patentiran,<br />
niti dimenzije nastavka i<br />
što je najbitnije dimenzije<br />
rama. Ĉak šta više pitanje je<br />
da li je ovim patentom nešto<br />
patentirano?<br />
Ima onih koji košnicu<br />
Rodna Voja smatraju kopijom<br />
holandske košnice Raad Cast
iz 1920. godine, koju je<br />
izmislio Chr. H. J. Raad.<br />
Suvišno je razmatrati sve<br />
tvrdnje konstruktora košnice<br />
Rodne Voje kojima obrazlaţe<br />
prednost njegove košnice, jer<br />
bi samo za to bio potreban ceo<br />
ĉasopis. Na osnovu ovih nekoliko<br />
analiza moţe da se stekne<br />
prava slika o ovoj košnici.<br />
Moţda bi ova <strong>košnica</strong> bila<br />
dobra za neku rasu pĉela koja<br />
Evo još jedne košnice istog<br />
konstruktora. Unutrašnje dimenzije<br />
nastavka su 374 x 374<br />
x 130 mm. Košnica sadrţi šest<br />
nastavaka istih dimenzija. Ova<br />
<strong>košnica</strong> sa nastavkom od 13<br />
cm i unutrašnjom merom rama<br />
od 11 cm podseća na mini<br />
Fararku. Njenih pet beskorisnih<br />
prostora izmeĊu šest<br />
37<br />
ima mali broj individua u<br />
društvu i na podruĉjima gde su<br />
pašne prilike oskudne, npr. na<br />
Alpi ili u Sibiru. Za srpsku<br />
kranjsku rasu i pašne prilike u<br />
Srbiji nije odgovarajuća.<br />
Sem toga uoĉljivo je da je<br />
konstruktor gradio svoju pĉelarsku<br />
struĉnost od krova, a ne<br />
od temelja, naime, interesovalo<br />
ga je samo poglavlje ,,Košnice<br />
alat i pribor” a ostala…<br />
KOŠNICA EKO VOJA<br />
nastavaka i saće iskasapljeno<br />
kao ĉajna kobasica za predjelo<br />
ĉine je neodgovarajućom za<br />
ţivot pĉelinjeg društva u njoj i<br />
veoma lošom za praktiĉno<br />
pĉelarstvo. Zato na nju ne<br />
treba trošiti reĉi i vreme.<br />
Jedino je moţda dobra za<br />
školske sekcije da se deca uĉe<br />
i ne diţu teške nastavke.
PĈELARSKO UDRUŢENJE MATICA<br />
IZ VINICE – R. MAKEDONIJA<br />
Ilco Kostadinovski<br />
Pĉelarsko udruţenje iz Vinice<br />
– R. Makedonija zove se<br />
“Matica” formirano je pre oko<br />
25 godina ili taĉnije 27.12<br />
1984 godine. Osnivaĉi su Jovanovski<br />
Time, Ivan Donĉev,<br />
Blaţo Ilievski i ĐorĊe Mitev.<br />
Za prvog pretsednika izabran<br />
je Blaţo Ilievski. Od tada do<br />
danas udruţenje aktivno radi i<br />
ostvaruje svoj osnovn cilj, a to<br />
je da ujedini i edukuje pĉelare,<br />
naroĉito mlaĊih generacija, a<br />
Autor teksta Ilco Kostadinovski<br />
38<br />
isto tako i one koji poĉinju da<br />
se bave pĉelarstvom. U tom<br />
cilju su dolazili predavaĉi iz<br />
Bugarske, Srbije, takoĊe i naši<br />
Makedonski predavaĉi koji su<br />
osim teorije drţali i praktiĉne<br />
ĉasove. Organizovane su mnoge<br />
posete na sajmovima u<br />
Srbiji (Tašmajdan), u Bugarskoj<br />
itd., udruţenje Matica iz<br />
Vinice broji 75 ĉlanova od<br />
kojih su 9 ţena. Starosna struktura<br />
je od 21 do 78 godina.<br />
Ovi 75 ĉlanova poseduju oko<br />
3500 pĉelinih društava. Pošto<br />
opština Vinica broji oko 18<br />
000 ţitelja, to nas svrstava u<br />
jednu od najnaprednijih opština<br />
u oblasti pĉelarstva u<br />
Makedoniji. Na ĉelu Udruţenja<br />
je pretsednik Marjan<br />
Donĉev koj radi u policiji. Sa<br />
udruţenjem rakovodi upravni<br />
odbor od 7 ĉlanova, koji<br />
spadaju u visoko obrazovni<br />
kadar (fakultetski).<br />
Sada nešto da kaţem o<br />
našoj pĉeli. Kod nas se pĉelari
sa Krajnskom maticom ali<br />
mnogo retko neko kupuje ili<br />
poruĉuje matice iz drugih krajeva.<br />
Najĉešće je to lokalni<br />
ekotip Krajnske matice. Pre 2<br />
– 3 godine formiran je pĉelarski<br />
reprocentar koji je registrovan<br />
i zove se Apicentar.<br />
SaraĊuje sa Poljoprivrednim<br />
fakultetom iz Skoplja i poĉeli<br />
su da proizvode i prodaju<br />
makedonsku maticu, takozvanu<br />
Apiss melifera macedonica.<br />
Ja mogu da kaţem da je<br />
mnogo mali broj onih koji<br />
sami proizvode matice bilo sa<br />
Pčelinjak Ilca Kostadinovskog<br />
39<br />
Jenterovim aparatom ili presa-<br />
Ċivanjem. Kod ostalih pĉelara<br />
desi se da ostanu bez matice<br />
kada se pĉelinje društvo izroji.<br />
Takvo pĉelarenje je veoma<br />
pogrešno kako za samog pĉelara,<br />
tako i za okolne. Zbog<br />
toga imamo pĉele koje su vrlo<br />
ljute i koje mnogo napadaju i<br />
ubadaju. Veoma retko kupuju<br />
po neki roj, da bi od njega<br />
proizvodili matice radi obnove<br />
krvi u samom pĉelinjaku.<br />
Najzastupljenije košnice su<br />
LR, a mnogo reĊe su DB. Ima<br />
i takvih <strong>košnica</strong> koji mi ovde
zovemo kao standard (Bugarski,<br />
Štipski) po gradovima<br />
gde se najviše primenjuju. Isto<br />
tako ima i takvih <strong>košnica</strong> koje<br />
sami pĉelari izmisle. Nakon<br />
nekoliko godina sami uvide da<br />
to što su uradili ne vredi, ali<br />
prošle su godine koje se ne<br />
vraćaju.<br />
Naĉin na koji mi pĉelarimo<br />
je seleće pĉelarstvo. Oko 70-<br />
80% od tih 3500 <strong>košnica</strong> se<br />
sele. Na poĉetku sezone marta<br />
i aprila pĉelinjaci su oko gradova<br />
i u okolnim selima. Tu<br />
vegetacija ranije dolazi, pogotovo<br />
kada vršimo stimulisanje<br />
matice sa šećernim<br />
sirupom. Tu se društva brţe<br />
razvijaju i mogu, ako vremenski<br />
uslovi pogoduju da daju<br />
po jedan nastavak meda pre<br />
selidbe. Selidba najćešće poĉne<br />
oko prvog jula. Tada se<br />
pĉelinja društva sele u planine<br />
gde preovlaĊuje hrastova šuma.<br />
Pĉele sakupljaju medljiku.<br />
Ako je rod dobar, a takoĊe i<br />
klimatski uslovi pogoduju,<br />
mislim na vlagu i tamperaturu,<br />
ukoliko je umereno topla i<br />
konstantna, onda moţemo da<br />
oĉekujemo mnogo meda<br />
(šumski tamni), ali to se<br />
40<br />
veoma retko dogoĊa, moţda<br />
jednom u 10 godina.<br />
Roj u hrastovoj šumi<br />
Poslednje nekoliko godine<br />
su veoma slabe sa medom,<br />
prosek je negde oko 10 kilogama<br />
po društvo, pa i niţe.<br />
Pĉelari ne gube nadu i u tim<br />
godinama i mogu da kaţem da<br />
su skoro svi proširili svoje<br />
pĉelinjake za po nekoliko pĉelinja<br />
drušva zato što se kod<br />
nas stimuliše pĉelarstvo koje<br />
je poĉelo pre 3 godine. Za<br />
jedno pĉelinje društvo drţava<br />
Makedonija daje nam po 500<br />
denari (oko 8 Eura) i zato su<br />
svi proširili svoje pĉelinjake.<br />
Preveo mr Naum Bandţov
SLOVENAĈKI PĈELARI<br />
NAJZAD OTVORILI OĈI<br />
Bivše republike SFRJ tj.<br />
novonastale drţave su uspele<br />
da se oslobode najvećeg zla<br />
ĉoveĉanstva koje nosi naziv<br />
komunizam. U novim drţavama<br />
demokratija je ušla u<br />
mnogim sferama društva. Naţalost<br />
pĉelari nisu uspeli da je<br />
uvedu u drţavnim pĉelarskim<br />
organizacijama. Problem je<br />
sloţene prirode. Ĉlanstvo pĉelarskih<br />
organizacija je jedno<br />
od najstarijih na svetu. MeĊu<br />
ĉlanovima su se infiltrirali<br />
stari komunisti ĉiji je um<br />
komunistiĉki zakodiran za sva<br />
vremena. Takvi ljudi su bili na<br />
funkcijama na kojima su stekli<br />
praksu upravljanja ljudima i<br />
manipulisanje masama koju<br />
primenjuju na pĉelarima.<br />
Veliki problem je i informisanje<br />
pĉelara. Pisana informativna<br />
sredstva tj. pĉelarski<br />
ĉasopisi su u rukama pĉelarskih<br />
vladara i informisanje<br />
vrše onako kako oni to ţele.<br />
Bosna i Hercegovina je izuzetak,<br />
njen pĉelarski savez nema<br />
41<br />
svoj list, ali zato postoji<br />
privatni ĉasopis BH Pĉelar<br />
koji istinito informiše inaĉe ne<br />
bi mogao da opstane.<br />
BH Pčelar istinito informiše<br />
U Srbiji postoje više ĉasopisa,<br />
ali neki ĉasopisi ne<br />
informišu o bitnim stvarima.<br />
Ĉasopis SPOS-a Pĉelar, kako<br />
su pojedini delegati na Skupštini<br />
SPOS-a istakli i kako<br />
stoji u ĉasopisu Srpski pĉelar,<br />
je u rukama vladajućeg<br />
pĉelarskog reţima, koji se<br />
zloupotrebljava za laţno info-
misanje sa ciljem odrţanja na<br />
vlasti i eksploatisanje srpskih<br />
pĉelar<br />
Pčelar laţno informiše<br />
Ĉasopis Srpski pĉelar je<br />
upravo istinito informisanje<br />
uĉinilo najomiljenijim ĉasopisom<br />
na Balkanu.<br />
U Sloveniji preko ĉasopisa<br />
Slovenaĉki pĉelar, Pĉelarski<br />
savez Slovenije, odnosno funkcioneri<br />
saveza drţe monopol<br />
na informisanje slovenaĉkih<br />
pĉelara.<br />
Prateći situaciju u slovenaĉkom<br />
pĉelarstvu, lako je<br />
uoĉljivo i ĉudno da svi misle<br />
isto, ili taĉniji naziv za to je<br />
42<br />
Srpski pčelar istinito informiše<br />
jednoumlje. Iz tog jednoumlja<br />
uzdigao se slovenaĉki pĉelar<br />
Marjan Jug, koji je krajem<br />
2010. godine uputio dopise<br />
Pĉelarskom savezu Slovenije i<br />
nadleţnim drţavnim organima<br />
Slovenije u kojima navodi da<br />
je skoro sve ono što ĉini Pĉelarski<br />
savez Slovenije pogrešno,<br />
štetno i beskorisno za<br />
slovenaĉke pĉelare i Kranjsku<br />
pĉelu. On takoĊe tvrdi da je<br />
rad Pĉelarskog saveza Slovenije<br />
netransparentan i nezakonit.<br />
Zatraţio je i ostavku<br />
funkcionera meĊu kojima i<br />
predsednika Boštjana Noĉa.
Na sednici Upravnog odbora<br />
Pĉelarskog saveza Slovenije<br />
odrţanoj 09.12.2010. godine<br />
razmatrani su dopisi Marjana<br />
Juga, a predsednik Pĉelarskog<br />
saveza Slovenije je ponudio<br />
ostavku. Upravni odbor je<br />
jednoglasno odbio ostavku<br />
predsednika Boštjana Noĉa i<br />
sve navode Marjana Juga.<br />
Niko nije ni oĉekivao da<br />
upravni odbor donese drugaĉiju<br />
odluku. Sve ovo je jako<br />
providno. Boštjan Noĉ da je<br />
hteo da podnese ostavku on bi<br />
podneo neopozivu ostavku.<br />
Boštjan Noč predsednik<br />
Pčelarskog saveza Slovenije<br />
Da slovenaĉkim pĉelarima<br />
nešto nedostaje primetio je i<br />
predsednik Pĉelarskog društva<br />
Seţana Ivan Atelšek koji kaţe:<br />
43<br />
,,Drаgo mi je dа mogu dа<br />
ĉitаm Srpski pĉelаr. Jа sаm<br />
posebno oduševljen polemiĉnim<br />
i kritiĉkim mislima vaših<br />
autora. To je nešto što nedostаje<br />
ponekаd i nаmа.”<br />
Mi smo jaš davne 2003.<br />
godine u knjizi ,,Apimondija<br />
2003” rad funkcionera Pĉelarskog<br />
saveza Slovenije ocenili<br />
negativno.<br />
U ĉasopisu Srpski pĉelar<br />
broj 15 na strani 5, 6 i 7, dodeljivanje<br />
zlatne medalje Pĉelarskom<br />
savezu Slovenije za<br />
propagandni material u konkurenciji<br />
knjiga na Apimondiji<br />
Francuska 2009 dovodi se u<br />
vezu sa dodeljivanjem zlatne<br />
medalje knjizi Anri Klementa<br />
iz Francuske na Apimondiji<br />
Slovenija 2003 što predstavlja<br />
veliku bruku za Sloveniju.<br />
Na blogu Boštjana Noĉa<br />
organizovana je podrška Boštjanu<br />
u ovoj aferi. Prvu podršku<br />
mu je dao Ţivadinović<br />
Rodoljub iz Ţitkovca. TakoĊe<br />
decembra 2010. organizivana<br />
je masovna podrška i Ţivadinoviću<br />
na forumu SPOS-a u<br />
iskonstruisanoj aferi falsifikovanja<br />
meda. Podršku mu je<br />
takoĊe dao Boštjan Noĉ. Inte-
esantno je da su ova dva<br />
pĉelarska vladara primenili<br />
potpuno istu strategiju u isto<br />
vreme u dve razliĉite evropske<br />
drţave. Oĉigledno je, da je sve<br />
ovo jako sliĉno strategiji Slobodana<br />
Miloševića koji je<br />
organizovao skupove masovne<br />
podrške njemu samom. Evo<br />
sad se to ponavlja u slovenaĉkom<br />
i srpskom pĉelarstvu.<br />
Na blogu Boštjana Noĉa<br />
moţe da se vidi teško jednoumlje,<br />
neprimereno 21. veku, u<br />
kome svi veliĉaju vladara<br />
Boštjana a osuĊuju, vreĊaju i<br />
poniţavaju onog koji ukazuje<br />
na štetan i nezakonit rad. Taj<br />
primitivizam govori o onima<br />
koji se tako ponašaju i samom<br />
Boštjanu Noĉu a ne o borcu<br />
protiv štetnog i nezakonitog<br />
rada u slovenaĉkom pĉelarstvu<br />
Marjanu Jugu. To je ustvari<br />
demonstracija ĉuvene slovenaĉke<br />
demokratije.<br />
Za Marjana Juga su vrata<br />
ĉasopisa Slovenaĉki pĉelar<br />
najverovatnije zatvorena. Mi<br />
bismo da ĉujemo i drugu<br />
stranu. Zato Marjanu kaţemo<br />
da su za njega stranice<br />
Srpskog pĉelara otvorene i<br />
pozivamo ga da pĉelarima<br />
44<br />
celog Balkana kaţe njegovu<br />
istinu, pa neka ljudi zakljuĉuju<br />
svojim mozgom, a ne da im<br />
neko soli pamet.<br />
Na slovenaĉkim pĉelarima<br />
je da odluĉe da li će ostati u<br />
jednomlju ili će se izboriti za<br />
slobodu govora i mišljenja,<br />
izboriti za demokratiju u<br />
slovenaĉkom pĉelarstvu.<br />
Slovenački pčelar monopolista<br />
Priĉa nije završena. Ĉeka<br />
se odgovor nadleţnih drţavnih<br />
organa Slovenije u vezi Marjanovog<br />
ukazivanja na zloupotrebe<br />
u Pĉelarskom savezu<br />
Slovenije, koji će nadamo se<br />
biti transparentan.
PRETNJE ŢIVADINOVIĆU<br />
ISTINA ILI OBMANA<br />
Mnogi funkcioneri i politiĉari<br />
kada im pada rejting ili<br />
kada ţele da skrenu paţnju sa<br />
svojih negativnih dela izmišljaju<br />
raznorazne pretnje, napade<br />
na sebe, prave razne<br />
afere i sliĉno. Danas kada<br />
mnogi imaju i po nekoliko<br />
mobilnih telefona svako moţe<br />
da izreţira neku navodnu<br />
pretnju upućenu njemu. Ako u<br />
to ukljuĉi ĉlanove porodice,<br />
prijatelje, saradnike ili plaćena<br />
lica, onda to postaje neuhvatljivo<br />
i za organe gonjenja.<br />
Glumci i pevaĉi idu još dalje,<br />
skidaju se goli da bi paparaci<br />
mogli da ih slikaju, snimaju<br />
porno filmove, pa omoguće da<br />
im to neko „ukrade“ i plasira u<br />
javnost.<br />
Nedavno je na sajtu i<br />
forumu SPOS-a ponovo servirana<br />
priĉu da je Ţivadinović<br />
Rodoljubu iz Ţitkovca telefonom<br />
upućena pretnja. Za to je<br />
odmah naĊen krivac, najverovatnije<br />
neki falsifikator meda.<br />
45<br />
Ţivadinović Rodoljub<br />
iz Ţitkovca<br />
To u najmanju ruku predstavlja<br />
zloupotrebu informativnih<br />
sredstava Saveza pĉelarskih<br />
organizacija Srbije. Za tu<br />
tvrdnju nije priloţen nikakav<br />
dokaz. Ĉak i da je tvrdnja<br />
taĉna to je njegov privatni<br />
problem a ne stvar Saveza<br />
pĉelarskih organizacija Srbije<br />
koji je on trebao da rešava kod<br />
kuće a ne da masira srpske<br />
pĉelare i da se krije iza njih.<br />
Dobro je da je ta navodna<br />
pretnja prijavljena nadleţnom
drţavnom organu. Organ treba<br />
da utvrdi da li je pretnja<br />
postojala ili nije. Zatim, ako je<br />
postojala potrebno je utvrditi<br />
zašto je pretnja upućena? Da li<br />
zbog rada u pĉelarskoj organizaciji,<br />
u Srpskom apiterapeutskom<br />
društvu, zbog poslova u<br />
medicini, politiĉkih aktivnosti<br />
ili radi problema u privatnom<br />
ţivotu? Ţivadinović na forumu<br />
SPOS-a u svojoj poruci u<br />
vezi pretnji, izmeĊu ostalog<br />
kaţe: “Ha, ha, dobro sam”,<br />
smeh ne odgovara profilu<br />
ĉoveka kome se preti.<br />
Ĉovek moţe da kaţe sve<br />
što hoće. Razlozi mogu da<br />
budu razliĉiti: opravdanje, koristoljublje,<br />
veliĉanje sebe i<br />
mnogi drugi. Ali ne treba<br />
verovati reĉima već delima.<br />
U ĉasopisu Srpski pĉelar<br />
br. 2 str. 9 stoji: „Najsramniji<br />
period u smislu istinitog i<br />
demokratskog informisanja<br />
srpsko pĉelarstvo je imalo za<br />
vreme Roboljuba Ţivadinovića,<br />
kada je bio glavni i<br />
odgovorni urednik ĉasopisa<br />
“Pĉelar“. Istina je bila samo<br />
jedna, ona koju je on objavljivao,<br />
a demante nije objavljivao.”<br />
46<br />
Ĉasopisu Srpski pĉelar u<br />
br.11, na str. 8 obaveštava:<br />
„Ţivadinović i Pešić u ĉlanku<br />
pokušavaju da opravdaju bespotrebno<br />
uĉešće SPOS-a na<br />
ovoj Apimondiji navodnim<br />
pronalaţenjem silnih kupaca<br />
za srpski med, ali odmah posle<br />
ovog ĉlanka kreće novi<br />
nepotpisani ĉlanak na str. 548.<br />
pod naslovom „Novi problemi<br />
sa plasmanom meda“ gde se<br />
optuţuje drţava Srbija za<br />
probleme sa plasmanom meda.<br />
Time se ĉitaoci tj. srpski<br />
pĉelari uvlaĉe u psihološku<br />
zamku i upumpava im se<br />
mišljenje da ukoliko ne doĊe<br />
do plasmana meda nisu krivi<br />
oni koji su našli kupce, već<br />
drţava Srbija. Naivno i<br />
providno.” Već je druga godina<br />
od Apimondije a ni jedan<br />
od tih silnih kupaca srpskog<br />
meda nije stigao.<br />
U ĉasopisu Srpski pĉelar<br />
br.11, str. 9 se kaţe: „Oćigledno<br />
je da Ţivadinović zloupotrebljava<br />
reţimski ĉasopis<br />
„Pĉelar“ za manipulaciju sa<br />
ĉlanovima SPOS-a.”<br />
TakoĊe ĉasopis Srpski pĉelar<br />
br.12, piše: „Na osnovu<br />
svega moţe se zakljuĉiti da
sadašnji vladari SPOS-a svoj<br />
celokupni rad u Savezu zasnivaju<br />
na laţima i obmanama<br />
koje plasiraju pĉelarima u<br />
ĉasopisu Pĉelar."<br />
U broju 13, istog ĉasopisa,<br />
na str. 8 u ĉlanku pod naslovom:<br />
“Kako je laţirano usvajanje<br />
finansijskog plana za<br />
2008. godinu,” ime Ţivadinović<br />
Rodoljuba se dovodi u<br />
vezu sa laţiranjem usvajanja<br />
finansijskog plana za 2008.<br />
godinu.<br />
Srpski pĉelar u br. 14 u tekstu<br />
pod naslovom ,,Izborna<br />
sednica skupštine SPOS-a sramota<br />
za ljudski rod” piše:<br />
,,Rodoljub Ţivadinović, kao<br />
predsedniĉki kandidat na ovoj<br />
Skupštini, je samo na jednom<br />
dokumentu izvršio nekoliko<br />
zloupotreba.”<br />
Iz ovoga proizilazi da<br />
pĉelari treba da budu veoma<br />
obazrivi kada su Ţivadinovićeve<br />
reĉi u pitanju.<br />
Dajući podršku predsedniku<br />
Pĉelarskog saveza Slovenije<br />
Boštjanu Noĉu na njegovom<br />
blogu, Ţivadinović se izdaje<br />
reĉima: ,,Noĉ, tvoj rad svetli<br />
nad Evropom, noćne ptice ga<br />
se normalno plaše, ali to tebe<br />
47<br />
ne treba ni da brine ni da<br />
raduje, nastavi putem kojim si<br />
pošao, mi te pratimo.” Dakle<br />
Ţivadinović priznaje da on<br />
samo prati Boštjana Noĉa. Oni<br />
koji ne znaju šta treba da rade<br />
i nemaju svoj put neka prate<br />
tuĊe puteve, a sposobni srpski<br />
pĉelari će ići svojim putem.<br />
Srbijom su decenijama vladala<br />
dva slovenca Tito i Kardelj, a<br />
srpski pĉelari nisu ni sanjali da<br />
sada njima vlada opet jedan<br />
slovenac i da jedu ĉorbu koja<br />
se kuva u Sloveniji.<br />
Sve se u svetu falsifikuje,<br />
pa i med. Falsifikata će biti<br />
dok je sveta. Naivni su oni<br />
koji misle da ih neće biti. Ceo<br />
svet se bori protiv falsifikata, i<br />
falsifikatora. TakoĊe i svi nadleţni<br />
organi drţave Srbije<br />
svakodnevno preduzimaju sve<br />
potrebne mere zakonom predviĊene<br />
u borbi protiv falsifikovanih<br />
ţivotnih namirnica,<br />
pa i meda. Zato niko u Savezu<br />
pĉelarskih organizacija Srbije<br />
ne treba da izigrava deţurnog<br />
inspektora i da prisvaja uspehe<br />
drţavnih organa.<br />
Ovakav, Ţivadinovićev pristup<br />
falsifikovanom medu, tj.<br />
taktika dizanja prevelike praši-
ne je kontraproduktivna i<br />
uništila je srpsko pĉelarstvo,<br />
što je najgore i dalje deluje<br />
uništavajuće. Zbunjeni i uplašeni<br />
potrošaĉi meda u Srbiji<br />
prestaju da kupuju ne samo<br />
falsifikovani med, već i pravi.<br />
Zato je Srbija jedna od zemalja<br />
koja ima najmanju potrošnju<br />
meda po glavi stanovnika<br />
u svetu.<br />
Za razliku od foruma<br />
SPOS-a na Blic online je moglo<br />
da se vidi da ljudi o jednoj<br />
temi mogu da imaju razliĉito<br />
mišljenje. Evo šta sve ljudi<br />
misle:<br />
- Od tog SPOS-a ne bih<br />
uzela ni ĉašu vode...Ja<br />
podrţavam svaki napredak<br />
u kontroli hrane,<br />
ali kad u priĉi o<br />
medu proĉitam da iza<br />
toga stoji SPOS, ne<br />
mogu da se oduprem,<br />
prvo gaĊenju, a onda<br />
nevjerovanju u toliko<br />
licemerstvo.<br />
- Pa ako taj predsednik<br />
SPOS-a falsifikuje<br />
Skupštinu, što pakeri<br />
ne bi mogli da nam<br />
spakuju falsifikate meda?<br />
SPOS je nekada<br />
48<br />
imao 10 000 ĉlanova<br />
(pa i preko toga), a<br />
danas ima samo 7 632<br />
ĉlana.<br />
- Potpuno ste u pravu,<br />
svi smo svedoci šta<br />
radi taj „predsednik“, i<br />
moj otac i ja smo izašli<br />
iz udruţenja.<br />
- Ovo je sve u stilu one<br />
„ja sam najpošteniji a<br />
ostali su lopovi i laţovi.“<br />
Liĉno sam se veoma<br />
razoĉarao u poštenje<br />
domaćih pĉelara.<br />
Pošto sam nešto radio i<br />
imao posla sa nekima<br />
od njih i video sam šta<br />
sve prodaju. Bolje je<br />
kupiti i taj sirup od<br />
kukuruza nego naţalost<br />
„pravi“ med od<br />
domaćih pĉelara. Taj<br />
kukuruzni sirup bar<br />
nije štetan za organizam.<br />
Od onda sam<br />
prestao da upotrebljavam<br />
med za bilo šta.<br />
Sramota šta sve ima u<br />
medu koji prodaju.<br />
Injekcija razno-raznih,<br />
pesticida i ko zna šta<br />
sve nema? Pošto nema<br />
nikakve kontrole, tako
to ide, kao i sve ostalo<br />
kod nas.<br />
- Šokirana sam vešću da<br />
se u vlasništvu SPOS-a<br />
nalaze tolike koliĉine<br />
zatrovanog meda, koji<br />
ova organizacija bezoĉno<br />
prodaje, i još se<br />
naziva zaštitnikom<br />
pĉelarstva!... Da li ćemo<br />
u dizajniranim teglama<br />
dobiti otrov koji<br />
nije ušao na nemaĉko<br />
trţište?<br />
- Iznošenje neproverenih<br />
informacija, poteklih iz<br />
samo jednog izvora,<br />
koji uz to ima i neposredni<br />
finansijski interes<br />
u ovim pitanjima ,<br />
predstavlja grubo kršenje<br />
osnovnog postulata<br />
i istraţivaĉkog novinarstva.<br />
U relevantne i<br />
objektivne izvore od<br />
autoriteta u ovoj oblasti<br />
ne spada SPOS,<br />
nelegitimno udruţenje<br />
graĊana, niti njihov<br />
predsednik (liĉna biografija),<br />
koji je<br />
zaposlen kao marketing<br />
menadţer i ovlašćeni<br />
zastupnik za spo-<br />
49<br />
ljnu i unutrašnju trgovinu<br />
Proizvodnog i<br />
trgovinskog privrednog<br />
društva Cmana Promet<br />
iz Krnjeva koje se bavi<br />
pakovanjem i prodajom<br />
meda u tim istim<br />
megamarketima. To se<br />
zove sukob interesa,<br />
zloupotreba sluţbenog<br />
poloţaja... sve u svemu<br />
grubo kršenje vaţećih<br />
pravnih propisa.<br />
- Nema meda u Srbiji.<br />
Moţeš li da mi kaţeš<br />
gde bih mogla da kupim<br />
med bez antibiotika<br />
i svih tih otrovnih<br />
stvari koje stavljaju u<br />
njega? Traţim ga već<br />
duţe vreme.<br />
Otkad je Ţivadinović postao<br />
vladar srpskog pĉelarstva,<br />
prema zvaniĉnim podacima<br />
objavljnim u ĉasopisu Pĉelar<br />
stradalo je na stotine hiljada<br />
pĉelinjih društava, drastiĉno se<br />
smanjio broj ĉlanova SPOS-a,<br />
pĉelarska industrija stagnira,<br />
uništeno je poverenje kupaca u<br />
srpski med, potrošaĉi su stekli<br />
mišljenje da su pĉelari falsifikatori<br />
meda i obiĉni prevaranti,<br />
sve je uništeno.
Evo šta kaţu potrošaĉi na<br />
forumu Kurira:<br />
- Nije reĉ o par prestupnika<br />
i par tegli neispravnog<br />
meda, reĉ je<br />
o skoro kompletnoj<br />
proizvodnji u Srbiji<br />
(ĉast izuzecima). Ja<br />
sam odustao od domaćeg<br />
meda kupljenog<br />
kako od pĉelara tako i<br />
od onog u prodavnicama<br />
jer je taj "med" sve<br />
osim meda pa me je<br />
ĉak i grlo bolelo par<br />
puta, miris i ukus skoro<br />
da ne postoje. To što se<br />
radi ovde je ĉist satanizam,<br />
med naruĉujem iz<br />
Nemaĉke već nekoliko<br />
godina.<br />
- HALOOOOOO! ako<br />
su Nemci vratili med,<br />
znaĉi prodavao se u<br />
srbiji! Truju nas drugi,<br />
trujemo se i mi sami...<br />
STRAŠNO!!!<br />
- A ja navalila na med i<br />
to samo iz Srbije<br />
nijedan mi nije dobar i<br />
50<br />
zdrav kao iz Srbije pa<br />
vuĉem svake godine<br />
10kg za Nemaĉku. E<br />
sada barem znam zasto<br />
mi je nizak pritisak kao<br />
da sam u komi pa kad<br />
god mi je loše a ja<br />
"samo mi dajte meda i<br />
ĉasu vode". E sada<br />
barem znam od ĉega<br />
mi je loše ali znam i<br />
zašto godišnje nestane<br />
35.000 SRBA.<br />
- S R A M O T A<br />
U B I C E D E C E, a i<br />
ostalih koji konzumiraju<br />
"ĉist" prirodni med.<br />
Odgovorni u zatvor,<br />
uništenje njihovih pĉela<br />
i zabrana obavljanje<br />
delatnosti - trajno.<br />
Nameće se pitanje da li to<br />
neko namerno uništavaju<br />
srpske pĉelare, srpsko pĉelarstvo,<br />
samim tim i drţavu<br />
Srbiju, jer su siromašni pĉelari<br />
lakoverni, ponizni i poslušni.<br />
Njima se lakše manipuliše,<br />
upravlja, vlada i što je najvaţnije<br />
lako eksploatiše.
Ţivadinović Rodoljub, ako<br />
je zaista borac protiv falsifikata<br />
on prvo treba da rasĉisti sa<br />
falsifikatima u svojoj kući tj. u<br />
SPOS-u jer je za srpske prilike<br />
natproseĉno plaćen, svakog<br />
meseca prima, neto 41 666, 00<br />
din. U ĉasopisu Srpski pĉelar<br />
br.13 na str. 8, 9, 10 i 11 detaljno<br />
je opisano kako je falsifikovano<br />
usvajanje finansijskog<br />
plana za 2008. godinu,<br />
a u broju 14 na strani 4, 5,<br />
6, 7, 8, 9, 10, 11 i 12 kako je<br />
falsifikovano usvajanja novog<br />
51<br />
statuta. Ţivadinović mora da<br />
javno iznese imena odgovornih<br />
za falsifikovanje ovih<br />
akata i da protiv njih preduzme<br />
sve mere predviĊene<br />
pravnim aktima SPOS-a i zakonom<br />
Republike Srbije.<br />
Ĉovek u svakom trenutku<br />
svog ţivota treba da pogleda<br />
istini u oĉi, a ne da se skriva<br />
iza laţi, obmana, laţiranja,<br />
kraĊe ljudskih prava, da se<br />
izbori sa svojim poštenjem, pa<br />
tek onda sa poštenjem drugih.<br />
______________________________________________________<br />
KOŠNICE<br />
LJUBA MED<br />
LESKOVAC<br />
IZRADA I PRODAJA KO-<br />
ŠNICA SVIH TIPOVA.<br />
IZRADA NA NAJNOVIJIM<br />
KOMPJUTERSKIM MAŠI-<br />
NAMA U ELEMENTIMA<br />
ILI SKLOPLJENE SA ZA-<br />
KUCANIM RAMOVIMA,<br />
OD ĈAMOVE DASKE, LE-<br />
PLJENE SPECIJALNIM<br />
LEPKOVIMA IZ INO-<br />
STRANSTVA.<br />
TEL: 016/216-628 MOB: 063/7032358
ALEKSANDRI MIHAJLOVIĆ<br />
Podgoriĉka 9<br />
23000 Zrenjanin<br />
E-mail: aleksandra.pcelar@gmail.com<br />
UVAŢENA KOLEGENICE<br />
ALEKSANDRA<br />
Preko ĉasopisa Pĉelar,<br />
srpskim pĉelarima ste se<br />
predstavili kao pĉelar, zato<br />
Vas oslovljavam kolegenicom.<br />
Preko vaših nekoliko obraćanja<br />
pĉelarima u rubrici REĈ<br />
UREDNIKA u kojima ste<br />
uglavnom iznosili neke podatke,<br />
pĉelari nisu mogli da Vas<br />
bliţe upoznaju. TakoĊe nisu<br />
mogli da Vas upoznaju ni kroz<br />
ureĊivanje ĉasopisa. Mnogi<br />
koji ne ĉitaju unutrašnju stranu<br />
korice i reĉ urednika, ne mogu<br />
ni da predpostave da ĉasopis<br />
ureĊuje novi urednik. Ĉasopis<br />
u svakom pogledu izgleda<br />
potpuno isto kao kad ga je<br />
ureĊivao stari urednik. Niste<br />
stavili nikakav svoj liĉni peĉat<br />
na ĉasopis. Zato bih Vas<br />
zamolio da date šansu pĉelarima<br />
da Vas bliţe upoznaju<br />
preko intervjua datom ĉasopisu<br />
Srpski pĉelar koji će biti<br />
52<br />
Aleksandra Mihajlović<br />
urednica časopisa Pčelar<br />
objavljen u prvom narednom<br />
broju, tj. u broju 17.<br />
INTERVJU<br />
1. Od kada se bavite pĉelarstvom?<br />
2. Da li smete da samostalno<br />
otvorite košnicu sa pĉelama?
3. Koliko pĉelinjih društava<br />
imate?<br />
4. Kojim tipom <strong>košnica</strong> pĉelarite?<br />
5. Koliki su Vam bili prinosi<br />
u 2010 godini?<br />
6. Na kojoj lokaciji se nalazi<br />
Vaš pĉelinjak?<br />
7. Moţete li da nam dostavite<br />
fotografiju Vašeg pĉelinjaka<br />
s obzirom da je predhodni<br />
urednik tvrdio da<br />
je profesionalni pĉelar sa<br />
200 društava, a on u to<br />
vreme uopšte nije imao<br />
pĉele?<br />
8. Da li ste ĉlan nekog udruţenja<br />
i SPOS-a i od kada?<br />
9. Da li ste u radnom odnosu<br />
u nekoj drugoj organzaciji<br />
i kakvom (stalni, privremeni<br />
itd.)?<br />
10. Da li ste se bavili ureĊivanjem<br />
javnih glasila, kojih<br />
i u kom vremenskom periodu?<br />
11. Da li se sluţite nekim svetskim<br />
jezikom, kojim, na<br />
kom nivou i da li bi ste<br />
mogli da prevedete pĉela-<br />
53<br />
rski ĉlanak sa tog jezika<br />
na srpski za ĉasopis Pĉelar?<br />
12. Da li Vaše ureĊivanje<br />
ĉasopisa Pĉelar unapreĊuje,<br />
unazaĊuje ili drţi<br />
srpsko pĉelarstvo na nivou<br />
na kome se nalazi?<br />
13. Da li ste Vi po Vašem<br />
mišljenju prava ili pogrešna<br />
osoba za urednika<br />
ĉasopisa Pĉelar?<br />
14. Zašto ĉlanke pojedinih<br />
nestruĉnih funkcionera ne<br />
iznosite na redakciju?<br />
15. Zašto objavljujete ĉlanke<br />
od kojih pĉelari mogu da<br />
imaju štete ?<br />
16. Da li ćete podneti ostavku<br />
ako Vam se ukaţe da Vaš<br />
rad nije na potrebnom<br />
nivou urednika ĉasopisa,<br />
ili ako taj rad nije koristan<br />
ili još gore štetan?<br />
17. Da li mislite da unapreĊujete<br />
pĉelarstvo objavljujući<br />
ĉlanke sa tehnologijom<br />
davno zastarelih i prevazi-<br />
Ċenih tipova <strong>košnica</strong>?
18. Da li mislite da unapreĊujete<br />
pĉelarstvo objavljujući<br />
zastarele i prevaziĊene<br />
metode?<br />
19. Šta znaĉi crvena „partizanska“<br />
parola na unutrašnjoj<br />
strani prve korice, i<br />
sa kojom namerom je<br />
objavljujete?<br />
20. Da li smatrate za sve<br />
ĉlanke koje ste objavili u<br />
ĉasopisu Pĉelar da ste<br />
zaista trebali objaviti?<br />
21. Da li je od Vas neko<br />
traţio ili Vas primoravao<br />
da objavljujete ĉlanke koji<br />
ne zasluţuju da se objave?<br />
22. Ko je autor (autori) ĉlanaka<br />
u ĉasopisu Pĉelar<br />
broj 12, decembar 2010:<br />
a) „Spos na najvećem sajmu<br />
hrane na svetu Sial, str.<br />
596 i 597“.<br />
b) „Pĉelarski savez Slovenije<br />
posetio Srbiju, str. 598 i<br />
599“.<br />
c) „Predsednik SPOS-a<br />
posetio rusku federaciju,<br />
str. 600 i 601“.<br />
54<br />
23. Zašto skrivate ime<br />
(imena) autora ovih<br />
ĉlanaka, da li je naplaćen<br />
autorski honorar i koliko?<br />
24. Da li su ovi ĉlanci bili na<br />
redakciju?<br />
- Prvi ĉlanak, beskorisni<br />
ĉlanak, za koji moţe da se<br />
kaţe: „Prazno obećanje,<br />
ludom radovanje.“ Potpuno<br />
isto kao što se obećavalo<br />
posle povratka sa<br />
Apimondije u Francuskoj,<br />
prošlo je više od godinu<br />
dana, a kupci nikako da<br />
stignu.<br />
- Drugi ĉlanak predstavlja<br />
ruganje srpskim pĉelarima,<br />
prikazujete kako se<br />
slovenaĉki pĉelari po drugi<br />
put u ovoj godini šetaju<br />
po Srbiji, dok srpski pĉelari<br />
nemaju sredstava da<br />
odrţe ni svoje pĉele, ni<br />
sebe, a kamo li da se<br />
šetaju po Sloveniji.<br />
- Treći ĉlanak govori o<br />
zaostalom ruskom pĉelarstvu<br />
koje su srpski<br />
pĉelari prevazišli još u
prošlom veku. Tu su i<br />
prateće fotografije gde se<br />
iz plastiĉnih lavora kutlaĉom<br />
sipa med u tegle dok<br />
u med pada prašina, dlake<br />
i ostalo Ċubre.<br />
Ova tri ĉlanka su plasirana<br />
na 5,5 strana, tiraţ ĉasopisa je<br />
9201 primerak, ukupno 50 605<br />
strana, kada se to pomnoţi sa<br />
cenom štampanja finansijska<br />
šteta je ogromna.<br />
Kako Vi komentarišete sve<br />
ovo?<br />
UnapredVam se zahvaljujem<br />
Urednik ĉasopisa Srpski pĉelar<br />
<strong>Dragoslav</strong> Iliĉ Šeš<br />
55<br />
BEZ ODGOVORA<br />
Predhodni tekst je poslat<br />
urednici ĉasopisa Pĉelar Aleksandri<br />
Mihajlović 28. Decembra<br />
2010. godine na njen<br />
zvaniĉni e-mail koji stoji u<br />
ĉasopisu Pĉelar, sa informacijom<br />
da će intervju biti objavljen<br />
u prvom narednom broju<br />
ĉasopisa Srpski pĉelar, tj. u<br />
broju 17. i molbom da što hitnije<br />
odgovori. Do trenutka<br />
zakljuĉenja ĉasopisa 14. januara<br />
2011. godine Aleksandra<br />
nije odgovorila. Srpski pĉelar<br />
je slobodan, nezavisan, demokratski<br />
ĉasopis, zato Aleksandru<br />
javno pozivamo da<br />
odgovori na postavljena pitanja,<br />
jer su potrebni pĉelarima<br />
od ĉijih para prima platu.<br />
______________________________________________________________________________<br />
PĈELAFORIZMI<br />
- Lako je prepoznati medveda<br />
koji pljaĉka pĉelare,<br />
utovio se kao debela<br />
svinja.<br />
- U vreme komunizma, komunisti<br />
su završavali ško-<br />
lu svojoj deci. Zato sada<br />
kad su odrasli ostali su i<br />
dalje mali pa prepisuju od<br />
makedonaca, slovenaca,<br />
amerikanaca i drugih.
- Funkcioneri SPOS-a su<br />
mnogo sposobni, uvek kada<br />
uzmu devizne dnevnice<br />
kaţu da su našli veliki<br />
broj stranih kupaca za<br />
srpski med, ali ti kupci<br />
nikako da stignu u Srbiju.<br />
- Srpski pĉelari jedu med<br />
od bunike, zato funkcioneri<br />
SPOS-a mogu da ih<br />
laţu do besvesti.<br />
- Medvedi su postali zaštićene<br />
ţivotinje, teško si ga<br />
pĉelarima tek sada će biti<br />
pljaĉkani.<br />
- Forum SPOS-a je izuzetno<br />
demokratski, takozvano<br />
komunistiĉko demokratski,<br />
kada kaţeš nešto što<br />
im se ne sviĊa, ili diskutuješ<br />
o laţno usvojenom statutu<br />
SPOS-a, iskljuĉe te<br />
ili zakljuĉaju temu.<br />
- Drţ’ te lopove, uzviknuše<br />
medvedi i nastaviše da<br />
pljaĉkaju pĉelare.<br />
- Medvedica Aleksis je bogami<br />
dobra za ureĊivanje<br />
glavice kupusa u kacu za<br />
kiseljenje.<br />
56<br />
- Funkcioneri SPOS-a troše<br />
pa prose.<br />
- SPOS promenio ime u<br />
SZESP (Savez za eksploataciju<br />
srpskih pĉelara).<br />
- Lovokradice hoće da nas<br />
ubiju. Poţališe se medvedi<br />
lovoĉuvarima. Lovoĉuvari<br />
otrĉaše da pohvataju<br />
lovokradice, a medvedi u<br />
miru nastaviše da pljaĉkaju<br />
pĉelare.<br />
- Pĉelarstvo je utoĉište za<br />
nesposobne iz drugih<br />
oblasti.<br />
________________________<br />
V I C<br />
Meda Punto, pošto dobro<br />
govori engleski smislio originalni<br />
naĉin da zaradi lovu.<br />
Putovaće u inostranstvo da<br />
zaradi velike pare.<br />
Otišao u Bugarsku, našao<br />
Bugarina da mu ga popuši.<br />
Kad mu je Bugarin svršio u<br />
usta meda Punto ga steţe<br />
zubima i reĉe: „Daj pare ili<br />
grizem“, i ovaj je morao da<br />
mu pljune lovu.
Isto je bilo i u Francuskoj,<br />
i tamo drmnuo veliku lovu.<br />
Kad ne putuje u inostranstvo<br />
on ne gubi vreme, već<br />
radi na domaćem terenu.<br />
NaiĊe na Leskovĉanina,<br />
popuši mu ga, kad mu Leskovĉanin<br />
napuni usta, on steţe<br />
57<br />
zubima i promrmlja: „Daj pare<br />
ili grizem“, a Leskovĉanin mu<br />
odgovori: „Puštaj ili pišam“!<br />
Meda Punto se uplaši, brzo<br />
pusti, i osta bez para.<br />
Pčelaforizme i vic priredio<br />
<strong>Dragoslav</strong> Ilić Šeš<br />
_______________________________________________________<br />
DIMNI TOP<br />
SVETA MED<br />
LESKOVAC<br />
CENA SAMO 2 900 DIN.<br />
TEL. 016 / 22 – 00 – 48 MOB. 061 / 172 17 61
NAIVNA PĈELARSKA POEZIJA<br />
ZIMA<br />
Todorović Sreten - Ceka, pčelar i pesnik<br />
Selo Jastrebac,Vlasotince<br />
Veje, veje sneg,<br />
zabeleo ceo breg.<br />
Zabelele šume i livade,<br />
polja i ograde.<br />
Na pĉelinjaku je tišina,<br />
gledajući, prava je milina.<br />
U košnici svira dţez,<br />
bruje pĉele, jedu med.<br />
Bruje pĉele od radosti,<br />
ne diraj me zbog pakosti,<br />
u košnici je prava sreća,<br />
ne diraj me do proleća.<br />
58
- Film Apimondija Francuska 2009<br />
- Film na srpskom jeziku u trajanju od 100 minuta.<br />
- Svetski kongres, predavanja, najnovija nauĉna saznanja,<br />
nove tehnologije.<br />
- MeĊunarodni sajam, najnovije mašine, alati i preparati.<br />
ZAŠTO JE APIMONDIJA U FRANCUSKOJ NAZVANA<br />
FRANCUSKI CIRKUS? ZAŠTO SU TAKMIĈENJA BILA<br />
SAKRIVENA? ZAŠTO JE PODELJEN VELIKI BROJ<br />
MEDALJA? KO JE POCEPAO POSTAVLJENI REZU-<br />
LTAT TAKMIĈENJA? ŠTA SE DEŠAVALO IZA<br />
KULISA? POGLEDAJTE ONO ŠTO NIJE VIDEO NIKO,<br />
NITI UĈESNICI APIMONDIJE, NITI POSETIOCI.<br />
POGLEDAJTE I UŢIVAJTE<br />
CENA 500 din. Tel. 016/ 281-666 Mob. 063/ 42-82-36<br />
59
Change language