Epistemologija

Borislav Mikuli}
Otud, na epistemolo{ki »osvije{tenom« stavu znanja, tj. na razini
epistemi~kog propozicionalnog stava, u rasponu od prosje~nih svakodnevnih
oblika artikulacije metaznanja do znanstveno kvalificiranih izraza
metaznanja, re~enica (1) odn. (2) mo`e se pokazati u pro{irenim oblicima
eksplicitnog karaktera, poput
(2’) »Zna se da je istina/slu~aj/ da p«
ili implicitnog, odnosno, reduciranog:
(2’’) »[Zna se da (je istina da)] p«
Pri tome treba uvidjeti da pro{irenje re~enice za eksplicitni epistemi~ki
marker, koji je ujedno samo retori~ki dodatak, donosi promjenu
u zna~enju p-a. Ako je u re~enici (1) i (2) ono ozna~avalo
neko ~injeni~no stanje izra`eno propozicijom, propozicija p u (2’) i
(2’’) izra`ava znanje o propoziciji p. Otud druga propozicija predstavlja
meta-propoziciju (p’ = istina je da p) koju imamo zahvaliti
jezi~noj produktivnosti markera da za propozicionalni stav.
Odatle vidimo da udvostru~enje propozicija – ‘zna se da p’ na temelju
‘p’ = istina je da p – nije tek formalne naravi, kao puko gramati~ko
umno`avanje re~enica. [tovi{e, udvostru~enje mo`e biti samo efekt
jezi~nog procesa koji vi{e nije ni gramati~ki ni logi~ki nego epistemi~ki.
To je efekt da nadindividualno znanje (»zna se da«, »istina je da«) tvori
epistemi~ki propozicionalni stav koji sa svoje strane upravlja proizvodnjom
tvrdnji o znanju ili vjerovanja ‘da p’. Zna~enje toga efekta ~ini mi
se neprocjenjivim. Naime, tek re~enice (2’) i (2’’), premda nisu ni{ta
… (pogre{no shva}eno kao »Ka-bitak«). Rije~ je o regularnoj gramati~koj transformaciji
finitnog izraza »dass (ist) …« u infinitivno »… zu sein« (poimeni~eno u das
Zusein) pri ~emu ‘zu’ gramati~ki supstituira ‘dass’ i nema karakter svrhovitosti nego
»fakti~nosti«, konstativa. Za razliku od parmenidovskog normativnog ‘esti einai’,
Heideggerovo ‘Zusein’ iskazuje strukturu u kojoj se fakticitet bitka tubivanja (da
jest) pojavljuje kao mjesto pitanja o smislu bitka. (Tako tipi~no Heideggerovo pitanje
»Was heißt es für das Dasein, zu sein?« predstavlja obi~no gramati~ko skra}enje
pitanja »Was heißt es für das Dasein, dass es ist?« – [to za tubitak zna~i da jest?)
Njegovo jest markirano je upravo i samo tim ‘da’, tj. bitak se pojavljuje samo pod
‘da’. Fakticitet jest obilje`en kona~no{}u, no krug ba~enost-kona~nost presje~en je
upravo funkcijom jezi~nog markera ‘da’; on je taj koji otvara bitak kao polje smisla
i zna~enja, upravo kao onto-lo{ko pitanje bez kojeg cjelina »bivstvuju}eg« (Seiendes)
za tubivanje nije ni{ta drugo do nepregledna hrpa »predru~nog«-nazo~nog (Vorhandenes).
To zna~i, ‘da’ vi{e nazna~ava prisustvo iskazuju}eg subjekta nego {to
iskazuje sadr`aj propozicije.
590