ŠKOLSKI LEKSIKON BIOLOGIJE s pitanjima za maturu i - Hinus
ŠKOLSKI LEKSIKON BIOLOGIJE s pitanjima za maturu i - Hinus
ŠKOLSKI LEKSIKON BIOLOGIJE s pitanjima za maturu i - Hinus
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
____________________________________________________ <strong>ŠKOLSKI</strong> <strong>LEKSIKON</strong> <strong>BIOLOGIJE</strong><br />
vlakom (kutikulom) koja štiti biljku od<br />
isušivanja; postoje otvori, puči <strong>za</strong> izmjenu<br />
plinova.<br />
Stablašice su se razvile iz pradavnih<br />
zelenih alga, a mogu se podijeliti na tri<br />
velike skupine, tri odjeljka: mahovine, papratnjače<br />
i sjemenjače.<br />
STABLJIKA, jedan od tri temeljna organa<br />
kopnenih biljaka, a razvija se iz klicinog<br />
pupoljka. Ona je os izdanka, nosi<br />
listove i druge organe koji su se razvili<br />
bilo preobrazbom stabljike bilo preobrazbom<br />
listova, npr. cvjetove i plodove. Na<br />
vrhu stabljike i bočnih ogranaka nalazi se<br />
vršni pup s tvornim staničjem <strong>za</strong> produžni<br />
rast. Stabljika može biti zeljasta ili drvenasta.<br />
Drvo ili stablo je oblik višegodišnje<br />
drvenaste stabljike s nerazgranatim dijelom<br />
deblom i razgranatim, krošnjom.<br />
Preobrazbe stabljike: podzemne stabljike<br />
su podanak ili rizoma (npr. u perunike<br />
i paprati), lukovica (u sunovrata) i<br />
gomolj (krumpir); sprermišni organi (u korabice);<br />
trnovi; vitice; stapke; filokadije<br />
itd.<br />
STAFILOKOKI, v. bakterije.<br />
STANICA, temeljna građevna i funkcionalna<br />
jedinica svakog živog bića (organizma).<br />
Sva živa bića, s obzirom na<br />
složenost građe njihovih stanica, možemo<br />
podijeliti na prokariote i eukariote. Najjednostavniji<br />
jednostnanični organizmi su<br />
prokarioti čije stanice ne sadrže oblikovanu<br />
jezgru ni druge stanične strukture<br />
obavijene membranama. Ostale jednostanične<br />
organizme i višestanične organizme,<br />
bilo biljne ili životinjske, izgrađuju eukariotske<br />
stanice.<br />
Tipične eukariotske stanice sadrže<br />
jezgru obavijenu ovojnicom koja ima<br />
mnogobrojne pore kroz koje se izmjenjuju<br />
tvari između jezgre i citoplazme. U citoplazmi<br />
tipične eukariotske stanice nalaze<br />
se različite stanične strukture: endoplaz-<br />
matska mrežica, Golgijevo tijelo, lizosomi,<br />
mitohondriji i mikrotubuli. Osim tih struktura<br />
koje se nalaze gotovo u svim eukariotskim<br />
biljnim i životinjskim stanicama<br />
postoje i strukture karakteristične samo <strong>za</strong><br />
biljnu, odnosno životinjsku stanicu. Tako,<br />
biljne stanice sadrže staničnu stijenku, kloroplaste<br />
i druge plastide što ne nalazimo u<br />
životinjskih stanica. Većina životinjskih<br />
stanica sadrži centriole koji se još nalaze<br />
samo u stanicama nekih algi. Zelena biljna<br />
stanica je autotrofna <strong>za</strong> razliku od heterotrofne<br />
životinjske stanice.<br />
Osnovne razlike između biljnih i<br />
životinjskih stanica<br />
Biljne stanice<br />
Obavijene su<br />
celuloznom<br />
stijenkom.<br />
Imaju velike<br />
vakuole<br />
ispunjene<br />
staničnim<br />
sokom.<br />
Velike stanice<br />
određenog<br />
oblika.<br />
Sadrže<br />
kloroplaste<br />
(klorofil).<br />
Obavljaju<br />
fotosintezu pa<br />
su time<br />
autotrofne.<br />
Životinjske<br />
stanice<br />
Nemaju<br />
celulozne<br />
stijenke.<br />
Kada su i<br />
prisutne,<br />
vakuole su<br />
male.<br />
Male stanice<br />
nepravilna<br />
oblika.<br />
Bez kloroplasta<br />
(klorofila) su.<br />
Moraju dobiti<br />
hranu izvana pa<br />
su heterotrofne.<br />
STANICE ZAPORNICE, specijalizirane<br />
epidermske stanice lista koje okružuju otvor<br />
puči, isp.<br />
STANIČNA IMUNOST, oblik stečene<br />
imunosti u kojoj organi<strong>za</strong>m nakon podražaja<br />
antigenom stvara veliki broj aktivira-<br />
133
Change language