Ostala pitanja za ispit (.pdf)

37. Odnos između revizora i menadžmenta 

preduzeća klijenta 

Pismo o angažovanju – razgraničenje 

dužnosti i odgovornosti između 

menadžmenta preduzeća klijenta i 

eksternog revizora. 

Odgovornosti top menadžmenta 

menadžmenta: 

Za kvalitet informacija u finansijskim 

izveštajima (postoje motivi za pristrasno, 

obmanjivo i lažno izveštavanje); 

Za pribavljanje relevantnih informacija koje 

zahteva revizor; 

Za obezbeđenje pristupa revizoru svim 

računovodstvenim evidencijama, 

poslovnim knjigama, ugovorima, 

zapisnicima, odlukama;


preduzeća klijenta - nastavak 

Za gubitak radnih mesta zaposlenih i 

zatvaranje preduzeća itd. 

Dužnosti i odgovornosti eksternog revizora 

su: 

Blagovremeno sastavljanje i dostavljanje 

revizorskog izveštaja; 

Određivanje oblika i metoda revizorskog 

ispitivanja (na osnovu profesionalnog 

prosuđivanja i usvojene metodologije); 

Pridržavanje MSR i Kodeksa profesionalne 

etike u sprovođenju predviđenih revizorskih 

postupaka;


preduzeća klijenta - nastavak 

Obaveza čuvanja podataka i informacija 

preduzeća klijenta kao poslovne tajne; 

Dostavljanje Pisma menadžmentu u toku 

revizije (prednosti, nedostaci i slabosti RS i 

SIK, kao i predlozi za njihovo otklanjanje); 

Iako uspostavlja blizak poslovni odnos sa 

menadžmentom, revizor ostaje nezavisan, 

objektivan i skeptičan. 

Sukob interesa između revizora i 

menadžmenta je kratkoročan 

kratkoročan, , jer obe 

strane u dugom roku imaju zajedničke 

interese (potencijalni konflikti postoje zbog 

nelegalnih radnji menadžmenta koji nastoji 

da brojne iformacije čuva kao poslovnu 

tajnu nedostupnu revizoru).

38. Nelegalne radnje menadžmenta – 

odgovornost, otkrivanje i sprečavanje 

I – Definicija i vrste nelegalnih radnji: 

Nelegalne radnje ili obmane 

menadžmenta (kriminal belih 

okovratnika) su aktivnosti koje 

narušavaju zakonske propise i ostalu 

državnu regulativu, a prema njihovom 

uticaju na bilanse podeljene su u dve 

kategorije: 

One koje imaju direktan i materijalan 

uticaj na iznose u finansijskim 

izveštajima i 

One koje imaju indirektan uticaj na 

iznose u finansijskim izveštajima.

38. Nelegalne radnje menadžmenta – odgovornost, 

otkrivanje i sprečavanje 

sprečavanje-nastavak nastavak 

II – Odgovornost za otkrivanje i 

sprečavanje nelegalnih aktivnosti 

(pronevera, grešaka i drugih 

nepravilnosti) ima menadžment 

preduzeća klijenta, a ne revizori. 

Odgovornost revizora u pogledu otkrivanja i 

sprečavanja neregularnosti u preduzeću 

klijentu se sastoji u tome da revizor treba 

da u razumnoj meri otkrije materijalne 

(značajne) greške i nepravilnosti.




Revizor je odgovoran za otkrivanje sledeća 

dva oblika nelegalnih radnji (obmana 

menadžmenta): 

1. Obmanjivo finansijsko izveštavanje 

(namerno ili nemarno izvršenje dela ili 

propusti koji rezultiraju materijalno 

varljivim finansijskim izveštajima - 

postupci zamagljivanja i falsifikovanja 

bilansa) i 

2. Pronevere sredstava (revizor ispituje 

osetljivost imovine na proneveru i 

efikasnost sistema interne kontrole) kontrole).




III – Jedan od najčešće korišćenih modela za 

procenu materijalne obmane 

menadžmenta i njihovog otkrivanja od 

strane revizora se može prikazati sledećom 

formulom: P (MI) = f (C, M, A) 

Gde su CC-uslovi 

CC-uslovi 

uslovi (okolnosti), MM-motiv 

MM-motiv 

motiv (razlog) i 

A-stavovi stavovi menadžmenta 

Kada postoji dokaz za nelegalne radnje, 

revizor procenjuje moguće efekte na 

finansijske izveštaje i o tome obaveštava 

top menadžment/upravni odbor/ 

vlasnike/državni organ.

VI I GLAVA GLAVA: 

1. Regulativa revizorske profesije 

2. Zakonski okviri revizije u razvijenim 

zemljama sveta 

3. Profesionalni okviri regulisanja 

revizije 

4. Revizorski standardi 

5. Regulativa revizorske profesije u Srbiji 

6. Zakon o računovodstvu i reviziji (iz 

2006. godine) 

7. Kodeks profesionalne etike revizora 

(IFAC (IFAC-a) a) 

8. Internacionalizacija revizije


I: Položaj eksternog revizora u okruženju je 

definisan njegovim odnosom prema 

internim i eksternim bilansnim 

adresatima i pravima, obavezama i 

odgovornostima nezavisnog revizora – 

koje su regulisane: 

1. Zakonskim okvirima (pravna regulativa 

koja je pod jurisdikcijom državnih organa) 

i 

2. Profesionalnim okvirima (pravila 

računovodstvene i revizorske profesije 

definisana u standardima i Kodeksu 

profesionalne etike).


- nastavak - 

II: Zakonska i profesionalna regulativa 

revizije je efikasna ako je: 

Poznata, 

Prihvaćena kao razumna i 

Usvojena u praksi.


- nastavak - 

III: Zakonski propisi i profesionalni standardi, 

smernice i pravila predstavljaju minimalne 

zahteve koje revizori moraju poštovati u 

praksi, a podložni su izmenama, dakle 

dinamička su kategorija. 

Zakonski propisi i profesionalna regulativa 

se razlikuju u pojedinim zemljama i to: 

razvijenim azvijenim zemljama sveta i zemljama u 

razvoju i 

anglosaksonskim zemljama i zemljama 

kontinentalne Evrope.

40. Zakonski okviri revizije u 

razvijenim zemljama sveta 

Zakonska i profesionalna regulativa revizije 

se razlikuje u pojedinim: 

1. Anglosaksonskim zemljama (Engleska, 

SAD i Kanada) i 

2. Kontinentalnim zemljama EU (Nemačka, 

Francuska i Italija). 

ANGLOSAKSONSKE ZEMLJE: 

Engleska – kolevka moderne revi revizije zije u kojoj 

najveći uticaj na razvoj revizorske 

profesije imaju: 

Zakon o poslovanju preduzeća 

(Company Act) reguliše materiju revizije 

1844. i 1855. (podležu sva AD i GmbH);


razvijenim zemljama sveta sveta-nastavak nastavak 

Profesionalne računovodstvene 

institucije (ACCA, ICAEW, ICAS, ICAI, 

CIMA I CIPFA) i 

Londonska berza – spoljno telo sa 

najvećim autoritetom (učestvuje u izradi 

revizorskih standarda). 

SAD – zemlja u kojoj je revozorska profesija 

doživela najviši stepen razvoja, a na to su 

uticali: 

Zakon o hartijama od vr vrednosti dnosti i berzi 

(1933 (1933-1934); 1934); 

AICPA (1936.) sprovodi nacionalni 

jednoobrazni CPA ispit (2 X godišnje, traje 

19,5 čas., prolaznost 20 20-30%) 30%) i



SEC – Komisija za hartije od vrednosti i 

berzu (državna administrativna agencija sa 

velikim ingerencijama). 

Kanada – najveći uticaj na razvoj revizije: 

Najpre britansiki (do 1920.), a zatim 

američki uticaj (od 1920. zbog direktnih 

investicija); 

Jedinstveni federalizam i uticaj kandske 

vlade (CICA) i 10 provincijskih vlada 

(komisije za hartije od vrednosti i 

provncijski instituti revizora) i 

Automatsko priznavanje reciprociteta 

reciprociteta.



KONTINENTALNE ZEMLJE EVROPSKE 

UNIJE: 

Nemačka – predominantni legalizam 

(podređenost poreskom zakonu) – 

revizorski izveštaj u kraćoj formi 

(akcionarima) i dužoj formi (upravnom 

odboru). 

Francuska – dominantni legalizam (revizorski 

izveštaj je, kao i u Nemačkoj, manje 

standardizovan u odnosu na 

anglosaksonske zemlje). 

Italija – kolevka embrionalnog nastanka i 

razvoja revizorske profesije u ranom 

razvojnom periodu periodu, , na koju su uticali:



Prvi pisani revizorski izveštaji gradova 

(Piza – IX vek, Milano – XII vek), prvo 

Društvo revizora knjiga (XVI vek), prva 

revizija javnih rashoda (XVII vek), prvi 

Kongres knj knjigovođa govođa i revizora (XIX vek), 

prvi Zakon o obavljanju profesije revizora 

knjiga (1906.); 

Zakonski dekreti predsednika države 

(1975. i 1991.) propisuju obaveznu reviziju 

preduzeća određene pravne forme i koja 

zadovoljavaju određene kriterijume veličine 

(osnovni kapital, godišnji promet, zbir 

bilansa i broj zaposlenih) i 

Nacionalna komisija za kontrolu berzi 

(CONSOB) – vrši potvrđivanje revizorskih 

kuća.


revizije 

Profesionalni okviri regulisanja revizije 

rasterećuju zakonsku regulativu i 

obezbeđuju stručna rešenja za obavljanje 

revizije u praksi, bez uticaja državne 

ekonomske politike, a čine ih: 

Postulati, Principi, Standardi, Smernice i 

Pravila. 

Postulati revizije – su fundamentalni 

koncepti ili teorijske istine koje se 

prihvataju bez dokazivanja (karakteristike: 

relevantnost, prihvatljivost, nezavisnost, 

konzistentnost, kompletnost...) 

Principi (načela) revizije – opšte konvencije 

usvojene kao vodiči u revizorskoj praksi.


revizije – nastavak – 

Standardi revizije – predstavljaju razradu 

principa revizije i imaju imperativni 

karakter, tj. zakonsku snagu. Njima se 

meri kvalitet rada revizora i podiže ugled 

profesije u javnosti. 

Postoje: 

1. Međunarodni standardi revizije (ISA) 

koje izdaje IFAC i 

2. Nacionalni standardi (najpoznatiji su 

GAAS – 10 američkih opšteprihvaćenih 

revizorskih standarda).


revizije – nastavak – 

Smernice (Saopštenja, Tumačenja ili 

Preporuke) – prate revizorske standarde 

koji se retko menjaju a odnose se na 

određene oblasti (teme) revizije. Zajedno 

sa standardima doprinose harmonizaciji 

revizorske profesije i prakse širom sveta. 

Pravila revizije – su vodiči za primenu 

revizorskih standarda i smernica u praksi u 

cilju adekvatnog sprovođenja revizorskih 

postupaka po standardnim metodama 

rada. 

Sužavaju razlike u obavljanju revizorske 

prakse revizora zaposlenih u različitim 

preduzećima za reviziju.

42. Revizorski standardi 

Standardi revizije predstavljaju razradu 

principa revizije i imaju imperativni 

karakter, tj. zakonsku snagu (njima se meri 

kvalitet rada revizora i podiže ugled 

profesije u javnosti). Postoje: 

Međunarodni standardi revizije (ISA) 

koje izdaje IFAC i 

Nacionalni standardi (najpoznatiji su GAAS 

– 10 američkih opšteprihvaćenih 

revizorskih standarda standarda). ). 

Međunarodni standardi revizije (ISA) 

obuhvataju sledeće oblasti revizije: 

Uvodna pitanja (100 (100-199) 199) 

Opšti principi i odgovornost (200 (200-299) 299)

42. Revizorski standardi - nastavak 

Procena rizika i odgovori na procenjene 

rizike (300 (300-499) 499) 

Revizorski dokazi (500 (500-599) 599) 

Korišćenje rada drugih (600 (600-699) 699) 

Zaključci revizije i izveštavanje (700 (700-799) 799) 

Specijalne oblasti (800 (800-899) (800 (800-899) 899) 

- Saopštenja o međunarodnoj praksi revizije 

- Međunarodni standardi angažovanja na 

pregledu 

- Međunarodni standardi angažovanja na 

osnovu kojih se pruža uveravanje a ne 

spadaju u reviziju ili pregled finansijskih 

informacija


- Međunarodni standardi srodnih usluga 

- Pregled dokumenata o revizorskoj profesiji u 

okruženju 

- Obezbeđenje kvaliteta profesionalnih usluga 

AICPA je izdao (još 1940.) poznatih 10 

GAAS koji se dele u tri grupe: Opšti 

standardi, Standardi za obavljanje rada i 

Standardi za izveštavanje. 

OPŠTI STANDARDI: 

1. Posedovanje tehničke obučenosti i 

vičnosti. 

2. Nezavisnost mentalnog stava. 

3. Izvršenje dužne profesionalne pažnje.


STANDARDI ZA OBAVLJANJE RADA: 

4. Planiranje posla i nadgledanje pomoćnika. 

5. Upoznati se sa strukturom interne kontrole. 

6. Prikupiti dovoljno kompetentnih dokaza. 

STANDARDI ZA IZVEŠTAVANJE: 

7. Usklađenost finansijskih izveštaja sa 

GAAPom. 

8. Konzistentnost primene GAAPa. 

9. Adekvatnost obelodanjivanja. 

10. Izražavanje mišljenja o izveštajima u 

celini.


Revizorsku profesiju u Srbiji regulišu: 

1 - Zakon o računovodstvu i reviziji; 

2 - ISA i 

3 - Kodeks profesionalne etike revizora. 

Institucionalne osnove revizije i njen 

dosadašnji razvoj u Srbiji karakterišu 

sledeći najvažniji regulatorni akti: 

U kraljevini Jugoslaviji još 1898. godine 

Zakon o zemljoradničkim i zanatskim 

zadrugama propisivao je obaveznu reviziju 

zadruga svake druge godine;


- nastavak - 

U periodu od 1948 1948-1952 1952 gg. 

postojala je 

obavzna državna finansijska revizija 

preduzeća i banaka (1948. gg. 

Ministarstvo 

trgovine je osnovalo Revizorski zavod sa 

sedištem u Beogradu i doneta je Uredba o 

reviziji državnih privrednih preduzeća, 

nadleštva i ustanova, kao i opširno 

Uputstvo za njeno izvršenje); 

U periodu između 1952 1952-1974 1974 godine 

nastao je vakum u delatnosti eksterne 

revizije u našoj zemlji; 

Od 1974 -1992 992 godine SSDK 

DK je bila osnovni 

organ eksterne revizije (Zakon Zakon o SDK je 

donesen 1983. godine i regulisao je 

materiju ekonomsko 

ekonomsko-finansijske finansijske revizije);


- nastavak - 

1993. godine Skupština SRJ je donela 

Kodeks profesionalne etike revizora 

(obuhvatao je najznačajnija područja 

profesije, kao i odnos revizora prema 

kolegama, klijentima i trećim licima); 

1996. godine usvojen je prvi Zakon o 

reviziji računovodstvenih iskaza (1997. 

godine SRRJ je postao punopravni član 

IFAC IFAC-a a i obezbeđeno je pravo na 

korišćenje ISA, a 1998. godine SRRS je 

objavio prvi prevod ISA) i 

2006. godine donet je poslednji Zakon o 

računovodstvu i reviziji (krajem 2006. 

godine osnovana je Komora ovlašćenih 

revizora sa sedištem u Beogradu).

44. Zakon o računovodstvu i reviziji 

(iz 2006. godine) 

Odredbe Zakona o računovodstvu i reviziji usvojenog 

2006. godine koje se odnose na reviziju 

finansijskih izveštaja obuhvataju: 

Utvrđivanje profesionalnih zvanja zvanja: : ovlašćeni 

revizor i ovlašćeni interni revizor; 

Obaveznost revizije za velika i srednja pravna 

lica; 

Obavljanje revizije od strane licenciranih 

ovlašćenih revizora (koji su zaposleni u 

preduzeću za reviziju i članovi su Komore 

ovlašćenih revizora); 

Preduzeće za reviziju može da obavlja reviziju 

kod pravnih lica ako u radnom odnosu ima 

najmanje tri licencirana ovlašćena revizora (za 

velika pravna lica), odnosno jednog (za srednja);



Reviziju finansijskih izveštaja može 

da obavlja isto preduzeće za reviziju 

najviše pet godina uzastopno kod 

istog pravnog lica, izuzetno još pet 

godina (uz rotiranje revizora); 

Ugovor za obavljanje revizije se 

zaključuje najkasnije do kraja 

kalendarske godine godine; 

Preduzeće za reviziju je obavezno 

da se osigura od rizika odgovornosti 

za štetu koju može prouzrokovati 

izraženo revizorsko mišljenje;



Preduzeće za reviziju osim 

revizorskih usluga može da pruža i 

usluge usluge: : vođenja poslovnih knjiga, 

sastavljanja finansijskih izveštaja i 

procene vrednosti imovine i kapitala 

(kod pravnog lica kome pruža ove 

usluge preduzeće za reviziju ne 

može istovremeno vršiti i reviziju). 

Prema odredbama ovog Zakona 

reviziju finansijskih izveštaja ne 

može da obavlja obavlja:



1) preduzeće za reviziju koje je akcionar, 

ulagač sredstava ili osnivač pravnog lica 

kod kojeg se obavlja revizija; 

2) preduzeće za reviziju - kod pravnog lica 

koje je akcionar, ulagač sredstava ili 

osnivač tog preduzeća za reviziju; 

3) ovlašćeni revizor koji nema licencu za 

obavljanje poslova revizije finansijskih 

izveštaja; 

4) licencirani ovlašćeni revizor koji je 

akcionar, ulagač sredstava ili osnivač 

pravnog lica kod koga se obavlja revizija;



5) licencirani ovlašćeni revizor koji je srodnik 

po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena, a 

u pobočnoj liniji do četvrtog stepena, 

supružnik ili srodnik po tazbini do drugog 

stepena, bez obzira da li je brak prestao, 

usvojilac, odnosno usvojenik osnivača ili 

direktora pravnog lica kod kojeg se obavlja 

revizija i staralac, odnosno hranilac 

osnivača pravnog lica kod kojeg se obavlja 

revizija. 

Preduzeće za reviziju u kojem se broj 

licenciranih ovlašćenih revizora smanji 

ispod broja propisanog ovim zakonom, 

dužno je da o toj promeni obavesti 

Ministarstvo finansija u roku od osam 

dana od dana nastale promene.

VII GLAVA GLAVA: : 

INTERNA KONTROLA 

1. Pojam, ciljevi i vrste interne kontrole 

2. Faktori za ostvarivanje ciljeva interne 

kontrole 

3. Komponente interne kontrole 

4. Faze procene kontrolnog rizika 

5. Metode ispitivanja interne kontrole od 

strane revizora 

6. Izveštaj o internoj kontroli

VII VIII GLAVA: 

Revizija poslovnih ciklusa i bilansnih pozicija 

1. Revizija ciklusa prodaje i prihoda 

2. Revizija ciklusa nabavke i rashoda 

3. Revizija zarada zaposlenih i drugih naknada 

4. Revizija zaliha 

5. Revizija osnovnih sredstava, nematerijalnih 

6. 

ulaganja i finansijskih plasmana 

Revizija gotovonskih ekvivalenata i gotovine 

7. Revizija sopstvenog kapitala i dugoročnih 

rezervisanja 

8. Revizija kredita 

9. Revizija aktivnih i pasivnih vremenskih 

razgraničenja 

10. Verifikacija prihoda i rashoda

45. Kodeks profesionalne etike revizora (IFAC-a) (IFAC a) 

U Srbiji se primenjuje IFACov Etički kodeks za 

profesionalne računovođe, koji sadrži sledeće 

osnovne principe principe: 

INTEGRITET – iskrenost i poštenje, 

OBJEKTIVNOST – pravičnost i nepristrasnost, 

DUŽNA PAŽNJA – marljivo i kompetentno pružanje 

usluga, 

POVERLJIVOST – čuvanje poverljivih klijentovih 

informacija, 

PROFESIONALNO PONAŠANJE – štiti reputaciju 

profesije i 

TEHNIČKE STANDARDE – profesionalne usluge se 

pružaju u skladu sa važećim profesionalnim i 

tehničkim standardima 

standardima.

45. Kodeks profesionalne etike revizora (IFAC-a) (IFAC a) 

Kodeks je podeljen na tri osnovna dela dela: 

1. Deo A se odnosi na sve profesionalne 

računovođe; 

2. Deo B se odnosi samo na profesionalne 

računovođe u javnoj praksi i 

3. Deo C se odnosi na sve zaposlene profesionalne 

računovođe. 

Osnovna pravila ponašanja profesionalnih 

računovođa (reviz (revizora) ra) definisana ovim Kodeksom 

su: 

Nezavisnost (nezavisnost uma i delovanja); 

Rešavanje etičkih sukoba (rešavanje sukoba 

interesa); 

Profesionalna osposobljenost (polaganje ispita, 

radno iskustvo i kontinuirana edukacija); 

Poreska praksa (poreske usluge) i 

Publicitet (promocija, reklama).

46. Internacionalizacija revizije 

Pod internacioanalizacijom revizije se 

podrazumeva usklađivanje 

revizorske prakse i pravila revizije 

između dve ili više zamalja. 

Razlozi internacionalizacije tj. zahtevi 

za međunarodnom revizijom potiču 

od: 

1. Multinacionalnih preduzeća; 

2. Sila slobodnog tržišta kapitala i 

3. Međunarodnih revizorskih firmi.

46. Internacionalizacija revizije - nastavak 

Multinacionalna preduzeća opslužuju velike 

revizorske firme - VELIKA ČETVORKA: 

KPMG KPMG, , Deloitte Deloitte, , Ernst and Joung i Price 

Waterhouse Coopers. 

Međunarodna tržišta kapitala zahtevaju 

reviziju viziju finansijskih izveštaja emitenata 

hartija od vrednosti. 

Firme ovlašćenih javnih računovođa (CPA 

firme) se šire van zemlje da bi bolje 

opslužile svoje klijente. Velike revizorske 

firme imaju kancelarije u glavnim 

gradovima većine zemalja sveta (najpre je 

postojala velika osmorka osmorka, , pa velikih šest šest, , 

zatim velikih pet pet, , a danas velika četvorka četvorka). ).

Ostala pitanja za ispit (.pdf)

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?