Epistemologija

Robert Audi
Mogu}nost empiristi~kog intuicionizma
Povijesno gledano, intuicionizam je usko povezan s racionalizmom. Ali
pretpostavimo da intuicionizam shva}amo u minimalnom (i grubom)
smislu gledi{ta da je nesvodivu pluralnost temeljnih moralnih sudova
mogu}e opravdati intuitivno i bez izvo|enja zaklju~ivanjem. U tom bi
slu~aju intuicionisti~ko stajali{te moglo biti empiristi~ko, koje intuitivna
poimanja shva}a kao reakcije na iskustvo do kojih dolazi bez izvo|enja
te su stoga u stanju pru`iti iskustvene, induktivne temelje za moralne
sudove ili na~ela. 32 Intuitivna poimanja bi se npr. mogla tuma~iti kao
sudovi doneseni na temelju osje}aja za moralnost i u tom smislu shva}ati
kao opa`ajna sposobnost. (Sli~no tome, za moralna bi se na~ela dr`alo
da su opravdana na temelju intuitivnih poimanja i ne bi se tuma~ila kao
jasna po sebi pa bi u tom pogledu empiristi~ki intuicionizam bio suprotstavljen
Rossovom shva}anju.)
Za intuicioniste je karakteristi~no da dr`e kako moralna spoznaja, a
tako|er i moralna opravdanost, mogu biti intuitivne, no (zbog ranije
nazna~enih razloga) glavni predstavnici intuicionizma ne slijede stav da
je ta opravdanost ili spoznaja nepobitna te naginju njegovom pobijanju.
To uklanja jo{ jednu naizgled nesavladivu prepreku shva}anju moralne
spoznaje i opravdanosti kao empirijskih. Za moralnu spoznaju bi se
moglo smatrati da proizlazi iz op}enito opa`ajne sposobnosti (mo`da iz
emfati~ke) iz intuitivnog osje}aja obvezanosti ili iz nekog drugog empirijskog
izvora osjetljivog na moralna svojstva.
Jedan od na~ina na koji moralna spoznaja mo`e biti kvazi-opa`ajna
jest uz pomo} moralno osjetljivih aktera koji reagiraju na naravna svojstva
koja su (pretpostavit }u) temelj na koji pridolaze relevantna moralna
svojstva ili su Rossovom i mo`da po`eljnijom terminologijom, »konzekvencijska«.
U osjetljivom moralnom agentu bi na primjer i sam pogled
na nekog tko s rado{}u {iba dijete pobudio neku vrstu negativnog suda
– recimo, sud da taj ~in predstavlja zlostavljanje – a tako|er i moralnu
osupnutost. Moralna osupnutost i drugi osje}aji tako|er bi mogli imati
i dokaznu vrijednost bez izvo|enja iz drugih premisa. Osje}ajnost iz koje
32 Relevantna vrsta indukcije ne mo`e biti intuitivna vrsta, za koju je Ross dr`ao da
se javlja, budu}i da to ugrubo predstavlja proces dolaska do spoznaje, putem neke
vrste konceptualnog uvida, ne~eg ne-empirijskog. Za Jonathana Dancya se mo`da
s najve}im pravom smatra da u Moral Reasons (Oxford: Blackwell, 1993) razvija
empiristi~ki intuicionizam.
354