katalog_30x30_2012.pdf

zameni vizuelno. @eli da nas odvede u bezna|e i slepilo.
Umetnost se predala bez borbe. Izgubila je ~asno mesto branioca
najkvalitetnijeg u ljudskoj vrsti. Ugrozila je mogu}nost da
nas vodi ka nikad ispri~anom snu – otkrivanju ~ovekovih beskrajnih
stvarala~kih mogu}nosti, interesovanja i ljudskih kvaliteta.
[ta se to dogodilo? Da li su pogre{ni ljudi postali umetnici?
Da li su pogre{ni ljudi postali kriti~ari, politi~ari, ekonomisti...?
...Ne vredi lamentirati nad tim {to ne umemo da stvorimo
odr`ive uslove da bi do{lo vreme op{te i pro~i{}ene kreativnosti.
Ova epoha je ponajvi{e neprijatelj stvarala{tva. Stvoreni
su uslovi za dominaciju manjine nad ve}inom. Da bi njihova
dominacija bila odr`iva, `rtvovali su najpre umetnost i kulturu.
Kriza umetni~kog i humano-ljudskog principa im ide na ruku.
Materijalne vrednosti su potpuno potisnule duhovne. Pojedinac
je postao nesre}an i inferioran. Individualno je nepo`eljno.
I obrazovanje je dirigovano, tek povr{no doti~e sfere umetnosti.
...
Preti li slom modernoj umetnosti jer je izgubila veru u humano?
Tuturstvo religije je odba~eno i to je oslobodilo umetnost.
Gubitkom vere u Boga nismo prona{li veru u ~oveka.
Tragamo li dovoljno kvalitetno za tom verom? Da li je vera
prona|ena u mo}i kapitala? Da li su fabrike, banke i velike
korporacije i sistemi postali novi hramovi?
SRPSKI MODEL
I u Srbiji su institucije politizovane i monopolizovane. Nametnuli
su nam model dominacije manjine. Tako su blokirale
mogu}nost realne prezentacije umetnika. U javnosti su prisutni
samo oni umetnici koji su se priklonili i poklonili onima koji
dr`e niti u svojim rukama. Oni izla`u u galerijama, pojavljuju
se u medijima... Ako se pojavi neki novi trend, ako ga kriti~ari,
kulturolozi, politi~ari i njihovi poslu{nici prihvate, smisli}e
novi koncept – plagira}e plagijat. Postavi}e nove zahteve,
pridobiti nove-stare umetnike i preorijentisati sledbenike. Oni
}e se lako prilagoditi novim zahtevima.
I tako }e i dalje biti „novi, moderni i aktuelni....” To je
model klasi~ne obmane javnosti u kojoj niko ne snosi posledice.
I tako }e Srbija opet biti daleko od svog najboljeg, li~nog
i autenti~nog u umetnosti.
U Srbiju smo uveli i Umetnost ideje, iako znamo da umetnost
tra`i mnogo vi{e od ideje. Puka ideja je za lenje i po-
vr{ne. Ona je tek jedan od elemanata stvarala{tva. Proces
stvaranja podrazumeva mnogo elemenata. A po{to je kod takozvanog
Koncepta i umetnosti novih tehnologija presudna
ideja, na{i teoreti~ari su sa rado{}u prihvatili ovaj model. Sa
takvim ukradenim ideologijama, koriste}i politi~ke metode i
slu`e}i mo}nima, odre|uju kulturnu scenu Srbije.
...I umetnost i nauka tragaju za otkri}em su{tine sveta i
`ivota. Neophodno je stvoriti dobro okru`enje i uslove za sve
kako bi to traganje bilo najkvalitetnije. Svetu i Srbiji su se desili
prose~nost, dilentatizam i lo{e namere.
U ovako izga|enom okru`enju prisutna je kriza svih aktera.
Nema na javnoj sceni kriti~ara-autora. Oni su skrajnuti.
Oni koji dominiraju deluju na plagijatorskoj, reproduktivnoj i
racionalno-saznajnoj ravni. Uvode iz inostranstva produkte
koji su ve} prevazi|eni (desili su se pre deset, dvadeset i vi{e
godina...). Analiti~ko-sinteti~ki, kriti~ki i stvarala~ki nivo je
stran na{oj vladaju}oj kritici. Iz tog povr{nog, prose~nog i neobjektivnog
sagledavanja i pra}enja stvorila se klima za nicanje
monopolizma i klanova.
Ne po{tuje se i ne podr`ava individualac, autor, istra`iva~
i realan akter i pratilac stanja u Srbiji. Ne traga se za takvima
^ekaju se poni`eni, upla{eni i uvre|eni autori da im do|u
pred noge i mole za milost. Neprocenjive su zbog toga {tete.
Stvara se okru`enje koje onemogu}uje najkvalitetnijem da vidi
svetlost dana i pokrene Srbiju.
Nema traga~a koji }e braniti i podr`avati na{e najkvalitetnije
u umetnosti. Mi na{e nacionalno nipoda{tavamo.
Nacionalni karakter umetnosti nije u sukobu sa njenim op-
{te~ove~anskim smislom. Negde na vrhunskoj ta~ki oni se
spajaju i postaju vrednost po sebi. Tamo se de{ava veliko pomirenje
i kreativan sklad. Tamo se defini{u celine i u~vr{}uju
odnosi. Tamo se dokazuje da smo svi jednaki i ravnopravni u
samopo{tovanju i po{tovanju drugih.
Tako|e, ni li~ni izraz umetnika nije u sukobu sa op{te~ove~anskim
smislom umetnosti. Njih povezuje dobar umetni~ki
princip. Svaka dobra nacionalna umetnost je i internacinalna.
Nacionalno i nametnuta estetika te{ko idu zajedno.
Gradovi su prebukirani fal{ ljudima i zatvorenim ideologijama.
Kvalitetni su nepo`eljni, proteruju ih... Negativna selekcija
stvara lo{u klimu u umetnosti na{ih gradova. Tako, ako je
prisutna ideja odbrane slike, onda se ide do amaterizma; a
opet, ako su tzv. postmodernisti~ki koncepti na redu, to ide
od banalne ki~-forme i bezidejnosti – do ~injenice da bi se to
samo tako zvalo. I tako diletanti imaju nazovi argument da su