Epistemologija

8. Kontekstualizam: Obja{njenje i obrana
»Mogu}e je da P ind« stvorit }e ono {to se, slijede}i H. P. Gricea, po~elo
nazivati implikatura, {to zna~i da govornik ne zna da P. 20 Implikatura
nije dio »onog {to je re~eno« tvr|enjem, da se poslu`imo Griceovim
omiljenim izrazom, nego ne{to {to se tvr|enjem prenosi. Kod re~enice
»Mogu}e je da P ind« slu{atelj mo`e, pod pretpostavkom da govornik slijedi
pravilo »Tvrditi ja~e«, izra~unati da govornik ne zna da P, jer kad bi
znao, rekao bi da zna da P, ili bi barem rekao da P, umjesto da ka`e
nepotrebno slabo »Mogu}e je da P ind«. Ako, dakle, govornik prekr{i to
konverzacijsko pravilo i ka`e »Mogu}e je da P ind«, a zna da P, onda bi
– iako ne bi rekao ni{ta neistinito – prenio neistinitu implikaturu da ne
zna da P.
Ve}ina o~ito djelotvornih MZT-a uklju~uju odbacivanje prividne
neistinitosti tvrdnje pozivanjem da stvaranje neistinite implikature. To ne
za~u|uje. Kad se ne{to neistinito doista prenosi tvrdnjom, ne ~udi da to
mo`emo pobrkati s time da je sama tvrdnja neistinita.
[to s obranom lude teorije o »ne`enji«? Kako stvari stoje, ona se u
svom odbacivanju prividne neistinitosti ne poziva na stvaranje neistinite
implikature. Ne, ona je instancija onoga {to bismo mogli nazvati »manevrom
jedva zajam~enog tvr|enja« – {to je MZT koji jednostavno odbacuje
problemati~ne intuicije o neistinitosti time {to smatra da su relevantne
tvrdnje nerazlo`ne ili odbacuje intuicije o istinitosti tako {to se poziva
na zajam~eno tvr|enje relevantnih tvrdnji, a da ne obja{njava dalje za{to
su istinite tvrdnje nerazlo`ne, a neistinite razlo`ne.
No, time se samo obja{njava navedena obrana te teorije. Mogli bismo
je, me|utim, poja~ati tako da se pozovemo na stvaranje implikatura.
Pretpostavimo da na{ poludjeli filozof postane jo{ snala`ljiviji i po~ne
tvrditi sljede}e: »Postoji konverzacijsko pravilo koje ka`e da ne smijete
tvrditi ‘S je ne`enja’ kad je S o`enjen. Kada, dakle, izreknete takvu tvrdnju,
va{ slu{atelj – pretpostavljaju}i da se dr`ite tog pravila – shvatit }e
da je S neo`enjen. Izricanje takve tvrdnje }e, dakle, stvoriti implikaturu
prema kojoj je S neo`enjen. Ako je S o`enjen, ta implikatura je neistinita.
To obja{njava za{to takve tvrdnje smatramo neistinitima kad se
odnose na o`enjene mu{karce: Pobrkali smo neistinitost implikature koju
tvrdnja stvara s neistinito{}u same tvrdnje.« Tako se ta luda teorija o
»ne`enji« mo`e braniti pozivanjem na implikature.
20 Vidi osobito »Logic and Conversation«, u: H. P. Grice, Studies in the Way of Words
(Cambridge, MA: Harvard University Press, 1989).
245