Epistemologija

Znalac i la`ljivac: Semiotiziranje spoznaje
potonjih »neprijatelja« u redovima sociologa znanja vi{e ne mo`e biti
asocijalna, ona poslije Lacana sigurno vi{e ne mo`e biti asemi~na. Premda
– kako sam ovdje poku{ao sugerirati prividno suprotno Lacanu – subjekt
znanja, ukoliko je subjekt »epistemi~kog nagona« (Lacan), mo`e biti
samo onaj subjekt koji prihva}a emancipaciju od `elje da bude »`eljen«
od Drugog. Ako je i iznu|ena odmakom za koji ga Drugi uvijek transcendira,
to je emancipacija od konformizma »znanstvenosti«.
Otud Lacanov eti~ki imperativ psihoanalize, ne popusti svojoj `elji,
koji markira upravo taj prostor odmaka od totaliteta Drugog ili jezika
znanstvene zajednice, mo`e zna~iti u epistemologiji samo to da subjektom
znanstvenog diskursa mo`e biti samo onaj akter znanosti koji ne
reproducira identitet izme|u svoga govora i jezika zajednice nego realizira
nemogu}nost identiteta i totalnog priznanja. Subjekt znanja je
ponovno podanik »ljubavi za znanjem« ili filo-filozof. Ona sigurno vi{e
nije samo privilegij filozofije, a mo`da uop}e vi{e nije privilegij filozofije.
Mo`da je jedino filozofsko na filozofiji ono {to je ~ini anti-filozofijom
u Lacanovom smislu: znanje koje ne zna ni{ta osim pone{to o ljubavi.
Sve ostalo mora uvijek iznova istra`iti.
Citirana literatura
Adorno, Th. W., Zur Metakritik der Erkenntnistheorie (1934/37), Frankfurt/M.:
Suhrkamp 1970.
Akvinski, T., O istini i la`nosti, u: Izbor iz djela I-II, Zagreb: Naprijed 1990, sv.
I, str. 209-248.
Aristotel, Metafizika, Zagreb: Sveu~ili{na naklada Liber, 1985. (obn. SNL/
Globus, 1988.) (prev. T. Ladan).
Aristotel, Sofisti~ka pobijanja (De Soph. El.) u: Organon; Beograd: Kultura 1970
Aubenque, P. (ur.), Études sur Parménide, Vol. 1-2, Paris: Vrin, 1987.
Badiou, A., »Lacan et Platon: Le mathème est-il une idée?«. Discussion avec
Christian Jambet et Guy le Gaufey, u: Lacan avec les philosophes, Paris: Albin
Michel, 1991., pp. 135-154.
Benveniste, E., Problemi op{te lingvistike, Beograd: Nolit, 1975, osob. »O subjektivnosti
u govoru«. str. 198-205, te »Analiti~ka filozofija i govor«, str.
206-214 (fr. izv. Problemes de linguistique générale, Paris: Gallimard 1966).
Boudon, R., L’Idéologie. L’origine des idées recues, Paris: Artheme Fayard, 1986.
^uljak, Z. (ur.).Vjerovanje, opravdanje i znanje. Suvremene teorije znanja i epistemi~koga
opravdanja, Zagreb: Ibis grafika, 2003.
613