Epistemologija

Poglavlje 8
Kontekstualizam:
Obja{njenje i obrana
Keith DeRose
»Kontekstualizam« u epistemologiji ozna~ava velik raspon manje ili vi{e
usko povezanih stajali{ta, prema kojima su problemi znanja i opravdanja
na neki na~in relativni s obzirom na kontekst. Prvo }u izlo`iti poziciju
koju ja nazivam kontekstualizmom te }u je razlu~iti od nekih bliskih
pozicija u epistemologiji, od kojih neke ponekad tako|er nose ime »kontekstualizam«.
Zatim }u iznijeti jednu, po mi{ljenju mnogih najodlu~niju
primjedbu kontekstualizmu u mojoj konstrukciji, odgovorit }u na nju te
}u navesti neke od glavnih pozitivnih motiva za prihva}anje tog stajali{ta.
Mislim da je po{teno re}i da ve}ina epistemologa s kojima sam razgovarao
i koji o tome imaju svoje mi{ljenje, odbacuje kontekstualizam.
Me|utim otpor je dosad bio uglavnom »podzeman« – u ~asopisima se
pojavilo malo dobro poduprtih argumenata protiv kontekstualizma, 1
iako pomalo po~injem vi|ati razli~ite ~lanke u rukopisima koji su kriti~ni
prema kontekstualizmu. Ovdje }u odgovoriti na kritike kontekstualizma
za koje sam na svojim putovanjima zaklju~io da su najuvjerljivije u
stvaranju sumnje prema tom stajali{tu.
1 Va`na iznimka je ~lanak Stephena Schiffera »Contextualist Solutions to Sceptisicm«,
Proceedings of the Aristotelian Society 96 (1996): 317-33. Ovdje ne odgovaram na
Schifferove kritike. Schifferove kritike otvaraju va`na pitanja o odr`ivosti onoga {to
on naziva »skriveno indeksne« teorije o razli~itim tipovima re~enica. Vrlo rado bih
branio ne samo kontekstualizam u pogledu pripisivanja znanja, nego i skriveno
indeksne teorije pripisivanja pristupa, od Schifferovih napada (vidi osobito str. 510-
-19 u Schiffer, »Belief Ascription«, Journal of Philosophy 89 (1992): 499-521), ali
takva obrana, kad bi bila imalo adekvatna zada}i, bila bi daleko preop{irna za ovaj
~lanak.
228