katalog_30x30_2012.pdf
katalog_30x30_2012.pdf katalog_30x30_2012.pdf
UMETNOST - PUT DO ^OVEKA - PUT DO ISTINE odlomci iz eseja KONTEKST Neko je smislio paklene planove. Neko ne voli na{u vrstu. Kukavi~luk je na sceni. Nedostatak kreativnog procesa u umetnosti i problemskog pristupa svetu ugro`ava ~oveka... vodi prose~nosti i dosadi. Kako je nastao fenomen ograni~enja? Mo`e li se `iveti, mo`e li se stvarati u ograni~enjima, pod pritiskom, u la`nim slobodama? Umetnici su uvek bili ograni~avani (relilgija, ekonomija, politika, publika, trendovi, prose~nost...), ali uvek su stvarali. I dobro su stvarali u ilegali, u ograni~enjima. Dok su nauka i tehnologija napredovali, dok je ~ovek koristio um kako bi stvorio idealne uslove za `ivot, zapostavio je duh, zaboravio je da radi na sebi. I obmanjivao je svoje potomke jer nije koristio i {titio zemlju da bi je u~inio lep{om. Nije napredovao da bi u`ivao u njenoj celovitosti. Dok je iskori{}avao zemlju, izgubio je veru u mnoge nove lepote koje su u ~oveku mogle da rastu. Za umetnost se ni{ta dobro ne sprema. Za ~oveka se ni{ta povoljno ne odvija. Savremeno doba ponizilo je umetnost i umetnike. Ako se ne preduzme ne{to nikada ne}emo stvoriti dobre uslove za potomke. Posledica ne~injenja, letargije i kukavi~luka umetnika, intelektualaca i svih elitisti~kih aktera dru{tva je odsustvo kvaliteta u svim sferama. To je omogu}ilo vladavinu ekonomije, korporacija, banaka i politi~ara. Novac je postao gospodar etike i morala. I umetnost je pala u ruke tih diletanata duha. Preuzeli su kontrolu nad njom. Autenti~na ideja i kvalitet se vi{e ne vrednuju. Ne misli se o njima kao o pokreta~ima. Postale su sredstvo interesa mo}nih. Kreativne misli i stvarala- {tvo koje bi promenilo svet nabolje vi{e ne postoje. Nisu u poziciji da uti~u. Mesta u novom svetu za njih nema. Postoji samo znanje radi saznanja, radi sticanja mo}i. Znanje je sve dalje od mudrosti. Takvo znanje je u slu`bi zla (u slu`bi nauke rata, razaranja, poni`enja, stradanja nevinih, osvajanja...). Deo kreativne elite je pristao na takav obrt. Postali su sau~esnici i neprijatelja `ivota i umetnosti. Savremeni duh ima mazohisti~ke tendencije iz kojih se ra- |a moderna umetnost. Osnovna karakteristika modernog doba je degeneracija duha, tela i sveg okru`enja. I degradacija tradicije. Udru`eni demoni skrivaju istinu od nas, propagandom uspe{no zavode narod... uzimaju nam identitete, prave od nas lo{e produkte i sluge. A opet, mi smo postali kukavice. Ne smemo i ne umemo da im se suprostavimo. ...Nije cilj prepoznati op{te stanje u dru{tvu, jer je to mali cilj. Cilj je u~initi ga kvalitetnijim i uticati na njega. ...Kako prepoznati dobro, a kako zlo u umetnosti? Ako je apsolutna dubina umetni~kog principa takva da ne prepoznaje ni dobro ni zlo, da li se tad menja odnos prema umetnosti? Da li je uo{te svet mogu} bez zla? Do koje mere dobro odre|uje zlo? I, da li bi svet uop{te mogao da `ivi bez zla? Njegovim ukidanjem da li bismo ukinuli i uslove za `ivot? ISTOK - ZAPAD : ZAPAD - ISTOK Jedno dete je reklo za Ameriku: „... tamo su `iveli indijanci, njih su ubili... i sada tamo `ive bogati glumci...” Kako Istok i Zapad kroje na{u epohu? Kakva je sudbina onih izme|u njih? ...Globalizacija i ekonomija su postali neprijatelji umetnosti i ~oveka. ...Zapad je smi{ljao etiku zasnovanu na kapitalu, ali je taj koncept lukavo predstavljao i kao verovanja u Boga. I stra{io je mase tom verom. I narod je klicao toj ideologiji. I rado je u histeriji stada `iveo taj koncept. Istok je poku{avao da bude umereniji. I zbog toga jo{ nije uspeo da kupi sve slobodne du{e. Jo{ volja slobodnih duhova luta prostranim istokom... Ali, ipak, ravnote`a istoka i zapada je uspostavljena. ^ije je stado poslu{nije mo`emo naslutiti. Moral i etika su u pribli`noj ravni. Uz sve to idu razne estetike i vojska dresiranih teoreti~ara, filozofa i umetnika. Ukida se autenti~na inteligencija, emocionalno i stvarala~ko. Nasilno se uspostavlja surovi logos i prilago|ena funkcionalna inteligencija. ETIKA I MORAL U UMETNOSTI Ako se umetni~ko ti~e BI]A kao osnove, kao su{tine i neprolaznosti, onda ono ima {ansu i mo`e ~asno da nosi ime UMETNOST. Tad je na putu autenti~nosti, smisla i istine. A ako li pak nastoji da bude vodilja ili rob morala i etike kao lukavog produkta savremenih ideologija i teoreti~ara (slugu kapitala), onda je ta aktivnost na sramnom putu ki~a. Univerzalno Bi}e, najdublje ljudsko, beskrajno i ve~ito je smisao umetnosti. Savremeni kapital, ekonomija, tr`i{te i politika su tvorci tzv. alternative, morala i etike. I demokratija je
postala njihovo oru`je. Ona uvek ra~una na brojnost, a ne na kvalitet. Etika i moral se menjaju. Tra`i se od umetnosti da obja{njava svet po tim, ni`im vrednostima. Da meri i sudi po tim zadatostima. Slobodan stvarala~ki duh ne priznaje takve okvire. Njegovo putovanje je usmereno ka besmrtoj stvarala~koj ideji Bi}a i istine. Smisao anga`ovane umetnosti je samo u toj uzvi{enosti. Ovaj put je svojstven ljudskoj vrsti. On ne zavisi od nacija, religija, ideologija, politika, ekonomija, mo}i i slabosti razli- ~itih dru{tvenih slojeva... ...Bi}e je su{tina. Ono se ne menja, ono je beskrajno i izaziva na traganje. Sve drugo su samo promenjive okolnosti. Svaki vi{i duhovni i stvarala~ki nivo je sve`ina za celinu bi- }a i {ansa za ljudski rod da se izvu~e iz zablude i ki~a. Da prepozna lukavosti savremene etike i morala koji ~oveka i njegovu stvarala~ku mo} vode u bezna|e i povr{nost. Smisao umetnosti jeste istinitost koja promenjivu eti~nost, savremeni moral i svaku prolaznost stavlja pred znak pitanja. Ona ne `eli da se olako odbace vrednosti. Ona ho}e da sve vrednosti budu ve~ito `ive i prisutne. ...Fizi~ki ~ovek jeste promenjiv, ali njegova su{tina je nepromenjiva. Kreativno srce kuca u ~oveka i to je nepromenjivo. Mo} stvarala{tva je neuni{tiva, besmrtna. Samim tim besmrtna je i umetni~ka i sveop{ta ljudska i svaka druga istina. ...Traganje za umetni~kom istinom jeste traganje i za po- ~etkom, razvojem, napredovanjem. Jer sveop{ta istina jeste napredovanje. Ljudska civilizacija, nasuprot tome, u mnogo ~emu nazaduje i propada. Spirala razvoja umetni~kog duha mo`e da pove`e niti sveop{teg. Putovanja do istine ne idu samo unazad do po~etaka ili unapred ka budu}nosti, ona idu u svim smerovima. I ako su autenti~na, uvek su tamo gde treba da budu. ...Umetni~ka duhovnost jeste besmrtna. Oduvek je postojala i uvek }e postojati. Ali opasnost nad njom vreba. Veliki sistemi uz pomo} novih i novih tehnologija vladaju svetom i lukavo se bore protiv autenti~nog umetni~kog. ...Umetnost je nastajala onako kako je i ~ovek nastajao. Ni iz ~ega. Data nam je veli~anstvena {ansa da se sjedinimo sa vrhunskim umetni~kim duhom i postanemo tako jedno sa velikom istinom sveop{teg Bi}a. Preko umetnosti do vrhunskog duhovnog Bi}a. Deluje veli~anstveno. I primamljivo. Da li smo sposobni i spremni za to? Da li imamo jaku volju i hrabrost? Da li }e se u budu}nosti ponovo dogoditi istinska umetnost? I da li }e biti potpuna? Kad }e kona~no biti u postojanju? Kad }e prevazi}i trule`, la`nu etiku i propadanje? Kad }e prolazno telo zaista biti u slu`bi duha i istine? Ho}e li se svetom prolimiti krik radosti stvaranja? Ho}e li ~ovek kona~no shvatiti da je stvoren da bude slobodan i sre}an kao stvarala~ko bi}e? Ho}e li prevazi}i telo i sve slabost koje nas vode u propast? Ho}e li se dogoditi velika istina i smisao umetnosti? Koliko vremena, koliko propalih tela i ~ega jo{ je potrebno da bi se do{lo do umetni~ke istine? Da li je jereti~ki i neumesno ako se pitam da li je istina da je to na{a su{tina, da je svekoliko bi}e namenjeno umetnosti? Da li je umetnost okosnica i smisao svega? Je li je sve usmereno ka njoj, samo to nikako da vidimo! Da li svu na{u slobodu i kreativnu autenti~nost treba da usmerimo ka njoj? I da li }e se tek tada dogoditi veliko prosvetljenje? Ovo neka ostanu samo pitanja. Ne usu|ujem se da ih otvorim. ...Udaljavanjem od umetni~kog, autenti~nog, sami sebe smo kaznili. Do`iveli smo veliki kreativni i duhovni pad. Okrenuli smo se nekreativnim telesnim i materijalnim u`ivanjima i postali njihovi robovi. Ovaj odnos obele`io je i umetnost. I ona je slabo napredovala i ~esto je do`ivljavala i do`ivljava svoj krah. Samo odabrani, samosvesni pojedninci daju joj snagu da ne izdahne skroz. Sami u sebi smo stvorili zlo. Prizemno i nekreativno vlada u odnosu na potisnuto kreativno duhovno. Nismo svesni kolika je kazna materijalnog nad duhovnim, ve} se gre{no radujemo svakom materijalnom. Taj pad je te{ko popravljiv greh. A mi ga jo{ nismo ni svesni. Koliko treba vremena da pro|e i {ta jo{ pogubno na planeti treba da nam se dogodi da bismo to osvestili? Oslobo|enje duha na sveop{tem ljudskom planu izgleda gotovo nemogu}e. Prvobitni dodir kreativnost daleko je od nas. MO] I UMETNOST Gubitkom autenti~nosti i kreativnosti u savremenoj umetnosti izgubilo se jedno od najva`nijih upori{ta, a to je nepristajanje na prose~nost i kompromis. Umetnost je napravila pora`avaju}i ustupak pred naletima ekonomskih i politi~kih zahteva. U takvoj stagnaciji i depresiji umetnost je postala dekoracija vlasti i politike. Neumetni~ka pravila drznula su se da odre|uju umetnost. Pojavila se nova filozofija. Ona ho}e da verbalno i filozofsko
- Page 4 and 5: zameni vizuelno. @eli da nas odvede
- Page 6 and 7: Na konkurs se ove godine prijavilo
- Page 8 and 9: 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24
- Page 10 and 11: 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48
- Page 12 and 13: 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72
- Page 14 and 15: 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96
- Page 16 and 17: 109 110 111 112 113 114 115 116 117
- Page 18 and 19: 133 134 135 136 137 138 139 140 141
UMETNOST - PUT DO ^OVEKA - PUT DO ISTINE<br />
odlomci iz eseja<br />
KONTEKST<br />
Neko je smislio paklene planove. Neko ne voli na{u vrstu.<br />
Kukavi~luk je na sceni. Nedostatak kreativnog procesa u<br />
umetnosti i problemskog pristupa svetu ugro`ava ~oveka...<br />
vodi prose~nosti i dosadi.<br />
Kako je nastao fenomen ograni~enja? Mo`e li se `iveti,<br />
mo`e li se stvarati u ograni~enjima, pod pritiskom, u la`nim<br />
slobodama?<br />
Umetnici su uvek bili ograni~avani (relilgija, ekonomija,<br />
politika, publika, trendovi, prose~nost...), ali uvek su stvarali. I<br />
dobro su stvarali u ilegali, u ograni~enjima.<br />
Dok su nauka i tehnologija napredovali, dok je ~ovek koristio<br />
um kako bi stvorio idealne uslove za `ivot, zapostavio je<br />
duh, zaboravio je da radi na sebi. I obmanjivao je svoje potomke<br />
jer nije koristio i {titio zemlju da bi je u~inio lep{om.<br />
Nije napredovao da bi u`ivao u njenoj celovitosti. Dok je iskori{}avao<br />
zemlju, izgubio je veru u mnoge nove lepote koje su<br />
u ~oveku mogle da rastu. Za umetnost se ni{ta dobro ne sprema.<br />
Za ~oveka se ni{ta povoljno ne odvija. Savremeno doba<br />
ponizilo je umetnost i umetnike. Ako se ne preduzme ne{to<br />
nikada ne}emo stvoriti dobre uslove za potomke.<br />
Posledica ne~injenja, letargije i kukavi~luka umetnika, intelektualaca<br />
i svih elitisti~kih aktera dru{tva je odsustvo kvaliteta<br />
u svim sferama. To je omogu}ilo vladavinu ekonomije,<br />
korporacija, banaka i politi~ara. Novac je postao gospodar etike<br />
i morala. I umetnost je pala u ruke tih diletanata duha.<br />
Preuzeli su kontrolu nad njom. Autenti~na ideja i kvalitet se<br />
vi{e ne vrednuju. Ne misli se o njima kao o pokreta~ima. Postale<br />
su sredstvo interesa mo}nih. Kreativne misli i stvarala-<br />
{tvo koje bi promenilo svet nabolje vi{e ne postoje. Nisu u<br />
poziciji da uti~u. Mesta u novom svetu za njih nema.<br />
Postoji samo znanje radi saznanja, radi sticanja mo}i.<br />
Znanje je sve dalje od mudrosti. Takvo znanje je u slu`bi zla<br />
(u slu`bi nauke rata, razaranja, poni`enja, stradanja nevinih,<br />
osvajanja...). Deo kreativne elite je pristao na takav obrt. Postali<br />
su sau~esnici i neprijatelja `ivota i umetnosti.<br />
Savremeni duh ima mazohisti~ke tendencije iz kojih se ra-<br />
|a moderna umetnost. Osnovna karakteristika modernog doba<br />
je degeneracija duha, tela i sveg okru`enja. I degradacija<br />
tradicije.<br />
Udru`eni demoni skrivaju istinu od nas, propagandom uspe{no<br />
zavode narod... uzimaju nam identitete, prave od nas<br />
lo{e produkte i sluge. A opet, mi smo postali kukavice. Ne<br />
smemo i ne umemo da im se suprostavimo.<br />
...Nije cilj prepoznati op{te stanje u dru{tvu, jer je to mali<br />
cilj. Cilj je u~initi ga kvalitetnijim i uticati na njega.<br />
...Kako prepoznati dobro, a kako zlo u umetnosti?<br />
Ako je apsolutna dubina umetni~kog principa takva da ne<br />
prepoznaje ni dobro ni zlo, da li se tad menja odnos prema<br />
umetnosti?<br />
Da li je uo{te svet mogu} bez zla? Do koje mere dobro<br />
odre|uje zlo? I, da li bi svet uop{te mogao da `ivi bez zla?<br />
Njegovim ukidanjem da li bismo ukinuli i uslove za `ivot?<br />
ISTOK - ZAPAD : ZAPAD - ISTOK<br />
Jedno dete je reklo za Ameriku: „... tamo su `iveli indijanci,<br />
njih su ubili... i sada tamo `ive bogati glumci...”<br />
Kako Istok i Zapad kroje na{u epohu? Kakva je sudbina<br />
onih izme|u njih?<br />
...Globalizacija i ekonomija su postali neprijatelji umetnosti<br />
i ~oveka.<br />
...Zapad je smi{ljao etiku zasnovanu na kapitalu, ali je taj<br />
koncept lukavo predstavljao i kao verovanja u Boga. I stra{io<br />
je mase tom verom. I narod je klicao toj ideologiji. I rado je<br />
u histeriji stada `iveo taj koncept.<br />
Istok je poku{avao da bude umereniji. I zbog toga jo{ nije<br />
uspeo da kupi sve slobodne du{e. Jo{ volja slobodnih duhova<br />
luta prostranim istokom...<br />
Ali, ipak, ravnote`a istoka i zapada je uspostavljena. ^ije<br />
je stado poslu{nije mo`emo naslutiti. Moral i etika su u pribli`noj<br />
ravni. Uz sve to idu razne estetike i vojska dresiranih teoreti~ara,<br />
filozofa i umetnika. Ukida se autenti~na inteligencija,<br />
emocionalno i stvarala~ko. Nasilno se uspostavlja surovi logos<br />
i prilago|ena funkcionalna inteligencija.<br />
ETIKA I MORAL U UMETNOSTI<br />
Ako se umetni~ko ti~e BI]A kao osnove, kao su{tine i<br />
neprolaznosti, onda ono ima {ansu i mo`e ~asno da nosi ime<br />
UMETNOST. Tad je na putu autenti~nosti, smisla i istine. A<br />
ako li pak nastoji da bude vodilja ili rob morala i etike kao lukavog<br />
produkta savremenih ideologija i teoreti~ara (slugu kapitala),<br />
onda je ta aktivnost na sramnom putu ki~a.<br />
Univerzalno Bi}e, najdublje ljudsko, beskrajno i ve~ito je<br />
smisao umetnosti. Savremeni kapital, ekonomija, tr`i{te i politika<br />
su tvorci tzv. alternative, morala i etike. I demokratija je
Change language