Računovodstvo hedžinga

Računovodstvo hedžinga
Dr Jozefina Beke-Trivunac

Pojam hedžinga
• Hedžing – engl. Obezbediti, osigurati;
kombinovati poslove da se obezbedi od
gubitaka;
• Hedge – engl. Osigurati protiv gubitaka
(pomoću drugih transakcija)

Osnovni koncepti
• Skup računovodstvenih pravila koja
odstupaju od opšteprihvaćenih
računovodstvenih principa.
• Ova specijalna pravila eliminišu ili
umanjuju kolebanja u rezultatu koja bi
inače nastala kao posledica priznavanja
promena u bilansu uspeha.
• Dve poslovne promene posmatraju se
kao da je nastala samo jedna promena.

Osnovni termini
• Stavka hedžinga – stavka koja je izložena
riziku.
• Instrument zaštite (instrument hedžinga).
• Efektivnost hedžinga.

Stavka hedžinga
• Stavka hedžinga je sredstvo, obaveza,
utvrđena obaveza, vrlo očekivana
predviđena transakcija ili neto investicija u
inostrano poslovanje koja (a) izlaže entitet
riziku od promena poštene vrednosti ili
promena budućih tokova gotovine i koja je
(b) naznačena kao predmet hedžinga
(MRS 39, stavovi 78-84 i AG98-AG101
razrađuju definiciju stavke hedžinga).

Instrument hedžinga
• Instrument hedžinga je naznačeno derivatno ili
(samo za hedžing rizika od promena deviznih
kurseva) naznačeno nederivatno finansijsko
sredstvo ili nederivatna obaveza za čije se
poštene vrednosti ili tokove gotovine očekuje da
kompenzuju promene poštene vrednosti ili
tokove gotovine naznačene stavke hedžinga
(MRS 39, stavovi 72-77 i AG94-AG97 razrađuju
definiciju instrumenta hedžinga).

Efektivnost hedžinga
• Efektivnost hedžinga je stepen do koga se
promene poštene vrednosti ili tokova
gotovine stavke hedžinga, koje se mogu
pripisati riziku hedžinga, kompenzuju sa
promenama poštene vrednosti ili tokovima
gotovine instrumenta hedžinga (videti IAS
39, stavovi AG105-AG113).

Pojam računovodstva hedžinga
• Pod računovodstvom hedžingom podrazumeva
se praksa u kojoj se stavka izložena riziku i
označeni instrument hedžinga posmatraju kao
jedna stavka, tako da se dobici na jednoj strani
automatski prebijaju sa gubicima na drugoj.
• Takav pristup omogućuje entitetima da
prenebregnu primenu opšteprihvaćenog
računovodstvenog principa procenjivanja
finansijskih derivata po "poštenoj vrednosti kroz
bilans uspeha" ili korekciju iskazane vrednosti
sredstava ili obaveza.

Cilj računovodstva hedžinga
• Računovodstvo hedžinga, posebno
hedžinga u kojima se koriste derivati, ima
za cilj da omogući entitetima koji upravljaju
finansijskim rizicima da priznaju učinak
derivata i rizika od kojih se njime štite u
istom računovodstvenom periodu u
bilansu uspeha.

Vrste hedžinga
Određene su vrstama ekonomskih rizika kojima je
neka stavka izložena:
• Ekonomska izloženost promenama poštene
vrednosti – hedžing poštene vrednosti.
• Ekonomsku izloženost promenama tokova
gotovine – hedžing tokova gotovine.
• Ekonomska izloženost promenama kurseva
valuta može da se posmatra kao rizik od
promene poštene vrednosti ili kao rizik od
promene tokova gotovine ili oba.

Vrste derivata, rizici, vrste
(a) Derivat koji se kvalifikuje za računovodstvo hedžinga
hedžinga i računovodstveni pristup
Stavka koje se štiti
- stavka hedžinga.
Postojeće (priznato)
sredstvo ili obaveza, ili
čvrsta preuzeta obaveza,
ili predviđena obaveza.
Instrument
zaštite/hedžing.
Derivat.
Trzišni rizici koji se
obuhvataju
računovodstvom hedžinga
1. Promene u poštenoj
vrednosti ili tokovima
gotovine stavke hedžinga
ili
2. Promene
- referentne kamatne stope
(na pr. LIBOR)
- cene robe
- deviznog kursa
- kreditne sposobnosti
zajmoprimca
(b) Derivat koji se ne kvalifikuje za računovodstvo hedžinga
Ekonomski hedžing ne postoji, jer:
- Stavka hedžinga ne ispunjava uslove,
- Instrument hedžinga ne ispunjava uslove,
- Finansijski rizik ne ispunjava uslove,
- Hedžing nije "veoma efektivan"
Derivati kojima se trguje ili špekuliše
Hedžing poštene vrednosti
Izloženost promeni poštene
vrednosti postojećeg sredstva
ili obaveze, ili čvrste preuzete
obaveze.
Hedžing tokova gotovine
Izloženost kolebanjima tokova
gotovine postojećeg sredstva
ili obaveze, ili predviđene
transakcije (na pr. planirana
prodaja).
Hedžing strane valute
Izloženost promenama
kurseva razmene strane
valute za:
1. Nepriznatu čvrstu preuzetu
obavezu ili HOV raspoložive
za prodaju (HPV)
2.Predviđenu transakciju
(HTK)
3. Neto ulaganje u inostrano
poslovanje
Dobitak (gubitak) na instrumentu
hedžinga priznaje se u bilansu
uspeha, istovremeno sa
odgovarajućim gubitkom
(dobitkom) na stavki hedžinga.
Dobitak (gubitak) na instrumentu
hedžinga priznaje se u okviru
sveobuhvatnog prihoda, kao
rezerva za hedžing.
Dobitak (gubitak) na instrumentu
hedžinga priznaje se u okviru
sveobuhvatnog prihhoda, kao deo
kumulativnih translacionih
prilagođavanja.
Dobitak (gubitak) na instrumentu
hedžinga priznaje se u bilansu
uspeha.

Derivati pogodni za hedžing
• Hartije od vrednosti kojima se trguje (svop,
opcija, forvard, fjučers.
• Vrednost HOV utvrđuje se na finansijskom
tržištu.

Osnovno pravilo
• Osnovna pravila računovodstvenog
obuhvatanja derivativnih hartija od
vrednosti, kada nisu deo hedžing
transakcija, su:
– Svaki derivat iskazuje se u bilansu stanja po
poštenoj vrednosti - nema izuzetaka.
– Sve promene u poštenoj vrednosti derivata
iskazuju se u bilansu uspeha u periodu u
kome su nastale.

Ilustracija osnovnog pravila
• Entitet očekuje da će cena kukuruza u narednom
periodu da raste. Kupuje kupovnu opciju, za kupovinu
kukuruza po ceni na dan kupovine.
Datum Transakcija Cena
kukuruza
1.10.2010. Kup. opcije
na 10.000 t
Vrednost
opcije
20 din/t 5 mil. din.
31.12.2010 22 din/t 7,5 mil. din.
15.3.2011. Prodaja
opcije
25 din/t 12 mil. din.

Kako promena cene kukuruza utiče
300
250
200
150
100
-
50
(50)
(100)
5
na promenu vrednosti opcije
12
7,5 7
200
Okt Nov Dec Jan Feb Mart Apr Maj Juni Juli Avg Sept Okt
Iznosi su u milionima din.
Dnevna cena
Ugovorena cena
Ušteda na 10.000 t
Vrednost ugovora

Poslovna promena 1: Kupovina ugovora o derivatu na opciju kupovine kukuruza
Knjiženja HOV kojima se trguje -
Opcije na kukuruz
Gotovina
5.000.000 5.000.000
Poslovna promena 2: Promena poštene (tržišne) vrednosti ugovora o derivatu na
opciju kupovine kukuruza
Promena u tržišnoj vrednosti HOV
kojima se trguje -
Opcije na kukuruz
Nerealizovani dobici na robnim
opcijama -
Opcije na kukuruz
2.500.000 2.500.000
Poslovna promena 3: Prodaja ugovora o derivatu na opciju prodaje kukuruza
Gotovina
HOV kojima se trguje -
Opcije na kukuruz
12.000.000 5.000.000
Promena u tržišnoj vrednosti HOV
kojima se trguje -
Opcije na kukuruz
2.500.000
Realizovani dobici na robnim
opcijama -
Opcije na kukuruz
4.500.000
kao i:
Nerealizovani dobici na robnim
opcijama -
Opcije na kukuruz
Realizovani dobici na robnim
opcijama -
Opcije na kukuruz
2.500.000 2.500.000

Tehnike hedžinga
• Cilj hedžinga je zaštita od ekonomskog
rizika kojima je entitet izložen.
• Jednostavne tehnike. Uzimanje kredita u
istoj valuti u kojoj će se naplatiti izvezena
roba.
• Složene tehnike. Finansijski derivati koji se
koriste se za zaštitu od finansijskih rizika.

Rizici po osnovu hedžinga
• Dobici i gubici po osnovu promene
vrednosti stavke hedžinga i instrumenta
hedžinga retko kada nastaju istovremeno.
• To dovodi do velikih kolebanja rezultata u
bilansu uspeha.
• Računovodstvo hedžinga omogućuje
umanjenje ili eliminaciju ovih kolebanja.

Dva načina eliminacije
kolebanja u bilansu uspeha.
1. Promene u poštenoj vrednosti
instrumenta hedžinga iskazuju se u
bilansu uspeha u momentu nastanka, a
učinak na rezultat prebija se promenom
na sredstvu ili obavezi.
2. Kolebanja u rezultatu onemogućavaju se
evidentiranjem promena u poštenoj
vrednosti derivata neposredno u okviru
kapitala (Drugi sveobuhvatni rezultat).

Zavisi od:
Izbor tehnike hedžinga
• Stavke koja se štiti (stavke hedžinga)
• Instrumenta zaštite (hedžinga)
• Rizika koji se štiti.
• Efektivnosti hedžinga.

Ilustracija hedžinga tokova
gotovine
• Ekonomski rizik: zajam sa promenljivom
kamatnom stopom dovodi do kolebanja
tokova gotovine i rezultata u bilansu
uspeha.
• Stavka hedžinga: iznos kamate
• Instrument hedžinga: ugovor o kamatnom
svopu (plaća „fiksno“, prima „promenljivo“)

Ilustracija kamatnog svopa -
E2 plaća E1
varijabilnu kamatu u
zamenu za fiksnu
ZAJMODAVAC 2
Poverilac po kreditu
sa promenljivom
kamatnom stopom
banka kao diler
Zajam
Kamata
po promenljivoj
kamatnoj stopi
ENTITET 2
Dužnik po kreditu sa
fiksnom kamatnom
stopom
Svop diler
BANKA
aranžira svop i za to
uzima naknadu
ENTITET 1
Dužnik po kreditu sa
promenljivom
kamatnom stopom
Zajam
Kamata
po fiksnoj
kamatno stopi
E1 plaća E2 fiksnu
kamatu u zamenu za
varijabilnu
ZAJMODAVAC 1
Poverilac po kreditu
sa fiksom kamatnom
stopom

Primer: Kredit od 10.000.000 na 3 g.,
kamata po liboru, menja se godišnje
Datum
Libor na
dan
(primena
na dan
obračun
a)
Iznos
kamate
koji se
plaća
zajmoda
vcu
Tok gotovine po ugovoru o
svopu
Plaća /
Odliv
Prima /
Priliv
Neto tok
gotovine
1.1.x1 7,5% -
31.12.x1 8,5% 750.000 750.000 750.000 - -
Poštena
vrednost
ugovora
o svopu
31.12.x2 7,0% 850.000 750.000 850.000 100.000 323.000
31.12.x3 700.000 750.000 700.000 (50.000) (55.000)
Kolebanj
a iznosa
Stvarni
rashod
Prebija
iznose po
liboru
Tržišna
vrednost

Knjiženja na dan 31.12.20X2
Opis Računi Duguje Potražuje
Obračun kamate po
zajmu
Plaćanje
obračunate kamate
Neto priliv po
ugovoru o svopu
Promena tržišne
vrednosti ugovora o
kamatnom svopu
Rashodi kamate po zajmu
Obaveze za obračunatu kamatu
Obaveze za obračunatu kamatu
Gotovina
Gotovina
Rashodi kamate po zajmu
Ugovor o svopu
Drugi sveobuhvatni prihod
(rezultat)
850.000
850.000
100.000
378.000
850.000
850.000
100.000
378.000
Prema osnovnom pravilu, neto prili po ugovoru o svopu iskazuje se kao prihod.
Ako se primeni računovodstvo hedžinga, ova promena se iskazuje kao negativan
rashod po osnovu kamate – na istom računu na kome je i rashod po zajmu.
Prema osnovnom pravilima za finansijske derivate, promena tržišne vrednosti
iskazuje se u bilansu uspeha.
Ako se primeni računovodstvo hedžinga, ova promena iskazuje se u okviru drugog
sveobuhvatnog rezultata – stavka kapitala.

Obe ugovorne strane u svopu
Entitet 1
Hedžing tokova gotovine
Entitet 2
Hedžing poštene vrednosti
Gotovina Zajam sa
Gotovina Zajam sa
prom. kam. st.
fiksn. kam. st.
1.1.x1 10.000.000 10.000.000 10.000.000 10.000.000
31.12.x1 - - 323.000
31.12.x2 100.000 100.000 378.000
31.12.x3 50.000 50.000 55.000
Potraživanjaobaveze
za
derivate-svop
Potraživanjaobaveze
za
derivate-svop
31.12.x1 323.000 323.000
31.12.x2 378.000 378.000
31.12.x3 55.000 55.000
Kapital
Sveobuhvatni
rezultat (Rezerve
za hedžing)
31.12.x1 323.000
31.12.x2 378.000
31.12.x3 55.000

Bilansi uspeha učesnica u svopu
Hedžing TK Hedžing PV
2001 Rashodi kamate 750.000 750.000
Drugi prihodi/rashodi
Promena vrednosti derivata (323.000)
Promena vrednosti zajma 323.000
2002 Rashodi kamate 850.000 750.000
Učinak hedžinga (100.000) 100.000
Drugi prihodi/rashodi
Promena vrednosti derivata 378.000
Promena vrednosti zajma (378.000)
2003 Rashodi kamate 700.000 750.000
Učinak hedžinga 50.000 (50.000)
Drugi prihodi/rashodi
Promena vrednosti derivata (55.000)
Promena vrednosti zajma 55.000

Kako se utvrđuje vrednost
ugovora o svopu
• Tržišna vrednost svopa, ako postoji!
• Kamatni svop ima dve strane
(1) Stranu sa fiksnom kamatnom stopom
(2) Stranu sa promenljivom kamatnom
stopom
• Za svaku stranu prognozira se tok gotovine
• Izračunava se sadašnja vrednost svakog
toka gotovine
• Vrednost svopa je razlika u iznosima
izračunatih sadašnjih vrednosti

Uslovi za primenu
računovodstva hedžinga
• Odnos hedžinga mora biti formalno
uspostavljen i dokumentovan na početku
hedžinga
• Hedžing mora da bude procenjen kao
veoma efektivan tokom perioda važenja
hedžinga (u rasponu od 80% do 125%)
• Efektivnost hedžinga mora redovno da se
proverava tokom trajanja hedžinga
(prospektivno i retrospektivno testiranje)

• Različite valute
Rizici za efektivnost
• Različiti rokovi dospeća
• Različite osnove ugrađene u kamatnu
stopu (libor i euribor, na primer)
• Različiti kreditni rejting učesnika u
hedžingu
• Ako je hedžing neefektivan, prestaje
primena računovodstva hedžinga

Prikazivanje hedžinga u
finansijskim izveštajima
• U bilansu stanja derivat koji se koristi za
hedžing može da bude čas sredstvo, čas
obaveza.
• Učinak promene hedžinga tokova gotovine
iskazuje se u okviru kapitala, na poziciji
„drugi sveobuhvatni prihod“
• Neefektivan deo hedžinga iskazuje se u
okviru ostalih prihoda i rashoda

Drugi aspekti
• Za finansijske instrumente može se štititi i
samo deo rizika (jer se u kamatnu stopu
ugrađuju svi rizici)
• Šta može da bude stavka hedžinga?
• Šta može da bude instrument hedžinga?
(na pr., prodajna opcija ne može)
• Nederivatni instrumenti (samo van grupe)
mogu se koristiti samo za hedžing kursnog
rizika.