Predavanje: Embriologija

hromozomi - amfinukleus. Polo`aj deobnog vretena odre|uje pravac prve deobe zigota i naziva se
STAZA SEGMENTACIJE. Jajna }elija ne poseduje centrozom tako da su centrozom i deobno
vreteno zigota derivati spermatozoida.
Proces oplo|enja je pra}en nizom promene u jajnoj }eliji kao {to su cirkulacija i preraspodela
materijala i citoplazme. Pri aktivaciji jejne }elije uve}ava se stupanj disperzije koloida. Viskozitet
se znatno pove}ava posle oplo|enja, menja se propustiljivost }elije, {to je u vezi sa koloidnim
promenama u kortikulalnom sloju jajne }elije. Promene propustljivosti imaju va`nu ulogu u
regulisanju razmene materije zme|u jajne }elije i okolne sredine. U nekim jajnim }elijama (morski
je`) aktivacija spermatozoida dovodi do intezivnih oksidacinih procesa {to je pra}eno pove}anjem
proizvodnje toplote.
OPLO\ENJE KOD SISARA
Oplo|enje je unutra{nje i obavlja se u polnim odvodima `enke, tj. proksimalnom delu Milerovog
kanala. Kod malog broja sisara oplo|enje se obavlja u ovarijumu. Stizanje spermatozoida do mesta
oplo|enje vr{i se za 15 minuta kod pacova, mi{a i psa, a kod kuni}a za oko 1-4 ~asa.
Da bi do{lo do oplo|enja ajna }elija i spermatozoid moraju biti sposobni za oplo|enje ili se
kopulacija mora vr{iti ~e{}e, da bi se obezbedilo prisustvo vijabilnih spermatozoida u vreme
ovulacije.
Transport spermatozoida do mesta oplo|enja, pored njegove pokretljivosti, mo`e biti potpomognut
cilijama i kontrakcijama `enskog polnog trakta, naro~ito kontrakcijama mi{i}a uterusa. Semena
te~nost sadr`i grupu agenasa PROSTAGLANDINA, koje stvaraju vesiculae seminalis mu`jaka.
Ve}ina spermatozoida nikada ne dospe u ovidukt. Od mnogo miliona spermatozoida u jednom
ejakulatu ~oveka samo nekoliko hiljada prolaze kroz uterus, a obi~no samo jedan ulazi u jajnu
}eliju, ako spermatozoid sisara dospe u blizinu mesta oplo|enja neposredno pred ovulaciju, on jo{
nije sposoban za oplo|enje. Spermatozoidi moraju provesti izvesno vreme u polnim odvodima
`enke, kada nastupaju promene u nivou akrosoma koje osposobljavaju spermatozoid za prodiranje u
jajnu }eliju. Taj proces se zove KAPACITACIJA ili MATURACIJA.
Posle ovulacije u `enskim polnim odvodima lu~e se dve supstance sa antagonisti~kim dejstvom:
a) FERTILIZIN – produkuje ga oocita. Ova supstanca odbija spermatozoide koji nisu pro{li
maturaciju;
b) ANTIFERTILIZIN – stvaraju ga polni odvodi `enke, ubrzo posle lu~enja fertilizina.
Antifertilizin ko~i dejstvo fertilizina.
Kada do|e do kontakta spermatozoida sa jajnom }elijom posle maturacije akrozom spermatozoida
lu~i dva enzima:
a) HIJALORUNIDAZU – Razla`e mukopolisaharide sastavljene od polimera hijaluronske
kiseline, koji povezuju }elije corona radiata oko oocite, {to obezbe|uje prolaz kroz membranu;
b) SPERMOLIZIN- razla`e zona pelucida i omogu}uje prolaz spermatozoida u oocitu.
POSLE ULASKA spermatozoida zavra{ava se DRUGA MEJOTI^KA deoba.