Epistemologija

7. Metodolo{ki naturalizam u epistemologiji
VI. Zaklju~ak
Rezultat je, dakle, ova slika: neki projekti koji se nazivaju epistemolo{kima,
kao {to su prou~avanje ljudskog znanja i razmi{ljanja, ili napor da se
ljudima pomogne da bolje razmi{ljaju, nedvojbeno zahtijevaju empirijski
unos. Unato~ argumentima koji tvrde suprotno, nema mnogo razloga da
se misli kako }e rezultati psihologije imati ikakvu zna~ajnu ulogu u nastojanju
da se konstruiraju op}e apstraktne teorije o znanju i opravdanju
ili analize znanja i opravdanja. Formuliranje posebnih na~ela o opa`anju,
svjedo~enju, pam}enju i drugim potencijalnim izvorima znanja i opravdanja
svodi se ili tek na navo|enje posebnih slu~ajeva apstraktnih op}ih na-
~ela, ili je ~isto empirijska stvar. Kona~no, ho}e li odgovori na skepticizam
zahtijevati unos znanosti, to ovisi isklju~ivo o prirodi samog odgovora. 38
38 Starije verzije ovog ~lanka izlagane su na Dr`avnom sveu~ili{tu New York u Geneseu,
Sveu~ili{tu Rutgers, Ameri~kom filozofskom udru`enju (Pacifi~ko odjeljenje)
te u Filozofskom dru{tvu Central States. Sudionicima u raspravama zahvaljujem na
komentarima. Earlu Coneeu, Johnu Grecu i Peteru Markieu zahvaljujem na tome
{to su mi pomogli svojim komentarima i diskusijama o tim problemima.
227