Epistemologija

Laurence BonJour
pojave fizi~kih objekata ili pojavni fizi~ki objekti – ili, ne{to stru~nije
kazano, na~ini na koje se ne{to »pojavljuje kome«.
No iako je to o~it odgovor na pitanje kako pojmovno zahva}amo
osjetilni sadr`aj, mogu}nosti pogre{nog razumijevanja njegova zna~enja
veoma su ozbiljne, i ~ini mi se da su mnogi filozofi podlegli toj opasnosti.
Konkretno, od klju~ne je va`nosti razlikovati opis iskustva koji
naprosto ukazuje na vrstu fizi~kih objekata ili situacija za koje se, na
temelju tog iskustva, ~ini da su prisutne, i onaj koji sadr`i neku daljnju
kauzalnu ili relacionalnu tvrdnju o vezi izme|u iskustva i fizi~ke sfere te
~ije bi se opravdanje bjelodano moralo pozivati na ne{to s onu stranu
samoga iskustvenog sadr`aja.
Koristan primjer opasnosti na koju upozoravam pru`a Susan Haack
u svojoj nedavno objavljenoj knjizi o epistemologiji, u kojoj ona nastoji
specificirati dokaznu snagu odre|enog stanja opa`ajnog iskustva. Ona
tvrdi da se ta snaga mo`e zahvatiti nizom sudova koji subjektu o kojemu
je rije~ pripisuju opa`ajna stanja. Tako se, primjerice, subjektu mo`e
pripisati da je »u onoj vrsti opa`ajnog stanja u kojoj bi neka osoba u
normalnim okolnostima bila kada bi promatrala zeca na metar udaljenosti
i pri jasnoj svjetlosti« ili da je »u onakvu opa`ajnom stanju u
kakvome bi bio normalan subjekt u normalnim okolnostima nakratko
ugledav{i zeca koji se u sumrak brzo kre}e«. 34 Rasprava Haackove nije
tako jasna i iscrpna kao {to bi bilo po`eljno, ali specifi~ne formulacije
koje iznosi navode na razlo`nu pretpostavku kako je svrha tih karakterizacija
opisati iskustvo pod vidom fizi~kih situacija koje su kauzalno ili
zakonito povezane s njime, prije negoli pod vidom njegova intrinzi~nog
sadr`aja. To je, me|utim, upravo ona vrst opisa koja se ne mo`e opravdati
pozivanjem na sam iskustveni sadr`aj. Moje me iskustvo mo`e
navesti da pomislim kako je zec prisutan, no to iskustvo ne mo`e samo
po sebi razotkriti da on to jest na na~in {to ga uobi~ajeno uzrokuju
ze~evi. Tu je stavku korisno izraziti tako da se ka`e kako se tvrdnje o fizi~kim
pojavama ili na~inima na koje se one pojavljuju, tvrdnje {to tvore
na{e primarne pojmovne formulacije osjetilnog iskustva, moraju razumjeti
u, kako ga je nazvao Chisholm, »opisnom, ne-komparativnom« smislu
terminâ ili pojmova o kojima je rije~, 35 jer se samo u tom smislu tvrdnja
34 Susan Haack, Evidence and Inquiry: Towards Reconstruction in Epistemology (Oxford:
Blackwell, 1993), str. 80.
35 V. Chisholm, Theory of Knowledge, 3. izd., str. 23.
170