kemija-za-pripremu-prijemnih-ispita-na-fakultetima - Hinus

KEMIJA ZA PRIPREMU PRIJEMNIH ISPITA NA FAKULTETIMA

Copyright © Hrvoje Zrnčić 

Izdavač 

HINUS 

Miramarska 13B 

Zagreb 

tel./fax (01) 611 55 18 

Recenzenti 

prof. dr. sc. JASNA HELENA MENCER 

prof. dr. sc. ZORAN GOMZI 

DUBRAVKA TURČINOVIĆ, prof 

Lektor 

IVANČICA ĆURIĆ, prof. 

Korektor 

MIRJANA ZRNČIĆ 

ISBN 978-953-6904-27-3 

Knjigu možete besplatno preuzeti samo za osobnu upotrebu, a ne smijete je 

stavljati na druge mrežne stranice, umožavati ili je koristiti za bilo koju 

komercijalnu svrhu.

mr. sc. Hrvoje Zrnčić 

za pripremu razredbenih ispita 

na fakultetima 

HINUS

P R E D G O V O R 

Ovaj priručnik sa zbirkom rješenih zadataka namijenjen je za dobro i brzo 

usvajanje, odnosno ponavljanje gradiva kemije potrebnog za polaganje razredbenih ispita, 

i to na svim fakultetima na kojima se polaže kemija. 

Građa priručnika sa zbirkom podijeljena je u dva dijela. U prvom dijelu navedeni 

su osnovni pojmovi bez kojih nije moguće logički dobro i u relativno kratkom vremenskom 

intervalu savladati drugi dio priručnika sa zbirkom. Drugi se dio sastoji od pitanja i 

odgovora koji su posebno rastumačeni. Pitanja potječu s prijašnjih testova razredbenih 

ispita za upis na fakultete. Pripremanje za razredbeni ispit samo pomoću navedenih 

pitanja i zaokruženih odgovora dugotrajan je i mukotrpan posao, često bez rezultata. 

Nedostaju tumačenja zašto su baš zaokruženi odgovori točni. Upravo su ta objašnjenja 

dana u ovom priručniku. Usvajanjem logičkih tumačenja gradiva brzina savladavanja, 

odnosno ponavljanja gradiva višestruko se povećava, a dobri rezultati rijetko izostaju. U 

skladu s tim građa je obrađena tako da je u početku dana prednost opisnim tumačenjima. 

Uvodeći simbole postupno, na kraju prevladavaju tumačenja dana simbolima, a opisno su 

dana samo neophodna razjašnjenja. Ako su u pitanju navedena imena tvari, u pravilu u 

odgovoru su dane formule i obratno. 

Ovo djelo pisano je u nadi da će moje višegodišnje iskustvo, stečeno radom na 

fakultetu i u srednjoj školi te podučavanjem kemije za fakultetske razredbene ispite, biti 

preneseno širem krugu mladih ljudi. 

Autor

S A D R Ž A J 

PERIODNI SUSTAV ELEMENATA .........................................................................9 

UPOTRIJEBLJENI SIMBOLI I KRATICE .......................................................... 10 

KEMIJA............................................................................................................................ 11 

TVARI I NJIHOVE PROMJENE.................................................................................. 11 

ATOMI I MOLEKULE ................................................................................................... 11 

GRAĐA ATOMA ................................................................................................................ 11 

ELEKTRONSKI OMOTAČ.................................................................................................. 12 

PERIODNI SUSTAV ELEMENATA ...................................................................................... 13 

KEMIJSKE VEZE............................................................................................................... 14 

Ionska veza....................................................................................................................... 14 

Kovalentna veza ................................................................................................................ 15 

Metalna veza..................................................................................................................... 16 

MEĐUMOLEKULSKE VEZE............................................................................................... 16 

Vodikova veza................................................................................................................... 16 

Van der Waalsova sila ....................................................................................................... 17 

Čvrsto agregatno stanje...................................................................................................... 17 

Ionski kristali.................................................................................................................... 17 

Molekulski kristali............................................................................................................. 17 

OSNOVE KEMIJSKOG RAČUNA ............................................................................... 17 

MASENI UDIO ELEMENATA U SPOJU................................................................................ 18 

IZRAČUNAVANJE EMPIRIJSKE I MOLEKULSKE FORMULE IZ 

PODATAKA ELEMENTARNE ANALIZE.............................................................................. 18 

MOLARNI VOLUMEN PLINOVA ........................................................................................ 19 

STEHIOMETRIJA KEMIJSKE REAKCIJE........................................................................... 20 

GUSTOĆA .......................................................................................................................................................21 

TERMOKEMIJA ............................................................................................................. 21 

TEKUĆINE....................................................................................................................... 21 

DISPERZNI SUSTAVI .................................................................................................... 22 

PRAVE OTOPINE............................................................................................................... 22 

Otapanje čvrstih tvari ........................................................................................................ 22 

ISKAZIVANJE SASTAVA OTOPINA.................................................................................... 22 

Masena koncentracija ........................................................................................................ 23 

Množinska koncentracija.................................................................................................... 23 

Molalnost ......................................................................................................................... 23 

BRZINA KEMIJSKE REAKCIJE................................................................................. 24 

KEMIJSKA RAVNOTEŽA ............................................................................................ 24 

KISELINE I BAZE .......................................................................................................... 25 

NEUTRALIZACIJA ............................................................................................................ 26 

SOLI.................................................................................................................................. 27 

HIDROLIZA ...................................................................................................................... 27 

OKSIDACIJSKO-REDUKCIJSKI PROCESI ............................................................. 27 

OSNOVE ELEKTROKEMIJE....................................................................................... 28 

ELEKTROLIZA .............................................................................................................................................29 

UVOD U ANORGANSKU KEMIJU ............................................................................. 30 

NEMETALI ...................................................................................................................... 31 

VODIK .............................................................................................................................. 31

HALOGENI ELEMENTI ..................................................................................................... 31 

HALKOGENI ELEMENTI................................................................................................... 33 

Kisik ............................................................................................................................... 33 

Sumpor............................................................................................................................ 33 

DUŠIKOVA SKUPINA ELEMENATA ................................................................................... 34 

Dušik............................................................................................................................... 35 

Fosfor.............................................................................................................................. 36 

UGLJIKOVA SKUPINA ELEMENATA ...................................................................... 36 

Ugljik .............................................................................................................................. 36 

Silicij............................................................................................................................... 37 

METALI ............................................................................................................................ 37 

ALKALIJSKI I ZEMNOALKALIJSKI METALI..................................................................... 38 

TEHNIČKI VAŽNI METALI................................................................................................ 40 

Aluminij .......................................................................................................................... 40 

Željezo............................................................................................................................. 40 

Bakar .............................................................................................................................. 41 

Kompleksni spojevi prijelaznih metala.................................................................................. 42 

KEMIJA I OKOLIŠ......................................................................................................... 42 

ZRAK................................................................................................................................ 43 

VODA................................................................................................................................ 44 

TLA................................................................................................................................... 45 

UVOD U ORGANSKU KEMIJU ................................................................................... 46 

UGLJIKOVODICI........................................................................................................... 47 

ALKANI ............................................................................................................................ 47 

ALKENI............................................................................................................................. 49 

ALKINI ............................................................................................................................. 50 

UGLJIKOVODICI PRSTENASTE STRUKTURE.................................................................... 50 

NAFTA ............................................................................................................................... 52 

ORGANSKI SPOJEVI S KISIKOM.............................................................................. 52 

ALKOHOLI ....................................................................................................................... 53 

FENOLI............................................................................................................................. 54 

ETERI ............................................................................................................................... 54 

ALDEHIDI I KETONI ......................................................................................................... 55 

KARBOKSILNE KISELINE................................................................................................. 56 

ESTERI ............................................................................................................................. 57 

ORGANSKI SPOJEVI S DUŠIKOM............................................................................. 58 

AMINI ............................................................................................................................... 58 

SINTETIČKI POLIMERI............................................................................................... 58 

ADICIJSKA POLIMERIZACIJA .......................................................................................... 59 

KONDENZACIJSKA POLIMERIZACIJA.............................................................................. 59 

PRIRODNI SPOJEVI...................................................................................................... 59 

UGLJIKOHIDRATI ............................................................................................................ 59 

Monosaharidi.................................................................................................................... 59 

Disaharidi ........................................................................................................................ 60 

Polisaharidi ...................................................................................................................... 60 

PROTEINI ......................................................................................................................... 60 

Aminokiseline ................................................................................................................... 60 

Peptidi............................................................................................................................. 60 

Proteini............................................................................................................................ 61 

ENZIMI ............................................................................................................................. 61 

LIPIDI ............................................................................................................................... 61 

NUKLEINSKE KISELINE.................................................................................................... 61 

PITANJA & ODGOVORI ........................................................................................... 63

n 

1 

2 

3 

4 

5 

6 

7 

6 

7 

18 

2 

He 

4,003 

10 

Ne 

20,18 

18 

Ar 

39,95 

36 

Kr 

83,80 

54 

Xe 

131,3 

86 

Rn 

222,0 

118 

Uuo 

17 

9 

F 

19,00 

17 

Cl 

35,45 

35 

Br 

79,90 

53 

I 

126,9 

85 

At 

210,0 

117 

Uus 

71 

Lu 

175,0 

103 

Lr 

260,1 

16 

8 

O 

16,00 

16 

S 

32,06 

34 

Se 

78,96 

52 

Te 

127,6 

84 

Po 

209,0 

116 

Uuh 

70 

Yb 

173,0 

102 

No 

259,1 

15 

7 

N 

14,01 

15 

P 

30,97 

33 

As 

74,92 

51 

Sb 

121,8 

83 

Bi 

209,0 

115 

Uup 

69 

Tm 

168,9 

101 

Md 

258,1 

14 

6 

C 

12,01 

14 

Si 

28,09 

32 

Ge 

72,59 

50 

Sn 

118,7 

82 

Pb 

207,2 

114 

Uuq 

68 

Er 

167,3 

100 

Fm 

257,1 

13 

5 

B 

10,81 

13 

Al 

26,98 

31 

Ga 

69,72 

49 

In 

114,8 

81 

Tl 

204,4 

113 

Uut 

67 

Ho 

164,9 

99 

Es 

252,1 

12 

30 

Zn 

65,38 

48 

Cd 

112,4 

80 

Hg 

200,6 

112 

Uub 

66 

Dy 

162,5 

98 

Cf 

251,1 

11 

29 

Cu 

63,55 

47 

Ag 

107,9 

79 

Au 

197,0 

111 

Uuu 

65 

Tb 

158,9 

97 

Bk 

247,1 

10 

28 

Ni 

58,70 

46 

Pd 

106,4 

78 

Pt 

195,1 

110 

Uun 

64 

Gd 

157,3 

96 

Cm 

247,1 

9 

27 

Co 

58,93 

45 

Rh 

102,9 

77 

Ir 

192,2 

109 

Mt 

63 

Eu 

152,0 

95 

Am 

243,1 

8 

26 

Fe 

55,85 

44 

Ru 

101,1 

76 

Os 

190,2 

108 

Hs 

62 

Sm 

150,4 

94 

Pu 

244,1 

7 

25 

Mn 

54,94 

43 

Tc 

98,9 

75 

Re 

186,2 

107 

Bh 

262,1 

61 

Pm 

145,0 

93 

Np 

237,0 

6 

24 

Cr 

52,00 

42 

Mo 

95,94 

74, 

W 

183,9 

106 

Sg 

263,1 

60 

Nd 

144,2 

92 

U 

238,0 

5 

23 

V 

50,94 

41 

Nb 

92,91 

73 

Ta 

180,9 

105 

Db 

262,1 

59 

Pr 

140,9 

91 

Pa 

231,0 

4 

22 

Ti 

47,90 

40 

Zr 

91,22 

72 

Hf 

178,5 

104 

Rf 

261,1 

58 

Ce 

140,1 

90 

Th 

232,0 

3 

21 

Sc 

44,96 

39 

Y 

88,91 

57 * 

La 

138,9 

89 ** 

Ac 

227,0 

* 

** 

2 

4 

Be 

9,012 

12 

Mg 

24,31 

20 

Ca 

40,08 

38 

Sr 

87,62 

56 

Ba 

137,3 

88 

Ra 

226,0 

PERIODNI SUSTAV ELEMENATA 

1 

1 

H 

1,008 

3 

Li 

6,941 

11 

Na 

22,99 

19 

K 

39,10 

37 

Rb 

85,47 

55 

Cs 

132,9 

87 

Fr 

223,0

UPOTRIJEBLJENI SIMBOLI I KRATICE 

A - maseni broj 

Ar - relativna atomska masa 

b - molalnost 

c - množinska koncentracija 

cm - centimetar 

D - desni, desna (u nazivu spoja) 

dm - decimetar 

e, e − - elektron 

g - gram 

H - entalpija 

HGLB - hemoglobin 

IUPAC - Međunarodna unija za čistu i 

primijenjenu kemiju 

j - broj jedinki jedne vrste 

k - kilo 

kat- katalizator 

kg - kilogram 

Kw - ionski produkt vode 

L - Avogadrova konstanta; litar 

log - logaritam 

M - molarna masa 

m - masa; metar; meta položaj (u nazivu 

spoja) 

Mr - relativna molekulska masa 

N - broj jedinki 

NA - Avogadrov broj 

n - glavni kvantni broj 

n - množina tvari; broj pojedinih atoma 

u spoju; broj molekula; broj mera u 

molekuli polimera; broj kiralnih središta 

(asimetričnih C-atoma) 

n 0 - neutron 

o - orto položaj (u nazivu spoja) 

p - para položaj (u nazivu spoja); piko 

Pa - paskal 

p + - proton 

S - entropija 

SI - Međunarodni sustav 

t - toplota 

TNT - trinitrotoluen 

u - unificirana atomska jedinica mase 

V - volumen 

Vm - molarni volumen 

Vm o - standardni molarni volumen 

w - maseni udio 

Z - atomski broj 

α - alotropska modifikacija željeza 

γ - alotropska modifikacija željeza 

δ - alotropska modifikacija željeza 

ρ - gustoća

KEMIJA 

Kemija proučava tvari od kojih je načinjen svemir. Ispituje njihov sastav, svojstva 

i unutrašnju strukturu. Kemija istražuje promjene i načine promjene tvari, odnosno 

kemijske reakcije i pripadajuće mehanizme koje se odvijaju u prirodi ili su djelo ljudskih 

ruku. 

TVARI I NJIHOVE PROMJENE 

Čiste tvari građene od istovrsnih čestica, atoma su elementarne tvari, a pojedine 

vrste atoma nazivamo kemijskim elementima. 

Tvari mogu biti u plinovitom, tekućem ili čvrstom agregatnom stanju. Promjenom 

agregatnog stanja ne dolazi do kemijske promjene. 

Kod kemijske promjene bitno se mijenja sastav tvari tj. produkt kemijske 

reakcije nije više ista tvar kao ona prije te promjene, za razliku od fizičkih promjena pri 

kojima se mijenja npr. energetsko stanje tvari, oblik ali ne i sama tvar. Kemijske promjene 

su termička razgradnja, razgradnja tvari djelovanjem električne struje, kemijske promjene 

uzrokovane djelovanjem svjetlosti kao i sinteza različitih spojeva. Pri svim kemijskim 

promjenama ukupna masa reaktanata i produkata uvijek je stalna. 

ATOMI I MOLEKULE 

GRAĐA ATOMA 

Najsitnije čestice neke tvari koje mogu stupati u kemijsku reakciju zovemo 

atomima. Te su čestice vrlo malih dimenzija. Promjer najmanjeg atoma, dakle atoma 

vodika iznosi oko 100 pm (0,0000000001 m), dok je promjer najvećeg atoma samo tri 

puta veći, dakle oko 300 pm (0,0000000003 m). Za očekivati je da tako male čestice 

imaju i malu masu; masa atoma vodika iznosi 

1,673⋅10 -27 kg (0,000000000000000000000000001673 kg), 

dok je masa najvećeg atoma reda veličine 10 -25 kg. Ovako mali, atomi ipak nisu homogene 

čestice, već su građeni od još sitnijih čestica. U središtu atoma nalazi se sićušna jezgra 

11

(nukleus) velike gustoće koja se sastoji od protona i neutrona (nukleoni). U prostoru oko 

jezgre, nazvanom elektronski omotač, gibaju se elektroni. U jezgri je koncentrirana 

skoro sva masa atoma (99.95 %) tako da elektroni, u usporedbi s jezgrom, imaju 

zanemarivo malu masu. Elementarne čestice, neutroni su električki neutralne čestice, 

protoni pozitivne, a elektroni negativne. Apsolutni iznosi naboja, elementarni naboji 

protona i elektrona su jednaki, a jednak je i broj protona i elektrona u atomu, pa je svaki 

atom prema vani električki neutralna čestica. 

12 

Tablica 1. Svojstva elementarnih čestica 

Elementarna čestica Znak Masa Relativna masa Nabojni broj 

elektron e − ∼0 0 −1 

proton p + 1u 1 +1 

neutron n 0 1u 1 0 

Svaki atom je definiran atomskim brojem Z i masenim brojem A koji se često 

1 

1 

piše uz simbol elementa kao 1X, 

npr. 1H. 

Z = N(p + ) = N(e − ) 

A = N(p + ) + N(n 0 ) 

Kažemo da je atom stabilan sustav jedne jezgre i određenog broja elektrona. 

Kako je vrsta atoma određena samo brojem protona tj. atomskim brojem, broj 

neutrona u atomima iste vrste može biti različit. 

Atome istog broja protona (istog atomskog broja, istog elementa) a različitog 

broja neutrona (znači različitog masenog broja, različite mase) nazivamo izotopima. 

Izobari su atomi različitog broja protona, različitih elemenata istog masenog 

broja. 

Nuklidi su atomi koji osim istog atomskog imaju i isti maseni broj. 

Samo 20 elementarnih tvari u prirodi sastoji se od samo jedne vrste nuklida pa ih 

nazivamo mononuklidni elementi. Ostali su polinuklidni elementi. 

Molekule su čestice nastale međusobnim spajanjem više atoma. Molekule su 

najsitnije čestice kemijskih spojeva (više raznovrsnih atoma međusobno spojenih), npr. 

H2SO4, H2O itd. I elementarne tvari javljaju se u obliku molekula (više istovrsnih atoma 

međusobno spojenih), npr. O2, P4 itd. 

ELEKTRONSKI OMOTAČ ATOMA 

Najtočniji poznati prikaz karakteristika atoma može se dobiti rješavanjem vrlo 

složenih matematičkih jednadžbi, stoga je potrebno istaknuti da nijedan model i nijedna 

slika kojima prikazujemo građu atoma i gibanje elektrona oko jezgre, ne daju pravi odraz 

zbivanja u atomu, već nam samo olakšavaju razumijevanje nekih pojava koje koristimo u 

praksi. 

Svaki elektron u atomu giba se velikom brzinom oko jezgre. Vjerojatnost nalaženja 

elektrona oko jezgre prikazuje se elektronskim oblakom, koji je gušći na mjestima 

veće vjerojatnosti nalaženja elektrona. Počevši od atoma vodika, čiji se omotač sastoji od 

samo jednog elektrona, svaka slijedeća složenija vrsta atoma ima po jedan elektron više u

elektronskom omotaču. Svaki elektron u atomu ima točno određenu energiju, odnosno 

elektroni se nalaze u različitim ali određenim energetskim nivoima ili ljuskama. 

Označavaju se brojevima od 1 to 7 ili slovima K, L, M, N, O, P i Q. Unutar jedne ljuske 

elektroni se zbog razlika u energiji, grupiraju u podljuske ili energetske podnivoe 

određenih energija. 

Prva ljuska ima jednu podljusku, druga može imati dvije podljuske, treća 3, a 

četvrta 4 podljuske. Prva ili s podljuska sadrži jednu s-orbitalu, druga ili p podljuska 

sadrži tri p-orbitale, treća ili d podljuska sadrži pet d-orbitala i četvrta ili f podljuska 

sadrži sedam f-orbitala. Broj ljuske kojoj pripadaju podljuske stavlja se ispred simbola 

podljuske, npr. 1s, 3p, itd. 

Desno gore, uz simbol podljuske pišemo broj elektrona koji se u njoj nalazi, npr. 

1s 2 , 3p 5 , itd (čita se: jedan es dva, tri pe pet). 

Kako svaka orbitala daje rješenje za najviše dva elektrona, iz navedenog se 

može izračunati maksimalan broj elektrona, bilo u određenoj podljusci, bilo u određenoj 

ljusci, s napomenom da je ukupan broj elektrona u atomu jednak broju protona, odnosno 

atomskom broju. 

Maksimalan broj elektrona u jednoj podljusci izračuna se pomoću izraza 2n 2 gdje 

je n glavni kvantni broj koji odgovara rednom broju ljuske. 

Elektroni popunjavaju omotač zauzimajući najniže, najstabilnije moguće 

energetske nivoe, podnivoe, orbitale. Redoslijed popunjavanja orbitala je slijedeći: 1s 2s 

2p 3s 3p 4s 3d 4p 5s 4d 5p 6s 4f 5d 6p 7s 5f 6d 7p. 

Ako nema dovoljno elektrona uz maksimalno popunjavanje orbitala jedne 

podljuske, onda se elektroni tako rasporede da zauzmu što je moguće veći broj orbitala. 

U zadnjoj ljusci ne može biti više od 8 elektrona. Raspored elektrona u atomu 

nazivamo elektronska konfiguracija. 

PERIODNI SUSTAV ELEMENATA 

Kemijsko pismo je međunarodno pismo, a predstavljaju ga simboli, formule i 

jednadžbe kemijskih reakcija. 

Periodni sustav elemenata odraz je građe atoma, odnosno njegove elektronske 

konfiguracije. Potrebno je dobro usvojiti principe i simbole periodnog sustava da bi se iz 

njega moglo puno toga očitati što se prije učilo napamet. 

U periodnom sustavu elementi su poredani u vodoravne retke - periode i u okomite 

stupce - skupine. 

Redaka, perioda ima sedam isto koliko i mogućih ljusaka. U prvoj periodi nalaze 

se dva elementa: vodik i helij, jer prva ljuska atoma može primiti maksimalno dva 

elektrona i to suprotnih spinova. Atomi kemijskih elemenata iste periode imaju isti broj 

ljusaka. 

Atomi elemenata iste skupine imaju vrlo slična svojstva koja određuje karakteristična 

struktura vanjske, valentne ljuske. Različitost svojstava unutar skupine uvjetovana 

je različitom, sve većom udaljenošću elektrona vanjske ljuske od jezgre odnosno povećanjem 

atoma. 

Elemente u čijim se atomima zadnje popunjavaju s-orbitale i p-orbitale nazivamo 

elementima glavnih skupina. Broj elektrona u vanjskoj ljuski atoma elemenata prve dvije 

13

skupine jednak je broju skupine, a broj elektrona u zadnjoj ljuski elemenata 13. do 18. 

skupine odgovara broju skupine umanjenom za 10. Elemente kod kojih popunjavanje 

elektronskog omotača završava d-elektronima nazivamo prijelaznim elementima. Svi oni 

u valentnoj ljusci imaju dva s-elektrona, a d-elektronima popunjava se pretposljednja 

ljuska. 

Po svojstvima međusobno su još sličniji elementi koji pripadaju skupinama 

lantanida i aktinida. Popunjavanje njihovih ljusaka završava f-elektronima, koji se nalaze 

u pretpretposljednoj ljusci, pa ti elektroni vrlo malo utječu na kemijska svojstva atoma tih 

elemenata. 

Na lijevoj strani i u sredini periodnog sustava nalaze se metali. Na desnoj su strani 

nemetali. Prijelaz između metala i nemetala čine polumetali ili metaloidi. To su bor, 

silicij, germanij, arsen, antimon, telurij i polonij. Najizraženija su svojstva metala kod elemenata 

u donjem lijevom dijelu periodnog sustava elemenata, a nemetala u gornjem desnom 

dijelu. 

KEMIJSKE VEZE 

Atomi se međusobno spajaju jer time postižu veću stabilnost, odnosno stanje s 

manjim sadržajem energije. 

Međusobnim spajanjem atoma istog elementa nastaju molekule tog elementa, a 

spajanjem atoma različitih elemenata nastaju molekule kemijskih spojeva točno određenog 

i stalnog kemijskog sastava. 

Svojstvo atoma nekog elementa da se spaja s određenim brojem atoma drugog 

elementa naziva se njegovom valencijom. Kada se atomi međusobno spajanju oni to čine 

pomoću elektrona vanjske ljuske, valentnih elektrona. 

Koja će vrsta veze nastati između spojenih atoma zavisi o elektronskoj 

konfiguraciji slobodnih atoma, tj. o energijskom stanju njegovih valentnih elektrona koje 

se očituje u energiji ionizacije odnosno elektronskom afinitetu. Energiju ionizacije 

definiramo kao energiju potrebnu da se atomu oduzme elektron. U periodnom sustavu ona 

raste u periodi od lijeva na desno (povećanjem atomskog broja), a u skupini odozdo 

prema gore (smanjenjem atomskog broja). Afinitet atoma ili iona prema elektronu je 

“želja” za elektronima; jednak je energiji koja se oslobodi kada atom ili ion primi 

elektron. U periodnom sustavu raste u periodi od lijeva prema desno, a u skupini odozdo 

prema gore. 

Ionska veza 

Da bi između atoma nastala ionska veza, atomi metala otpuštaju određeni broj 

elektrona pri čemu nastaje pozitivno nabijen ion (kation). Atomi nemetala primaju te 

elektrone i prelaze u negativno nabijen ion (anion). Ti ioni suprotnih naboja međusobno 

se privlače ostvarujući tako ionsku vezu. O veličini ionskog radijusa, karakterističnoj 

veličini svakog iona, ovisi jakost privlačne sile. 

14

Primjeri: 

Na → Na + + 1e − 

Cl + 1e − → Cl − 

Ca → Ca 2+ + 2e − 

2Cl + 2e − → 2Cl − 

2Al → 2Al 3+ + 6e − 

3O + 6e − → 3O 2− 

Atomi koji daju elektrone moraju imati dovoljno malu energiju ionizacije, a 

atomi koji primaju elektrone moraju imati dovoljno velik elektronski afinitet da bi (prelaskom 

elektrona) nastao spoj koji je stabilniji, energetski siromašniji od atoma od kojih 

nastaje. 

U pravilu ionsku vezu čine atomi metala s atomima nemetala. Iznimku čine, npr. 

atomi u spojevima formula SnCl4 i PbCl4, čiji su atomi vezani kovalentno. 

Kovalentna veza 

NaCl 

CaCl2 

Al2O3 

U prirodi se kao jednoatomni elementi javljaju samo plemeniti plinovi (helij, 

neon, argon, kripton, ksenon i radon). Oni ili ne reagiraju ili vrlo teško reagiraju s ostalim 

elementima. To ukazuje na stabilnost njihove elektronske konfiguracije zadnje ljuske. 

Helij ima dva elektrona u zadnjoj ljusci ( ne može ih imati više!) a svi ostali osam. Stabilnu 

elektronsku konfiguraciju s dva elektrona u zadnjoj ljusci nazivamo dublet, a s osam 

oktet. 

Spajanjem atoma nemetala, pri čemu se ostvaruje dublet odnosno oktet, 

snizuje se energija takvog sustava, tj. sustav se stabilizira (usporedi s ionskom vezom). 

Npr. ako se dva atoma vodika udruže, svaki sa po jednim elektronom suprotnog spina, 

nastat će molekula vodika. Svakom atomu u molekuli pripadaju oba elektrona jer se 

gibaju oko obje jezgre. Tada za svaki atom vodika kažemo da je postigao dublet. 

Par elektrona koji pripada i jednom i drugom atomu zove se zajednički ili vezni 

elektronski par. Veza nastala na temelju zajedničkog elektronskog para naziva se kovalentna 

veza. 

Elektronski parovi vanjskih ljusaka koji ne sudjeluju u vezi zovu se nepodijeljeni, 

slobodni ili nevezni elektronski parovi. 

Dva atoma klora u molekuli ostvaruju jednostruku kovalentnu vezu jer su 

povezani jednim zajedničkim parom: 

Cl + Cl Cl Cl 

Cl Cl 

Cl2 Dva atoma kisika u molekuli povezana s dva elektronska para, tj. vezani su 

dvostrukom kovalentnom vezom: 

O + O 

O O 

O O 

O2 15

Trostruku kovalentnu vezu međusobno ostvaruju dva atoma dušika vežući se s 

tri elektronska para: 

16 

N + N 

N N N N 

N2 Postoje i višeatomske molekule elemenata nemetala čije su veze kovalentne, npr. 

S8, gdje je osam atoma sumpora prstenasto povezano; P4, (bijeli fosfor) gdje se atomi 

bijelog fosfora nalaze na vrhovima tetraedra, a bridovi predstavljaju kovalentne veze. 

Metalna veza 

Međusobnim spajanjem atomi metala postižu stabilnost tako da se njihovi atomi 

gusto slažu u kristalnu rešetku, a valentni elektroni su im delokalizirani, tj. privlači ih veći 

broj jezgara okolnih atoma. 

Gustim slaganjem atoma u kristalnu rešetku dolazi do preklapanja atomskih 

orbitala. Što se više atomskih orbitala stapa, to su bliže energijski nivoi valentnih elektrona, 

tvoreći tako vrpce vrlo bliskih energijskih nivoa. Pojedine vrpce odijeljene su samo 

uskim energijskim područjem, tzv. zabranjenim zonama. Zbog malog broja elektrona u 

valentnim ljuskama svi energijski nivoi u vrpcama nisu popunjeni elektronima koji se 

primanjem energije lako mogu kretati od atoma do atoma što omogućuje dobro provođenje 

elektriciteta i topline. Zato se nepopunjene vrpce zovu vodljivim vrpcama. Vrpce 

popunjene elektronima zovemo valentne vrpce. 

MEĐUMOLEKULSKE VEZE 

Atomi elemenata se razlikuju po elektronegativnosti, tj. imaju svojstvo da više ili 

manje privlače elektrone vanjske ljuske drugih atoma. 

Elektronegativnost je relativna mjera sposobnosti jezgre atoma da privlači elektrone 

zajedničkog para. Elektronegativniji atom u spoju je atom s većim afinitetom za 

elektrone. 

Npr., zbog razlike u elektronegativnosti, elektroni zajedničkog elektronskog para 

između atoma kisika i vodika (u H2O) češće će se naći oko jezgre elektronegativnijeg kisika. 

Zato će dio molekule vode u dijelu gdje se nalazi atom kisika imati mali negativni 

naboj, a u dijelovima gdje se nalaze atomi vodika male pozitivne naboje. 

Za takve molekule kod kojih težišta pozitivnog i negativnog naboja nisu na istom 

mjestu, kažemo da su polarne ili da imaju dipolni karakter. 

Ovakva vrsta kovalentne veze, u stvari, ima djelomično ionski karakter. 

Vodikova veza 

Molekule nastale spajanjem vodika s jako elektronegativnim elementima (HF, 

H2O, NH3, ...) izrazito su polarne pa nastaju veze među takvim molekulama. Međusobno 

se privlače atom vodika (malog pozitivnog naboja) jedne molekule i jako elektronegativan 

atom (malog negativnog naboja) druge molekule ostvarujući, na taj način, vodikovu vezu. 

Ova međumolekulska, vodikova veza slabija je od međumolekulske, ionske ili kovalentne 

veze.

Van der Waalsova sila 

Ako nastale molekule nemaju izrazito polaran karakter (mjesta težišta pozitivnog 

i negativnog naboja nisu jako udaljena) među takvim molekulama javljaju se slabe 

privlačne sile nazvane van der Waalsovim silama. Ove sile javljaju se među molekulama 

joda, šećera, među slojevima ugljika u grafitu i drugdje. 

Van der Waalsove sile slabije su od vodikovih veza. 

Čvrsto agregatno stanje 

Unatoč vrlo različitim svojstvima mnoge čvrste tvari imaju jedno zajedničko 

svojstvo. To je njihova pravilna unutrašnja struktura, kristalna građa. 

Kristali su geometrijska tijela, pravilne unutrašnje građe, omeđene ravnim 

plohama koje se sijeku u bridovima, a bridovi u uglovima. Pravilan vanjski oblik kristala 

posljedica je njegove pravilne unutrašnje građe. Najmanji dio kristalne strukture koji 

pokazuje razmještaj građevnih elemenata u čitavom kristalu nazivamo elementarna stanica. 

Tvari stalnog oblika koje nemaju pravilnu unutrašnju građu ne smatramo pravim 

čvrstim tvarima, već kažemo da su amorfne, npr. staklo. 

Ionski kristali 

Ionski kristali izgrađeni su od, što je moguće gušće složenih iona. Različito 

nabijeni ioni naizmjence se redaju u tri smjera u prostoru, a međusobno su povezani 

ionskom vezom. Broj istovrsnih čestica koje su jednako udaljene od čestice druge vrste 

nazivamo koordinacijski broj. Ionski spojevi u čvrstom stanju ne provode električnu 

struju, što ukazuje da su ioni u kristalu nepokretni. Taline ionskih spojeva vrlo su dobri 

vodiči električne struje jer su ioni u njima pokretni. 

Primjer: talina kuhinjske soli, NaCl. 

Molekulski kristali 

To su kristali izgrađeni od molekula povezanih, više ili manje, slabim vodikovim 

vezama ili van der Waalsovim silama koje su također električne prirode, a rastu s porastom 

veličine i mase molekula. 

Primjer: kristali šećera C6H12O6. 

Pojava da se ista tvar javlja u više kristalnih oblika je polimorfija. 

OSNOVE KEMIJSKOG RAČUNA 

Mase atoma su tako male da njihove vrijednosti nisu pogodne za proračunavanja. 

Stoga se za praktične proračune primjenjuju druge fizičke veličine. 

Unificirana atomska jedinica mase je 1/12 mase atoma izotopa ugljika-12 i 

iznosi 1,6605⋅10 −27 kg. 

17

Relativna atomska masa je broj koji nam kaže koliko je puta masa nekog atoma 

veća od unificirane atomske jedinice mase i zapisana je uz simbol elementa u peridnom 

sustavu elemenata. 

Veličina pogodna za iskazivanje količina u laboratorijskom radu je množina tvari 

čija je jedinica mol. Mol je množina onog uzorka koji sadrži onoliko definiranih jedinki 

koliko ima atoma ugljika u 0,012 kg ugljika-12. To je i osnovna jedinica SI-sustava. 

U jednom molu ili 0,012 kg ugljika nalazi se Avogadrov broj tj. 6,022045⋅10 23 

atoma ugljika. Opća prirodna Avogadrova konstanta definirana je omjerom brojnosti 

jedinki N(B) i množine n(B): L = N(B)/n(B) i iznosi 6,022045⋅10 23 mol −1 . 

Relativna molekulska masa ima isto značenje za molekule kao i relativna atomska 

masa za atome, a izračunava se zbrajanjem svih relativnih atomskih masa atoma koji 

čine molekulu. 

Fizička veličina molarna masa karakterizira čistu tvar i definirana je omjerom 

mase tvari i množine jedinki M(B) = m(B)/n(B). Ona, ustvari označava masu jednog mola 

tvari. Jedinica molarne mase je kg mol −1 , a decimalna g mol −1 . 

MASENI UDIO ELEMENATA U SPOJU 

Maseni udio iskazuje udio mase jedne komponente u cjelokupnoj masi uzorka. 

Maseni udio, w pojedinog elementa A u spoju B definiran je izrazom 

m( 

A) 

w ( A, A jB) 

= 

m( 

A jB) 

odnosno 

j( 

A) 

⋅ Ar 

( A) 

w( 

A, A jB) 

= 

M r ( A jB) 

gdje je j broj istovrsnih atoma jedne vrste u molekuli. 

Primjer: 

18 

2Ar 

( Cl) 

2⋅ 

35, 

5 

w ( Cl, CaCl2 

) = 

= = 0, 

6396 = 

M r ( CaCl2 

) 111 

63, 

96 

IZRAČUNAVANJE EMPIRIJSKE I MOLEKULSKE FORMULE IZ PODATAKA 

ELEMENTARNE ANALIZE 

Kemijskom analizom ustanovljeno je da su u nekom spoju maseni udjeli: kisika 

0,6531, sumpora 0,3265 i vodika 0,0204, a molekulska masa 98. Odredi molekulsku 

formulu spoja. 

w(O) = 0,6531 

w(S) = 0,3265 

w(H) = 0,0204 

molekulska formula = ? 

%

Najprije ćemo izračunati masu pojedinog elementa u 100 g spoja: 

m(O) = w(O)⋅m(spoja) = 0,6531⋅100 g = 65,31 g 

m(S) = 32,65 g 

m(H) = 2,04 g 

Kako je broj jedinki razmjeran množini tvari vrijedi odnos: 

N(O):N(S):N(H) = n(O):n(S):n(H) 

m( 

O) 

m( 

S) 

m( 

H) 

n ( O) 

: n( 

S) 

: n( 

H) 

= : : 

M ( O) 

M ( S) 

M ( H) 

65, 

31 32, 

65 2, 

04 

= : : 

16 32 1 

= 4,08 : 1,02 : 2,04 |:1,02 

= 4 : 1 : 2 

Empirijska formula je H2SO4. Broj atoma pojedine vrste u molekulskoj formuli dobijemo 

množenjem broja atoma u empirijskoj formuli s faktorom kojeg dobijemo dijeljenjem 

analizirane relativne molekulske mase spoja s relativnom masom empirijske jedinke. 

Mr 

( spoj) 

98 

= = 1 

E ( H SO ) 98 

r 

2 

H2⋅1S1⋅1O4⋅1 ≡ H2SO4 

4 

U ovom slučaju empirijska i molekulska formula su jednake. 

MOLARNI VOLUMEN PLINOVA 

Molarni volumen plinova Vm definiran je omjerom volumena i množine 

V 

Vm = 

n 

SI jedinica je m 3 /mol, ali češće se upotrebljava decimalna jedinica litra (decimetar 

kubični) po molu, L/mol (dm 3 /mol). 

Pri standardnim uvjetima (tlak 101,3 kPa, temperatura 0 °C) volumen bilo kojeg 

plina, tj. standardni molarni volumen, iznosi 22,4 L/mol, a označava se Vm°. 

Primjer: Koliki je volumen 5,6 g dušika pri standardnim uvjetima? 

m(N2) = 5,6 g 

V(N2) = ? 

m( 

N ) 5,6 g 

n ( N 

2 

2 

) = 

M ( N 

2 

= 

) 

28 g mol 

−1 

V N 2 ) 

Vm = ⇒ V ( N 2 ) = Vm 

⋅ n( 

N 

n( 

N ) 

= 0,2 mol 

( −1 

3 

2 ) = 22,4 L mol ⋅0,2 

mol = 4,48 L (dm 

2 

) 

19

STEHIOMETRIJA KEMIJSKE REAKCIJE 

Spajanje klora s kalcijem, kisika s aluminijem, itd., nazivamo kemijskim 

reakcijama, a njih prikazujemo jednadžbama. One daju i kvantitativan opis jedinične 

pretvorbe pa su zato temelj kemijskog računa. 

Primjeri: 

20 

Ca + Cl2 → CaCl2 (1) 

4Al + 3O2 → 2Al2O3 (2) 

Primjer: Treba izračunati masu aluminijevog oksida, Al2O3, nastalu izgaranjem 6 mola 

aluminija, Al. 

Sama riječ jednadžba ukazuje da broj pojedinih atoma na lijevoj strani (reaktanti) 

mora biti jednak broju atoma na desnoj strani jednadžbe (produkti), poštujući pri tom 

integritet jedinki koje stupaju u reakciju i koje nastaju reakcijom. Broj jedinki izražen je 

pripadnim koeficijentima u jednadžbi kemijske reakcije. 

Za jednadžbu (2) vrijede odnosi: 

N( 

Al) 

= 

N( 

O 2 ) 

4 

3 

ili 

N(O 

2 ) 3 

= , itd. 

N( 

Al2O 

3 ) 2 

Kako je brojnost, broj jedinki upravo proporcionalna množini tih istih jedinki vrijede i 

odnosi: 

n( 

Al) 

= 

n( 

O 2 ) 

4 

3 

ili 

n(O2 

) 3 

= , itd. 

n( 

Al2O 

3 ) 2 

Da bi se riješio postavljeni zadatak treba nakon pravilno napisane jednadžbe postaviti 

omjer brojnosti zadanih jedinki aluminija i aluminijevog oksida: 

N(Al) 

4 

= = 2 

N( 

Al2O 

3 ) 2 

n(Al) 

= 2 

n( 

Al2O 

3 ) 

n( 

Al) 

6 mol 

n( 

Al2O 

3 ) = = = 3 mol 

2 2 

Iz definicije molarne mase izvodimo: 

m(Al2O3) = n(Al2O3)⋅M(Al2O3) = 3 mol⋅102 gmol -1 = 306 g 

Primjer: Koliko će formulskih jedinki kalcijevog klorida nastati spajanjem 2 mola klora s 

kalcijem? Ca + Cl2 → CaCl2 

n(Cl2) = 2 mol 

N(CaCl2) = ?

N( 

CaCl ) 

N( 

Cl ) 

2 

2 = 

1 

1 

Iz definicije Avogadrove konstante izvodimo 

Sada imamo 

N(Cl2) = n(Cl2)⋅L 

N(CaCl2) = N(Cl2) = n(Cl2)⋅L = 2 mol⋅6,022⋅1023 mol −1 = 12,044⋅10 23 

Dakle nastaju 12,044⋅10 23 formulske jedinke CaCl2. 

GUSTOĆA 

Gustoća je definirana omjerom mase i volumena: 

m 

ρ = 

V 

SI-jedinica je kg/m 3 , a češće se upotrebljava decimalna jedinica g/cm 3 . 

TERMOKEMIJA 

Sustav koji promatramo može biti neki proces, neka reakcija ili neki objekt. Sve 

ostalo je okolina. 

Osnovni kemijski sustav je kemijska reakcija, tj. događaj u sklopu kojega se 

kidaju postojeće i stvaraju nove kemijske veze. Kemijske reakcije mogu oslobađati 

toplinu u okolinu, egzotermne ili trošiti toplinu okoline, endotermne. 

Ako je tlak stalan, izmjena topline između sustava i okoline mijenja toplinski 

sadržaj sustava, tj. entalpiju (H). Eksperimentalno možemo određivati samo promjenu 

entalpije sustava, tj. razliku entalpije početnog i konačnog stanja. 

Spontane kemijske reakcije i druge prirodne promjene prati nesređeno rasipanje 

energije u okolinu što nazivamo entropija (S). Znači da je entropiju moguće promatrati i 

kao mjeru nesređenosti sustava. Očigledno, pri svim spontanim procesima entropija raste 

(drugi zakon termodinamike). 

TEKUĆINE 

Uobičajeno je nazivati tekućinama one čiste tvari koje su pri atmosferskom tlaku 

i sobnoj temperaturi u tekućem stanju. Tekuće stanje posljedica je međumolekulskih 

djelovanja (uvijek su elektrostatske prirode) koja su izraženija nego kod plinova, a manje 

izražena nego u čvrstim tvarima. Za razliku od čestica čvrstih tvari, čestice tekućina 

nemaju stalnog položaja već se gibaju slobodno, ali ne toliko slobodno koliko se gibaju 

čestice plinova. 

21

DISPERZNI SUSTAVI 

Smjese dviju ili više tvari kojima je jedna tvar raspršena, dispergirana u drugoj 

nazivamo disperznim sustavima. Tvar koje u takvim sustavima ima u suvišku nazivamo 

disperznim sredstvom, a raspršenu tvar (ima je manje) disperzna faza. 

S obzirom na veličinu čestica dispergirane faze disperzni sustavi dijele se na: 

1. Grubo disperzni sustavi gdje je veličina čestica disperzne faze veća od 200 

nm, npr. smjesa pijeska u vodi. 

2. Koloidne sustave s veličinom čestica disperzne faze od 1 - 200 nm, npr. 

magla, dim, mlijeko, želatina. 

3. Prave otopine čije su čestice disperzne faze manje od 1 nm, npr. otopine 

kuhinjske soli u vodi, šećera u vodi. 

PRAVE OTOPINE 

Iako postoje otopine u sva tri agregatna stanja, plinovitom, tekućem i čvrstom, 

kad se kaže samo otopina, onda se pod tim pojmom obično podrazumijeva smjesa u kojoj 

je disperzno sredstvo tekuće, a disperzna faza čvrsta. 

Prave su otopine molekulno disperzni sustavi. 

Otapanje čvrstih tvari 

Ako molekule vode, dovoljne energije, udare u ion ionskog kristala dijelom 

svoje (polarne) molekule koji je suprotnog naboja od promatranog iona, one će te ione 

izvući iz kristala u otopinu. To znači da je savladana Coulombova (Kulònova) i da se ti 

ioni slobodno gibaju u otopini. 

Primjer: NaCl se u vodi razlaže na ione, disocira NaCl → Na + + Cl − . 

Proces otapanja molekulskih kristala razlikuje se time što molekule vode svojim 

udarima savladavaju mnogo slabije međumolekulske van der Waalsove sile i vodikove 

veze u kristalu, te u otopinu iz kristala odlaze molekule, slobodno se gibajući. 

Primjer: vodena otopina saharoze. 

Svaka prava otopina sastoji se od otapala (disperzno sredstvo) i otopljene tvari 

(disperzna faza). Otapalo je ona tvar koje ima više. Najčešće otapalo je voda. Pokusi 

ukazuju da će se tvari polarne građe bolje otapati u polarnom otapalu, a nepolarne tvari u 

nepolarnom otapalu. 

Otopine koje sadrže pokretne ione provode električnu struju i zovu se elektrolitske 

otopine, a one koje nemaju te karakteristike neelektrolitske. 

ISKAZIVANJE SASTAVA OTOPINA 

22 

Za iskazivanje sastava otopine u laboratoriju se najčešće upotrebljavaju 

- maseni udjeli, w 

- masena koncentracija, γ 

- množinska koncentracija, c

Masena koncentracija 

Definirana je kao omjer mase otopljene tvari i volumena otopine 

γ ( ot. tvari) = 

m( 

ot. tvari) 

V ( otopine) 

Jedinica masene koncentracije je kg/m 3 , odnosno decimalna jedinica g/L. 

Primjer: Koliko grama natrijevog sulfata treba otopiti da se pripravi 200 mL otopine 

masene koncentracije 0,1 g/L? 

V(otopine) = 200 mL = 0,2 L 

γ (Na2SO4) = 0,1 g/L 

m(Na2SO4) = ? 

m( 

Na 2SO 

4 ) 

γ ( Na 2SO 

4 ) = 

V ( otopine) 

⇒ 

m(Na2SO4) = γ (Na2SO4)⋅V(otopine) = 0,1 g L –1 ⋅0,2 L = 0,02 g 

Množinska koncentracija 

Definirana je omjerom množine jedinki otopljene tvari i volumena otopine 

n( 

ot. tvari) 

c ( ot. tvari) = 

V ( otopine) 

U praksi se upotrebljava decimalna jedinica mol/L (mol/dm 3 ). 

Primjer: Kolika je masa kalijevog klorida otopljenog u 200 mL otopine množinske 

koncentracije 0,25 mol dm −3 ? 

V(otopine) = 200 mL = 0,2 dm 3 

c(KCl) = 0,25 mol dm −3 

m(KCl) = ? 

Molalnost 

n( 

KCl) 

c ( KCl) 

= ⇒ 

V ( otopine) 

n ( KCl) 

= c( 

KCl) 

⋅V 

( otopine) 

= 0, 

25 mol dm ⋅0,2 

dm = 0,05 mol 

m(KCl) = n(KCl)⋅M(KCl) = 0,05 mol⋅74,55 g mol −1 = 3,725 g 

Molalnost (b) komponente A je definirana kao omjer množine A i mase otapala 

n( 

A) 

b ( A) 

= 

m( 

otapala) 

−3 

3 

23

Primjer: Kolika je molalnost otopine u čijih je 200 g otopljeno 10 g natrijevog nitrata? 

M(NaNO3) = 10 g 

m(otopine) = 200 g 

b(NaNO3) = ? 

Za izračunavanje molalnosti NaNO3 moramo znati njegovu množinu, n i masu otapala, 

vode. 

m( 

NaNO3) 

10 g 

n( 

NaNO3) 

= 

= = 0, 

1176 mol 

M ( NaNO3) 

85 g/mol 

m(H 

O) 

= m(otopine) 

− m( 

NaNO ) = 200 g − 10 g = 190 g = 0, 

19 kg 

24 

2 

n( 

NaNO3) 

0, 

1176 mol 

b ( NaNO3 

) = = 

= 0, 

6184 mol/kg 

m( 

H O) 

0, 

19 kg 

BRZINA KEMIJSKE REAKCIJE 

2 

3 

Energijom aktivacije nazivamo energetsku barijeru koju je potrebno savladati 

da bi čestice koje se sudaraju stupile u kemijsku reakciju. Brzina kemijske reakcije 

iskazuje se vremenskom promjenom koncentracije, tj. omjerom promjene množinske 

koncentracije Δc i vremenskog intervala Δt u kojem je ta promjena nastala. 

Srednja brzina prirasta koncentracije komponente A, v(A) dana je izrazom 

Δc( 

A) 

v( 

A) 

= 

Δt 

Primjer: Koncentracija reaktanta A promijeni se od 2,8⋅10 −2 mol dm −3 do 1,6⋅10 −2 mol 

dm −3 u intervalu od četrnaeste do tridesetčetvrte minute reakcije. Kolika je srednja brzina 

promjene koncentracije reaktanta A u tom vremenskom intervalu? 

v ( A) 

= 

Δc( 

A) 

Δt 

−3 

−3 

1, 

6 mol dm − 2, 

8mol 

dm 

= 

= − ⋅ 

34 min −14 

min 

−4 

−3 

−1 

6 10 mol dm min 

Brzina kemijske reakcije ovisi o koncentraciji rekatanta, temperaturi i prisutnosti 

katalizatora. Svi ovi činitelji je ubrzavaju. 

Katalizatori su tvari koje ubrzavaju kemijsku reakciju tako da u nju ulaze i 

usmjeravaju je nekim drugim putem, smanjujući energiju aktivacije, a na kraju reakcije 

izlaze nepromijenjeni. 

KEMIJSKA RAVNOTEŽA 

Proučavanje kemijske ravnoteže i činilaca koji na nju utječu prijeko je potrebno 

za pravilno vođenje kemijskih procesa. Disocijacijom, npr. slabe octene kiseline u vodi 

uspostavlja se dinamička ravnoteža između disociranih i nedisociranih molekula. Molekule 

octene kiseline disociraju do određene (ravnotežne) granice kada se disocijacijom 

nastali ioni spajaju dajući upravo onoliko molekula octene kiseline koliko takvih 

molekula disocira.

Pri stalnoj temperaturi omjer umnožaka koncentracija produkata i reaktanata koji 

su potencirani njihovim stehiometrijskim koeficijentom je konstantan (Kc). Slijedi da je za 

reakciju 

konstanta 

aA + bB cC + dD 

K c 

c 

d 

c ( C) 

⋅c 

( D) 

= 

a b 

c ( A) 

⋅c 

( B) 

Primjer: Treba izračunati konstantu ravnoteže za reakciju 

PCl5 PCl3 + Cl2 pri 25 °C. Analizom je ustanovljeno da su ravnotežne koncentracije komponenata u 

smjesi c(PCl5) = 0,1 mol dm −3 , c(PCl3) = 0,18 mol dm −3 i c(Cl2) = 0,18 mol dm −3 . 

Kako je ravnoteža već uspostavljena vrijednosti koncentracija se mogu izravno uvrstiti u 

izraz za konstantu ravnoteže 

c( 

PCl 

3 

3 

3 ) ⋅c( 

Cl2 

) 

− 

− 

0, 

18 mol dm ⋅0, 

18 mol dm 

−3 

K c = 

= 

= 0, 

324 mol dm 

c( 

PCl 

3 

5 ) 

− 

0, 

1mol 

dm 

KISELINE I BAZE 

Primjeri kiselina su sumporna H2SO4, dušična HNO3, octena CH3COOH, 

klorovodična HCl itd. 

Pod utjecajem vode (polarno otapalo!) polarne molekule kiselina cijepati će se, 

disocirati na ione vodika H + i negativne ione kiselinskog ostatka. Vodikov ion nosilac je 

kiselog okusa, kiselih svojstava. 

HNO3 → H + + NO3 − 

CH3COOH → H + + CH3COO − 

H2SO4 → 2H + + SO4 2− 

Vodikov ion veže se na molekulu vode te tako nastaje hidronijev ion H3O + (naprijed 

navedeni način pisanja disocijacije kiselina zadržan je zbog jednostavnosti). Spojeve 

koji disociranjem u vodi daju hidronijev ion nazivamo kiseline, prema S. Arrheniusu. 

Osim kiselina imamo spojeve koje zovemo baze. Veliku skupinu baza čine 

hidroksidi, npr. natrijev hidroksid NaOH, kalcijev hidroksid Ca(OH)2. Svi oni sadrže 

hidroksidnu skupinu OH koja se u vodi odcjepljuje dajući hidroksidni ion OH − što je 

karakteristika baza prema S. Arrheniusu. Otopinu hidroksida u vodi nazivamo lužina. 

NaOH → Na + + OH − 

Ca(OH)2 → Ca 2+ + 2OH − 

25

OH - ion uvjetuje lužnat okus, lužnata svojstva. Iako vrlo slabo, i molekule vode 

disociraju. 

26 

H2O → H + + OH − 

Iz jednadžbe se vidi da su (broj) množinska koncentracija H + i OH − iona jednake, 

a utvrđeno je da iznose 10 −7 mol/dm 3 . To znači da voda nije ni kisela ni lužnata već neutralna. 

Umnožak koncentracija H + i OH − iona u otopini zove se ionski produkt vode, Kw. 

Kod sobne temperature to je c(H + )⋅c(OH − ) = Kw = 10 −14 mol 2 /dm 6 . Ako je c(H + ) = c(OH − ) 

otopina je neutralna, ako je c(H + ) > c(OH − ) otopina je kisela i ako je c(H + ) < c(OH − ) 

otopina je lužnata. 

Kiselost odnosno lužnatost ispitujemo kiselo-baznim indikatorima. To su tvari 

koje mijenjaju boju ovisno o kiselosti odnosno lužnatosti ili pak neutralnosti otopine. 

Mjera kiselosti ili lužnatosti otopine je pH. pH vrijednost je negativan logaritam 

množinske koncentracije vodikovih iona pa je odgovarajući matematički izraz sljedeći 

⎛ + ⎞ 

⎜ c( 

H ) 

p H = − log ⎟ 

⎜ −3 

⎟ 

⎝ mol dm ⎠ 

Ako je pH = 7 otopina je neutralna, ako je pH > 7 otopina je lužnata i ako je pH < 7 

otopina je kisela. 

Ako je u vodenim otopinama disocijacija kiselina ili lužina potpuna ili skoro 

potpuna, govorimo o jakim kiselinama ili lužinama, a ako je u otopini malen broj molekula 

kiseline ili lužine disocirao, govorimo o slabim kiselinama ili lužinama. 

I.N. Brönsted (i T.M. Lowry) definirali su kiseline i baze na slijedeći način: 

kiselina je tvar koja daje proton (protondonor), a baza je tvar koja prima proton (protonakceptor). 

Ravnoteža kemijske reakcije uspostavlja se u smjeru slabije kiseline i baze. 

Po definiciji G.N. Lewisa kiselina je svaka tvar koja može primiti elektronski 

par (elektron-akceptor), a baza je svaka tvar koja može dati elektronski par (elektrondonor). 

Znači, nisu obavezno potrebni ni vodikovi ni hidroksidni ioni da bi neka tvar bila 

kiselina ili baza. 

NEUTRALIZACIJA 

Reakcija neutralizacije je nastajanje molekula vode reakcijom H + i OH − iona. 

H + + Cl − + Na + + OH − → H2O + Na + + Cl − 

ili kraće pisano u molekulskom obliku 

HCl + NaOH → H2O + NaCl. 

Osim vode, reakcijom netralizacije nastala je sol natrijev klorid koji je u otopini disociran. 

Također možemo reći da su reakcije između kiselina i lužina reakcije neutralizacije.

SOLI 

Soli su važni spojevi ionskih struktura. 

Kako je svaki ionski kristal u širem smislu jedna velika molekula, formula soli 

predstavlja zapravo formulsku jedinku soli. U vodenim otopinama soli su disocirane, npr. 

HIDROLIZA 

lize. 

NaNO3 → Na + + NO3 − 

Kemijske reakcije u kojima sudjeluju molekule vode nazivaju se reakcije hidro- 

Otapanjem natrijeva acetata u vodi nastaju acetat i natrijevi ioni. Acetatni ioni 

kemijski reagiraju s vodom oduzimajući joj H + pri čemu nastaje slabo disocirana octena 

kiselina. Ostatak izreagirale molekule H2O je OH − koji uz natrijev ion ostaje u otopini. Na 

taj se način u otopini povećava koncentracija OH − i otopina djeluje lužnato: 

CH3COO − + Na + + H2O → CH3COOH + Na + + OH − 

U vodenoj otopini amonijevog klorida, amonijevi ioni kemijski reagiraju s 

vodom oduzimajući joj OH − pri čemu nastaje slabo disocirana amonijeva lužina. Ostatak 

izreagirale molekule H2O je H + koji uz kloridni ion ostaje u otopini. Tako se u otopini 

povećava koncentracija H + i otopina djeluje kiselo: 

NH4 + + Cl − + H2O → NH4OH + H + + Cl − . 

Prema tome, do hidrolize dolazi samo onda kada voda djeluje na soli dobivene 

neutralizacijom kiselina i lužina nejednake jakosti. Iz navedenog slijedi da otopine soli 

- jakih kiselina i jakih lužina djeluju neutralno, npr. otopina NaCl, 

- jakih kiselina i slabih lužina reagiraju kiselo, npr. otopina NH4Cl, 

- slabih kiselina i jakih lužina reagiraju lužnato, npr. otopina CH3COONa. 

OKSIDACIJSKO-REDUKCIJSKI PROCESI 

Oksidacija je proces u kojem neka molekula, atom ili ion otpušta (daje) elektrone, 

a redukcija je proces u kojem neka molekula, atom ili ion prima (dobiva) elektrone. 

Primjer: Nastajanje natrijevog klorida spajanjem natrija i klora. 

OKSIDACIJA: 2Na → 2Na + + − 2e − 

REDUKCIJA: Cl2 + 2e – → 2Cl – 

Natrij se oksidirao, a klor reducirao. Natrij je redukcijsko sredstvo jer je kloru omogućio 

redukciju, a klor je oksidacijsko sredstvo jer je natriju omogućio oksidaciju. 

Pri elektrolizi se na elektrodama, postoji li mogućnost više od jedne kemijske 

reakcije, događa ona reakcija koja zahtijeva najmanji utrošak energije, npr. pri elektrolizi 

vodene otopine NaCl. 

NaCl → Na + + Cl − 

27

Na katodi će se utrošiti manje energije za redukciju vode, nego za redukciju natrijevih 

iona. 

28 

H2O → H + + OH − 

KATODA(−): 2H2O + 2e − → H2 + 2OH – 

ANODA(+): 2Cl − → Cl2 + 2e − 

Kod svih reakcija redukcije-oksidacije, redoks reakcija, koje su uvijek povezane, 

broj primljenih elektrona mora biti jednak broju otpuštenih. Oksidacijsko sredstvo 

omogućava reakciju oksidacije, reducirajući se pri tom, a redukcijsko sredstvo omogućava 

reakciju redukcije oksidirajući se pri tom. 

Pri nekim kemijskim reakcijama teško je sa sigurnošću odrediti koja se tvar oksidira, 

a koja reducira, time je teško i sastaviti jednadžbu reakcije. Da se to olakša, dogovorom 

je uveden pojam oksidacijski broj i pravila određivanja: 

1. Oksidacijski broj svih elemenata u elementarnom stanju jednak je nuli. 

2. Oksidacijski broj kisika uvijek je jednak (−2) osim u peroksidima gdje je (−1). 

3. Oksidacijski broj vodika uvijek je jednak (+1) osim u hidridima metala 1. i 2. 

skupine gdje je oksidacijski broj vodika (−1). 

4. Oksidacijski broj svih jednostavnih iona jednak je naboju iona. 

5. Zbroj svih oksidacijskih brojeva u molekuli mora biti jednak nuli. 

6. Zbroj svih oksidacijskih brojeva u složenim ionima mora biti jednak naboju 

iona. 

7. U spojevima s kovalentnom vezom oksidacijski broj nekog atoma jednak je 

zamišljenom naboju koji se javlja na tom atomu kada se zajednički elektronski 

parovi dodijele elektronegativnijem elementu. 

Primjeri: 

0 

+1 

−2+1 −1+5 −2+1 

− 

+ 4 − 2 +1 + 6 −2 

4 

Cl2 H 2 O H 2 O2 N O3 H 2 S O3 H2 

S O 

U gornjem redu su zapisani oksidacijski brojevi jednog atoma te vrste. Ukupni 

oksidacijski broj atoma jedne vrste dobijemo da oksidacijske brojeve jednog atoma 

pomnožimo s brojem atoma. Vrijedi i obratno, oksidacijski broj jednog atoma dobijemo 

ako ukupni oksidacijski broj atoma jedne vrste podijelimo s brojem atoma te vrste. Sve se 

to uvijek odnosi samo na promatranu molekulu ili ion. Uoči da oksidacijske brojeve 

pišemo uvijek s plusom ili minusom ispred broja (npr. Ca +2 ) za razliku od naboja iona 

gdje plus ili minus pišemo iza broja (Ca 2+ ). 

Sada oksidaciju možemo definirati kao povećanje oksidacijskog broja, a redukciju 

kao smanjenje oksidacijskog broja. 

OSNOVE ELEKTROKEMIJE 

Elektrokemijski red elemenata ili Voltin niz je niz u kojem su elementi poredani 

tako da je u nizu najprije naveden metal (Li) s najnegativnijim standardnim redukcijskim 

potencijalom, a posljednji (Au) s najpozitivnijim redukcijskim potencijalom. Osim metala 

susreću se i nemetalne elektrode (Cl2/Cl − ) ili redoks elektrode (MnO4 − /Mn 2+ ) koje se 

mogu svrstati u taj niz. Mnoge kemijske reakcije mogu se protumačiti upravo položajem

tvari u Voltinom nizu, npr. tvar s negativnijim potencijalom će potiskivati tvar s 

pozitivnijim potencijalom iz njenih spojeva: 

Cu 2+ + Zn → Zn 2+ + Cu 

Zn + 2H + → Zn 2+ + H2 

Navedena znanja koriste se za: izradu džepnih baterija, različitih akumulatora, 

razumijevanje procesa korozije time i za smišljanje metoda zaštite od korozije. 

ELEKTROLIZA 

Tvari koje u vodenim otopinama ili talinama vode električnu struju zovu se 

elektroliti. Npr. disocijacijom NaCl bilo u vodi ili talini nastaju pokretni ioni koji omogućavaju 

provođenje električne struje: NaCl → Na + + Cl − . Putovanje iona kroz otopinu ili 

talinu i njihovo izbijanje na elektrodama djelovanjem električne struje zove se elektroliza. 

Elektrode su dijelovi vodiča električne struje uronjeni u elektrolite i spojeni na izvor 

istosmjerne električne struje. Elektroda spojena na pozitivni pol izvora struje zove se 

anoda, a elektroda spojena na negativni pol izvora struje zove se katoda. Pozitivna anoda 

privlači negativne ione koje zovemo anioni, a negativna katoda privlači pozitivne ione 

koje zovemo kationi. Dolaskom na katodu kationi primaju elektrone, a dolaskom aniona 

na anodu anioni predaju višak elektrona anodi. Tako ioni prelaze u neutralne atome koji 

se spajaju u molekule. 

Primjer: elektroliza vodene otopine bakrovog(II) klorida, CuCl2 koji najprije u vodi disocira. 

CuCl2 → Cu 2+ + 2Cl − 

KATODA (−): Cu 2+ + 2e − → Cu 

ANODA (+): 2Cl − → Cl2 + 2e − 

Prvi Faradayev zakon: masa tvari izlučena na elektrodi proporcionalna je množini elektriciteta 

koja je prošla kroz elektrolit 

M ( A) 

m( A) 

= ⋅Q 

z ⋅ F 

gdje je m(A) masa tvari A, M(A) molarna masa tvari A, z broj primljenih elektrona 

kationa tvari A, F Faradayeva konstanta (96500 C/mol) i Q množina elektriciteta. M(A), 

z, i F su konstante! 

Primjer: Odredi masu bakra koja bi se izlučila elektrolizom vodene otopine bakrovog(II) 

sulfata prolazom od 2A u vremenu 15 minuta. 

I = 2A 

t = 15 min = 900 s 

m(Cu) = ? 

Q 

= I ⋅t 

= 2 ⋅900 

= 1800 As 

29

30 

−1 

M ( Cu) 

63, 

55 g mol 

m (Cu) = ⋅ Q = 

z ⋅ F 2 ⋅ 96500 C mol 

−1 

⋅1800 

C = 

0, 

593 

Drugi Faradayev zakon: množine tvari izlučene na elektrodama u serijski spojenim 

elektrolizerima istom množinom elektriciteta odnose se obrnuto proporcionalno broju 

izmijenjenih elektrona u tim reakcijama. 

n z 

Q 1 = Q2 

⇒ n1 

⋅ z1 

= n2 

⋅ z2 

⇒ = 

n z 

UVOD U ANORGANSKU KEMIJU 

Elemente prve skupine periodnog sustava nazivamo alkalijski metali, druge 

skupine zemnoalkalijski metali, treće do dvanaeste prijelazni metali, trinaeste borova 

skupina elemenata, četrnaeste ugljikova skupina elemenata, petnaeste dušikova skupina 

elemenata, šesnaeste halkogeni elementi, sedamnaeste halogeni elementi i osamnaeste 

plemeniti plinovi. 

Alkalijski i zemnoalkalijski metali su vrlo reaktivni jer lako otpuštaju jedan, 

odnosno dva elektrona vanjske ljuske postižući stabilnost pa ih stoga u prirodi nalazimo 

samo u spojevima. Alkalijski su metali reaktivniji od zemnolakalijskih metala jer lakše 

otpuštaju jedan elektron pri postizanju stabilnosti nego zemnoalkalijski metali koji trebaju 

otpustiti dva. Reagiraju s nemetalima dajući soli. Dobivaju se elektrolizom pripadajućih 

rastaljenih soli. 

Prijelazni metali se javljaju u prirodi u spojevima, ali i u elementarnom stanju 

što je odraz velikih razlika njihovih osobina. Dobri su vodiči električne struje, lako se 

obrađuju i tvore legure pa su neki od njih upotrebno važni. Najčešće su dvovalentni, ali su 

mnogi od njih polivalentni. Različitih svojstava, prijelazni metali dobivaju se na različite 

načine u ovisnosti o sirovinama i svojstvima pojedinog metala. 

U borovoj skupini elemenata bor je polumetal pa ne daje katione, a najzastupljeniji 

u prirodi je aluminij. Aluminij ujedno ima i najveću praktičnu važnost. U 

spojevima je trovalentan. 

U dušikovoj skupini dušik je jedini plin i čini oko tri četvrtine mase zraka. 

Porastom atomskog broja u skupini sve je izraženiji metalni karakter elemenata. 

Halkogeni elementi se u prirodi javljaju u različitim oblicima, a mogu se naći i u 

elementarnom stanju. Kisik i sumpor kao i njihovi spojevi su najzastupljeniji. Jedino je 

kisik plin; ostali su čvrste tvari. Afinitet za elektronima opada porastom atomskog broja 

elemenata u skupini. 

Halogeni elementi se u prirodi javljaju samo u spojevima. Fluor je element s 

najvećim afinitetom za elektrone. Reaktivnost pada s porastom atomskog broja elemenata 

u skupini. Dobivaju se elektrolizom talina odgovarajućih soli ili njihovih zasićenih 

otopina. 

Plemeniti plinovi imaju stabilnu elektronsku konfiguraciju i stoga se javljaju u 

atomarnom stanju i tvore vrlo malo spojeva uz vrlo specifične uvjete. 

1 

2 

g 

2 

1

NEMETALI 

VODIK 

Vodik je najzastupljeniji element u svemiru čineći oko tri četvrtine ukupne mase 

svemira. Sve zvijezde, zavisno o starosti, sadrže više od 90 % vodika. Vodik ima izotope: 

deuterij s jednim neutronom u jezgri i tricij s dva neutrona u jezgri za razliku od procija 

koji nema neutrona. Vodik je plin koji hlađenjem ispod −252,8 °C prelazi u tekuće stanje. 

U slobodnom stanju je dvoatomna molekula. Zapaljiv je i u smjesi sa zrakom (kisikom) 

eksplozivan. Elementarnog vodika na Zemlji ima u vrlo malim količinama, ali zato ulazi u 

sastav najvećeg broja spojeva, npr. većeg broja spojeva nego ugljik. Na veliko se dobiva 

iz vode, npr. elektrolizom: 

K(−): 4H2O + 4e − → 2H2 + 4OH − 

A(+): 4OH − → O2 + 2H2 + 4e − . 

Vodik tvori spojeve s metalima oksidacijskog broja −1 dajući metalne hidride te 

s nemetalima oksidacijskog broja +1 dajući nemetalne hidride. 

Spojeve oksidacijskog stupnja −1 tvori s metalima koji imaju najmanji afinitet za 

elektrone pa imamo litijev hidrid, LiH, kalijev hidrid, KH, kalcijev hidrid, CaH2 itd. 

Spojeve oksidacijskog stupnja +1 tvori s nemetalima pa imamo halogenovodike 

(HF, HCl, HI, itd), vodu, sumporovodik, amonijak, ugljikovodike (metan, butan, itd) itd. 

HALOGENI ELEMENTI 

Fluor, F, klor, Cl, brom, Br, jod, I, astat, At. 

Kod halogenih elemenata postoji veliki afinitet prema elektronima pa su oni 

snažni oksidansi. Fluor je najsnažniji poznati oksidans, a sposobnost oksidacije opada u 

nizu prema jodu. Osim s atomima drugih elementa, atomi halogenih elemenata spajaju se 

i međusobno pa imamo F2, Cl2 itd. 

Najvažniji minerali fluora su fluorit, CaF2 i kriolit Na3AlF6. Uz klorovodik, HCl, 

najvažniji spojevi klora su natrijev klorid, NaCl, kalijev klorid, KCl, i magnezijev klorid, 

MgCl2 kojih ima u moru i slanim jezerima te klorna, HClO3, perklorna, HClO4 i 

hipoklorasta, HOCl kiselina. 

Klor je pri standardnim uvjetima žutozeleni plin, nadražljivac, izaziva koroziju. 

Javlja se u obliku dvoatomnih molekula kao i svi halogeni elementi. Vrlo je reaktivan jer 

mu do stabilne elektronske konfiguracije nedostaje samo jedan elektron. Stabilnu konfiguraciju 

može ostvarivati ionskim i kovalentnim vezama. Klor se najviše dobiva elektrolizom 

zasićene vodene otopine ili taline natrijevog klorida. 

K(−): 2Na + + 2e − → 2Na 

A(+): 2Cl − → Cl2 + 2e − . 

Upotrebljava se u proizvodnji organskih spojeva i lijekova. 

31

32 

Tablica 2. Kiseline koje tvori klor 

Formula Naziv 

HCl(aq) klorovodična 

HClO hipoklorasta 

HClO2 klorasta 

HClO3 klorna 

HClO4 perklorna 

Imena kiselina se dobiju tako da se osnovi imena elementa koji tvori kiselinu (u ovom 

slučaju klor) pridodaju nastavci i predmeci navedeni u tablici. Uoči radi lakšeg pamćenja 

da se sastav, odnosno formule susjednih kiselina u nizu se razlikuju jedna od druge za 

jedan atom kisika. Princip je isti i za kiseline koje tvore ostali nemetali, npr. sumpor, 

dušik, fosfor. Kod određivanja formule kiseline uvijek kreni od osnovne kiseline, npr. 

sumporne, fosforne i njima dodaji ili oduzimaj po jedan atom kisika. 

Tablica 3. Natrijeve soli kiselina koje tvori klor 

Formula Naziv 

NaCl natrijev klorid 

NaOCl natrijev 

hipoklorit 

NaClO2 natrijev klorit 

NaClO3 natrijev klorat 

NaClO4 natrijev perklorat 

Klorovodik je pri standardnim uvjetima plin bez boje, oštra mirisa. Klorovodik 

najčešće dobivamo direktnom sintezom ili kao sporedni produkt organskih sinteza. 

H2 + Cl2 → 2HCl 

CH4 + Cl2 → CH3Cl + HCl 

Klorovodična kiselina je otopina plina klorovodika u vodi. 

HCl + H2O → H3O + + Cl − 

Koncentrirana klorovodična kiselina ima maseni udio HCl od 34 do 36 %. To je jaka 

mineralna kiselina. Upotrebljava se za dobivanje lijekova, anorganskih spojeva, boja, kao 

otapalo itd. Soli su joj kloridi (osim već spomenutih to su srebrov klorid, AgCl, kalcijev 

klorid, CaCl2, željezov(III) klorid, FeCl3 itd.). 

Reakcija disproporcioniranja (pojava kada jedna tvar prelazi u dva nova spoja 

i kada su oksidacijski brojevi istovrsnih atoma u sva ta tri spoja su različiti), javlja se kada 

se grije otopina kalijevog hipoklorita ili kada se tali kalijev klorat. 

Cl2 + H2O → HCl + HOCl 

3KOCl → KClO3 + 2KCl 

4KClO3 → 3KClO4 + KCl

HALKOGENI ELEMENTI 

Kisik, O, sumpor, S, selenij, Se, telurij, Te, polonij, Po. 

Najčešći i najvažniji halkogeni elementi su kisik i sumpor, a time i njihovi spojevi. 

Atomi halkogenih elemenata imaju u zadnjoj ljusci šest elektrona i do stabilne 

konfiguracije im nedostaju dva što ostvaruju bilo kovalentnim bilo ionskim vezama. 

Relativno su snažni oksidansi. 

Kisik 

Kisik je najzastupljeniji element na Zemlji. U zraku mu je maseni udio oko 23 

%, a u Zemljinoj kori skoro 50 %. Kisik se svojim najvećim dijelom javlja u obliku 

dvoatmnih molekula, O2 ili dikisik. U višim slojevima atmosfere javlja se i u obliku 

troatomnih molekula, O3 ili trikisik, koji još zovemo ozon. To su alotropske modifikacije 

kisika. Uglavnom se dobiva frakcijskom destilacijom ukapljenog zraka. Kisik se 

upotrebljava u metalnoj industriji (čelik!), kemijskoj industriji za dobivanje spojeva s 

kisikom i drugdje. Pri standardnim uvjetima, kisik, O2 je plin bez boje, okusa i mirisa, ne 

gori, ali podržava gorenje što znači da se spaja s mnogim tvarima. Kisik je uvjet nastanka 

i održanja života na Zemlji. Gorenjem i disanjem troše se velike količine kisika pri čemu 

nastaje CO2. Nastali CO2 koriste biljke u procesu fotosinteze oslobađajući kisik čime je 

zatvoren kružni tok kisika u prirodi. 

Najvažniji spojevi kisika su oksidi, peroksidi, kiseline i njihove soli. Najčešći 

kisikovi spojevi su oksidi i to metala (Na2O, Al2O3, Fe2O3, ZnO itd) i nemetala (H2O, 

SO2, CO2, NO2 itd.). 

Vodikov oksid, H2O ili voda najvažniji je kisikov spoj. Ona je uz kisik preduvjet 

za nastanak i opstanak života. Pri sobnoj temperaturi je tekućina bez boje, okusa i mirisa. 

Molekule vode izraziti su dipoli pa je voda izvrsno otapalo naročito za ionske spojeve. U 

prirodi se javlja kao atmosferska, površinska ili podzemna voda. Najčišća je atmosferska 

voda jer dolazi u dodir s najmanje tvari. Ona ipak pokazuje blago kiselu reakciju jer u 

malim količinama otapa CO2 što je razlog da otapa vapnenac, CaCO3. 

2H2O + CO2 → H3O + + HCO3 − 

CaCO3 + H2O + CO2 → Ca 2+ + 2HCO3 − 

Na taj način iz mekih voda nastaju tvrde vode, tj vode koje sadrže otopljene soli kalcija, 

ali po istom načelu i magnezija. 

Vodikov peroksid, H2O2 je bezbojna tekućina koja se u vodenim otopinama pri 

većim koncentracijama lako raspada. Raspad ubrzavaju ioni prijelaznih metala i svjetlost. 

Sumpor 

2H2O2 → 2H2O + O2 

Najveće količine elementarnog sumpora u prirodi se nalaze u podzemnim 

slojevima na dubini oko 200 m. Odatle se i dobiva taljenjem pregrijanom vodenom parom 

koju se do slojeva sumpora dovodi sustavom cijevi kroz koji se ujedno rastaljeni sumpor 

odvodi na površinu. U čistom stanju sumpor je čvrsta tvar žute boje bez okusa i mirisa, a 

33

javlja se u velikom broju alotropskih modifikacija od kojih je pri sobnoj temperaturi 

stabilan jedino čvrsti rompski sumpor. Molekula rompskog sumpora sastoji se od osam 

atoma sumpora prstenasto povezanih. 

Sumpor tvori veliki broj spojeva jer se spaja sa skoro svim elementima. 

34 

Tablica 4. Neki primjeri kiselina koje tvori sumpor 

Formula Naziv 

H2S (aq) suporovodična kiselina 

H2SO2 hiposumporasta kiselina 

H2SO3 suporasta kiselina 

H2SO4 sumporna kiselina 

Tablica 5. Natrijeve soli nekih kiselina koje tvori sumpor 

Formula Naziv 

Na2S natrijev sulfid 

Na2SO2 natrijev hiposulfit 

Na2SO3 natrijev sulfit 

Na2SO4 natrijev sulfat 

Sumporna kiselina (tekućina uljasta izgleda) ubraja se među najjače mineralne 

kiseline. Služi za proizvodnju umjetnih gnojiva, boja, vlakana, detergenata, lijekova itd. 

Najčešće se proizvodi tzv. kontaktnim postupkom. Taj se postupak može podijeliti u tri 

faze: 

1. dobivanje sumporovog(IV) oksida bilo spaljivanjem sumpora 

S + O2 → SO2, 

bilo prženjem sulfidnih ruda 

4FeS2 + 11O2 → 2Fe2O3 + 8SO2 

Dobiveni SO2 mora biti što čišći. 

2. Katalitička oksidacija u sumporov(VI) oksid 

2SO2 + O2 

t, kat 

⎯ ⎯→2SO3 3. Apsorpcija SO3 u koncentriranoj H2SO4 pri čemu nastaje oleum ili disumporna 

(pirosumporna) kiselina 

SO3 + H2SO4 → H2S2O7. 

H2S2O7 se prema potrebi razrjeđuje vodom. 

H2S2O7 + H2O → 2H2SO4 

DUŠIKOVA SKUPINA ELEMENATA 

Dušik, N, fosfor, P, arsen, As, antimon, Sb, bizmut, Bi.

Najčešći su dušik i fosfor kao i njihovi spojevi. Dušik je jedini plinoviti element 

ove skupine. Kada se javlja elementaran onda se javlja u obliku dvoatomnih molekula, N2, 

didušik. Elementaran dušik je sastojak zraka s masenim udjelom oko 76 %. Od spojeva 

najčešći su nitrati. Fosfor se javlja kao bijeli fosfor molekule P4, tetrafosfor, tetraedarske 

strukture, crveni fosfor nepoznate strukture i crni fosfor slojevite strukture. Najčešći 

spojevi fosfora su fosfati. Atomi elemenata ove skupine imaju pet elektrona u zadnjoj 

ljusci i najčešće svoju stabilnu elektronsku kofiguraciju postižu kovalentnim vezama. 

Dušik 

Dušik je plin bez boje, okusa i mirisa, ne gori i ne podržava gorenje. Dobiva se 

frakcijskom destilacijom ukapljenog zraka. 

Sintezom iz dušika i vodika dobiva se amonijak bezbojan plin oštra mirisa, otrovan 

i eksplozivan. 

p, t, kat 

N2 + 3H2 

2 NH3 U normalnim uvjetima ova je reakcija spora, stoga se smjesa zagrijava, a reakcija provodi 

uz katalizator. Međutim kako je pad tlaka velik (od 4 čestice nastaju dvije, a tlak plina 

prvenstveno zavisi o broju čestica) reakcija se mora provoditi pod znatnim tlakom. Inače 

bi se nastali amonijak raspadao nastojeći povećati broj čestica čime se nadoknađuje 

gubitak tlaka. Amonijak se pročišćava ukapljivanjem, a neizreagirani plinovi vraćaju se u 

proces. 

Otapanjem u vodi daje slabu amonijevu lužinu. 

NH3 + H2O → NH4OH 

Kao i svaka baza amonijak s kiselinama tvori soli. 

NH3 + HCl → NH4Cl 

NH3 + HNO3 → NH4NO3 

2 NH3 + H2SO4 → (NH4)2SO4 

Upotrebljava se za dobivanje praktički svih ostalih dušikovih spojeva (umjetnih gnojiva, 

boja, eksploziva, dušične kiseline itd.). 

Dušična kiselina služi za dobivanje eksploziva, lijekova, umjetnih gnojiva itd. 

Proizvodi se iz amonijaka. Najprije se amonijak katalitički spali (oksidira). 

4NH3 + 5O2 → 4NO + 6H2O 

Dalje se dušikov(II) oksid spontano oksidira. 

2NO + O2 → 2NO2 

Zatim se dušikov(IV) oksid apsorbira u vodi. 

3NO2 + H2O → 2HNO3 + NO 

35

Oslobođeni dušikov(II) oksid vraća se u proces. Ovim postupkom dobiva se HNO3 masenog 

udjela do 60 %, a 96 - 98 %-tna HNO3 dobiva se destilacijom 60 %-tne. Dušična 

kiselina vrlo je jaka mineralna kiselina snažnog oksidativnog djelovanja, npr. reagira s 

bakrom razrijeđena i koncentrirana. 

36 

3Cu + 8HNO3 → 3Cu(NO3)2 + 2NO + 4H2O 

Cu + 4HNO3 → Cu(NO3)2 + 2NO2 + 2H2O 

Soli dušične kiseline su nitrati, npr. amonijev nitrat, NH4NO3, natrijev nitrat, 

NaNO3 itd. Dušikovi spojevi nezaobilazan su sastojak umjetnih gnojiva. Najčešća dušična 

gnojiva su urea NH2CONH2 i amonijev nitrat NH4NO3. 

Fosfor 

Fosfor gori na zraku dajući fosforov(III) oksid i fosforov(V) oksid. 

P4 + 3O2 → P4O6 

P4 + 5O2 → P4O10 

Fosforov(V) oksid se otapa u vodi dajući fosfornu kiselinu. 

P4O10 + 6H2O → 4H3PO4 

Soli fosforne kiseline su fosfati. Najčešće se upotrebljavaju kao umjetna gnojiva. Fosforna 

gnojiva se najčešće dobivaju iz netopljivog minerala fosforita Ca3(PO4)2, kemijskom 

obradom s H2SO4, čime nastaju topljivi superfosfat, Ca(H2PO4)2⋅H2O + CaSO4⋅2H2O ili 

trostruki superfosfat 3Ca(H2PO4)2⋅H2O. 

UGLJIKOVA SKUPINA ELEMENATA 

Ugljik, C, silicij, Si, germanij, Ge, kositar, Sn, olovo, Pb. 

U prirodi se javljaju u spojevima, a ugljik još i u organskim spojevima te elementaran. 

Atomi elemenata ove skupine imaju četiri elektrona u zadnjoj ljusci. Svoju stabilnu 

elektronsku konfiguraciju mogu ostvariti kovalentnim vezama, a kositar i olovo i ionskim. 

Ugljik 

Najčešći spojevi ugljika u prirodi su karbonati. U čistom obliku atomi ugljika 

mogu se vezati na dva načina i zato se ugljik pojavljuje u dvije alotropske modifikacije 

kao dijamant i kao grafit. U kristalu dijamanta svaki atom ugljika povezan je s četiri 

kovalentne veze s četiri susjedna atoma ugljika. Kovalentne veze svakog atoma ugljika 

usmjerene su prema četiri ugla tetraedra. U kristalu grafita svaki je atom ugljika povezan s 

s tri ugljikova atoma jednostrukim kovalentnim vezama tvoreći tako slojeve s velikim 

brojem šesterokuta. Po jedan elektron svakog atoma nije čvrsto vezan, već su relativno 

slobodni (delokalizirani) i pripadaju cijelom sloju atoma ugljika. Zato grafit vodi 

električnu struju. Između slojeva u kristalu grafita vladaju slabe van der Waalsove sile.

Gorenjem ugljika fosilnih goriva uz dovoljnu količinu kisika nastaje ugljikov dioksid, 

a redukcijom ugljikovog dioksida užarenim ugljikom nataloženim u pećima nastaje 

ugljikov monoksid. 

C + O2 → CO2 

CO2 + C → 2CO 

Ugljikov dioksid je plin teži od zraka, ne gori ni ne podržava gorenje, neotrovan 

je i sadržan u pjenušavim pićima dajući im kiselkast okus jer njegovim otapanjem nastaje 

ugljična kiselina. 

CO2 + H2O H2CO3 Ugljična je kiselina slaba kiselina. Tvori soli karbonate (Na2CO3) i hidrogenkarbonate 

(NaHCO3). 

Ugljikov monoksid je, za razliku od ugljikovog dioksida, plin nešto lakši od 

zraka i otrovan je. Djeluje kao krvni otrov vezujući se na hemoglobin 200 - 300 puta brže 

od kisika čime onemogućuje opskrbu stanica organizma kisikom. Koristi se kao gorivo, 

kao redukcijsko sredstvo i u organskim sintezama. Sastojak je vodenog plina. 

Silicij 

Silicij se nalazi u sastavu većine stijena. Maseni udjel silicija u Zemljinoj kori 

odmah je iza kisikovog. Silicij i germanij su slabi vodiči električne struje. Namjernim 

onečišćenjem silicija atomima s tri ili s pet elektrona u zadnjoj ljusci povećavamo njihovu 

vodljivost na dva različita načina pa imamo p-poluvodiče i n-poluvodiče, tj. p- i nvodljivost. 

Uobičajeno, silikati su alkalijske soli silikatnih kiselina, npr. Na2SiO3, Na2Si2O5. 

Vodena otopina natrijevog silikata sadrži ione silikatne kiseline, H2SiO4 2− koji mogu 

polimerizirati, (H2SiO3)n u vrpce, slojeve ili trodimenzionalne mreže oslobađajući vodu. 

Odgovarajući broj kationa uvijek neutraliziraju preostali naboj. Konačni produkt 

polimerizacije ne sadrži vodik, (SiO2)n i poznat je pod nazivom silikagel. Svoja dobra 

adsorpcijska svojstva duguje izuzetnoj poroznosti, odnosno velikoj površini. Silikoni su 

visoko polimerizirani spojevi lančaste ili prstenaste strukture opće formule (R2SiO)n u 

kojima atome silicija povezuje kisik, a preostale dvije veze silicija ostvaruju su s 

organskim skupinama. 

METALI 

Samo mali broj metala nalazimo u prirodi u elementarnom stanju (bakar, 

srebro, zlato, platina, nikal, itd). To su uglavnom plemeniti metali. Ostali metali se 

javljaju u spojevima, najčešće kao sulfidi, sulfati, oksidi, hidroksidi ili karbonati. Te 

spojeve nazivamo minerali, a osnovni su sastojci ruda. 

Metali uglavnom kristaliziraju tako da svaki atom bude okružen sa što većim 

brojem atoma na što manjoj udaljenosti. Atomi metala međusobno se povezuju slično 

kovalentnoj vezi s tom razlikom da jedan kristal metala možemo promatrati kao jednu 

37

molekulu. Jezgra jednog atoma djeluje na više elektrona drugih, prije svega susjednih 

atoma. U sustavu kakav je kristal metala ima puno elektronskih orbitala, energijskih nivoa 

koje tvore veze, metalne veze. Neki nivoi su popunjeni elektronima, a neki su prazni. 

Energijski nivoi sličnih energija tvore vrpce nivoa. Energijski nivoi popunjeni 

elektronima tvore valentne vrpce, a prazni energijski nivoi tvore vodljive vrpce. 

Vodiči struje imaju valentne (elektronima popunjene) vrpce toliko sličnih energija 

vodljivim (praznim vrpcama kojima se elektroni mogu gibati kroz kristal pod utjecajem 

vanjskog električnog polja) da elektroni praktički bez energijske zapreke prelaze iz 

valentnih vrpca u vodljive vrpce. Izolatori imaju veliku energijsku razliku između 

valentnih i vodljivih vrpca tako da elektroni ne mogu savladati tu energijsku zapreku i 

prijeći iz valentnih u vodljive vrpce, a to znači da ne mogu voditi struju. Poluvodiči imaju 

takve energijske razlike, energijske zapreke između valentnih i vodljivih vrpca da ih samo 

manji broj elektrona može savladati za razliku od vodiča pa je time i električna vodljivost 

manja nego kod vodiča. 

Zajedničke osobine metala su i velika električka i termička vodljivost, metalni 

sjaj, kovkost i podatnost razvlačenju. 

Legure ili slitine su čvrste otopine ili intermetalni spojevi metala sačinjeni sa 

svrhom da se dobiju materijali drukčijih, željenih svojstava različitih od svojstava metala 

koji čine slitinu. Legure se dobivaju taljenjem smjese metala ili tako da se smjesa metala u 

prahu jako tlači u kalupima i zagrijava do temperature blizu tališta smjese (sinter materijali). 

Legiranjem se mijenjaju i kemijska i mehanička svojstva metala, npr. duraluminij, 

legura aluminija (93 - 95 % Al) s dodatkom bakra, magnezija i mangana ima manju 

gustoću i puno veću tvrdoću od aluminija, ali zato brže korodira od aluminija. 

ALKALIJSKI I ZEMNOALKALIJSKI METALI 

Alkalijski metali su: litij, Li, natrij, Na, kalij, K, rubidij, Rb, cezij, Cs, francij, Fr, 

a zemnoalkalijski su: berilij, Be, magnezij, Mg, kalcij, Ca, stroncij, Sr, barij, Ba, radij, Ra. 

Alkalijski metali postižu stabilnu elektronsku konfiguraciju otpuštanjem jednog 

elektrona vanjske ljuske, a zemnoalkalijski otpuštanjem dvaju elektrona vanjske ljuske. 

Kako otpuštaju tako malo elektrona atomi ovih metala za to trebaju uložiti malu energiju 

što znači da imaju malu energiju ionizacije i da su jako reaktivni. 

Najznačajniji spoj ovih metala je natrijev klorid, NaCl. Nalazimo ga u moru 

kojem daje slanost, ali i u naslagama u Zemljinoj kori kao kamenu sol. Služi za dobivanje 

klora, natrijeva hidroksida, sode itd. tako i natrija i to elektrolizom njegove taline najčešće 

u Downsovoj ćeliji. 

38 

K(−): Na + + e − → Na 

A(+):2Cl − → Cl2 + 2e − 

Natrijev karbonat, Na2CO3 ili soda je otrovna, bijela, čvrsta tvar. Upotrebljava 

se za proizvodnju papira, stakla, sredstava za pranje, boja itd. 

Proizvodi se postupkom po Solvayu. Prženjem vapnenca najprije se dobiju živo 

vapno i ugljikov(IV) oksid. 

CaCO3 → CaO + CO2

U natrijevom kloridom zasićenu vodenu otopinu uvodi se amonijak pa uz ione Na + i Cl − u 

vodi imamo i amonijeve ione i OH − . 

NH3 + H2O → NH4 + + OH − 

Već dobiveni CO2 u dodiru s tom otopinom reagira. 

OH − + CO2 → HCO3 − . 

Od kombinacija iona koja je u otopini nastat će i istaložit će se najmanje topljiva sol. U 

ovom slučaju to je natrijev hidrogenkarbonat. 

Na + + Cl − + NH4 + + HCO3 − → NaHCO3 + NH4 + + Cl − 

Filtracijom odvojeni NaHCO3 se žari i dobije soda. 

2NaHCO3 → Na2CO3 + CO2 + H2O 

Dobiveni CO2 vraća se u proces. Iz otopine amonijeva klorida regenerira se amonijak i 

vraća u proces. 

2NH4Cl + Ca(OH)2 → 2NH3 + CaCl2 + 2H2O 

Gašeno vapno ili kalcijev hidroksid dobiva se gašenjem, reakcijom s vodom, već dobivenog, 

živog vapna. 

CaO + H2O → Ca(OH)2 

Natrijev hidroksid, NaOH, bijela, čvrsta, vrlo higroskopna tvar koja nagriza 

organske tvari. Upotrebljava se u proizvodnji sapuna, papira, aluminija, lijekova itd. To je 

jedna od najjačih baza, tj. u vodi potpuno disocira. Dobiva se elektrolizom koncentrirane 

vodene otopine natrijeva klorida. 

K(−): 2H2O + 2e − → H2 + 2OH − 

A(+):2Cl − → Cl2 + 2e − 

Na katodi se reduciraju molekule vode, a ne ioni natrija jer je za tu reakciju potrebno 

manje energije. Katodni i anodni prostor odvojeni su polupropusnom mebranom da se 

ioni natrija mogu nakupljati u katodnom prostoru uz OH − . Iz te vodene otopine NaOH, 

čvrsti NaOH se dobiva uparavanjem. 

Kalcijev karbonat, CaCO3 u prirodi javlja u različitim oblicima, kao vapnenac, 

kalcit itd. U poglavlju o vodi opisali smo kako se prolaskom kišnih kapi kroz zrak u njoj 

otapa ugljični dioksid dajući ugljičnu kiselinu koja dolaskom na stijene otapa kalcijev 

karbonat dajući kalcijev hidrogenkarbonat koji je topljiv u vodi i koji s vodom odlazi u 

podzemlja. Tu se događa obratan proces. 

Ca(HCO3)2 → CaCO3 + CO2 + H2O 

Voda i ugljikov dioksid ispare, a iskristalizirani kalcijev karbonat gradi stalaktite, stalagmite 

i slično. 

39

U opisu dobivanja natrijevog karbonata opisano je dobivanje živog, CaO i iz 

njega gašenog vapna, Ca(OH)2, a kao početna sirovina služio je CaCO3. Gašeno vapno 

dio je svake žbuke. Tijekom očvršćivanja žbuke gašeno vapno reagira s ugljikovim 

dioksidom dajući kalcijev karbonat. 

40 

Ca(OH)2 + CO2 → CaCO3 

Gips, CaSO4⋅2H2O, kao mineral javlja se u naslagama u prirodi. 

TEHNIČKI VAŽNI METALI 

Aluminij 

Zbog svojih dragocjenih svojstava, aluminij je u kratkom vremenu postao važan 

metal. Proizvodi se iz boksita. Odvajanjem primjesa iz boksita dobije se čisti aluminijev 

oksid ili glinica. Čisti aluminij dobiva se elektrolizom taline glinice. 

taljenje Al2O3 → 2Al 3+ + 3O 2− 

K(−): 4Al 3+ + 12e − → 4Al 

A(+): 6O 2− → 3O2 + 12e − 

Grafitna anoda reagira s kisikom dajući ugljikov(IV) oksid. 

Sam aluminij je amfoteran element kao i njegov hidroksid (reagiraju i s kiselinama 

i s lužinama). 

2Al + 6HCl → 2AlCl3 + 3H2 

2Al + 2OH − + 6H2O → 2Al(OH)4 − + 3H2 

Al(OH)3 + 3HCl → AlCl3 + 3H2O 

Al(OH)3 + OH − → Al(OH)4 − 

Aluminij je postojan na atmosferske utjecaje jer mu se na površini stvori tanki 

sloj oksida koji ga štiti. Postupak oksidacije površinskog sloja može se izvoditi 

postupkom elektrolitičke oksidacije, tj. eloksiranja. 

Legure aluminija kod kojih se poboljšavaju ljevna svojstva, tzv. ljevne legure 

nastaju dodatkom aluminiju manjih količina silicija, bakra i/ili magnezija. Kovne se 

legure dobivaju dodatkom bakra, magnezija, mangana, a mogu sadržavati i cinka i nikla. 

Za duraluminij vidi legure općenito. 

Željezo 

Željezo je najvažniji metal. Bez njega ne bi bilo života jer mu u procesima 

metabolizma pripada centralno mjesto, sudjeluje u izgradnji hemoglobina itd. Javlja se 

kao α, γ i δ željezo, zavisno koju kristalnu strukturu poprimi. Najvažnije rude željeza su 

magnetit Fe3O4 i hematit Fe2O3. 

Dobiva se u procesima u visokoj peći koja se puni naizmjenično slojevima koksa 

i rude s dodacima. Vrući zrak obogaćen kisikom upuhuje se s donje strane peći, pali koks 

i pokreće time niz reakcija:

C + O2 → CO2 

C + CO2 → 2CO 

Fe2O3 + 3CO → 2Fe + 3CO2 

Rastaljeno sirovo željezo skuplja se na dnu peći. 

Željezo je podložno i kemijskom i elektrokemijskom nagrizanju, tj. koroziji. 

Kemijska korozija uvjetovana je nagrizanjem željeza agresivnim tvarima, npr. oštećenja 

željeznih cjevovoda prolaskom klora kroz njih. Elektrokemijska korozija uzrokovana je 

nastajanjem galvanskog članka na površini željeza, npr. hrđanje, gdje je katoda vlažno 

mjesto na željezu s većom koncentracijom kisika, a anoda drugo mjesto na istom komadu 

željeza na kojem je koncentracija kisika manja. Na anodi se otapa željezo, a na katodi 

kisik reagira s vodom. 

K(−): Fe → Fe 3+ + 3e − 

A(+): O2 + 2H2O + 4e − → 4OH − 

Zaštita željeza od korozije postiže se dodavanjem inhibitora anodnih ili 

katodnih rakcija, katodnom zaštitom, galvanizacijom (pocinčavanje, kromiranje itd) ili 

premazima koji onemogućuju kontakt željeza s kisikom. Željezo koje se želi zaštiti 

katodnom zaštitom spoji se s velikim komadom manje plemenita metala, metala 

elektronegativnijeg redukcijskog potencijala (npr. magnezija) tako da će se u procesu 

korozije otapati magnezij, a ne željezo. 

Željezo se legira u ugljične i legirane čelike kojih ima preko tisuću vrsta. Čelici 

se odlikuju velikom tvrdoćom, žilavošću, elastičnošću, otpornošću na koroziju itd. 

Bakar 

Bakar je metal karakteristične crvene boje te izuzetan vodič električne struje i 

topline. Stabilnu elektronsku konfiguraciju postiže otpuštanjem jednog ili dva elektrona u 

ionskoj vezi. 

U prirodi se bakar javlja elementaran, ali se najviše javlja u obliku sulfidnih ruda, 

halkopirita, CuFeS2, halkozina, Cu2S i kovelina, CuS. Količina bakra u rudama je malena 

pa se rude najprije moraju koncentrirati da bi se zatim pržile. 

8CuFeS2 + 11O2 → 4(Cu2S + FeS) + 2Fe2O3 + 8SO2 

Produkt dobiven prženjem pomiješa se s koksom i kremenim pijeskom pa se tali. 

Fe2O3 + C + 2SiO2 → 2FeSiO3 + CO 

Talina željezovog(II) silikata je troska koja pliva na talini bakrovog(I) i željezovog(II) 

sulfida. Talina sulfida, “bakrenac” odvoji se od troske i propuhuje zrakom uz dodatak 

kremenog pijeska pri čemu se oksidira sav sumpor vezan za željezo, a željezo prelazi u 

trosku. 

2FeS + 3O2 + 2SiO2 → 2FeSiO3 +2SO2 

Nakon uklanjanja troske nastavi se proces oksidacije sulfida dok jedan dio bakrovog(I) 

sulfida ne prijeđe u bakrov(I) oksid. 

41

42 

2Cu2S + 3O2 → 2Cu2O + 2SO2 

Tada međusobno reagiraju bakrov(I) sulfid i bakrov(I) oksid dajući sirovi ili blister-bakar. 

Cu2S + 2Cu2O → 6Cu + SO2 

Ako na raspolaganju imamo karbonatnu ili oksidnu rudu onda se samo karbonatna 

ruda prevede grijanjem u oksid nakon čega se oksid reducira koksom dajući između 

ostalog i sirovi bakar. 

Cu2(OH)2CO3 → 2CuO + H2O + CO2 

CuO + C → Cu + CO 

Sirovi bakar se pročišćava elektrolitičkom rafinacijom u kojoj je anoda od sirovog 

bakra, katoda od tankog čisto bakrenog lima, a kao elektrolit služi otopljen bakrov(II) 

sulfat. 

A(+): Cu (sirovi) → Cu 2+ + 2e − 

K(−): Cu 2+ + 2e − → Cu (čisti) 

Mjedi su u osnovi legure bakra i cinka. Mogu se dodavati i neki drugi metali da 

bi se poboljšala pojedina željena svojstva. Mjedi imaju veću čvrstoću i otpornost na 

koroziju od bakra ili cinka. Bronce su legure bakra i kositra. Odlikuju se velikom čvrstoćom 

i tvrdoćom te visokom otpornošću na koroziju. Postoje i druge legure bakra, npr. 

novo srebro i konstatan. 

Kompleksni spojevi prijelaznih metala 

Kompleksni spojevi su spojevi koji u svojoj složenoj strukturi imaju dvije, četiri, 

pet i šest, a rjeđe više molekula vode, molekula amonijaka itd., iona ili drugih skupina 

koje pravilno okružuju središnji atom, atom prijelaznog elementa. Ponekad je to jedna 

veća molekula takve strukture da se oko atoma prijelaznog metala nađu pravilno 

raspoređene njene pojedine skupine atoma. Molekule, ioni i ostale skupine koji se vežu na 

atom prijelaznog elementa svojim nepodijeljenim elektronskim parom zovemo ligandi. 

Poznatiji primjeri kompleksnih spojeva su žuta krvna sol ili kalijev heksacijanoferat(II), 

K4[Fe(CN)6], tetraakvabakrov(II) sulfat monohidrat, [Cu(H2O)4] 2+ SO4 2− H2O, 

tetrakarbonilnikal(0), [Ni(CO)4], itd. 

KEMIJA I OKOLIŠ 

Današnji život ne možemo zamisliti bez mineralnih gnojiva, plastičnih masa i 

ostalih sintetičkih polimera, bez poluvodiča kao osnove elektronike, bez mnogih drugih 

blagodati koje su proizvod, između ostalog i kemije. No, ta pozitivna strana ima i svoju 

negativnu stranu. U težnji da što bolje živi, čovjek proizvodi sve više i sve brže što za 

posljedicu ima da u okoliš dospijevaju neželjeni sporedni proizvodi izazivajući neželjene 

posljedice za ljudsko zdravlje, bilo neposredno bilo posredno, bilo odmah bilo naknadno. 

Neželjeni proizvodi mogu onečistiti i zrak i vodu i tlo.

ZRAK 

Zemljinu atmosferu možemo podijeliti na slojeve: 

• troposfera (0 do oko 12 km visine), 

• stratosfera (od oko 12 do oko 50 km), 

• mezosfera (od oko 50 do oko 80 km), 

• termosfera ili ionosfera (od oko 80 do oko 800 km). 

U troposferi se odvija glavni dio procesa kruženja vode u prirodi jer sadrži skoro 

svu atmosfersku vodu. U njoj su sva zračna strujanja jaka. U stratosferi se apsorbira 

najveći dio ultraljubičastog (UV) zračenja zatvorenim nizom kemijskih reakcija 

disocijacije i nastajanja molekula kisika i ozona štiteći Zemlju od prevelikog zračenja. 

O2 → O + O (apsorpcija zračenja) 

O + O2 → O3 (oslobađanje topline) 

O3 → O2 + O (apsorpcija zračenja) 

O + O → O2 (oslobađanje topline) 

Za stratosferu je karakteristično vrlo slabo okomito strujanje što otežava miješanje troposfere 

i stratosfere. 

Tvari koje onečišćuju atmosferu su SO2, prašina, NOX, ugljikovodici, ugljikovi 

oksidi, klorirani ugljikovodici itd. 

Sumporov (IV) oksid, SO2 je glavni uzročnik nastajanja smoga i kiselih kiša od 

kojih masovno stradaju šume. Uzrokuje smetnje disanja, a također djeluje korozivno i 

kiselo. SO2 se lako oksidira kisikom iz zraka u SO3 koji se spaja s vlagom iz zraka dajući 

sumpornu kiselinu. 

SO2 + O2 → SO3 + O 

SO3 + H2O → H2SO4 

Reakciju ubrzavaju: UV zračenje kojeg apsorbira SO2 pa tako lakše stupa u reakciju; 

prašina koja sadrži ione prijelaznih metala koji kataliziraju reakciju oksidacije SO2; vlaga 

u kojoj se SO2 brže oksidira. 

Prašine kataliziraju niz kemijskih reakcija na njihovoj velikoj površini, a mogu i 

same sadržavati niz štetnih tvari za biljni i životinjski svijet. 

Dušikovi oksidi, NOX mogu s jedne strane sudjelovati u kemijskim reakcijama 

koje kao produkte mogu imati klorove radikale (uništavaju ozon u zaštitnom dijelu atmosfere) 

i dušičnu kiselinu koja sudjeluje u nastajanju kiselih kiša. S druge strane u nižim 

dijelovima atmosfere mogu sudjelovati u reakcijama čiji su produkti kisikovi radikali koji 

stvaraju ozon, radikale i oksidirane produkte ugljikovodika ako ih ima u atmosferi. 

Oksidirani produkti ugljikovodika su formaldehid, acetaldehid, akrolein, peroksiacilnitrati 

(PAN) itd. Svi oni djeluju otrovno, npr. nadražuju oči, otežavaju disanje itd. Cijeli taj niz 

raeakcija oksidacije ugljikovodika započinje apsorpcijom UV zračenja od strane molekule 

NO2. 

NO2 → NO + O (apsorpcija zračenja) 

43

Ugljikov(II) oksid oksidira se u atmosferi u ugljikov(IV) oksid koji je glavni 

nosilac efekta staklenika iako taj efekt omogućuju i veće količine metana, vode, dušikovog(I) 

oksida, freoni i ozon. Naime, efekt staklenika je drugo ime za zagrijavanje Zemlje. 

Površina Zemlje i biljke apsorbiraju infra crveno zračenje sa Sunca koje dopre do njih i 

zagrijavaju se. Jedan dio svoje topline zrače prema svemirskim prostranstvima, ali zbog 

svoje male topline ti su valovi sad drukčiji, većih su duljina (12000 do 20000 nm), duljina 

koje apsorbiraju gore spomenute tvari pritom se zagrijavajući i ne dopuštajući toplini 

odlazak u svemir što bi omogućilo hlađenje Zemlje. 

Klorirani ugljikovodici uzrokuju smanjenje količina ozona i to onog ozona iz 

viših dijelova atmosfere, a koji nas štiti od prekomjernog UV zračenja što omogućuje 

činjenicu da ne budu sprženi svi živi organizmi na Zemlji. Apsorbirajući UV zračenje 

klorirani ugljikovodici disociraju i na klorove radikale koji razaraju ozon. Jedan radikal 

klora može razoriti oko 100000 molekula ozona. 

44 

CFCl3 → ⋅CFCl2 + ⋅Cl 

⋅Cl + O3 → ⋅ClO + O2 

⋅ClO + O → ⋅Cl + O2 

Reakcija se zaustavlja vezanjem klor radikala na ⋅H i oksiklor radikala na ⋅NO2. 

⋅Cl + ⋅H → HCl 

⋅ClO + ⋅NO2 → ClNO2 

Smanjenje onečišćenja zraka može se postići na različite načine. Na primjer, 

smanjenje količina sumporovog(IV) oksida za polovicu postižemo tako da u ložišta ugljena 

ubacujemo vapnenac u prahu. Zbog visoke temperature dimnih plinova dolazi do 

termičke disocijacije kalcijeva karbonata, a nastali kalcijev oksid reagira sa SO2 dajući 

gips. 

CaCO3 → CaO + CO2 

2CaO + 2SO2 + O2 → 2CaSO4 

Smanjenje količina dušikovih oksida postižemo tako da dušikove okside uvodimo u 

vodenu otopinu vodikovog peroksida u kojem se u nizu radikalskih reakcija oksidiraju do 

dušične kiseline koju zatim iskorištavamo. 

VODA 

Voda je temelj nastanka i održanja života i ničim se ne može zamijeniti. Moramo 

zaštiti vodu mora, led, površinske i podzemne vode. Najugroženije su površinske i podzemne 

slatke vode jer su izložene najvećem onečišćenju. U njih ispuštamo otpadne vode i 

to: 

• komunalne otpadne vode koje sadrže razne mikroorganizme, detergente itd.; 

• industrijske otpadne vode koje mogu sadržavati sve što industrija proizvodi zajedno 

s međuproizvodima i sporednim, uglavnom neželjenim proizvodima računajući i njihove 

produkte raspada;

• otpadne vode iz poljoprivrede koje sadrže amonijak, sastojke umjetnih gnojiva, herbicide, 

pesticide itd.; 

• površinske otpadne vode nastale padalinama, a koje sadrže natrijev klorid, naftu i sve 

što padaline “pokupe” u zraku i po površini. 

Otpadne vode sadrže različite tvari različitog porijekla koje mogu biti više ili 

manje štetne za ljude, životinje, rječju za okoliš. 

Osnovna mjerila koja govore o stupnju onečišćenja su kemijska potreba kisika 

(KPK) i biološka potreba kisika (BPK5). Kemijska potreba kisika je količina kisika koja 

je potrebna za kemijsku oksidaciju organskih i anorganskih sastojaka otpadnih voda dok 

je biološka potreba kisika ona količina kisika koja je potrebna mikroorganizmima za petodnevnu 

razgradnju organskih tvari sadržanih u otpadnoj vodi. 

Čišćenje otpadnih voda može biti: 

• mehaničko, 

• kemijsko, 

• biološko. 

Mehaničkim se pročišćavanjem iz otpadnih voda uklanjaju suspendirane tvari 

veći ili manjih dimenzija. Veći komadi čvrstih tvari se uklanjaju različitim rešetkama na 

kojima otpad ostaje dok se čvrste tvari manjih dimenzija mogu ukloniti različitim 

načinima taloženja i filtriranja. 

Kemijsko pročišćavanje otpadnih voda temelji se na kemijskim reakcijama 

kojima se tvar koja uzrokuje onečišćenje u otpadnoj vodi prevodi u manje štetne ili rjeđe, 

potpuno bezopasne tvari, npr. razaranje penicilinskih antibiotika sadržanih u otpadnoj 

vodi oksidacijom vodikovim peroksidom. 

Biološko pročišćavanje otpadnih voda temelji se na tome da tvari koje onečišćuju 

vodu postaju hrana odabranim mikroorganizmima. Na taj način mikroorganizmi uklanjaju 

nečist (polutante) iz otpadnih voda povećavajući svoju biomasu rastom i razmnožavanjem. 

Biološko pročišćavanje u ovisnosti o vrsti mikroorganizama može biti aeroban 

ili anaeroban proces. Aerobne vrste mikroorganizama za svoj rast trebaju kisik, a anaerobne 

ne, već ih kisik čak ubija. Glavni produkt aerobnih procesa je velika količina 

biomase, tzv. aktivnog mulja koji se najuspješnije rješava tako da se kao i ostali organski 

otpad kompostira, tj. vrenjem (fermentacijom) prevede u kompost, vrstu gnojiva. Anaerobnim 

procesima glavni produkt je bioplin, energent koji se sastoji najvećim dijelom od 

metana, a manjim dijelom može sadržavati dušik, ugljikov(IV) oksid ili sumporovodik. 

TLA 

Tlo je rahli dio Zemljine kore nastao raspadanjem ili usitnjavanjem kamenite 

podloge i organskih tvari biljnog i životinjskog podrijetla. U hladnim i vlažnim 

klimatskim područjima najčešće su vrste tla podzoli, u kojima su isprane pojedine tvari iz 

površinskog sloja. U vlažnim i toplim klimatskim područjima osim ispiranja površinskog 

dijela značajna je prisutnost oksida metala zbog čega imamo smeđa i crvena lateritna tla. 

U polusuhim krajevima u kojima se na površini, zbog brzog isparavanja, pojavljuju lako 

topljive tvari, najčešće soli, rasprostranjena su slana tla. U pojedinim dijelovima svijeta 

vjetrovi su nanijeli velike količine prapora ili lesa, a rijeke velike količine aluvijalnog ili 

45

naplavnog tla. Najznačajni je površinski sloj tla, debljine do 20-ak cm, koji je rastresitiji i 

koji sadrži više zraka, vlage i topline od ostalog dijela tla pa su u njemu najintenzivniji 

procesi raspadanja organskih tvari, tj. stvaranja humusa, temeljne pretpostavke plodnosti 

tla. 

Tlo, uz vodu, je temelj razvoja biljnog i životinjskog svijeta. Stanište je mnogih 

organizama koji mogu živjeti u samom tlu, ali i na njemu. Čovjek nekontroliranim 

odlaganjem svakovrsnog otpada na neuređena odlagališta, tzv. deponije ugrožava tlo, a 

time i sebe. Do danas, najbolja zaštita tla postiže se pravilnim postupanjem s otpadom. 

Otpad treba najprije razvrstati, npr. metalni otpad i to po vrstama metala, plastični otpad 

po vrstama plastike, otpadno staklo po vrstama stakla itd. do otpada koji se može biološki 

razgraditi. Metalni i plastični otpad, otpadno staklo i tome slično se treba reciklirati koliko 

je god to moguće, dio spaliti dobivajući energiju, a ostali dio zajedno s ostacima reciklaže, 

npr. pepelom od spaljivanja, odložiti na uređena odlagališta. Biološki razgradiv otpad 

treba biološkom razgradnjom prevesti u kompost. I dobivanje energije spaljivanjem i 

dobivanje komposta su svojevrsni načini reciklacije otpadnih tvari. 

Ono što je vjerojatno u ovom trenutku jedna od najvažnijih stvari ne samo što se 

tiče onečišćenja tla već i svega ostalog je razvijanje svijesti o potrebi i nužnosti očuvanja 

okoliša, očuvanja našeg planeta. 

UVOD U ORGANSKU KEMIJU 

Za razliku od neživih tvari, žive organizme u najvećem dijelu izgrađuju ugljikovi 

spojevi i voda. Tako je maseni udio ugljika, vodika, kisika i dušika u živim organizmima 

čak 96 %. Ostali biogeni elementi su fosfor, sumpor, natrij, kalij, magnezij, kalcij i klor te 

još neki kojih ima u mikrokoličinama. Danas se mnogi spojevi koje nalazimo u živim 

organizmima s uspjehom dobivaju i sintetskim putom, a mnogi se prirodni procesi industrijski 

oponašaju. 

Dio kemije koji istražuje ugljikove spojeve, tradicionalno nazvane organska 

kemija, u stvari je kemija ugljikovih spojeva. 

Nastanak velikog broja ugljikovih spojeva omogućen je sposobnošću atoma 

ugljika da se međusobno vežu u velikom broju, jednostrukim, dvostrukim i trostrukim 

kovalentnim vezama, gradeći duže ili kraće, razgranate ili nerazgranate lance i prstenove. 

Kada se atomi ugljika međusobno povežu jednostrukim, dvostrukim ili trostrukim vezama 

svakom atomu ostaje još tri, dva ili jedan slobodan elektron koji se može spariti s elektronima 

drugih elemenata. 

46 

C C C C 

C C 

Ugljik je u spojevima četverovalentan, što je još jedan od faktora koji omogućuje ugljiku 

tvorbu tako velikog broja spojeva.

UGLJIKOVODICI 

Mnogi postojeći spojevi građeni su od ugljika i vodika pa se zajedničkim 

imenom zovu ugljikovodici. 

Ugljikovodici kod kojih su atomi međusobno tako povezani da čine jednostavne 

ili razgranate lance zovu se aciklički ili alifatski ugljikovodici, a oni kod kojih su atomi 

ugljika povezani tako da čine makar jedan prsten u svojoj strukturi, nazivaju se ciklički ili 

prstenasti koji opet mogu biti aliciklički i aromatski. Skupinu aromatskih ugljikovodika 

zovemo još i areni. To je posebna skupina prstenastih spojeva, najčešće sa šesteročlanim 

prstenovima koji se obično prikazuju naizmjeničnim jednostrukim i dvostrukim vezama, a 

svojstva im se razlikuju od svojstava ostalih ugljikovodika. 

ALKANI 

Ugljikovodici kod kojih su svi atomi ugljika međusobno povezani isključivo 

jednostrukim vezama nazivaju se alkani ili parafini. Iz istog razloga kažemo da su to i 

zasićeni ugljikovi spojevi. 

Najjednostavniji je alkan onaj koji u molekuli ima samo jedan atom ugljika 

vezan s četiri atoma vodika, a to je metan. Kemijske veze u metanu usmjerene su u 

prostoru tako da zatvaraju tetraedarske kutove (109,5°C). Etan ima dva C-atoma i na 

svakom C-atomu vezana još po tri atoma vodika. U etanu i njemu sličnim spojevima 

dolazi do mijenjanja položaja atoma vodika u prostoru u odnosu prema nepromijenjenom 

položaju C-atoma što je poznato kao rotacija oko jednostruke kovalentne veze. 

Kad prikazujemo organske spojeve simbolima najčešće se služimo slijedećim 

formulama: 

1) 

H H 

H 

C C 

H 

H H 

projekcijska strukturna; 

2) CH3CH3 kondenzirana strukturna; 

3) C2H6 molekulska (bruto); 

4) CH3 empirijska. 

Prikaz dijela homolognog niza nerazgranatih alkana, opće formule CnH2n+2, gdje 

je n broj atoma ugljika u molekuli: 

CH4 metan; 

CH3CH3 etan; 

CH3CH2CH3 propan; 

CH3CH2CH2CH3 butan; 

CH3CH2CH2CH2CH3 pentan; 

CH3CH2CH2CH2CH2CH3 (CH3(CH2)4CH3) heksan; 

CH3CH2CH2CH2CH2CH2CH3 (CH3(CH2)5CH3) heptan; itd. 

47

Homologni niz čini niz spojeva koji se razlikuju za metilensku, CH2 skupinu. U 

molekulama prvih triju članova iz niza alkana atomi ugljika mogu se međusobno vezati 

samo na jedan način. Četiri atoma ugljika mogu se povezati na dva načina: 

a pet na tri: 

48 

H 3CCH 2CH 2CH 3 

H 3CCH 2CH 2CH 2CH 3 

H 3CCHCH 2CH 3 

CH 3 

H 3CCHCH 3 

CH 3 

CH 3 

H3C C CH3 Spojevi koji imaju istu molekulsku (bruto) formulu a različite strukturne formule 

zovu se strukturni ili konstitucijski izomeri, pa za navedene primjere kažemo da butan ima 

dva a pentan tri strukturna izomera. 

Nomenklatura alkana 

Imenovanje alkana međunarodno je dogovoreno kao i imenovanje niza drugih 

spojeva. Neka najvažnija pravila su: 

- svako ime sadrži u sebi korijen koji se tvori na temelju grčkih brojeva, osim 

imena prvih četiriju alkana; 

- nastavak na korijen za alkane je -an; 

- ako alkani imaju razgranati lanac ugljikovih atoma ime im se najčešće određuje 

prema najduljem nizu; 

- ako u molekuli postoje dva lanca s istim brojem C-atoma, ime im se određuje 

prema lancu na kojemu je vezan veći broj alkilnih skupina; 

- alkil je opći naziv za vezane ugljikovodične skupine, a nazivi im se tvore 

pomoću odgovarajućeg korijena i nastavka -il, npr CH3- metil, CH3CH2- etil; 

- redni broj atoma ugljika određuje se tako da atom na koji je vezana alkilna 

skupina dobije što manji broj: 

- broj koji označava mjesto alkila za osnovni lanac stavlja se ispred imena alkila, 

a ako su na istom C-atomu vezana dva ista alkila, broj treba ponoviti; 

- ako u spoju ima više istih skupina, njihov se broj označava prefiksima di, tri, 

tetra itd. Evo redom primjera imena, za gore napisane spojeve, primjere strukturne izomerije: 

butan, 2-metilpropan; 

pentan, 2-metilbutan, 2,2-dimetilpropan. 

Fizička svojstva alkana 

Prva četiri alkana su plinovi, alkani s više od 17 C-atoma su čvrste tvari, ostali 

tekućine (kapljevine). Otapaju se u mnogim organskim otapalima ali ne i u vodi. 

CH 3

Kemijska svojstva alkana 

Alkani kemijski reagiraju s malim brojem tvari. Kad već stupaju u reakciju za 

njih su karakteristične reakcije supstitucije (zamjene) gdje se jedan (ili više) atoma 

vodika iz molekule alkana zamijeni atomom druge vrste, npr. 

CH4 + Cl2 → CH3Cl + HCl. 

Zapaljeni, alkani dobro gore dajući u potpunom sagorijevanju CO2 i H2O, a u 

nepotpunom još i CO. Pirolizom uz katalizator daju ugljik i vodik, npr. 

ALKENI 

t, 

kat 

CH 4 ⎯ ⎯→C 

+ 

2H 

2 

Ugljikovodici kod kojih postoji bar jedna dvostruka veza, opće formule CnH2n, 

zovu se alkeni ili olefini. 

Nomenklatura alkena 

Korijenu imena za alkane dodaje se nastavak -en koji označava jednu dvostruku 

vezu među C-atomima (dvije dvostruke veze -dien, tri -trien). Osnovno ime razgranatog 

alkena određuje se prema najdužem lancu C-atoma koji sadrži dvostruke veze, a C-atomi 

se numeriraju tako da dvostruke veze dobiju najmanje brojeve. Brojevi koji označavaju 

položaj dvostrukih veza pišu se ispred imena. Uz to, sad i u buduće, važe prethodna 

pravila nomenklatura drugih vrsta spojeva. 

Primjeri homolognog niza alkena: 

CH2=CH2 eten, 

CH3-CH=CH2 propen, 

CH3-CH2-CH=CH2 1-buten itd. 

Rotacija oko dvostruke veze nije moguća pa kod alkena imamo pojavu prostorne 

izomerije, stereoizomerije. 

Primjer: 

CH 3 

C C 

H H 

CH 3 

Kemijska svojstva alkena 

cis-2-buten 

CH 3 

H 

C C 

H 

CH 3 

trans-2-buten 

Alkeni su puno reaktivniji od alkana jer sadrže nezasićene (dvostruke) veze. 

Izgaraju kao svi ostali ugljikovodici. Za njih su karakteristične reakcije adicije 

(pripajanja). 

49

Primjer: 

50 

CH3CH=CH2 + HCl → CH3CHClCH3 (2-klorpropan) 

U reakcijama adicije atom vodika adirat će se na onaj atom ugljika na kojem je 

već vezano više atoma vodika (Markovnikov). 

ALKINI 

Skupina ugljikovodika, opće formule CnH2n−2, čije molekule sadrže bar jednu 

trostruku vezu među C-atomima zovu se alkini. 

Nomenklatura alkina 

U nazivima nastavak -in označava jednu trostruku vezu među C-atomima. Sva 

pravila za alkane i alkene. Dio homolognog niza alkina: 

Kemijska svojstva alkina 

HC ≡ CH etin, HC ≡ C − CH3 propin, itd. 

Reaktivniji su (trostruka veza!) od alkena. Karakteristične reakcije su reakcije adicije: 

HC ≡ CH + HCl → H2C = CHCl 

Reakcijom kalcijeva karbida s vodom dobija se etin, acetilen 

CaC2 + 2H2O → HC ≡ CH + Ca(OH)2 

UGLJIKOVODICI PRSTENASTE STRUKTURE 

Cikloalkani i cikloalkeni 

Zasićene cikličke (prstenaste) ugljikovodike, opće formule CnH2n, zovemo cikloalkanima. 

Prva četiri člana homolognog niza su spojevi s tri, četiri, pet i šest C-atoma u 

prstenu: 

ciklopropan ciklobutan ciklopentan cikloheksan 

gdje svaki vrh lika predstavlja C atom koji veze, koje nije ostvario s drugim atomima 

ugljika, ostvaruje s vodikom. 

Cikloalkeni su kao i cikloalkani ugljikovodici prstenaste građe s tom razlikom 

da u prstenu između ugljikovih atoma postoji jedna ili više dvostrukih veza.

Areni - aromatski ugljikovodici 

ciklopropen ciklobuten ciklopenten cikloheksen 

Osim spominjanih ugljikovodika postoji i velika skupina ugljikovodika čija se 

svojstva bitno razlikuju od svojstava ostalih ugljikovodika. To su areni, ugljikovodici koji 

u svom sastavu sadrže makar jednu benzensku jezgru, benzenski prsten C-atoma. 

Benzen, C6H6 je spoj u kojem je svaki atom ugljika u prstenu vezan s dva 

susjedna atoma ugljika i van prstena s jednim atomom vodika kovalentnim vezama pomoću 

tri lokalizirana valentna elektrona. Po jedan elektron svakog C-atoma delokaliziran je; 

pa tih šest elektrona pripada svim atomima ugljika u prstenu. Simbolički 

ili ili 

Benzen ne pokazuje kemijska svojstva slična alkenima. Npr. atomi vodika mogu 

se supstituirati drugim atomima ili skupinama atoma 

vodik 

+Br 2 

Br 

+ HBr 

Međutim, u posebnim uvjetima benzen može reagirati i kao alken, npr. adira 

+ 3H2 

t, kat 

Zbog takvog, dvojnog ponašanja benzen i njemu slični spojevi svrstani su u 

posebnu skupinu spojeva. 

Nomenklatura arena određena je prema već opisanim pravilima za druge ugljikovodike, 

samo što se C-atomi u benzenskoj jezgri počnu brojiti od onog atoma na kojem 

se nalazi vezana skupina čije je ime po abecedi prije. Međutim, danas se još upotrebljavaju 

i njihova uobičajena imena, npr. za metilbenzen toluen. 

Ako su u benzenu supstituirana dva atoma vodika, nastali spoj (derivat benzena) 

dobiva u nazivu riječ orto, simbol o-, za položaje supstituenata 1, 2. Za položaje 1, 3 

dvaju supstituenata spoj u nazivu dobiva riječ meta, simbol m-. Za položaj 1, 4 riječ para, 

simbol p-. 

51

Primjeri: 

npr. 

NAFTA 

52 

metilbenzen ili toluen 

CH3 CH3 o-ksilen ili 

1, 2-dimetilbenzen 

CH 3 

H 3C 

CH 3 

m-ksilen ili 


4 

5 

6 

3 2 

1 

CH 3 

CH 2CH 3 

1-etil-2-metilbenzen 

H 3C 

CH 3 

p-ksilen ili 


Mnogi areni u prirodi dolaze kao spojevi s kondenziranim benzenskim jezgrama, 

naftalen 

Nafta ili zemno ulje ubraja se među najvažnije sirovine za proizvodnju gorivih 

tvari i mnogih spojeva bez kojih se ne bi mogla zamisliti industrija i poljoprivreda. 

Sirova nafta je gusta, tamna tekućina gustoće 0,7 - 0,9 g/cm 3 . Po kemijskom 

sastavu nafta je smjesa ugljikovodika, od kojih najviše sadrži alkana i cikloalkana a manje 

aromatskih ugljikovodika. Sastav nafte prilično varira, zavisno o nalazištu. U proizvode 

određenih svojstava i namjene, nafta se prerađuje frakcijskom destilacijom i krekiranjem. 

Frakcijskom destilacijom nafta se zagrijavanjem razdvaja na pojedine frakcije 

(dijelove) koje sadrže skupine ugljikovodika bliskih vrelišta. 

Krekiranjem (cijepanjem) se teže frakcije nafte cijepaju na lakše komponente. 

Danas se najviše primjenjuje termokatalitičko krekiranje. To je postupak pri kojem se pri 

povišenoj temperaturi i tlaku uz katalizator molekule viših ugljikovodika cijepaju u molekule 

nižih, uglavnom razgranatih i nezasićenih ugljikovodika. 

ORGANSKI SPOJEVI S KISIKOM 

To su skupine spojeva čije molekule, osim atoma ugljika i vodika, sadrže i atome 

kisika. Atom kisika u tim je spojevima kemijski vezan jednostrukim kovalentnim vezama 

kao i u molekuli vode ili vezan dvostrukom vezom na neki od atoma ugljika.

ALKOHOLI 

Zajednička je karakteristika alkohola, opće formule R-OH, da sadrže hidroksilnu 

skupinu (OH) vezanu na C-atom. 

Skupine koje uvjetuju određeno kemijsko ponašanje nazivamo funkcionalnim 

skupinama. Kod alkohola to je -OH skupina. 

Postoje alkoholi s 

-jednom -OH grupom ili jednovalentni alkoholi, npr. CH3OH; 

-dvije -OH skupine ili dvovalentni, npr. HOCH2CH2OH; 

-tri -OH skupine ili trovalentni, npr. HOCH2CH(OH)CH2OH. 

Osim po broju hidroksilnih skupina kemijska svojstva ovise i o njihovu položaju. 

Tako imamo primarne alkohole kod kojih na C-atomu nosiocu -OH skupine nije vezan 

niti jedan ili samo jedan C-atom, CH3OH i CH3CH2OH itd; sekundarne alkohole kod 

kojih su na C-atomu nosiocu -OH skupine vezana dva C-atoma, CH3CH(OH)CH3, ili 

kraće (R)2CHOH; tercijarne alkohole, alkohole kod kojih su na C-atomu nosiocu -OH 

skupine vezana tri C-atoma, CH3C(CH3)(OH)CH3, ili kraće (R)3COH. 

Nomenklatura alkohola 

I kod alkohola postoje određena međunarodna (IUPAC) pravila za tvorbu naziva: 

- Kao osnovna struktura odabere se najdulji lanac C-atoma na koji je vezana -OH 

skupina. 

- Lanac se numerira od onoga kraja koji je bliži -OH skupini. 

- Prisutnost -OH skupine označava se u imenu dodavanjem nastavka -ol (za 

jednu -OH skupinu, za dvije -diol, tri -triol itd.) osnovnom imenu ugljikovodika s istim 

brojem C-atoma. 

- Položaj svake -OH skupine označava se brojem ispred naziva alkohola. 

- Ostali supstituenti označavaju se na isti način kao i kod ugljikovodika. 

Primjeri: CH3OH metanol, HOCH2CH2CH2OH 1,3-propandiol. 

Kemijska svojstva alkohola 

Alkoholi u vodi slabo disociraju: 

CH3OH + H2O → CH3O − + H3O + 

Kemijska reaktivnost alkohola uzrokovana je funkcionalnom, hidroksilnom skupinom. 

S natrijem alkoholi reagiraju prema jednadžbi 

2ROH + 2Na → 2RONa + H2 

pri čemu nastaju alkoksidi, npr. iz etanola nastaje natrijev etoksid. S bromovodičnom 

kiselinom etanol reagira kako slijedi 

CH3CH2OH + HBr → CH3CH2Br + H2O 

53

Dobivanje alkohola 

54 

Metanol se može dobiti iz ugljikovog(II) oksida i vodika: 

t, p, kat 

CO2 + 2 H2 CH3OH Etanol se dobiva alkoholnim vrenjem (šećera): 

enzim 

C6H12O6 2CH3CH2OH + 2CO2 

ili sintetski adicijom vode na eten: 

FENOLI 

t, p, kat. 

H 2C 

= CH 2 + H 2O 

⎯⎯⎯→CH3CH 

2OH 

Fenoli su spojevi kod kojih je makar jedna hidroksilna skupina vezana na ugljikov 

atom benzenske jezgre. Prvi, najjednostavniji član toga niza je hidroksibenzen ili 

fenol. Mnogi fenoli imaju trivijalna imena. 

OH OH 

OH 

HO 

OH 

fenol katehol rezorcinol 

Fenoli imaju posve različita svojstva od alkohola. To su tekućine visokog vrelišta 

ili čvrste tvari karakteristična mirisa. Sam fenol (karbolna kiselina) služio je kao prvi dezificijens. 

Fenol ima svojstva slabe kiseline koja su izraženija nego kod alkohola zbog 

djelovanja benzenske jezgre. Fenoli se upotrebljavaju u industriji kao sirovine za 

proizvodnju lijekova, boja, plastičnih masa itd. U pokusima genetičara služi kao mutagen. 

Fenoli se dobivaju iz katrana kamenog ugljena i kemijski iz benzena: 

ETERI 

C6H6 + Cl2 → C6H5Cl + HCl 

C6H5Cl + 2NaOH → C6H5ONa + NaCl + H2O 

C6H5ONa + H + → C6H5OH + Na + 

Eteri su spojevi opće formule R-O-R', gdje R može ali ne mora biti jednako R', 

npr. CH3OCH3, CH3OCH2CH3 itd. 

Nomenklatura etera 

Uz ime alkilnih skupina dolazi i naziv eter. Za nevedene primjere imena su 

redom: dimetil-eter, etil-metil-eter.

Svojstva etera 

Eteri u tekućem stanju dobra su organska otapala, naročito za masti, ulja, voskove, 

smole i gume. 

Slabije su reaktivni od alkohola. Zapaljivi su, a pare su im u smjesi sa zrakom 

(kisikom) eksplozivne. 

ALDEHIDI I KETONI 

Funkcionalna skupina aldehida i ketona je polarna karbonilna skupina, 

C O 

Ako se na karbonilnu skupinu veže makar jedan atom vodika, nastaju aldehidi 

opće formule RCHO. Ako se na karbonilnu skupinu vežu samo alkilne skupine, nastaju 

ketoni opće formule (R)2C=O, odnosno RCOR. 

Nomenklatura aldehida i ketona 

Na osnovu imena, određenu poznatim nam pravilima, aldehidi dobivaju nastavak 

-al, a ketoni -on, npr., HCHO metanal, CH3CH2CHO propanal, odnosno, CH3COCH3, 

propanon, CH3CH2CH2COCH3 2-pentanon. 

Svojstva aldehida i ketona 

Zbog polarnosti karbonilne skupine aldehidi i ketoni topljivi su u vodi. 

Metanal ima karakterističan, oštar miris. Nagriza sluznicu. 30 do 40 % otopina 

metanala u vodi naziva se formalin. On ima antibakterijska svojstva. 

Aldehidi se relativno lako oksidiraju 

ali i reduciraju 

2RCHO + O2 → 2RCOOH, 

RCHO + H2 → RCH2OH. 

Ketoni su postojaniji prema oksidacijskim sredstvima, a njihovom redukcijom 

nastaju sekundardni alkoholi. 

Dobivanje aldehida i ketona 

Prije svega dobivaju se oksidacijom alkohola, i to, aldehidi oksidacijom primarnih 

alkohola 

2RCH2OH + O2 → 2RCHO + 2H2O, 

55

a ketoni oksidacijom sekundarnih alkohola 

56 

2 

R 

R 

CHOH 

+O 2 

Mogu se dobiti i adicijom vode na alkine 

R − C ≡ CH + H2O → RCH2CHO 

R − C ≡ C − R’ + H2O → RCOCH2R’ 

KARBOKSILNE KISELINE 

R 

2 

R 

C O 

+ 2 H 2O 

Karakteristična, funkcionalna skupina ovih spojeva je karboksilna skupina 

C 

O 

OH 

kraće pisano - COOH. 

Nomenklatura karboksilnih kiselina 

Ime kiseline dobije se tako da se imenu najduljeg ugljikova lanca (imenu 

odgovarajućeg ugljikovodika) koji uključuje karboksilnu skupinu doda nastavak -kiselina. 

Za supstituente glavnog lanca važe već poznata pravila. Kako su to česti i odavno poznati 

spojevi za mnoge od njih se upotrebljavaju uobičajena imena. 

Primjeri: HCOOH metan-kiselina ili mravlja kiselina; CH3COOH etan-kiselina ili octena 

kiselina; CH3CH2CH2COOH butan-kiselina ili maslačna kiselina. 

Soli mravlje kiseline zovu se formijati, npr. HCOONa natrijev formijat; soli 

octene kiseline zovu se acetati, npr. CH3COONa natrijev acetat. 

Karboksilne kiseline s jednom karboksilnom grupom zovu se monokarboksilne 

kiseline, a one s dvije skupine dikarbonske kiseline. HOOCCOOH etan-dikiselina ili 

uobičajeno oksalna kiselina. 

Svojstva karboksilnih kiselina 

Izrazita polarnost karboksilne skupine utječe uveliko na fizička pa i neka kemijska 

svojstva ovih kiselina, npr. vodikova veza, tališta, vrelišta, disocijacija u vodi. Od 

ovih kiselina one koje su topive u vodi i slabo disociraju: 

RCOOH + H2O → RCOO − + H3O + 

Zbog polarnosti molekule vode nastali pozitivni vodikov ion prislanja se uvijek 

uz atom kisika u molekuli vode (mali negativni naboj!) i nastaje H3O + , oksonijev ion. On 

je ion nosilac je kiselih svojstava tvari.

Reakcijom octene kiseline s natrijevom lužinom nakon isparavanja vode zaostaje 

tvar formule CH3COONa. To je natrijska sol octene kiseline, natrijev acetat. 

CH3COOH + NaOH → CH3COONa + H2O. 

Kiseline reagiraju i s alkoholima i nastaju esteri (vidi kasnije dobivanje estera). 

Dobivanje karboksilnih kiselina 

Reakcijom oksidacije primarnih alkohola nastaju aldehidi, čijom daljnjom oksidacijom 

nastaju karboksilne kiseline 

oks. 

oks. 

RCH2OH RCHO RCOOH 

Mravlja kiselina industrijski se dobiva po slijedećem principu 

p, t, kat. 

CO + NaOH HCOONa 

2HCOONa + 

H 2SO 4 

2HCOOH + Na 2SO 4 

Karboksilne kiseline s više od 16 C-atoma nazivamo višim masnim kiselinama. 

Sastavni su dio ulja (nezasićene) i masti (zasićene). Neke od najčešćih su: 

- palmitinska kiselina, zasićena, 16 C-atoma, CH3(CH2)14COOH; 

- stearinska kiselina, zasićena, 18 C-atoma, CH3(CH2)16COOH; 

- oleinska kiselina, nezasićena, 18 C-atoma, CH3(CH2)7CH=CH(CH2)7COOH; 

- linolna kiselina, nezasićena, 18 C-atoma, 

CH3(CH2)4CH=CHCH2CH=CH(CH2)7COOH 

Prirodne nezasićene više masne kiseline imaju cis-konfiguraciju. 

Zbog dugog nepolarnog alifatskog lanca i jako polarne karboksilne skupine 

svaka masna kiselina ima hidrofobni i hidrofilni dio. Takve molekule nazivamo 

amfipatskim molekulama. 

Soli masnih kiselina su sapuni. Sapuni u upotrebi, osim kalijevih i/ili natrijevih 

soli viših masnih kiselina, mogu sadržavati miris, boju, dezinficijens itd. Detergenti su 

obično soli sulfonatnih kiselina koje imaju u sebi ugrađene dugačke ugljikovodične lance. 

I takve molekule su amfipatske. 

ESTERI 

Esteri su organski spojevi nastali reakcijom kiseline i alkohola. 

O 

RCOOH + HOCH2R' R C 

+ H2O O CH2R' Reakcija dobivanja estera naziva se esterifikacija, a obrnuta reakcija (estera s vodom) 

naziva se hidroliza estera. Alkoholi reagiraju i s mineralnim kiselinama pri čemu također 

nastaju esteri. 

57

Nomenklatura estera 

Nazivi estera tvore se tako da se ispred imena soli odgovarajuće kiseline navede 

naziv alkilne skupine vezane za atom kisika, npr. CH3COOCH3, metil-acetat. 

ORGANSKI SPOJEVI S DUŠIKOM 

AMINI 

Amini su organski derivati amonijaka. Oni su najvažnije organske baze. U 

amonijaku pojedini atomi vodika mogu biti zamijenjeni s jednom, dvije ili tri alkilne 

skupine pa govorimo o primarnim, sekundarnim i tercijarnim aminima. 

58 

CH3NH2, metanamin ili metilamin - primarni 

(CH3)2NH, N-metilmetanamin ili dimetilamin- sekundarni 

(CH3)3N, N,N-dimetilmetanamin ili trimetilamin - tercijarni 

Anilini su amini kod kojih je amino skupina vezana izravno na ugljikov atom 

benzenske jezgre. 

NH 2 

Derivati karboksilnih kiselina kojima je hidroksilna skupina zamijenjena aminskom 

skupinom nazivaju se amidi. 

CH3CONH2 acetamid 

U brzim reakcijama s kiselinama amini daju kvaterne amonijeve soli. 

(CH3)2NH + HCl → [(CH3)2NH2] + Cl − 

SINTETIČKI POLIMERI 

Polimeri su spojevi velike molekulske mase, veće od 10000, a sadrže više od 

1000 atoma. Za njih je karakteristično da se u njihovim molekulama, više ili manje pravilno, 

ponavljaju atomske skupine povezane kovalentnim vezama. Sintetski polimeri su npr. 

bakelit, polistiren, polieten (polietilen), teflon itd. Prirodni polimeri su škrob, celuloza, 

svila, kaučuk itd. Unutar jedne (makro) molekule polimera razlikujemo između 50 i 

1000000 temeljnih strukturnih jedinica. Temeljnu strukturnu jedinicu nazivamo mer, a 

nastaje od monomera. 

Primjer: 

monomer CH2=CH2 eten 

mer −CH2-CH2− 

polimer ...CH2CH2CH2CH2CH2CH2... polieten (polietilen) 

Polimeri su osnovni sastojci različitih polimernih materijala (plastičnih masa, 

guma, lakova itd). 

Dva su osnovna tipa reakcija polimerizacije, adicijska i kondenzacijska.

ADICIJSKA POLIMERIZACIJA 

Adicijskoj polimerizaciji podliježu molekule koje sadrže dvostruke veze, a da pri 

tome nema sporednih produkata, npr. nastajanje teflona iz tetrafluoretena: 

nCF2=CF2 → −(CF2−CF2)n− 

KONDENZACIJSKA POLIMERIZACIJA 

Pri kondenzacijskoj polimerizaciji spajaju se molekule koje imaju dvije ili više 

funkcionalnih skupina, uz izdvajanje neke male molekule, najčešće vode, npr. polimerizacija 

estera u poliestere: 

nHOOCCH2COOCH2CH2OH → −(OCCH2COOCH2CH2O)n− + nH2O. 

PRIRODNI SPOJEVI 

Osnovne su skupine biološki važnih spojeva ugljikohidrati, proteini, lipidi i 

nukleinske kiseline. 

UGLJIKOHIDRATI 

Po svojoj kemijskoj strukturi ugljikohidrati su šećeri polihidroksialdehidi ili polihidroksiketoni, 

što znači da u molekuli, uz više hidroksilnih skupina, imaju i karbonilnu. 

Monosaharidi 

Molekule monosaharida, jednostavnih šećera ne mogu se razgraditi na jednostavnije 

molekule šećera. To su aldehidi ili ketoni koji sadrže najmanje dvije -OH skupine. 

Prema broju C-atoma dijele se na treoze, tetroze, pentoze, heksoze itd. Ako je karbonilna 

skupina na kraju lanca C-atoma, monosaharid se zove aldoza, a ako nije, monosaharid se 

zove ketoza. Neki od najvažnijih monosaharida su: (aldoheksoza) glukoza; (ketoheksoza) 

fruktoza; (aldopentoza) riboza. 

Aldoze i ketoze uvijek spontano cikliziraju ako pri tome mogu nastati šesteročlani 

ili peteročlani ciklički spojevi (poluacetali i poluketali). 

CH2OH H 

O 

H 

HO 

H 

OH H 

OH 

H 

OH 

HOCH2 O OH 

H 

H HO 

CH2OH OH H 

HOCH 2 

H 

H H 

H 

OH OH 

glukoza fruktoza riboza 

O OH 

59

Disaharidi 

Disaharidi su složeni šećeri od dva monosaharida povezana preko kisikova 

atoma (glikozidna veza). 

Disaharidi zagrijavanjem u kiselom mediju lako hidroliziraju dajući monosaharide 

od kojih su sastavljeni. 

Neki od najvažnijih disaharida su: saharoza (obični jestivi šećer) izgrađen od 

glukoze i fruktoze; maltoza izgrađena od dvije molekule glukoze. 

Polisaharidi 

Polisaharidi su polimeri, uglavnom vrlo velike molekulske mase, u kojima su 

molekule monosaharida povezane glikozidnim vezama. Jedan takav polisaharid izgrađen 

od puno molekula glukoze je celuloza. Povežu li se molekule glukoze na nešto drukčiji 

način nastaju makromolekule škroba. I celuloza može potpuno hidrolizirati i dati 

molekule glukoze. Škrob razgradnjom na manje dijelove (hidrolizom) daje dekstrin koji 

daljnjom razgradnjom daje disaharid maltozu, a ona slobodnu glukozu. 

PROTEINI 

Aminokiseline 

60 

Proteini ili bjelančevine su makromolekule izgrađene od aminokiselina. 

Opća formula aminokiselina je 

R CH COOH 

NH 2 

U neutralnim vodenim otopinama aminokiselina, amino skupina je protonirana 

(-NH3 + ), a karboksilna skupina je disocirana (COO − ), odnosno nastaje dvojni ion (zwitter- 

-ion). Prema tome aminokiseline su amfoterne molekule jer se u vodenim otopinama 

ponašaju i kao kiseline i kao lužine. Aminokiseline nisu topljive u organskim otapalima. 

Inače, pri sobnim uvjetima to su čvrste tvari. 

Peptidi 

Kondenzacijom dviju molekula aminokiselina nastaje dipeptid i molekula vode. 

H 2N CH 

R 1 

O 

C N 

H 

CH 

R 2 

COOH

Peptidna veza je veza između C-atoma karboksilne skupine jedne aminokiseline i 

atoma dušika amino skupine druge aminokiseline. Peptide s dvije do deset aminokiselina 

zovemo zajedničkim imenom oligopeptidi. Polimer izgrađen od 10 do 100 aminokiselina 

zove se polipeptid. 

Proteini 

Ako u lancu ima više od 100 aminokiselina govorimo o proteinima, iako stvarna 

granica između polipeptida i proteina nije tako oštra. 

Određeni red kojim su aminokiseline povezane u proteinu nazivamo primarnom 

strukturom proteina. Sekundarnom strukturom proteina zovemo strukturu nastalu 

povezivanjem karbonilnih i amino skupina istog proteina, a koje ne pripadaju istoj peptidnoj 

vezi (naborana struktura i struktura tipa zavojnice). Kod tercijarne strukture proteina, 

uz sekundarnu strukturu, važna je interakcija aminokiselinskih ogranaka R (vodikove 

veze, disulfidne veze, međuionsko privlačenje itd.). 

U osnovi, sve ove strukture omogućuju upravo takvu konformaciju proteina koja 

najbolje odgovara biološkoj funkciji proteina i stoga je zovemo nativnom konformacijom. 

Izloženi visokim temperaturama, jako kiselim ili lužnatim otopinama, ionima metala 

itd. narušava se nativna konformacija, time i biološka aktivnost proteina. Ovaj proces 

zovemo denaturacija. Kod nekih proteina biološka aktivnost se bespovratno izgubi, ali 

neki se proteini mogu renaturirati, tj. povratiti svoju prvotnu biološku aktivnost. 

ENZIMI 

Enzimi su specifični proteini koji u organizmima djeluju katalitički na mnoge 

reakcije, a sudjeluju u izmjeni energije između stanice i njene okoline. 

LIPIDI 

Lipidi obuhvaćaju veliku skupinu strukturno različitih spojeva kao što su masti i 

ulja, fosfatidi, feromoni itd. 

Neutralne masti 

Po svojoj kemijskoj građi neutralne masti ili triacilgliceridi su esteri masnih 

kiselina i glicerola (1,2,3-propantriola), gdje su sve tri OH skupine esterificirane istim ili 

različitim masenim kiselinama. 

Neutralne masti hidroliziraju zagrijavanjem u lužnatom mediju na glicerol i soli 

masnih kiselina (sapune). 

Masti koje sadrže pretežno nezasićene masne kiseline tekuće su na sobnoj temperaturi 

i nazivamo ih uljima. 

NUKLEINSKE KISELINE 

Po kemijskoj strukturi i biološkoj funkciji razlikujemo dvije vrste nukleinskih 

kiselina, deoksiribonukleinsku kiselinu (DNA) i ribonukleinsku kiselinu (RNA). 

61

62 

Nukleinske kiseline su dugačke poliesterske makromolekule tipa 

B 

B B B 

P Z 

nukleotid 

P Z 

P Z 

polinukleotid 

P Z 

P je oznaka za fosfatni ion, PO4 3− 

Z je monosaharid riboza (u RNA) ili deoksiriboza (u DNA). 

B su baze, heterociklički spojevi s dušikom i to adenin, gvanin, citozin i timin (u 

DNA) ili adenin, gvanin, citozin i uracil (u RNA). 

Ostala pravila u vezi strukture ista su kao i za druge proteine. 

Dva se lanca DNA, dva polinukleotida povezuju vodikovim vezama između 

njihovih parova baza (adenin-timin, gvanin-citozin) tvoreći uzvojnicu.

PITANJA 

& 

ODGOVORI 

63

1. Koja od navedenih molekula sadrži jednu dvostruku kovalentnu vezu: 

A) molekula vode 

B) molekula klora 

C) molekula ugljikovog dioksida 

D) molekula kisika 

E) molekula metana 

Odgovor: D 

Strukturna formula molekule kisika (dikisika) je 

O 

O 

2. U molekuli Al2O3 je: 

A) ionska veza 

B) kovalentna veza 

C) metalna veza 

D) elektronska veza 

E) ništa od navedenog nije točno 

Odgovor: A 

Ionska veza ostvaruje se između atoma metala (Al) i atoma nemetala (O2) čije se elektronegativnosti 

dovoljno razlikuju. 

3. U jake kiseline spada: 

A) H3PO4 

B) CH3-COOH 

C) H2CO3 

D) HNO3 

E) H2S 

Odgovor: D 

HNO3 + H2O → H3O + + NO3 − 

Dušična kiselina, HNO3 jedina od navedenih potpuno disocira u vodi. 

4. U jednadžbi Cu + 2H2SO4 → CuSO4 + SO2 + 2H2O bakar se: 

A) oksidirao 

B) reducirao 

C) istopio 

D) legirao 

E) hidrolizirao 

Odgovor: A 

0 

+ 2 + 6 −2 

Cu+ 2H 

2SO4 

→ Cu S O4 

+ SO2 

+ 2H 

2O 

Da bi bakar, Cu, prešao iz stanja s oksidacijskim brojem "0" (nula) u stanje s oksidacijskim 

brojem +2 treba otpustiti elektrone, što je karakteristika reakcije oksidacije. 

65

Shematski: 

66 

oksidacija 

−2 −1 0 +1 +2 

redukcija 

oksidacijski brojevi 

5. Oksidacijski broj −4 ugljika je u spoju: 

A) CO2 

B) CO 

C) H2CO3 

D) CaCO3 

E) CH4 

Odgovor: E 

4 1 

C H4 

+ + 

Oksidacijski broj vodika u spojevima je +1, osim u hidridima metala 1. i 2. skupine kada 

je −1. 

6. Vodena otopina NaNO3 je: 

A) kisela 

B) neutralna 

C) lužnata 

D) plava 

E) zelena 

Odgovor: B 

NaNO3 je sol jake lužine (NaOH) i jake kiseline (HNO3) pa je prema tome njena vodena 

otopina neutralna. 

7. Elektrolizom vodenih otopina soli alkalijskih metala na katodi se izlučuje: 

A) vodik 

B) kisik 

C) natrij 

D) metal 

E) ništa od navedenog 

Odgovor: A 

Katoda (−) privlači pozitivni ion alkalijskog metala iz vodene otopine elektrolita ali se na 

katodi reducira vodik iz vode, 2H2O + 2e – → H2 + 2OH – jer je za tu reakciju potrebno 

manje energije. 

8. Atomskim brojem nazivamo: 

A) broj protona u jezgri 

B) broj atoma u molekuli 

C) jedinicu za promjer atoma 

D) broj elektrona u vanjskoj ljusci

E) broj elektrona u jezgri 

Odgovor: A 

Atomski broj je po definiciji određen brojem protona u jezgri. 

9. Dušik ima u p-orbitalama druge ljuske: 

A) tri sparena elektrona 

B) pet sparenih elektrona 

C) tri nesparena elektrona 

D) pet nesparenih elektrona 


Odgovor: C 

Iz prikazane elektronske konfiguracije atoma dušika, 1s 2 2s 2 2p 3 , vidljivo je da u p orbitalama, 

kojih je 3, imamo 3 elektrona. Svaki elektron zaposjeda po jednu p orbitalu čime se 

ostvaruje veća stabilnost atoma. 

10. Alkalijski metali su elementi: 

A) iste periode 

B) istog broja ljusaka 

C) na zraku su stabilni 

D) čuvaju se pod vodom 


Odgovor: E 

Alkalijski metali su elementi iste, 1. skupine periodnog sustava elemenata. 

11. M-ljuska sadrži: 

A) 16 elektrona 

B) 32 elektrona 

C) 8 orbitala 

D) 16 orbitala 

E) 9 orbitala 

Odgovor: E 

M ljuska (treća ljuska od jezgre) glavnog kvantnog broja n=3 sadrži jednu s-orbitalu, tri p 

orbitale i pet d- što ukupno iznosi 9 orbitala. 

12. Broj mogućih izomera kod propana iznosi: 

A) 1 

B) 2 

C) 3 

D) 4 

E) 0 

Odgovor: A 

Propan ima tri atoma ugljika, a tri atoma ugljika mogu se međusobno povezati samo na 

jedan način. 

13. Broj asimetričnih atoma u molekuli fruktoze je: 

A) 1 

B) 2 

C) 3 

67

D) 4 

E) 0 

68 

Odgovor: C 

CH2OH C O 

HO C* 

H 

H C* 

OH 

H C* 

OH 

CH 2OH 

U molekuli fruktoze postoje tri atoma ugljika kojima su sva četiri vezana atoma ili 

skupine atoma različiti (*). Takve atome nazivamo asimetričnim ugljikovim atomima ili 

kiralnim centrima. 

14. Sapunima odgovaraju sljedeće tvrdnje: 

A) to su esteri viših masnih kiselina 

B) to su soli viših masnih kiselina 

C) to su aldehidi viših masnih kiselina 

D) nastaju u reakciji sumporne kiseline i glicerola 

E) nastaju hidriranjem masti i ulja 

Odgovor: B 

Po svojoj strukturi su soli viših masnih kiselina, npr. CH3(CH2)16COONa. 

15. Etin je: 

A) spoj ugljika i vodika 

B) spoj ugljika, vodika i kisika 

C) smjesa vodika i ugljika 

D) plinoviti element 

E) vrlo hlapljiva tekućina 

Odgovor: A 

Etin je spoj formule HC ≡ CH. 

16. Hidrolizom dipeptida nastaju: 

A) jednostavni proteini 

B) aminokiseline 

C) jednostavni šećeri 

D) masne kiseline i glicerol 

E) samo masne kiseline 

Odgovor: B 

Dipeptid je spoj nastao spajanjem dviju molekula aminokiselina uz izdvajanje vode. Tražena 

reakcija je suprotni proces. 

17. Etilacetat nastaje reakcijom: 

A) CH3-COOH + CH3-CH2OH

B) CH3-CH2OH + HCOOH 

C) CH3-COOH + CH3-CH3 

D) CH3-CH2OH + CH3-CO-CH3 

E) nijedna reakcija ne odgovara 

Odgovor: A 

Iz samog naziva tvari, etilacetat, može se zaključiti da nastaje iz etilnog alkohola 

(etanola), CH3CH2OH i octene (acetatne) kiseline, CH3COOH. 

18. Oduzimanjem vode od jedne molekule etanola nastaje: 

A) acetaldehid 

B) etan 

C) eten 

D) etin 

E) eter 

Odgovor: C 

CH3CH2OH → H2C = CH2 + H2O 

19. Veza u molekuli amonijaka: 

A) ionska 

B) vodikova 

C) kovalentna 

D) elektronska 


Odgovor: C 

Amonijak, NH3 je spoj nemetala dušika i vodika, a atomi nemetala vežu se kovalentnim 

vezama. 

20. H2CO3 je formula za molekulu: 

A) ugljične kiseline 

B) mliječne kiseline 

C) octene kiseline 

D) formaldehida 

E) metanola 

Odgovor: A 

Ugljična kiselina - soli karbonati. 

21. Oksidacijski broj +2 ugljika je u spoju: 

A) CO2 

B) CO 

C) H2CO3 

D) CH4 

E) Na2CO3 

Odgovor: B 

2 2 

C O 

− + 

Oksidacijski broj kisika u spojevima s manje elektronegativnim elementima je −2, osim u 

peroksidima −1. 

69

22. Kisik je teži od vodika: 

A) 2 puta 

B) 8 puta 

C) 16 puta 

D) 32 puta 

Odgovor: C 

Iz periodnog sustava elemenata vidimo da je relativna atomska masa vodika približno 1 a 

kisika 16, pa zaključujemo da je kisik (uz iste uvjete) 16 puta teži od vodika. 

23. Dvostruku kovalentnu vezu nalazimo u molekuli: 

A) natrijevog sulfida 

B) natrijevog oksida 

C) kisika 

D) dušika 

E) fluora 

Odgovor: C 

70 

O 

O 

24. U slabe kiseline spada: 

A) H2SO4 

B) HCl 

C) H2S 

D) HNO3 

E) H3PO4 

Odgovor: C 

Sumporovodična kiselina, H2S u vodi disocira slabo. 

H2S → H + +HS − → 2H + +S 2− 

25. Koja količina vode nastaje potpunom neutralizacijom jednog mola sumporne kiseline: 

A) 1 mola 

B) 2 mola 

C) 3 mola 

D) 1/3 mola 

E) 1/2 mola 

Odgovor: B 

H2SO4 + 2NaOH → Na2SO4 + 2H2O 

Iz jednadžbe (provjeri da li je lijeva strana jednaka desnoj!) je vidljivo da iz jedne molekule, 

odnosno jednog mola sumporne kiseline nastaju dvije molekule, odnosno 2 mola vode. 

n(H2SO4) = 1 mol 

n(H2O) = ? 

n( 

H 2SO 

4 ) 1 

= 

n( 

H O) 

2 

2 

n( 

H 2O) 

= 2n( 

H 2SO 

4 ) = 2⋅1 

= 

2 mol

26. U reakciji FeSO4 + H2 → Fe + H2SO4 željezo se je: 

A) oksidiralo 

B) reduciralo 

C) legiralo 

D) hidroliziralo 


Odgovor: B 

+ 2 + 6 −2 

0 

Fe S O4 

+ H2 

→ Fe + 

H SO 

2 

4 

Da bi željezo, Fe prešlo iz stanja s oksidacijskim brojem +2 u stanje s oksidacijskim brojem 

0 treba primiti 2 elektrona, što zovemo reakcijom redukcije: Fe +2 + 2e − → Fe 0 . 

27. Od navedenih vodenih otopina soli djeluje kiselo otopina: 

A) natrijeva karbonata 

B) natrijeva nitrata 

C) natrijeva klorida 

D) kalijeva nitrata 

E) amonijeva nitrata 

Odgovor: E 

Amonijev nitrat sol je slabe baze (lužine) NH4OH i jake kiseline što za posljedicu ima da 

vodena otopina takve soli zbog hidrolize reagira kiselo. 

28. Koja od navedenih molekula sadrži tri jednostruke kovalentne veze: 

A) molekula dušika 

B) molekula amonijaka 

C) molekula vode 

D) molekula formaldehida 

E) molekula metana 

Odgovor: B 

Strukturna formula molekule amonijaka: 

H 

H 

N 

H 

29. Legure su: 

A) smjese dva ili više metala 

B) spojevi dva ili više metala 

C) smjesa metala i nemetala 

D) spoj metala i nemetala 

E) spoj dva metala 

Odgovor: A 

Prema kemijskim i fizičkim svojstvima legure ili slitine su homogene smjese (čvrste 

otopine) ili intremetalni spojevi dvaju ili više metala. 

30. Formalin je: 

A) otopina formaldehida u vodi 

71

B) otopina fenola u vodi 

C) smjesa metanola i vode 

D) otopina mravlje kiseline u vodi 

E) smjesa etanola i vode 

Odgovor: A 

Otopina metanala (formaldehida), HCHO u vodi naziva se formalin. 

31. Peptidna veza se nalazi kod: 

A) aldehida 

B) amina 

C) aminokiselina 

D) proteina 

E) primarnih alkohola 

Odgovor: D 

Peptidna veza ostvaruje se međusobnim spajanjem molekula aminokiselina, a od ponuđenog 

jedino se proteini sastoje od spojenih aminokiselina. Vidi odgovor na pitanje 55. 

32. Aldehidi nastaju: 

A) oksidacijom primarnih alkohola 

B) redukcijom primarnih alkohola 

C) destilacijom fenola 

D) oksidacijom sekundarnih alkohola 

E) redukcijom sekundarnih alkohola 

Odgovor: A 

2RCH 2OH + O 2 

72 

2 R 

33. Masti spadaju u red: 

A) proteina 

B) estera 

C) viševaljanih alkohola 

D) soli 

E) aldehida 

Odgovor: B 

Po svojoj strukturi masti su esteri glicerola i masnih kiselina. 

C 

O 

H 

34. Potpunom hidrolizom škroba nastaje: 

A) galaktoza 

B) saharoza 

C) glukoza 

D) laktoza 

E) fruktoza 

Odgovor: C 

Škrob je polisaharid sastavljen od međusobno kemijski vezanih molekula glukoze što 

znači da hidrolizom škroba nastaje glukoza.

35. Eten je: 

A) spoj ugljika i vodika 

B) spoj ugljika, vodika i kisika 

C) smjesa ugljika i vodika 

D) plinoviti element 

E) vrlo hlapljiva tekućina 

Odgovor: A 

Eten je spoj formule CH2 = CH2. 

36. Formaldehid nastaje: 

A) destilacijom metanola 

B) redukcijom metanola 

C) oksidacijom metanola 

D) destilacijom mravlje kiseline 

E) hidrolizom metanola 

Odgovor: C 

Formaldehid, metanal je aldehid koji sadrži jedan C-atom a nastaje oksidacijom 

primarnog alkohola (vidi pitanje 32.) koji također sadrži jedan C-atom, a to je metanol: 

2CH3OH + O2 → 2HCHO + 2H2O 

37. Oduzimanjem vode od dvije molekule etanola nastaje: 

A) acetaldehid 

B) etan 

C) eten 

D) eter 

E) ester 

Odgovor: D 

Opća formula etera je R-O-R gdje je R ≠ H. 

CH3CH2OH + HOCH2CH3 → CH3CH2-O-CH2CH3 + H2O 

38. Broj mogućih izomera kod butana iznosi: 

A) 1 

B) 2 

C) 3 

D) 4 

E) 0 

Odgovor: B 

H 3CCH 2CH 2CH 3 

H 3CCHCH 3 

CH 3 

Butan ima čtiri atoma ugljika, a četiri atoma ugljika mogu se međusobno samo na ova dva 

različita načina. 

39. Za alkane je karakteristična reakcija: 

A) polimerizacije 

73

B) adicije 

C) supstitucije 

D) redukcije 

E) esterifikacije 

Odgovor: C 

Alkani su zasićeni ugljikovodici koji sadrže C-atome povezane jednostrukom vezom. Za 

takve spojeve karakteristična je reakcija supstitucije, npr. CH4 + Cl2 → CH3Cl + HCl. 

40. Acetati su: 

A) soli octene kiseline 

B) otopina acetona u vodi 

C) nezasićeni ugljikovodici 

D) soli mliječne kiseline 

E) soli mravlje kiseline 

Odgovor: A 

Drugi naziv octene kiseline je acetatna kiselina, a njene soli su acetati. 

41. Avogadrov broj je: 

A) 6,022⋅10 −23 

B) 6,023⋅10 −22 

C) 6,022⋅10 23 

D) 6,022⋅10 −23 mol −1 

E) ništa navedeno nije točno 

Odgovor C: 

U jednom molu bilo kojih jedinki nalazi se Avogadrov broj, odnosno 6,022⋅10 23 jedinki. 

42. Točna je jednadžba: 

A) Ca(OH)2 + H2SO4 → CaSO4 + 2H2O 

B) Ca(OH)2 + H2SO4 → CaHSO4 + H2 

C) Ca(OH)2 + 2H2SO4 → Ca(SO4)2 + 2H2O 

D) Ca(OH)2 + H2SO4 → CaH2SO4 + 2OH 

E) Ca(OH)2 + HCl → CaH2O + Cl 

Odgovor: A 

S obzirom na reakciju jake lužine i jakih kiselina te na dvovalentnost kalcija, Ca jedina 

moguća reakcija je reakcija u odgovoru pod A. 

43. Koja količina H2O nastaje potpunom neutralizacijom jednog mola ugljične kiseline: 

A) 1 mol 

B) 2 mola 

C) 3 mola 

D) 1/2 mola 

E) 1/3 mola 

Odgovor: B 

H2CO3 + 2NaOH → Na2CO3 + 2H2O 

74

Iz jednadžbe (provjeri da li je lijeva strana jednaka desnoj!) je vidljivo da iz jedne 

mole_kule, odnosno jednog mola ugljične kiseline nastaju dvije molekule, odnosno 2 

mola vode. 

n(H2CO3) = 1 mol 

n(H2O) = ? 

n( 

H2 

CO3) 

1 

= ⇒ n( 

H2O) 

= 2n( 

H2CO3 

) = 2 ⋅1 

= 2 mol 

n( 

H O) 

2 

2 

44. Koliko može nastati litara kisika kod standardnih uvjeta raspadom jednog mola vode: 

A) 16,1 

B) 32 

C) 11,2 

D) 8,2 

E) 22,4 

Odgovor: C 

2H2O → 2H2 + O2 

Iz jednadžbe je vidljivo da iz dvije molekule, odnosno 2 mola vode raspadom nastaje 

jedna molekula, odnosno 1 mol kisika. Znači da će iz dvostruko manje množine 

(količine), 1 mola, vode nastati dvostruko manja množina (količina), 0,5 mola, kisika. 

n(H2O) = 1 mol 

n(O2) = ? 

V ( O 2 ) 

Vm = ⇒ V( 

O 2 ) = Vm 

⋅ n( 

O 2 ) = 

n( 

O 2 ) 

n( 

H2O) 

2 

= ⇒ 

n(O2) 

1 

22, 

4 

⋅ 

0, 

5 

1 1 

n (O2 ) = n( 

H 2O) 

= ⋅1 

= 

2 2 

= 

0, 

5 

11, 

2 

45. Oksidacijski broj joda u natrijevom jodatu je: 

A) −1 

B) +1 

C) +3 

D) +7 

E) +5 

Odgovor: E 

+ 1 + 5 −2 

Na I O3 

Oksidacijski broj kisika u spojevima s manje elektronegativnim elementima je −2, osim u 

peroksidima −1, a natrija je +1 što je razlog da je oksidacijski broj joda u ovom spoju +5. 

46. Avogadrova konstanta ima vrijednost: 

A) 6,022⋅10 23 mol 

B) 6,022⋅10 23 mol −1 

C) 6,022⋅10 −23 mol 

D) 6,022⋅10 23 gr 

E) 6,022⋅10 

mol 

L 

75

Odgovor: B 

Avogadrova konstanta, L je opća prirodna konstanta koja je definirana omjerom brojnosti 

jedinki, N(B) i njihove množine (količine), n(B): 

N( 

B) 

L = 

n( 

B) 

Njezina eksperimentalna vrijednost iznosi: 6,022⋅10 23 mol −1 . 

47. Otapanje bakra u koncentriranim kiselinama odvija se po reakciji: 

A) Cu + HCl → CuCl + 1/2H2 

B) Cu + 2HCl → CuCl2 + H 

C) Cu + 2HNO3 → CuNO3 + 1/2H2 

D) Cu + 2HNO3 → Cu(NO3)2 + H2 

E) Cu + 4HNO3 → Cu(NO3)2 + 2NO2 + 2H2O 

Odgovor: E 

U hladnoj koncentriranoj dušičnoj kiselini bakar se otapa prema jednadžbi navedenoj u 

odgovoru pod E. 

48. U istoj skupini periodnog sustava nalaze se elementi: 

A) koji imaju isti broj elektrona 

B) koji imaju u posljednjoj ljusci isti broj elektrona 

C) koji u prirodi dolaze samo u elementarnom stanju 

D) koji su istog agregatnog stanja 


Odgovor: B 

U istoj skupini periodnog sustava elemenata nalaze se elementi vrlo sličnih kemijskih 

svojstava koje određuje jednak broj elektrona u zadnjoj ljusci atoma. 

49. Skupina 

O 

R C O R 

karakterizira: 

A) aldehide 

B) ketone 

C) etere 

D) estere 

E) kiseline 

Odgovor: D 

Esteri su organski spojevi koji nastaju reakcijom alkohola i kiselina: 

RCOOH + HOCH2R' → RCOOR' + H2O 

50. Eter nastaje oduzimanjem jedne molekule vode iz: 

A) 2HCOH 

B) 2CH3-CHO 

C) 2CH3-CH3 

D) 2CH3-CH2OH 

E) 2CH3-COOH 

76

Odgovor: D 

Oduzimanjem molekule vode dvjema molekulama etanola nastaje eter (dietileter): 

CH3CH2OH + HOCH2CH3 → CH3CH2-O-CH2CH3 + H2O 

51. Aminokiseline se u vodenoj otopini ponašaju kao: 

A) baze 

B) kiseline 

C) jaki oksidansi 

D) antiseptično 


Odgovor: E 

Zbog toga jer sadrže karboksilnu i amino skupinu aminokiseline se u kiselim vodenim 

otopinama ponašaju kao lužine dok se u lužnatim vodenim otopinama ponašaju kao 

kiseline: 

R CH COOH 

NH 2 

NH 3 + 

R CH COOH 

R CH COO – + H 2O 

NH 2 

U neutralnoj vodenoj otopini ponašat će se istovremeno i kao kiselina i kao baza (unutarnja 

sol) jer voda, iako slabo, disocira na jednak broj H + i OH − iona. 

52. Hidrolizom masti uz prisutnost kiseline nastaje: 

A) glicerol i sapun 

B) glicerol i masne kiseline 

C) samo glicerol 

D) samo masne kiseline 

E) samo sapuni 

Odgovor: B 

Kako su masti po svojoj strukturi esteri glicerola i masnih kiselina logično je da hidrolizom 

uz H + daju glicerol i masne kiseline. 

53. Jednadžba za reakciju etanola i natrija je: 

A) CH3-CH2OH + Na → CH3-CH2ONa + 1/2H2 

B) CH3-CH2OH + Na → CH3-CH3 + ONa 

C) CH3-CH2OH + Na → CH3-CH2NaOH 

D) CH3-CH2OH + Na → CH2Na-CH2OH + 1/2H2 

E) CH3-CH2OH + Na → CH3-CH2Na + OH 

Odgovor: A 

Alkoholi s alkalijskim metalima reagiraju dajući alkokside, u ovom slučaju natrijev etoksid, 

CH3CH2ONa. 

77

54. Broj mogućih izomera kod butena iznosi: 

A) 0 

B) 1 

C) 2 

D) 3 

E) 4 

Odgovor: D 

CH 3CH CHCH 3 

78 

CH 3CH 2CH CH 2 

CH 3 C CH 2 

CH 3 

Nema mogućnosti postojanja ijednog drugog spoja iste molekulske formule (bruto-formule) 

a različite strukture. 

55. Peptidna veza je: 

A) -CH2-NH-CH2- 

B) -CH-CO- 

C) -CO-NH- 

D) -COO-NH- 

E) -CO-NH2- 

Odgovor: C 

Aminokiseline se međusobno vežu tako da se karboksilna skupina jedne aminokiseline 

veže s amino skupinom druge aminokiseline pri čemu se izdvaja jedna molekula vode. Na 

primjeru opće formule dipeptida prikazana je peptidna veza: 

H 2N CH 

R 1 

O 

C N 

H 

CH 

R 2 

COOH 

56. Sagorijevanje metana odvija se reakcijom: 

A) CH4 + O2 → C + 2H2O 

B) CH4 + O2 → CH2 + H2O 

C) CH4 + O2 → CO + 2H2O 

D) CH4 + 2O2 → CO2 + 2H2O 

E) CH4 + O2 → CO2 + 2H2O 

Odgovor: D 

Potpunim sagorijevanjem metana nastaju ugljikov dioksid i voda. 

57. Tricij je: 

A) element skupine 14 periodnog sustava 

B) simbola Th 

C) izotop kisika 

D) izotop vodika 

E) ništa od navedenog

Odgovor: D 

1 2 

Izotopi vodika su: obični vodik (procij), 1H 

ili H; teški vodik (deuterij), 1H 

ili D; tricij 

3 

1H 

ili T. 

58. Prilikom elektrolize otopine CuCl2 

A) na anodi se izdvaja klorovodik 

B) na anodi teče proces redukcije 

C) bakar se oksidira 

D) bakar se reducira 

E) klor se reducira 

Odgovor: D 

U vodi CuCl2 disocira: CuCl2 → Cu 2+ + 2Cl − . Na katodi (−) se reducira (prima elektrone) 

bakrov(2+) ion, Cu 2+ : Cu 2+ + 2e − → Cu° 

59. Formula fosforne kiseline je: 

A) H3PO4 

B) H2PO4 

C) HPO4 

D) HPO3 

E) H2PO3 

Odgovor: A 

Fosforna kiselina , H3PO4; soli su fosfati. 

60. Ionskom vezom povezani su atomi u molekuli: 

A) CO 

B) SO3 

C) CO2 

D) Al2O3 

E) NH3 

Odgovor: D 

Ionska veza ostvaruje se između atoma metala (Al) i atoma nemetala (O2) čije se elektronegativnosti 

dovoljno razlikuju, a to odgovara vezi u molekuli aluminijeva oksida. 

61. Pojava iste tvari u više kristalnih oblika je: 

A) izomorfija 

B) polimorfija 

C) alotropija 

D) izomerija 


Odgovor: B 

Pojavljivanje kemijske tvari u dva ili više oblika nazivamo alotropijom, a alotropiju kod 

koje se alotropi (pojavni oblici) međusobno razlikuju po kristalnom obliku nazivamo polimorfijom. 

62. Reakcije s vodom su reakcije: 

A) hidrogenacije 

B) hidrolize 

79

C) dijalize 

D) redukcije 

E) esterifikacije 

Odgovor: B 

Hidor (grčki) znači voda pa je reakcija neke tvari s vodom nazvana hidroliza. 

63. U zemnoalkalijske elemente spadaju: 

A) magnezij, kalcij, barij 

B) natrij, kalij, litij 

C) fluor, klor, jod 

D) helij, neon, argon 

E) aluminij, fosfor, silicij 

Odgovor: A 

Zemnoalkalijski su elementi 2. skupine periodnog sustava elemenata, dakle, magnezij, 

kalcij, barij u ovom slučaju. 

64. Soli sumporne kiseline su: 

A) sulfati 

B) sulfiti 

C) sulfidi 

D) persulfati 

E) persulfiti 

Odgovor: A 

65. Polietilen je plastična masa nastala: 

A) međusobnim povezivanjem molekula etena 

B) polimerizacijom vinilklorida 

C) fermentacijom polivinila 

D) isparavanjem kaučuka kod visokih temperatura 


Odgovor: A 

Polietilen je plastična masa nastala međusobnim povezivanjem više (poli) molekula etena 

(etilena). 

66. Ketoni nastaju: 

A) oksidacijom primarnih alkohola 

B) oksidacijom sekundarnih alkohola 

C) redukcijom aldehida 

D) redukcijom sekundarnih alkohola 

E) redukcijom primarnih alkohola 

Odgovor: B 

Samo se iz sekundarnih alkohola oksidacijom mogu dobiti ketoni: 

80 

2 

R 

R 

CHOH 

+O 2 

R 

2 

R 

C O + 2 H2O

67. Potpunom hidrolizom celuloze nastaje: 

A) fruktoza 

B) glukoza 

C) etanol 

D) laktoza 

E) metanol 

Odgovor: B 

Celuloza je polisaharid sastavljen od međusobno kemijski vezanih molekula glukoze što 

uvjetuje da njenom potpunom hidrolizom nastaje glukoza. 

68. CH3-CO-CH3 je formula za molekulu: 

A) acetona 

B) mliječne kiseline 

C) octene kiseline 

D) etilacetata 

E) acetaldehida 

Odgovor: A 

CH3-CO-CH3 je formula molekule acetona (propanona). 

69. HCHO predstavlja molekulu: 

A) formaldehida 

B) acetaldehida 

C) mravlje kiseline 

D) acetona 

E) mliječne kiseline 

Odgovor: A 

HCHO je formula molekule formaldehida (metanala). 

70. Spoj formule CH3-CHOH-COOH je: 

A) primarni alkohol 

B) sekundarni alkohol 

C) mliječna kiselina 

D) octena kiselina 

E) aceton 

Odgovor: C 

Mliječna kiselina ili 2-hidroksipropan kiselina. 

71. Zagrijavanjem kalcijevog acetata nastaju: 

A) aceton i kalcijev karbonat 

B) acetaldehid i kalcijev karbonat 

C) formaldehid i CO2 

D) CO2 i aceton 

E) mravlja kiselina i CO 

Odgovor: A 

Ca(OOCCH3)2 → CH3COCH3 + CaCO3 

81

72. Amonijak: 

A) ima više vrelište od fosfina 

B) je polarna molekula 

C) može se lako ukapljiti 

D) molekule ovog plina stvaraju vodikove veze 

E) sve navedene tvrdnje su točne 

Odgovor: E 

73. Avogadrova konstanta je omjer: 

A) mase i molarne mase tvari 

B) količine i molarne mase tvari 

C) broja molekula i atomskog broja 

D) broja molekula i količine tvari 

E) Avogadrova broja i mase tvari 

Odgovor: D 

Vidi odgovor na pitanje 46. 

74. Koja se množina kisika izluči elektrolizom 36 grama vode: 

A) 0,5 mola 

B) 1 mol 

C) 2 mola 

D) 3 mola 

E) 8 mola 

Odgovor: B 

2H2O → 2H2 + O2 

Kako je iz jednadžbe vidljivo da iz dvije molekule, odnosno 2 mola vode, elektrolizom, 

nastaje jedna molekula, odnosno 1 mol kisika, množina (količina) nastalog kisika iz 36 g 

(2 mola) vode je 1 mol. 

m(H2O) = 36 g 

n(O2) = ? 

m( 

H O) 

36 

n ( H O) 

2 

2 = = = 2 mol 

M ( H2O) 

18 

n( 

H 2O) 

2 

= 

n( 

O 2 ) 1 

1 1 

n( 

O 2 ) = n( 

H 2O) 

= ⋅ 2 = 1mol 

2 2 

75. Spoj formule NaHSO3 je sol: 

A) sulfatne kiseline 

B) sumoprovodične kiseline 

C) sulfitne kiseline 

D) disulfatne kiseline 


Odgovor: C 

NaHSO3 je natrijev hidrogen sulfit, sol sumporaste kiseline. 

82

76. Mineral dolomit je po sastavu: 

A) CaCO3 

B) Na2CO3 

C) MgCO3 

D) SiO2 

E) MgCa(CO3)2 

Odgovor: E 

Mineral dolomit je po sastavu magnezijev karbonat−kalcijev karbonat MgCO3⋅CaCO3. 

77. Oksidacijski broj mangana u KMnO4 je: 

A) +6 

B) +7 

C) +2 

D) −7 

E) +1 

Odgovor: B 

+ 1 + 7 −2 

KMnO4 

, kalijev permanganat 

Kisik je u spojevima s manje elektronegativnim elementima oksidacijskog broja −2, osim 

u peroksidima −1. Kalij je u spojevima oksidacijskog broja +1. 

78. Potpunom neutralizacijom jednog mola fosforne kiseline nastat će: 

A) 2 mola vode 

B) 3 mola vode 

C) jedan mol vode 

D) 1/3 mola H2O 

E) 2/3 mola H2O 

Odgovor: B 

H3PO4 + 3NaOH → Na3PO4+ 3H2O 

Iz jednadžbe uočavamo da potpunom neutralizacijom jedne molekule, odnosno jednog 

mola fosforne kiseline nastaju 3 molekule, odnosno 3 mola vode. 

n(H3PO4) = 1 mol 

n(H2O) = ? 

n( 

H3PO 

4 ) 1 

= 

n( 

H 2O) 

3 

n( 

H 2O) 

= 3n( 

H3PO 

4 ) = 3⋅1 

= 3 mol 

79. Atomi različitih elemenata istog masenog broja zovu se: 

A) izotopi 

B) izobari 

C) izomeri 

D) modifikacije 

E) polimorfija 

Odgovor: B 

Izobari su po definiciji atomi različitih elemenata istog masenog broja. 

83

80. Koliko će litara CO2 nastati kod standardnih stanja raspadom jednog mola kalcijevog 

karbonata: 

A) 1 litar 

B) 11,2 litara 

C) 22,4 litara 

D) 44 litre 

E) 12 litara 

Odgovor: C 

CaCO3 → CaO + CO2 

Raspadom jedne molekule, odnosno 1 mola kalcijevog karbonata nastaje jedna molekula, 

odnosno 1 mol ugljikovog dioksida. 

n(CaCO3) = 1 mol 

v(CO2) = ? 

n( 

CaCO3 

) 1 

= 

n( 

CO2 

) 1 

n( 

CO 2 ) = n( 

CaCO3 

) = 1mol 

Jedan mol bilo kojeg plina pri standardnim uvjetima ima volumen od 22,4 dm 3 (L). 

81. Relativna atomska masa kisika je: 

A) 32 g 

B) 32 g mol −1 

C) 32 

D) 16 g 

E) 16 

Odgovor: E 

Relativna atomska masa nam pokazuje koliko je puta atom nekog elementa teži od 

unificirane atomske jedinice mase i očitava se iz periodnog sustava elemenata. 

82. Spajanjem kalcijevog fluorida i sumporne kiseline dolazi do reakcije prikazane jednadžbom: 

A) CaF2 + H2SO4 → CaSO4 + 2HF 

B) CaF2 + H2SO4 → CaSO4 + F2 + H2 

C) CaF2 + H2SO4 → CaS + H2F2O4 

D) CaF2 + H2SO4 → CaO + F2 + H2SO3 

E) CaF2 + H2SO4 → Ca(OH)2 + H2SO2 + F2 

Odgovor: A 

83. Za neutralizaciju 0,2 mola sumporne, sulfatne kiseline potrebno je natrijevog hidroksida: 

A) 1 mol 

B) 2 mola 

C) 0,2 mola 

D) 0,4 mola 

E) 0,5 mola 

Odgovor: D 

H2SO4 + 2NaOH → Na2SO4 + 2H2O 

84

Za neutralizaciju jedne molekule, odnosno jednog mola sumporne kiseline potrebno je 

dvostruko više molekula - dvije molekule, odnosno 2 mola natrijeva hidroksida. Dvostruko 

veća količina od zadane je 0,4 mola. 

N(H2SO4) = 0,2 mol 

n(NaOH) = ? 

n( 

H 2SO 

4 ) 1 

= 

n( 

NaOH) 

2 

n ( NaOH) 

= 2n( 

H 2 SO 4 ) = 2⋅ 

0, 

2 = 0, 

4 mol 

84. Fosfor u posljednoj ljusci ima: 



C) 6 elektrona 

D) 5 elektrona 

E) 7 elektrona 

Odgovor: D 

Fosfor u zadnjoj ljusci ima 5 elektrona stoga pripada 15 skupini periodnog sustava elemenata. 

85. Koja od navedenih jednadžbi je točna: 

A) 2NH4Cl + Ca(OH)2 → CaCl2 + NO2 + H2O 

B) 2NH4Cl + Ca(OH)2 → 2NPH3 + CaCl + 2H2O 

C) 2NH4Cl + Ca(OH)2 → 2NH3 + CaCl2 + 2H2 + O2 

D) 2NH4Cl + Ca(OH)2 → 2NH3 + 2CaCO3 + 2HCl 


Odgovor: E 

Ispravna jednadžba glasi: 

2NH4Cl + Ca(OH)2 → 2NH3 + CaCl2 + 2H2O 

86. Broj mogućih izomera kod pentana je: 

A) 2 

B) 3 

C) 0 

D) 4 

E) 5 

Odgovor: B 

H 3CCH 2CH 2CH 2CH 3 


CH 3 

CH 3 

H3C C CH3 Nema mogućnosti postojanja ijednog drugog spoja iste molekulske formule (bruto-formule) 

a različite strukture. 

CH 3 

85

87. Za hidrogeniranje 1 mola oleinske kiseline potrebno je vodika: 

A) 1 mol 

B) 2 mola 

C) 3 mola 

D) 0,5 mola 

E) 0,1 mol 

Odgovor: A 

CH3(CH2)7CH=CH(CH2)7COOH + H2 → CH3(CH2)16COOH 

Za hidrogenaciju (spajanje s vodikom) jedne molekule (jedne dvostruke veze), odnosno 

jednog mola oleinske kiseline potrebna je jedna molekula, odnosno 1 mol vodika. 

n(ol. kis.) = 1 mol 

n(H2) = ? 

86 

n( 

ol. kis. ) 1 

= 

n( 

H ) 1 

n( 

H 

2 

2 

) = n( 

ol. kis. ) = 1mol 

88. Hidrolizom etilacetata nastaje: 

A) aceton 

B) etanal 

C) etanol 

D) acetilen 

E) acetaldehid 

Odgovor: C 

CH3COOCH2CH3 + H2O → CH3COOH + CH3CH2OH etanol 

89. Alkoksidi nastaju: 

A) alkoholnim vrenjem šećera 

B) reakcijom alkohola i kiselina 

C) reakcijom alkohola i lužina 

D) reakcijom alkohola i alkalijskih elemenata 

E) reakcijom alkohola i halogenih elemenata 

Odgovor: D 

Alkoksidi nastaju spajanjem alkohola i alkalijskih metala, npr.: 

2CH3OH + 2Na → 2CH3ONa + H2 

90. Acetaldehid nastaje: 

A) destilacijom acetona 

B) oksidacijom acetona 

C) destilacijom etanola 

D) oksidacijom etanola 

E) redukcijom etanola 

Odgovor: D 

2CH3CH2OH + O2 → 2CH3CHO + 2H2O 

Prisjetimo se da aldehidi nastaju oksidacijom, po broju atoma ugljika odgovarajućih primarnih 

alkohola.

91. Aminokiselinama odgovaraju tvrdnje: 

A) u čistom stanju su tekućine 

B) u čistom stanju su krutine 

C) u vodi se ne otapaju 

D) topljive su u organskim otapalima 

E) ulaze u sastav polisaharida 

Odgovor: B 

Svojstvo je aminokiselina da su u čistom stanju čvrste tvari (krutine). 

92. Za sve halogenovodike vrijedi tvrdnja: 

A) to su tekućine 

B) istog su vrelišta 

C) otapaju se u vodi 

D) ne otapaju se u vodi 

E) nastaju raspadom halogenih elemenata 

Odgovor: C 

Svi halogenovodici su plinovi. Njihove molekule izrazito su polarne kao i molekule vode 

pa se stoga dobro otapaju u vodi. 

93. Jaka kiselina je: 

A) sumporovodična 

B) fosforna 

C) dušična 

D) octena 

E) limunska 

Odgovor: C 

Dušična kiselina jedina od navedenih u vodi gotovo potpuno disocira. 

HNO3 + H2O→ H3O + + NO3 − 

94. Oksidacijski broj željeza u Fe2O3 je: 

A) +2 

B) +3 

C) −2 

D) −3 

E) +1 

Odgovor: B 

+ 3 −2 

Fe2 O3 

Kisik u spojevima s elementima manje elektronegativnosti ima oksidacijski broj 

−2, osim u peroksidima −1. 

95. Mineral koji sadrži bakar je: 

A) halkopirit 

B) pirit 

C) magnetit 

D) dolomit 

E) ortoklas 

Odgovor: A 

87

Formula halkopirita je CuFeS2, odnosno Cu2S⋅Fe2S3 

96. Koji od navedenih hidroksida je najjači: 

A) Ca(OH)2 

B) Al(OH)3 

C) Mg(OH)2 

D) LiOH 

E) RbOH 

Odgovor: E 

Rubidijev hidroksid je najjači jer najlakše disocira što je posljedica toga da je rubidijev 

atom veći od ostalih navedenih atoma koji tvore hidrokside, odnosno njegova jezgra (+) 

najslabije privlači OH − ion. 

97. Elementi istih skupina: 

A) istih su atomskih masa 

B) istog su broja protona 

C) istog su broja elektrona 

D) istog su agregatnog stanja 


Odgovor: E 

Elementi vrlo sličnih kemijskih svojstava svrstani su u iste skupine. Njihova svojstva 

određena su istim brojem elektrona u posljednoj ljusci. 

98. U amfoterne elemente spada: 

A) kisik 

B) jod 

C) aluminij 

D) kalcij 

E) fosfor 

Odgovor: C 

Aluminij jedini od navedenih elemenata stupa u reakciju i s kiselinama i s lužinama što 

zovemo amfoternošću. 

2Al + 6HCl → 2AlCl3 + 3H2 

2Al + 2OH − + 6H2O → 2Al(OH)4 − + 3H2 

99. Reakcija s vodom je reakcija: 

A) hidrolize 

B) hidriranja 

C) neutralizacije 

D) destilacije 

E) redukcije 

Odgovor: A 

Hidor (grčki) znači voda pa je reakcija tvari s vodom nazvana hidrolizom. 

100. Oksidacijski broj ugljika +2 je u spoju: 

A) CHCH 

B) CH3-CH3 

88

C) CO2 

D) CO 

E) H2CO3 

Odgovor: D 

+ 2 −2 

C O 

Kisik u spojevima s manje elektronegativnim elementima uvijek ima oksidacijski 

broj −2, osim u peroksidima −1. 

101. Za neutralizaciju jednog mola NaOH potrebno je octene kiseline: 

A) 1 mol 

B) 0,5 mol 

C) 0,3 mol 

D) 0,1 mol 

E) 3 mola 

Odgovor: A 

NaOH + CH3COOH → CH3COONa + H2O 

Iz jednadžbe je vidljivo da je za neutralizaciju jedne molekule, odnosno jednog mola 

natrijeva hidroksida, NaOH potrebna jedna molekula, odnosno 1 mol octene kiseline, 

CH3COOH. 

n(NaOH) = 1 mol 

n(CH3COOH) = ? 

n( 

NaOH) 

1 

= 

n( 

CH COOH) 

1 

3 

n( 

CH COOH) 

= n( 

NaOH) 

= 1mol 

3 

102. Međusobnim spajanjem elemenata nastaju: 

A) homogene smjese 

B) heterogene smjese 

C) jednostavne tvari 

D) složene tvari 


Odgovor: D 

Spajanjem različitih elemenata (jednostavne tvari!) nastaju čiste složene tvari (spojevi). 

103. Acetati su: 

A) soli acetona 

B) soli octene kiseline 

C) oksidacijski produkti acetona 

D) ketoni 

E) oksidacijski produkti 

Odgovor: B 

104. Broj izomera kod butanola je: 

A) 2 

B) 3 

C) 4 

89

D) 5 

E) 0 

90 

Odgovor: C 

H 3CCH 2CH 2CH 2OH 


OH 

H 3CCHCH 2OH 

CH 3 

CH 3 

H3C C OH 

Nema mogućnosti postojanja ijednog drugog spoja iste molekulske (bruto formule) a 

različite strukture. 

105. Fruktoza je: 

A) razgradni produkt glukoze 

B) važan monosaharid 

C) važan disaharid 

D) aromatski ugljikovodik 

E) aromatski alkohol 

Odgovor: B 

Molekule fruktoze ne mogu se razgraditi na jednostavnije molekule šećera što određuje da 

je fruktoza monosaharid. 

106. Aceton je: 

A) nezasićeni ugljikovodik 

B) spoj ugljika i vodika 

C) spoj ugljika, vodika i kisika 

D) sekundarni alkohol 

E) bezbojni plin 

Odgovor: C 

CH 3 

CH 3 

C O 

, aceton (propanon). 

107. Broj elektrona u atomu: 

A) jednak je masenom broju atoma 

B) raste s porastom broja pozitrona 

C) raste s porastom broja neutrona 

D) raste s porastom rednog broja 

E) raste s porastom valencije atoma 

Odgovor: D 

U atomu, broj elektrona jednak je broju protona. Redni broj atoma jednak je broju protona. 

Slijedi da broj elektrona u atomu raste s porastom rednog broja. 

108. Svi elementi jedne periode imaju: 

A) istu elektronsku konfiguraciju posljednje ljuske 

B) slična svojstva 

CH 3

C) isti maksimalni oksidacijski broj 

D) isti naboj jezgre 

E) isti broj ljusaka 

Odgovor: E 

Elementi u periodnom sustavu elemenata svrstani su u vodoravne retke - periode na temelju 

broja ljusaka u atomu, i to tako da se u jednoj periodi nalaze atomi s jednakim brojem 

ljusaka. 

109. Molekula s polarnim obilježjem je: 

A) H3O + 

B) HCl 

C) Cl2 

D) CH4 

E) NH4 + 

Odgovor: B 

Za molekule kojih težišta pozitivnog i negativnog naboja nisu na istom mjestu kažemo da 

su polarne (dipoli). U molekuli HCl uslijed razlike u elektronegativnosti vodika i klora 

dolazi do polarizacije naboja na molekuli, odnosno do pojave malog negativnog naboja na 

dijelu molekule gdje se nalazi atom elektronegativnijeg klora, a na dijelu molekule gdje se 

nalazi vodik javlja se mali pozitivni naboj. 

110. Množinska koncentracija je dana omjerom: 

A) mase otopljene tvari i množine otopine 

B) mase otopljene tvari i volumena otopine 

C) množine otopljene tvari i mase otapala 

D) množine otopljene tvari i volumena otapala 

E) množine otopljene tvari i volumena otopine 

Odgovor: E 

Množinska koncentracija dana je omjerom množine otopljene tvari i volumena otopine, a 

jedinica je mol/L. 

111. Vodikova veza: 

A) odgovara po jakosti kovalentnoj vezi 

B) odgovara po jakosti van der Waalsovim vezama 

D) povezuje molekule vode u kristalnom stanju 

E) je veza između dva atoma vodika u vodi 

Odgovor: D 

Molekule vode međusobno su povezane vodikovim vezama što naročito dolazi do izražaja 

kada se molekule vode nalaze u kristalnom stanju. 

112. 96500 kulona izlučit će iz otopine: 

A) 0,24 mola molekula klora 

B) 0,5 mola molekula klora 

C) 0,75 mola molekula klora 

D) 1,0 mola molekula klora 

E) 2,0 mola molekula klora 

Odgovor: B 

91

96500 kulona odgovara ukupnom naboju jednog mola elektrona. 

ANODA (+): 2Cl − − 2e − → Cl2 

Iz jednadžbe je vidljivo da dva elektrona, odnosno 2 mola elektrona izlučuju iz otopine 

jednu molekulu odnosno jedan mol klora, pa će dvostruko manje elektrona (1 mol) izlučiti 

0,5 mola klora. 

96500 kulona = Q (1 mol e − ) 

n(Cl2) = ? 

− 

n( 

e ) 2 

= 

n( 

Cl 2 ) 1 

1 − 1 

n ( Cl2 

) = n( 

e ) = ⋅1 

= 0, 

5 mol 

2 2 

113. Neutralno reagira otopina: 

A) NH4Cl 

B) NaNO3 

C) K2CO3 

D) ZnSO4 

E) CuSO4 

Odgovor: B 

NaNO3 je sol jake lužine (NaOH) i jake kiseline (HNO3) što za posljedicu ima da vodena 

otopina ove soli reagira neutralno. 

114. Za neutralizaciju 0,2 mola kalcijevog hidroksida treba: 

A) 0,1 mol HCl 

B) 0,2 mol HCl 

C) 0,3 mol HCl 

D) 0,4 mol HCl 

E) 0,5 mol HCl 

Odgovor: D 

Ca(OH)2 + 2HCl → CaCl2 + 2H2O 

Prema jednadžbi, za neutralizaciju jedne molekule, odnosno jednog mola kalcijevog hidroksida 

potrebno je dvije molekule, odnosno 2 mola HCl. Slijedi da će za neutralizaciju 

0,2 mola kalcijevog hidroksida trebati 0,4 mola HCl. 

n(Ca(OH)2) = 0,2 mol 

n(HCl) = ? 

92 

n( 

Ca(OH) 2 ) 

= 

n( 

HCl) 

115. Amfoterna svojstva ima: 

A) željezo 

B) aluminijev hidroksid 

C) kalcijev hidroksid 

D) bakarov(I) hidroksid 

1 

2 

n ( HCl) 

= 2n( 

Ca(OH) 2 ) = 2⋅ 

0, 

2 = 

0, 

4 

mol

E) bakarov(II) hidroksid 

Odgovor: B 

Aluminijev hidroksid je amfoteran spoj jer se u reakciji s kiselinama ponaša kao lužina, a 

u reakciji s lužinama kao kiselina: 

Al(OH)3 + 3H + → Al 3+ + 3H2O 

Al(OH)3 + OH − → Al(OH)4 − 

116. Zagrijavanjem kalcijevog karbonata nastaje 

A) talina soli 

B) živo vapno 

C) gašeno vapno 

D) vapnena žbuka 

E) pečeni gips 

Odgovor: B 

CaCO3 → CO2 + CaO kalcijev oksid, živo vapno 

117. Kalcijevom hidroksidu odgovaraju slijedeće tvrdnje: 

A) jaka je lužina 

B) slaba je kiselina 

C) služi za dobivanje živog vapna 

D) naziva se živo vapno 

E) naziva se sadra 

Odgovor: A 

Kalcijev hidroksid se slabo otapa u vodi, ali onaj dio koji se otopi potpuno disocira. Inače, 

jakost lužina (i kiselina) određuje samo stupanj disocijacije koji se eksperimentalno određuje. 

Ca(OH)2 → Ca 2+ + 2OH − 

118. Sol će nastati: 

A) otapanjem NaCl u vodi 

B) hidrolizom Na2CO3 

C) reakcijom HNO2 s HCl 

D) reakcijom HNO3 s Cu 

E) otapanjem HNO3 u vodi 

Odgovor: D 

Bakar reagira s hladnom razrijeđenom i koncentriranom dušičnom kiselinom dajući sol 

bakrov(II) nitrat: 

3Cu + 8HNO3 → 3Cu(NO3)2 + 2NO + 4H2O 

Cu + 4HNO3 → Cu(NO3)2 + 2NO2 + 2H2O 

119. Hidridima alkalijskih metala odgovaraju slijedeće tvrdnje: 

A) u čvrstom stanju su dobri vodiči 

B) spadaju u ionske spojeve 

C) ne reagiraju s vodom 

D) su plinovite tvari 

E) karakterizira ih jaka vodikova veza 

Odgovor: B 

93

U hidridima alkalijskih metala (LiH, NaH, KH,...) razlika u elektronegativnosti između 

alkalijskih metala i vodika dovoljna je da njihova veza ima ionski karakter. 

120. Kod otapanja bakra u dušičnoj kiselini odvijaju se slijedeće reakcije: 

A) Cu + 4HNO3 → Cu(NO3)2 + 2NO2 + 2H2O 

B) Cu + 4HNO → Cu(NO3)2 + N2 + 2H2O 

C) Cu + 4HNO3 → 3Cu(NO3)2 + NO + 2H2O 

D) Cu + 2HNO3 → Cu(NO3)2 + H2 

E) 2Cu + 2HNO3 → 2CuNO3 + H2 

Odgovor: A 


121. Ugljikov(II) oksid nastaje: 

A) reakcijom mravlje i klorovodične kiseline 

B) djelovanjem zraka na užareni koks 

C) uvođenjem CO2 u sumpornu kiselinu 

D) oksidacijom CO2 

E) redukcijom ugljika 

Odgovor: B 

O2 + C → CO2 + C → 2CO Koks je, ustvari, ugljik. 

122. Čilska salitra je: 

A) Na2CO3 

B) NaIO3 

C) NaNO3 

D) Na2NO3 

E) NaNO3⋅2H2O 

Odgovor: C 

Čilskom salitrom nazivamo natrijev nitrat. 

123. Oleum se naziva: 

A) koncentrirana otopina sumporne kiseline 

B) otopina sumporovog(IV) oksida u sumporastoj kiselini 

C) otopina sumporovog(IV) oksida u sumpornoj kiselini 

D) otopina sumporovog(VI) oksida u sumpornoj kiselini 

E) otopina sumporovog(VI) oksida u sumpornoj kiselini 

Odgovor: E 

SO3 + H2SO4 → H2S2O7 

124. Raspadom vodikovog peroksida nastaje: 

A) H2 + O2 

B) H2O2 + H2O 

C) H2O + H2 

D) H2O + O2 

E) H2O + O3 

Odgovor: D 

2H2O2 → 2H2O + O2 

94

125. Bezvodni fluorovodik je pri sobnoj temperaturi: 

A) tekućina bez boje 

B) spoj elektronegativnih molekula 

C) plin koji reagira s vodom 

D) spoj koji dobro disocira 

E) spoj vezan ionskom vezom 

Odgovor: C 

Bezvodni fluorovodik u otopini disocira: 

HF + H2O → H3O + + F − 

Molekule fluorovodika prelaskom u vodenu otopinu ioniziraju što je bitna promjena, 

odnosno kemijska reakcija kojom nastaje flurovodična kiselina. 

126. Reakcije na dvostrukoj vezi zovu se reakcije: 

A) supstitucije 

B) esterifikacije 

C) adicije 

D) hidrolize 

E) neutralizacije 

Odgovor: C 

H2C = CH2 + HCl → H3C-CH2Cl 

127. U ugljikovodike možemo ubrojiti: 

A) propanon 

B) propanol 

C) gvanin 

D) bakelit 

E) etilen 

Odgovor: E 

H2C = CH2 eten ili etilen. 

128. Eterima odgovaraju slijedeće tvrdnje: 

A) mogu nastati iz natrij-alkoksida i karbonatne kiseline 

B) mogu nastati iz natrij-alkoksida i alkilhalogenida 

C) mogu nastati iz natrij-alkoksida i klorovodične kiseline 

D) kemijski su vrlo reaktivni 

E) pri sobnoj temperaturi su plinovite tvari 

Odgovor: B 

R-CH2ONa + ClCH2-R → R-CH2-O-CH2-R + NaCl 

129. Acetaldehid nastaje 

A) oksidacijom glikola 

B) oksidacijom glicerola 

C) oksidacijom etanola 

D) zagrijavanjem kalcijevog acetata 

E) adicijom vode na eten 

Odgovor: C 

95

2CH3CH2OH + O2 → 2CH3CHO + 2H2O 

130. Aceton je: 

A) nezasićeni ugljikovodik 

B) 2-butanon 

C) spoj nastao dehidrogenacijom primarnog alkohola 

D) spoj nastao dehidrogenacijom sekundarnog alkohola 

E) spoj nastao iz kalcijevog karbida i vode 

Odgovor: D 

96 

CH 3 

CH 3 

CHOH 

t, kat. 

CH 3 

CH 3 

C O + 

131. Svojstva slabe kiseline ima: 

A) ksilen 

B) cikloheksan 

C) cikloheksen 

D) hidroksibenzen 

E) brombenzen 

Odgovor: D 

Hidroksibenzen djelomično disocira u vodi dajući i vodikove (hidronium) ione nositelje 

kiselih svojstava. 

C6H5OH → C6H5O − + H + 

132. Zagrijavanjem natrijevog formijata nastaje: 

A) ugljikov(II) oksid i voda 

B) ugljikov(IV) oksid i vodik 

C) oksalna kiselina i voda 

D) natrijev oksalat i voda 

E) natrijev oksalat i vodik 

Odgovor: E 

2HCOONa → NaOOCCOONa + H2 

133. Voskovi su: 

A) eteri viših alkohola 

B) esteri viših karboksilnih kiselina 

C) soli viših karboksilnih kiselina 

D) poznati pod nazivom gliceridi 

E) polimeri fenola i metanala 

Odgovor: B 

Voskovi su esteri masnih kiselina s dugim lancima i dugolančanih alkohola. 

134. Saharozi odgovaraju slijedeće tvrdnje: 

A) pokazuje reakcije na aldehide 

B) spada u monosaharide 

C) naziva se invertni šećer 

H 2

D) izomerna je s maltozom 

E) izomerna je s celulozom 

Odgovor: D 

Saharoza i maltoza imaju istu molekulsku formulu (bruto-formula) a različite strukture. 

Molekulska formula ovih disaharida je C12H22O11, s tim da se molekula saharoze sastoji 

od molekula glukoze i fruktoze a molekula maltoze od dvije molekule glukoze. 

135. Glukozi odgovara slijedeća tvrdnja: 

A) sastavni je dio maltoze 

B) ravninu polarizirane svjetlosti zakreće nalijevo 

C) u molekuli ima keto-skupinu 

D) spada u pentoze 

E) tvori soli glukozide 

Odgovor: A 


136. Deuterij: 

A) je izobar vodika 

B) ima jezgru koja se sastoji samo od jednog protona 

C) ima maseni broj 3 

1 

D) u prirodi se javlja u smjesi s 1H 

E) se razlikuje po kemijskom sastavu od običnog vodika 

Odgovor: D 

1 

Vodik se u prirodi javlja u smjesi izotopa: obični vodik simbola 1H 

ili H, teški vodik ili 

2 

deuterij simbola 1H 

ili D (usporedi s pitanjem 57.). 

137. Ako je relativna atomska masa joda Ar(I) = 126,9045, masa jednog atoma joda je: 

A) 7,6425⋅10 −26 kg 

B) 2,107⋅10 −25 kg 

C) 1,6605⋅10 −27 kg 

D) 4,2144⋅10 −25 kg 

E) 1,52⋅10 −25 kg 

Odgovor: B 

Ar(I) = 126,9045 

ma(I) = ? 

ma(I) = Ar(I)⋅u = 126,9045⋅1,6605⋅10 −27 kg = 2,107⋅10 −25 kg 

138. Unutar periode periodičnog sustava elemenata od 1. do nulte skupine: 

A) energija ionizacije pada 

B) povećava se radijus atoma 

C) smanjuje se pozitivni naboj jezgre 

D) raste pozitivni naboj jezgre 

E) niti jedna od navedenih tvrdnji nije točna 

Odgovor: D 

97

Unutar periode, vodoravnog retka u periodnom sustavu elemenata od 1. do nulte skupine 

vidljivo je da raste redni broj, što je jednostavni odraz broja protona u jezgri; redni broj 

atoma jednak je broju protona u atomu. 

139. Atomi nemetala: 

A) imaju malu energiju ionizacije 

B) pokazuju afinitet prema elektronu 

C) nalaze se u 2. skupini periodničnog sustava elemenata 

D) međusobno se spajaju u molekule ionskom vezom 


Odgovor: B 

Afinitet prema elektronu izražen je kod atoma malih promjera kojima u zadnjoj ljusci 

nedostaje 1, 2, 3 ili 4 elektrona do stabilne elektronske konfiguracije, a što je karakteristika 

atoma nemetala. 

140. Elektronegativnost: 

A) raste unutar pojedine skupine od prve do sedme periode 

B) u periodičkom sustavu elemenata opada od prve do sedme skupine 

C) je sposobnost atoma nekog elementa da oduzme elektrone atomu drugog elementa s 

kojim se kemijski vezuje 

D) ne ovisi o energiji ionizacije i afinitetu prema elektronu 


Odgovor: C 

Prema definiciji, elektronegativnost je sposobnost (snaga) atoma nekog elementa da više 

ili manje privlače elektrone vanjske ljuske drugih atoma s kojima je spojen. 


A) ostaje nepromijenjena kada se led tali zagrijavanjem 

B) znatno je slabija od van der Waalsovih sila 

C) mnogo je jača od kovalentne veze 

D) nije elektrostatičke prirode 

E) uvjetuje neobično visoko vrelište amonijaka 

Odgovor: E 

Asocijacija (povezivanje, udruživanje) molekula amonijaka, NH3 uzrokovana vodikovom 

vezom uvjetuje neobično visoko vrelište amonijaka. 

142. Koja od navedenih molekula nije polarna: 

A) NH3 

B) CH3Cl 

C) NF3 

D) SF6 

E) HBr 

Odgovor: D 

U molekuli SF6 težište pozitivnih i negativnih naboja nalazi se na istom mjestu, a to ne 

dovodi do polarizacije naboja na molekuli, odnosno ta molekula nije polarna. 

143. Topljivost: 

A) plinova povećava se s porastom temperature 

98

B) plinova proporcionalna je tlaku plina iznad otopine 

C) kisika je veća u toploj nego u hladnoj vodi 

D) plinova se s povišenjem tlaka smanjuje 


Odgovor: B 

Što je veći tlak plina iznad otopine otapa se veća množina (količina) plina. 

144. Kiselo će reagirati vodena otopina: 

A) Na2CO3 

B) (NH4)2CO3 

C) RCOONa 

D) C6H5OH 

E) CH3(CH2)11C6H4SO3Na 

Odgovor: D 


145. Koji od navedenih spojeva ima svojstva soli: 

A) CH3COOC2H5 

B) C6H5Cl 

C) CH3CH2ONa 

D) Cu2C2 

E) niti jedan od navedenih 

Odgovor: D 

Zbog razlike u elektronegativnosti između ugljika i bakra, Cu2C2 ima mnogo sličnosti s 

ionskim kristalima a hidrolizom daje etin (acetilen): 

Cu2C2 + 2H2O → CuOH + HC ≡ CH 

146. Oksidacijski broj: 

A) kisika u peroksidima je −2 

B) vodika u hidridima metala 1. skupine je +1 

C) vodika u hidridima metala 2. skupine je +1 

D) sumpora u SO4 2− je −2 

E) svih jednostavnih iona jedanka je naboju iona 

Odgovor: E 

Oksidacijski broj samo jednostavnih, monoatomnih iona jednak je naboju iona, a tek poznavanje 

strukture složenih iona omogućuje pravilno zaključivanje o oksidacijskim 

brojevima atoma u složenim ionima. 

147. Prilikom elektrolize: 

A) iz vodenih otopina soli mogu se izlučivati elementi 1. skupine periodnog sustava 

elemenata 

B) na elektrodama se od više mogućih kemijskih reakcija uvijek odvija ona reakcija koja 

zahtijeva najveći utrošak energije 

C) talina soli elemenata 2. skupine periodnog sustava elemenata mogu se dobiti elementi 

te skupine 

D) vodenih otopina soli na anodi se izlučuje vodik 

E) vodenih otopina soli na katodi se oksidiraju molekule vode 

99

Odgovor: C 

Elementi 2. skupine dobivaju se elektrolizom talina njihovih soli, npr. 

t 2+ 

− 

CaCl2 

⎯⎯→ Ca + 2Cl 

ANODA(+): 2Cl − − 2e − → Cl2 

KATODA(−):Ca 2+ + 2e − → Ca 

148. Koja od navedenih kemijskih reakcija je redoks-reakcija: 

A) CaO + CO2 → CaCO3 

B) H2CO3 + CaO → CaCO3 + H2O 

C) CO2 + C → 2CO 

D) CaO + 2H2CO3 → Ca(HCO3)2 + H2O 

E) HCO3 → H + + CO3 2− 

Odgovor: C 

+ 4 − 2 0 + 2 −2 

CO2+ C→ 2 CO 

Redoks-reakcije su one reakcije kod kojih se odvija proces oksidacije, otpuštanja elektrona 

i proces redukcije, primanja elektrona što dovodi do promjene oksidacijskih brojeva 

atoma elemenata u tim reakcijama: 

+ 4 + 2 

− 

C+ 

2e → C 

0 

100 

+ 2 

− 

C → C + 2e 

Napomena: Razlikuj simbol za oksidacijski broj, npr. +2 i −2, od simbola za naboj iona, 

npr. 2+ i 2−. 

149. Broj strukturnih izomera heksana je: 

A) 2 

B) 3 

C) 4 

D) 5 

E) 9 

Odgovor: D 

H 3CCH 2CH 2CH 2CH 2CH 3 

H 3C 

CH 3 

C 

CH 3 

CH 2 

H 3CCHCH 2CH 2CH 3 

CH 3 

H3C CH3 CH3 HC CH 

H3C CH3 H 3CCH 2CHCH 2CH 3 

CH 3

150. Metanal: 

A) se dobiva iz etina 

B) je bezbojan tekućina 

C) nije topljiv u vodi 

D) polimerizacijom daje ciklički trimer 

E) upotrebljava se za proizvodnju bakelita 

Odgovor: E 

Metanal, formaldehid se upotrebljava za proizvodnju bakelita, fenol-formaldehidnog 

kopolimera jednog od najstarijih industrijskih plastičnih masa. 

151. Butanon: 

A) je metiletilketon 

B) katalitičkim hidriranjem daje 1-butanol 

C) adira halogenvodike 

D) sadrži pet ugljikovih atoma 

E) je plin 

Odgovor: A 

CH3 CO CH2CH3. 

152. Spoj formule (HO)C6H4COOH: 

A) dobiva se redukcijom toluena 

B) je salicilna kiselina 

C) dolazi u proteinima 

D) je optički aktivni spoj 

E) koristi se kao gnojivo 

Odgovor: B 

2-hidroksibenzojeva kiselina ili salicilna kiselina. 

153. Eteri: 

A) nastaju reakcijom kiselina s alkoholima 

B) se mogu prirediti reakcijom alkil halogenida i natrijevog alkoksida 

C) reagiraju s elementarnim natrijem 

D) su krute tvari bez mirisa 

E) sadrže =CO skupinu 

Odgovor: B 

RCH2Cl + NaOCH2R → RCH2-O-CH2R + NaCl 

154. C6H5OH 

A) je bezbojna tekućina 

B) nije topljiv u organskim otapalima 

C) pokazuje lužnata svojstva 

D) je otrovan i djeluje baktericidno 

E) ne reagira s NaOH 

Odgovor: D 

Hidroksibenzen, fenol je otrovan i njegova vodena otopina poznata je kao prvi dezinficijens. 

Genetičari ga u svojim pokusima upotrebljavaju kao mutageno sredstvo. 

101

155. Alkoksidi: 

A) nastaju reakcijom alkalijskih oksida s vodom 

B) s alkil halogenidima daju etere 

C) ne reagiraju s vlagom iz zraka 

D) nastaju iz aldehida i metalnih oksida 

E) su aromatski spojevi 

Odgovor: B 


156. Spoj formule C2H5Br: 

A) je topljiv u vodi 

B) je kruta tvar 

C) nastaje iz etanola i bromovodične kiseline 

D) dobiva se adicijom Br2 na eten 

E) sa zrakom daje eksplozivnu smjesu 

Odgovor: C 

CH3CH2OH + HBr → CH3CH2Br + H2O 

157. Octena kiselina: 

A) je jača od trikloroctene kiseline 

B) je optički aktivni spoj 

C) se oslobađa iz kalcijevog acetata djelovanjem natrijevog hidroksida 

D) je hidroksi kiselina 

E) se dobiva iz metanola i ugljikovog(II) oksida 

Odgovor: E 

t, kat. 

OH + CO ⎯⎯→CH 

COOH 

CH3 3 

158. Aminokiseline: 

A) izgrađuju masti 

B) su topljive u vodi 

C) u lužnatoj otopini ponašaju se kao lužine 

D) izgrađuju nukleinske kiseline 

E) u kiseloj otopini otpuštaju proton 

Odgovor: B 

Aminokiseline otapanjem u vodi disociraju. 

159. Jestivo ulje: 

A) sadrži oleinsku kiselinu 

B) kuhanjem s lužinom daje slobodne masne kiseline 

C) je glicerolpalmitat 

D) katalitičkim hidriranjem daje sapune 


Odgovor: A 

Jestiva ulja su esteri glicerola i nezasićenih masnih kiselina između kojih se javlja i oleinska 

kiselina. 

102

160. Spoj strukture R-CH2-O-SO2ONa: 

A) koristi se kao umjetno gnojivo 

B) je detergent 

C) je sapun 

D) je umjetna smola 

E) koristi se kao otapalo za masti 

Odgovor: B 

Detergenti su po svojoj građi obično soli organsko-sulfonskih kiselina. 

161. Saharoza: 

A) pokazuje reakciju na aldehide 

B) je polisaharid formule (C6H10O5)n 

C) je građena od glukoze i galaktoze 

D) hidrolizom s kiselinama daje invertni šećer 

E) je netopljiva u vodi 

Odgovor: D 

Naziv "invertni šećer" za smjesu D-glukoze i L-fruktoze potječe od eksperimentalnog 

podatka da se pri hidrolizi saharoze smjer optičkog skretanja reakcijske smjese mijenja od 

(+) do (−). 

162. Albumini: 

A) su složeni proteini 

B) se razgrađuju djelovanjem dijastaze 

C) su netopljivi u vodi 

D) se denaturiraju s ionima teških metala 

E) izgrađuju nukleinske kiseline 

Odgovor: D 

Sile koje određuju prirodnu trodimenzionalnu strukturu proteina prilično su slabe pa se 

mogu pokidati grijanjem, promjenom pH, djelovanjem sredine (teški metali) itd, čime se 

izaziva gubitak karakteristične biološke aktivnosti proteina. Ovaj proces se naziva denaturacija. 

163. Volumen vodika koji nastaje pirolizom 102 dm 3 metana pri stanadardnim uvjetima 

je: 

A) 102 dm 3 

B) 4,55 dm 3 

C) 204 dm 3 

D) 44,8 dm 3 

E) 9,107 dm 3 

Odgovor: C 

V(CH4) = 102 dm 3 CH4 → C + 2H2 

V(H2) = ? 

n( 

CH 4 ) 1 

= 

n( 

H 2 ) 2 

n( 

H 2 ) = 2n( 

CH 4 ) 

103

Volumen plina ne zavisi o vrsti plina već je upravo proporcionalan množini (količini) pa 

slijedi 

V(H2) = 2V(CH4) = 2⋅102 = 204 dm 3 . 

164. Metan: 

A) se u vodi dobro otapa 

B) nastaje djelovanjem vode na aluminijjev karbid 

C) adira klor 

D) zapaljen na zraku razgrađuje se na C i H2 

E) nastaje djelovanjem cimaze na glukozu 

Odgovor: B 

Al4C3 + 12H2O → 4Al(OH)3 + 3CH4. 

165. Kromoproteini: 

A) su jednostavni proteini 

B) sastoje se od nukleotida 

C) sadrže spojeve metala 

D) hidrolitički se razgrađuju do masnih kiselina 

E) sadrže adenin i timin međusobno vezane vodikovim vezama 

Odgovor: C 

Kromoproteini su spojevi proteina i spojeva metala koji im daju boju, npr. hemoglobin, 

klorofil itd. 

166. Unutar pojedine skupine periodnog sustava, povećanjem rednog broja: 

A) radijus atoma pada 

B) uvijek pada vrelište 

C) pada energija ionizacije 

D) raste elektronegativnost 

E) raste afinitet prema elektronu 

Odgovor: C 

Unutar skupine periodnog sustava, povećanjem rednog broja atoma, zbog porasta radijusa 

atoma raste udaljenost elektrona valentnih ljusaka od jezgre (koja ih privlači), time se 

smanjuje energija odvođenja elektrona iz atoma tj. energija ionizacije. 

167. Do disocijacije dolazi prilikom: 

A) prelaska električne struje kroz otopinu 

B) prelaska električne struje kroz metalni vodič 

C) prolaska struje kroz talinu 

D) otapanja tvari u vodi 

E) usitnjavanja krutih tvari 

Odgovor: D 

Npr. NaCl → Na + + Cl − 

168. U N ljuski atoma može biti najviše: 




104


E) n 2 elektrona 

Odgovor: D 

Maksimalni broj elektrona u određenoj elektronskoj ljusci dan je izrazom 2n 2 gdje je n 

glavni kvantni broj ljuske. Za N ljusku (četvrtu ljusku od jezgre) n = 4 pa račun daje 2⋅4 2 

= 32 elektrona. 

169. Spoju tetraklorugljik odgovaraju slijedeće tvrdnje: 

A) sadrži ugljik oksidacijskog broja −4 

B) ionski je spoj 

C) molekule su mu polarne 

D) težišta pozitivnog i negativnog naboja u molekuli su ista 

E) u čvrstom stanju je dobar vodič struje 

Odgovor: D 

Ako tankom mlazu tetraklorugljika primaknemo električki nabijeno tijelo mlaz se neće 

otkloniti jer su težišta pozitivnog i negativnog naboja u molekuli na istom mjestu, 

odnosno molekula nije polarna i tada nema privlačenja. 

170. Elektroliza je: 

A) rastavljanje spoja na ione pomoću električne struje 

B) rastavljanje tvari djelovanjem električne struje 

C) svojstvo elektrolita da provodi električnu struju 

D) proces kod kojeg dolazi do oksidacije na katodi 

E) proces rastavljanja na ione u vodenim otopinama 

Odgovor: B 

Po definiciji, elektroliza je rastavljanje neke tvari djelovanjem električne struje. 

171. Tricij ima: 

A) 1 proton, 1 elektron i 1 neutron 

B) 1 proton, 2 elektrona i 1 neutron 

C) 1 proton i dva elektrona 

D) 1 proton, 1 elektron i 2 neutrona 

E) 1 proton, 1 elektron i 3 neutrona 

Odgovor: D 

3 

Tricij je izotop vodika koji u jezgri, osim jednog protona, ima i dva neutrona; simbol 1H 

. 

172. Kiselo djeluje vodena otopina: 

A) amonijevog karbonata 

B) natrijevog hidrogenkarbonata 

C) natrijevog aluminata 

D) natrijevog hidrogenfosfata 

E) modre galice 

Odgovor: E 

Modra galica, bakrov(II) sulfat je sol slabe lužine, Cu(OH)2 i jake kiseline, H2SO4, pa će 

njena vodena otopina reagirati kiselo. 

105

173. Otopina klorovodične kiseline koncentracije 0,001 mol dm −3 ima: 

A) pH = 1 

B) pH = 2 

C) pH = 3 

D) pH = 4 

E) pH = 5 

Odgovor: C 

HCl → H + (H3O + ) + Cl − 

c(HCl) = 0,001 mol dm −3 = 10 −3 mol dm −3 

pH = ? 

106 

n( 

HCl) 

1 

= 

+ 

n( 

H ) 1 

+ 

+ 

n( 

H ) = n( 

HCl) 

iz čega slijedi c(HCl) 

= c( 

H ) 

⎛ + 

( H ) ⎞ ⎛ −3 

−3 

10 mol dm ⎞ 

3 

H log⎜ 

c ⎟ log⎜ 

⎟ 

− 

p = − 

= − 

= − log10 

= 3 

⎜ −3 

3 

mol dm ⎟ ⎜ 

− 

mol dm ⎟ 

⎝ ⎠ ⎝ 

⎠ 

174. Za izlučivanje jednog mola molekula klora na anodi potrebna je sljedeća količina 

elektrike: 

A) 48250 kulona 

B) 96500 kulona 

C) 193000 kulona 

D) 289500 kulona 

E) 386000 kulona 

Odgovor: C 

n(Cl2) = 1 mol ANODA(+): 2Cl − → Cl2 + 2e − 

Q = ? 

− 

n( 

e ) 2 

= 

n( 

Cl 2 ) 1 

− 

n( 

e ) = 2n( 

Cl2 

) = 2⋅1 

= 2 mol 

Ukupni naboj jednog mola elektrona iznosi 96500 kulona, a 2 mola 2⋅96500 = 193000 

kulona. 

175. Formula dinatrijevog hidrogenfosfata jest: 

A) NaH2PO4 

B) Na2HPO4 

C) Na3PO4 

D) NaHPO4 

E) Na2PO4 

Odgovor: B 

NaH2PO4 natrijev dihidrogenfosfat; 

Na2HPO4 dinatrijev hidrogenfosfat; 

Na3PO4 trinatrijev fosfat.

176. U zemnoalkalijske metale ubrajaju se: 

A) kalcij, kalij i stroncij 

B) radij, berilij i magnezij 

C) barij, kalij i stroncij 

D) barij, bizmut i stroncij 

E) berilij, bor i kalcij 

Odgovor: B 

Zemnoalkalijskim metalima nazvani su elementi 2. skupine periodnog sustava elemenata, 

dakle, u ovom primjeru radij, berilij i magnezij. 

177. Reakciju otapanja prikazuje slijedeća jednadžba: 

A) 2Al(OH)3 → Al2O3 + 3H2O 

B) Al(OH)3 + OH − → Al(OH)4 − 

C) Al 3+ + 3OH − → Al(OH)3 

D) Al2O3 + 3H2O → 2Al(OH)3 

E) Al(OH)4 → Al(OH)3 + OH − 

Odgovor: B 

Aluminijev hidroksid kao amfoterna tvar otapa se i u lužnatim tvarima. 

178. Kalcijevom karbonatu odgovara slijedeća tvrdnja: 

A) otapa se u čistoj vodi 

B) otapa se u površinskoj vodi 

C) taloži se iz vodene otopine hlađenjem 

D) nalazi se u magnezitu 

E) s vodom daje tzv. vapnenu vodu 

Odgovor: B 

CaCO3 + H2O + CO2 → Ca 2+ + 2HCO3 − 

Površinske vode sadrže otopljenog CO2, te (stvarajući ugljičnu, H2O + CO2 → H2CO3) 

prevode netopljivi kalcijev karbonat, CaCO3 u, u vodi topljivi, kalcijev hidrogenkarbonat. 

179. Elektrolizom otopine bakrovog(II) klorida uz platinske elektrode: 

A) dolazi do redukcije bakra na katodi 

B) dolazi do oksidacije bakra na anodi 

C) dolazi do stvaranja iona bakra i klora 

D) ioni bakra i klora se udružuju u kristalnu rešetku 

E) na katodi se uzlučuju mjehurići plina 

Odgovor: A 

ANODA (+): 2Cl − → Cl2 + 2e − 

KATODA (−): Cu 2+ + 2e − → Cu 

Na katodi bakrov ion, Cu 2+ je primio 2 elektrona, dakle, reducirao se. 

180. Uranjanjem željeza u otopinu srebrovog nitrata: 

A) otopina poprima žutu boju 

B) otopina poprima modru broju 

C) željezo se oksidira 

D) srebro se oksidira 

E) željezo prima elektrone 

107

Odgovor: C 

2Ag + + 2NO3 − + Fe° → 2Ag° + Fe 2+ + 2NO3 − 

Uranjanjem željeza u otopinu srebrovog nitrata, Fe se oksidiralo tj. otpustilo je elektrone 

dok se srebro, Ag + , reduciralo, tj. primilo elektrone: 

Fe° → Fe 2+ + 2e − 

2Ag + + 2e − → 2Ag° 

Do ove reakcije dolazi zbog toga jer je vrijednost potencijala srebrne elektrode veća, pozitivnija 

od potencijala željezne elektrode (Voltin niz!). 

181. Kiseline su: 

A) spojevi s vodikom 

B) tvari koje nastaju otapanjem oksida nemetala u vodi 

C) tvari koje nastaju otapanjem oksida metala u vodi 

D) tvari čijim otapanjem nastaju otopine većeg pH 

E) tvari koje mijenjaju boju indikatora lakmusa u plavo 

Odgovor: B 

Npr. P4O10 + 6H2O → 4H3PO4 - fosforna kiselina. 

182. Elementarni silicij se dobiva redukcijom: 

A) tetrajod silicija pomoću koksa 

B) silana pomoću koksa 

C) kremena pomoću koksa 

D) silikata pomoću koksa 

E) silicijevog karbida pomoću koksa 

Odgovor: C 

Kremen, SiO2 s koksom, C daje silicij i ugljikov(II) oksid: 

SiO2 + 2C → Si + 2CO 

183. Halogeni elementi su: 

A) kisik, sumpor i fosfor 

B) dušik, fosfor i arsen 

C) elementi sa sedam elektrona ukupno 

D) elementi sa sedam elektrona u vanjskoj ljusci 

E) elementi sa šest elektrona u vanjskoj ljusci 

Odgovor: D 

Halogenim elementima nazivamo elemente 17. skupine periodnog sustava elemenata 

(fluor, klor, brom, itd.), u koju su svrstani zato jer svi imaju 7 elektrona u zadnjoj ljusci i 

time vrlo slična kemijska svojstva. 

184. Pri djelovanju fluorovodične kiseline na staklo nastaje: 

A) čvrsti silicijev dioksid 

B) plinoviti silicijev dioksid 

C) čvrsti silicijev tetraklorid 

D) plinoviti silicijev tetrafluorid 

E) čvrsti kalcijev fluorid 

Odgovor: D 

Temeljna sirovina u proizvodnji stakla i u samom staklu je silicijev(IV) oksid, SiO2: 

108

SiO2 + 4HF → SiF4 + 2H2O 

185. Elementarnom jodu odgovaraju slijedeće tvrdnje: 

A) istiskuje klor iz njegovih soli 

B) istiskuje brom iz njegovih soli 

C) nalazi se otopljen u morskoj vodi 

D) pojavljuje se u obliku sivocrnih kristala 

E) dobiva se iz jodida pomoću jakih redukcijskih sredstava 

Odgovor: D 

Pojavni oblik elementarnog kristalnog joda su sivocrni kristali. 

186. Alkini su spojevi opće formule: 

A) CnH2n+2 

B) CnH2n 

C) CnH2n−2 

D) CnHn 

E) CnHn+2 

Odgovor: C 

Npr. etin, n = 2 

C2H2⋅2−2 = C2H2, strukturno H−C ≡ C−H 

187. Izomerija je pojava koja pokazuje: 

A) da postoje različiti spojevi sa istom molekulskom formulom i istom strukturom 

B) da se jedan te isti spoj pojavljuje u različitim agregatnim stanjima 

C) da postoje različiti spojevi sa istom molekulskom formulom a različitom strukturom 

D) da spojevi iste molekulske formule imaju ista kemijska i fizikalna svojstva 

E) da postoji više spojeva sa istom funkcionalnom skupinom 

Odgovor: C 

Vidi odgovore na pitanja 54., 86., 104., 149. 

188. U cikličke ugljikovodike spadaju: 

A) detergenti 

B) aspirin 

C) bakelit 

D) fenoksidi 

E) ksileni 

Odgovor: E 

Ksileni sadrže u svojoj građi ugljikove atome vezane prstenasto, ciklički. Npr. o-ksilen 

CH 3 

CH 3 

189. Metanal je: 

A) plin pri sobnoj temperaturi 

B) tekućina pri sobnoj temperaturi 

C) dobro organsko otapalo 

109

D) drugi naziv za dimetilketon 

E) tekućina koja se ne miješa s vodom 

Odgovor: A 

Fizičko svojstvo metanala, formaldehida je da je plin pri sobnoj temperaturi,dobro topljiv 

u vodi. 

190. Zagrijavanjem kalcijevog acetata nastaje: 

A) kalcijev hidroksid i octena kiselina 

B) kalcijev hidrogenacetat 

C) kalcijev karbonat i kalcij-formijat 

D) kalcijev karbonat i aceton 

E) kalcij-oksid i aceton 

Odgovor: D 

Ca(CH3COO)2 → CaCO3 + CH3COCH3 

191. U aromatske kiseline se ubrajaju slijedeće kiseline: 

A) maslačna 

B) karbolna 

C) malonska 

D) alanin 

E) salicilna 

Odgovor: E 

110 

COOH 

OH 

Kako u svom sastavu salicilna kiselina, 2-hidroksibenzojeva kiselina ima i benzenski prsten 

i karboksilnu skupinu ubraja se u aromatske kiseline. 

192. Glicerol je: 

A) halogeni derivat propana 

B) hidroksilni derivat propana 

C) smjesa parafina 

D) jedan od fenola 

E) jaki eksploziv 

Odgovor: B 

Drugi naziv za glicerol je 1,2,3-trihidroksipropan pa mu samo ime ukazuje da je hidroksiderivat 

propana. 

193. Karboksilnu skupinu sadrži: 

A) adenin 

B) alanin 

C) timin 

D) formalin 

E) karbolna kiselina 

Odgovor: B 

CH3CHNH2COOH, alanin.

194. Fruktoza je: 

A) monosaharid formule C6H10O5 

B) monosaharid formule C6H11O6 

C) disaharid formule C6H12O6 

D) spoj formule C6H12O6 s aldehidnom skupinom 

E) spoj formule C6H12O6 s keto-skupinom 

Odgovor: E 

Molekulska formula fruktoze je C6H12O6, a sadrži i jednu keto (karbonilnu skupinu), vidi 

odgovor na pitanje 13. 

195. Pozitivan test s Fehlingovim reagensom pokazuje: 

A) aceton 

B) saharoza 

C) metanol 

D) glukoza 

E) celuloza 

Odgovor: D 

Glukoza od navedenih spojeva jedina ima aldehidnu skupinu reduktivnih svojstava pa s 

Fehlingovim reagensom, blagim oksidansom daje pozitivan test. 

196. Vodik: 

A) u reakciji s R2C=O daje primarni alkohol 

1 2 

B) se u prirodi javlja kao smjesa izotopa 1H 

i 1H 

C) se javlja u obliku 2 izotopa koji s drugim elementima tvore različite kemijske spojeve 

D) ima masu 9,109⋅10 −31 kg 


Odgovor: B 

Vidi odgovore na pitanja 136. i 57. 

197. Relativne atomske mase: 

A) elemenata su cijeli brojevi 

B) čistih izotopa veće su od zbroja masa protona i neutrona koji izgrađuju dotični atom 

C) čistih izotopa manje su od zbroja masa protona koji izgrađuju dotični atom 

D) mogu se izračunati ako je poznat sastav smjesa izobara određenog elementa 


Odgovor: E 

Relativne atomske mase su brojevi koji nam kažu koliko su puta mase atoma pojedinih 

elemenata veće od unificirane atomske jedinice mase, 1,66⋅10 −27 kg. 

198. Zemnoalkalijski metali: 

A) u posljednoj ljusci imaju jedan elektron 

B) s vodom stvaraju kiseline 

C) s halogenim elementima ne reagiraju 

D) s vodom stvaraju lužine 

E) nalaze se u 1. skupini periodičnog sustava elemenata 

Odgovor: D 

Npr. Ca + 2H2O → Ca(OH)2 + H2 

111

199. Skupina periodičnog sustava elemenata sadrži atome: 

A) s istim brojem ljusaka 

B) s jednakim brojem elektrona u posljednoj ljusci 

C) različitih kemijskih svojstava 

D) kojima se smanjuje radijus atoma s povećanjem rednog broja elementa 

E) kojima se povećava energija ionizacije s povećanjem rednog broja elementa 

Odgovor: B 


200. Koliki je maseni udio željeza u hemoglobinu ako svaka molekula hemoglobina 

sadrži 4 atoma željeza: (Mr hemoglobina = 68000, Ar(Fe) = 55,85): 

A) 0,33 % 

B) 0,08 % 

C) 1,3 % 

D) 0,02 % 

E) 33 % 

Odgovor: A 

Mr(HGLB) = 68000 

Ar(Fe) = 55,85 

w(Fe, HGLB) = ? 

112 

4Ar 

( Fe) 

4⋅ 

55, 

85 

w ( Fe, HGLB) 

= 

= = 0, 

0033 = 

M ( HGLB) 

68000 

r 

0, 

33 

201. Halogeni elementi: 

A) u molekulama hidrida vezani su s atomima vodika dvostrukom kovalentnom vezom 

B) su elementi skupine 16 periodnog sustava elemenata 

C) su male elektronegativnosti 

D) sa metalima stvaraju soli 


Odgovor: D 

Halogeni elementi fluor, klor, brom, itd. s metalima daju soli NaCl, AlCl3, KBr, itd. 

202. Van der Waalsove sile: 

A) ne dolaze do izražaja u tekućinama i kristalima 

B) ovise o veličini molekula 

C) nisu električne prirode 

D) su znatno jače od vodikove veze 


Odgovor: B 

Slabe van der Waalsove sile među molekulama su upravo proporcionalne veličini 

molekula. 

203. Koja od navedenih tvrdnji je točna: 

A) kationi su redovito veći od aniona 

B) koordinacijski broj kationa ne ovisi o njegovoj veličini 

C) otapanje većine plinova u vodi je endotermna reakcija 

D) topljivost plinova se smanjuje s porastom temperature 

%

E) topljivost plinova u tekućinama ne ovisi o tlaku 

Odgovor: D 

Između ostalog, eksperimentalno je utvrđeno da se topljivost plinova smanjuje s porastom 

temeprature, jer se povećava kinetička energija molekula. 

204. Ionski kristali: 

A) su kristali dijamanta 

B) odlikuju se vrlo niskom temperaturom tališta 

C) se ne kalaju smjerom ravnih ploha 

D) u čvrstom stanju ne vode električnu struju 

E) karakteristični su za plemenite plinove 

Odgovor: D 

Ionski kristali u čvrstom stanju ne provode električnu struju jer u njima nema pokretljivih 

električnih naboja. 

205. Koji od nabrojenih metala ne reagira s razrjeđenom otopinom dušične kiseline: 

A) Cu 

B) Fe 

C) Mg 

D) Ag 

E) Al 

Odgovor: E 

Djelovanje dušične kiseline, bilo razrjeđene, bilo koncentrirane na aluminij je toliko sporo 

da se za nju obično kaže da ne djeluje na aluminij. U USA se dušična kiselina transportira 

u posudama od aluminija. 

206. Amonijev ion: 

A) je oksidans 

B) u reakciji s NO2 − daje elementarni dušik 

C) sadrži dušik s oksidacijskim brojem +3 

D) nastaje disocijacijom karbamida 


Odgovor: B 

NH4 + + NO2 − → N2 + 2H2O 

207. Elektrolizom vodene otopine NaCl: 

A) dobiva se klorovodik 

B) na anodi se razvija vodik 

C) na katodi se razvija kisik 

D) na katodi se reduciraju molekule vode 

E) na katodi se izlučuje elementarni natrij 

Odgovor: D 

Natrij je alkalijski metal, stoga vidi odgovor na pitanje 7. 

208. Energijski nivoi: 

A) koji su popunjeni elektronima zovu se vodljiva vrpca 

B) koji su prazni zovu se valentna vrpca 

113

C) u kristalima metala toliko su udaljeni jedni od drugih da elektroni ne mogu bez zapreke 

prelaziti iz valentne vrpce u vodljivu vrpcu 

D) u kristalima metala bliski su po energiji 


Odgovor: D 

Atomi metala vrlo su gusto pakirani u kristalnoj rešetki pa se jako preklapaju vanjske s, p 

i d orbitale susjednih atoma. Enegretski nivoi delokaliziranih (obzirom na svoju jezgru) 

vanjskih elektrona međusobno se vrlo malo razlikuju po energiji i stoga čine energetske 

vrpce. 

209. Mjed je: 

A) čvrsta otopina bakra u cinku 

B) čvrsta otopina cinka u bakru 

C) intermetalni spoj sastava CuZn 

D) intermetalni spoj sastava CuAl2 


Odgovor: B 

Mjed ili mesing je legura, čvrsta otopina bakra i cinka različitih odnosa. 

210. Heksan: 

A) je plin bez boje 

B) reagira s kiselinama i lužinama 

C) ima 5 strukturnih izomera 

D) miješa se s vodom 


Odgovor: C 


211. Etin: 

A) je manje aktivan od etana 

B) se koristi za dobivanje etanala 

C) je na sobnoj temperaturi tekućina 

D) nastaje oduzimanjem vode etanola 

E) polimerizacijom daje polietilen 

Odgovor: B 

HC ≡ CH + H2O → CH3CHO 

212. Spojevi formule R-ONa: 

A) nastaju reakcijom kiselina s NaOH 

B) ne reagiraju s vlagom iz zraka 

C) čuvaju se samo u suhoj atmosferi 

D) u reakciji s alkil-halogenidima daju estere 

E) su sapuni 

Odgovor: C 

U vlažnoj atmosferi reagiraju s vodom. R-ONa + H2O → ROH + NaOH 

114

213. Eteri: 

A) su kemijski vrlo aktivni spojevi 

B) nisu zapaljivi 

C) imaju vrelišta viša od odgovarajućih alkohola 

D) dobivaju se dehidratacijom alkohola 

E) ostvaruju vodikove veze među molekulama 

Odgovor: D 


214. Alkoholi: 

A) reagiraju s NaOH 

B) oduzimanjem vode prelaze u estere 

C) pokazuju lužnata svojstva 

D) s halogenidnim kiselinama daju alkil-halogenide 

E) s više od 11 ugljikovih atoma su tekućine topljive u vodi 

Odgovor: D 


215. Neutralno će reagirati otopina: 

A) C6H5OH 

B) CH3COONa 

C) NaHCO3 

D) (NH4)2CO3 


Odgovor: D 

Neutralno će reagirati otopina amonijevog karbonata jer je to sol slabe kiseline i slabe 

lužine. 

216. Kisik se nalazi u molekuli: 

A) adenina 

B) benzena 

C) austenita 

D) voska 

E) kriolita 

Odgovor: D 

Po svojoj građi voskovi spadaju u estere opće formule RCOOR' gdje su R i R' 

dugolančani ugljikovi radikali. 

217. Arsen: 

A) je metaloid 

B) dolazi u tri modifikacije 

C) je zemnoalkalijski metal 

D) u hidridu ima oksidacijski broj +2 


Odgovor: A 

Arsen je polumetal, metaloid jer nema izrazite osobine ni metala ni nemetala. To je jedan 

od elemenata koji po svojim svojstvima čini prijelaz između metala i nemetala. 

115

218. Oleinska kiselina: 

A) je spoj formule CH3(CH2)14COOH 

B) je aminokiselina 

C) kuhanjem s NaOH daje sapun 

D) hidriranjem prelazi u palmitinsku kiselinu 


Odgovor: C 

CH3(CH2)7CH=CH(CH2)7COOH + NaOH → CH3(CH2)7CH=CH(CH2)7COONa + H2O 

219. Acetilsalicilna kiselina: 

A) sadrži dušik 

B) je spoj strukture CH3COC6H3OHCOOH 

C) kuhanjem s NaOH daje sapun 

D) nastaje redukcijom salicilne kiseline 

E) u vodenoj otopini dolazi pod nazivom formalin 

Odgovor: B 

220. Etanal: 

A) je plin oštra mirisa 

B) ne reagira s Fehlingovim reagensom 

C) se dobiva iz etina 

D) nije topljiv u vodi 

E) upotrebljava se za proizvodnju bakelita 

Odgovor: C 



A) u kiseloj otopini ponašaju se kao kiseline 

B) nisu topljive u vodi 

C) otapaju se u organskim otapalima 

D) povezuju se -CO-NH- vezom 

E) sastojci su nukleotida 

Odgovor: D 


222. Koji od navedenih spojeva nije topljiv u vodi: 

A) alanin 

B) HOOC-COOH 

C) glukoza 

D) (RCOO)2Ca 

E) HCHO 

Odgovor: D 

223. Volumen vodika potreban za katalitičko hidrogeniranje 11,2 m 3 propena pri 

standardnim uvjetima je: 

A) 0,5 m 3 

B) 22,4 dm 3 

C) 11,2 m 3 

116

D) 3,7 m 3 

E) 21,02 m 3 

Odgovor: C 

V(propen) = 11,2 m 3 CH3CH=CH2 + H2 → CH3CH2CH3 

V(H2) = ? 

n( 

propen) 

1 

= 

n( 

H 2 ) 1 

n( 

H 2 ) = n( 

propen) 

Volumen plina ne zavisi o vrsti plina već je proporcionalan množini pa možemo pisati: 

V(H2) = V(propen) = 11,2 m 3 . 

224. Ulja: 

A) su esteri viših masnih kiselina i viših alkohola 

B) nastaju reakcijom između dikarboksilnih kiselina i 1,2-etandiola 

C) sadrže samo zasićene masne kiseline 

D) sadrže oleinsku kiselinu 

E) kiselinom hidrolizom daju sapune 

Odgovor: D 

Oleinska kiselina, u različitim masenim udjelima, sastavni je dio raznih ulja. 

225. Albumini: 

A) su netopljivi u vodi 

B) osim aminokiselina sadrže i molekule spojeva metala 

C) se dodatkom soli teških metala denaturiraju 

D) se razgrađuju djelovanjem dijastaze 


Odgovor: C 


226. U M ljuski atoma može biti najviše 





E) 32 elektrona 

Odgovor: D 

Maksimalni broj elektrona u određenoj ljusci atoma izračuna se pomoću izraza 2n 2 gdje je 

n glavni kvantni broj ljuske. 

Za M ljusku (treću ljusku od jezgre) n = 3 pa račun daje 2⋅3 2 = 18 elektrona. 

227. Odnos promjera jezgre prema promjeru atoma iznosi: 

A) 1 : 10 

B) 1 : 100 

C) 1 : 1000 

D) 1 : 10000 

E) 1 : 100000 

Odgovor: D 

117

Znači, kad bi jezgru atoma mogli povećati da joj polumjer iznosi 1 cm promjer najmanjeg 

atoma bio bi 100 metara. 

228. Avogadrova konstanta odgovara omjeru: 

A) mase i količine tvari 

B) broja molekula i količine tvari 

C) molarne mase i količine tvari 

D) broja molekula i Avogadrova broja 

E) Avogadrova broja i mase tvari 

Odgovor: B 


229. Topljivost tvari: 

A) ovisi o zasićenosti otopine 

B) ovisi o vrsti otapala 

C) uvijek raste povišenjem temperature 

D) ovisi o stupnju hidratizacije tvari 

E) je uvijek povezana s disocijacijom 

Odgovor: B 

Poznato je da polarna otapala bolje otapaju tvari polarnog karaktera, a nepolarna otapala 

nepolarnog. 

230. Za potpunu neutralizaciju 1,5 mola H2SO4 treba: 

A) 0,5 mola kalcijevog hidroksida 

B) 1 mola kalcijevog hidroksida 

C) 1,5 mola kalcijevog hidroksida 

D) 2 mola kalcijevog hidroksida 

E) 3 mola kalcijevog hidroksida 

Odgovor: C 

n(H2SO4) = 1,5 mol H2SO4 + Ca(OH)2 → CaSO4 + 2H2O 

n[Ca(OH)2] = ? 

118 

[ Ca(OH) ] 

n 2 1 

= ⇒ n 2 n 2 4 = 

n( 

H2SO4) 

1 

[ Ca(OH) ] = ( H SO ) 1, 

5 mol 

231. Uz istu koncentraciju otopljene tvari najviši pH imat će otopina: 

A) KOH 

B) NH3 

C) CH3COOH 

D) H2SO4 

E) HCl 

Odgovor: A 

KOH je jaka lužina, a NH3 slaba pa će stoga disocijacijom KOH dati veći broj hidroksilnih 

iona odnosno viši pH. Ostali spojevi su kiseline. 

232. Lužnato će djelovati otopina: 

A) etanola 

B) natrijevog acetata

C) natrijevog klorida 

D) amonijevog sulfata 

E) natrijevog sulfata 

Odgovor: B 

Natrijev acetat sol je jake lužine NaOH i slabe octene kiseline, CH3COOH pa će vodena 

otopina ove soli djelovati lužnato. 

233. Alkalijskim metalima odgovaraju slijedeće tvrdnje: 

A) po kemijskoj aktivnosti jednaki su zemnoalkalijskim metalima 

B) tališta su im viša od susjednog zemnoalkalijskog metala 

C) stvaraju metalne kristalne rešetke 

D) u dodiru sa zrakom i vlagom prevlače se zaštitnom oksidnom prevlakom 

E) odlikuju se velikim molarnim energijama ionizacije 

Odgovor: C 

Kao i ostali metali u čvrstom stanju alkalijski metali stvaraju metalne kristalne rešetke. 

234. Kristal magnezijevog oksida: 

A) izgrađen je od atoma magnezija i kisika 

B) ima nisko talište 

C) ima izrazito visoko talište 

D) u čvrstom stanju nije ioniziran 

E) spada u molekulske kristale 

Odgovor: C 

Magnezijev oksid se počinje taliti na 2800°C pa se upotrebljava za oblaganje metalurških 

peći, izradu posuda za žarenje i slično. 

235. Spoj kalcija jest: 

A) CaOH 

B) Ca2OH 

C) Ca(OH)2 

D) Ca2O 

E) Ca2O3 

Odgovor: C 

Kalcij, Ca je pozitivno dvovalentan, a hidroksidna skupina negativno jednovalentna pa 

spoj formule Ca(OH)2, jedini od navedenih primjera, postoji. 

236. Aluminatu odgovaraju slijedeće tvrdnje: 

A) otapa se u lužini 

B) otapa se u kiselini 

C) nastaje u jako lužnatim otopinama 

D) nastaje u jako kiselim otopinama 

E) nastaje djelovanjem živinog(II) klorida na aluminij 

Odgovor: C 

Al(OH)3 + OH − → Al(OH)4 − 

237. Pri elektrolizi otopine bakrovog(II) klorida: 

A) na katodi se oksidira bakar 

119

B) na katodi teče proces redukcije 

C) na katodi se izlučuje klor 

D) anoda poprima crvenu boju 

E) na katodi se izlučuje vodik 

Odgovor: B 

KATODA (−): Cu 2+ + 2e − → Cu 

ANODA (+): 2Cl − − 2e − → Cl2 

Na katodi bakar, Cu 2+ prima elektrone, dakle vrši se njegova redukcija. 

238. Bakar je sadržan u mineralu: 

A) cementitu 

B) magnetitu 

C) malahitu 

D) martenzitu 

E) austenitu 

Odgovor: C 

Formula malahita je CuCO3⋅Cu(OH)2. 

239. Točna je tvrdnja: 

A) oksidacijski broj kisika je uvijek jednak (−2) 

B) oksidacijski broj vodika je uvijek jednak (+1) 

C) zbroj oksidacijskih brojeva u složenim ionima mora biti jednak nuli 

D) oksidacijski broj jednostavnih iona jednak je naboju iona 

E) u spojevima s kovalentnom vezom oksidacijski broj se ne može odrediti 

Odgovor: D 


240. Dobar vodič električne struje je: 

A) silicij pri niskoj temperaturi 

B) čvrsti natrijev klorid 

C) dijamant 

D) grafit 

E) čvrsti magenzijev oksid 

Odgovor: D 

Kod grafita 4 elektrona jednog C-atoma čine 3 kovalentne veze s tim da je jedan elektron 

na svaki C-atom pokretljiv što omogućuje električnu vodljivost. 

241. Ugljikovu(IV) oksidu odgovaraju slijedeće tvrdnje: 

A) njegov volumni udio u zraku iznosi 0,3 % 

B) lakši je od zraka 

C) upotrebljava se u proizvodnji natrijevog karbonata 

D) upotrebljava se u proizvodnji natrijevog hidroksida 

E) upotrebljava se u proizvodnji natrijevog formijata 

Odgovor: C 

Jedna od faza proizvodnje Na2CO3 je uvođenje CO2 u amonijačnu otopinu NaCl do zasićenja: 

NH4 + + OH − + CO2 → NH4 + + HCO3 − . 

120

242. Otapanjem jednog mola fosforovog(V) oksida u vodi nastaju: 

A) dva mola fosforne kiseline 

B) tri mola fosforne kiseline 

C) četiri mola fosforne kiseline 

D) pet mola fosforne kiseline 

E) šest mola fosforne kiseline 

Odgovor: C 

n(P4O10) = 1 mol P4O10 + 6H2O → 4 H3PO4 

n(H3PO4) = ? 

n( 

P4O10 

) 1 

= 

n( 

H PO ) 4 

3 4 

n( 

H3PO 

4 ) = 4n( 

P4O10 

) = 4⋅1 

= 

243. Pri sobnoj temperaturi sumpor je: 

A) plin žute boje 

B) bezbojna tekućina 

C) čvrsta tvar žute boje 

D) čvrsta tvar bijele boje 

E) otrovni spoj 

Odgovor: C 

244. Natrijev jodat ima formulu: 

A) NaI 

B) NaIO 

C) NaIO2 

D) NaIO3 

E) NaIO4 

Odgovor: D 

Natrijev jodat sol je jodne kiseline HIO3. 

4 mol 

245. Najelektronegativniji element je: 

A) fluor 

B) klor 

C) brom 

D) jod 

E) astat 

Odgovor: A 

Atomi fluora su najmanji atomi kojima do stabilne elektronske konfiguracije (oktet) nedostaje 

1 elektron što je sve razlog najveće elektronegativnosti. 

246. Izomeri su mogući kod slijedećih spojeva: 

A) propana 

B) propena 

C) acetilena 

D) butadiena 

E) butatriena 

121

Odgovor: D 

CH3CH=C=CH2 

247. Cikloheksan je: 

A) spoj izomeran benzenu 

B) jedan od ugljikovodika 

C) aromatski spoj 

D) nezasićeni spoj 

E) spoj formule C6H10 

Odgovor: B 

Cikloheksan, C6H12. 

122 

CH2=CH-CH=CH2 

248. Alkil-halogenid nastaje u reakciji: 

A) alkohola s natrijevim kloridom 

B) alkohola s bromovodičnom kiselinom 

C) benzena s bromovodičnom kiselinom 

D) karboksilne kiseline s halogenom 

E) aldehida s halogenom 

Odgovor: B 

RCH2OH + HBr → RCH2Br + H2O 

249. Formaldehidu odgovaraj slijedeća tvrdnja: 

A) to je lakohlapljiva tekućina 

B) to je plin bez boje i mirisa 

C) nastaje oksidacijom metanala 

D) nastaje oksiadacijom metanola 

E) stvara soli formijate 

Odgovor: D 


250. Aceton nastaje pri: 

A) hidrogenaciji sekundarnih alkohola 

B) hidrogenaciji 2-propanola 

C) dehidrogenaciji 2-propanola 

D) dehidrataciji 2-propanola 

E) zagrijavanju kalcijevog formijata 

Odgovor: C 


251. Benzoati su: 

A) hidroksilni derivati benzena 

B) derivati benzojeve kiseline 

C) soli benzojeve kiseline 

D) soli viših masnih kiselina 

E) aromatski ugljikovodici 

Odgovor: C

252. Opća formula zasićenih alifatskih dikarboksilnih kiselina, gdje je n = 0, 1, 2, 3... itd., 

jest: 

A) CnH2n+1(COOH)2 

B) CnH2n+1COOH 

C) (CH2)nCOOH 

D) (CH2)n(COOH)2 

E) (CH2)n(COOH)n 

Odgovor: D 

Ove spojeve karakteriziraju: dvije karboksilne skupine, COOH; jednostruke veze među Catomima; 

ostale veze C-atoma zasićene su vodikom. Navedeno se simbolički piše kao u 

odgovoru. 


A) se mogu ponašati kao kiseline i kao baze 

B) se mogu međusobno povezivati preko kisika 

C) sudjeluju u izgradnji nukleinskih kiselina 

D) sudjeluju u izgradnji dekstrina 

E) se dobro tope u organskim otapalima 

Odgovor: A 


254. Hidrolizom saharoze nastaju: 

A) dvije molekule glukoze 

B) više molekula glukoze 

C) dvije molekule glukoze i jedna fruktoze 

D) jedna molekula glukoze i jedna fruktoze 

E) viševalentni alkohol i ugljikov(IV) oksid 

Odgovor: D 

Saharoza je disaharid koji se sastoji od kemijski vezanih monosaharida glukoze i fruktoze 

pa će hidrolizom i nastati glukoza i fruktoza. 

255. Kod ketoza formule C6H12O6 broj mogućih stereoizomera iznosi: 

A) 4 

B) 8 

C) 12 

D) 18 

E) 20 

Odgovor: B 

Najveći broj stereoizomera može se izračunati pomoću formule 2 n , gdje je n broj kiralnih 

središta (asimetričnih C-atoma). Kod traženih ketoza (jedna od njih je i fruktoza) n = 3 

(vidi odgovor na pitanje 13.) pa je 2 3 = 8 stereoizomera. 

256. Elektroni: 

A) suprotnog spina ne mogu biti u istoj orbitali 

B) unutar jedne ljuske imaju istu energiju 

C) u ljuski koja je bliže jezgri imaju veću energiju 

D) iste orbitale imaju suprotne spinove 

123

E) teže da se raspodjele na što manje orbitale 

Odgovor: D 

Svaka orbitala može sadržavati najviše dva elektrona po svemu jednakih osim što su im 

spinovi antiparalelni (suprotni). 

257. Oksidacija je proces kod kojeg dolazi do: 

A) povećanja negativnog naboja 

B) primitka elektrona 

C) primitka vodika 

D) primitka protona 

E) gubitka elektrona 

Odgovor: E 

Gubitak ili otpuštanje elektrona definirano je kao reakcija oksidacije. 

258. Skrućivanje je: 

A) egzoterman proces 

B) proces pri kojem se povećava gustoća tvari 

C) brz proces praćen apsorpcijom topline 

D) ništa od navedenog nije točno 

Odgovor: A 

Čestice tvari u krutom stanju se manje gibaju nego čestice iste tvari u tekućem stanju pa je 

i sadržaj energije u krutinama manji od sadržaja energije iste tvari kad je ona u tekućem 

stanju. Dakle, tvar u tekućem stanju mora osloboditi energiju (toplinu) da bi prešla u kruto 

stanje. 

259. Do stvaranja dipola dolazi zbog: 

A) otapanja tvari u vodi 

B) razlike u elektronegativnosti vezanih atoma 

C) razlike u valentnosti vezanih atoma 

D) reakcije s vodom 

E) disocijacije 

Odgovor: B 


260. Afinitet elementa prema elektronu: 

A) jednak je za sve elemente iste skupine periodnog sustava 

B) jednak je za sve elemente iste periode 

C) raste s povećanjem rednog broja elementa iste skupine 

D) pada s povećanjem rednog broja elementa iste periode 

E) veći je kod nemetala nego kod metala 

Odgovor: E 


261. Podljuska: 

A) d ima više od 10 elektrona 

B) p ima najviše 4 elektrona 

C) f ima više od 14 elektrona 

D) ima ograničen broj elektrona 

124

E) nema ograničen broj elektrona 

Odgovor: D 

Podljuske ili energetski podnivoi sadrže ograničen broj orbitala, s podljuska jednu orbitalu, 

p podljuska tri, d pet, f sedam. Svaka orbitala daje rješenje za najviše 2 elektrona pa će 

s podljuska imati najviše 2 elektrona, p podljuska šest, d deset, f četrnaest elektrona. 

262. U molekuli dušika atomi su povezani: 

A) ionskom vezom 

B) preko jednog para elektrona 

C) preko dva para elektrona 

D) preko tri para elektrona 

E) preko četiri para elektrona 

Odgovor: D 

N N 

Atomi dušika povezani su međusobno trostrukom kovalentnom vezom (3 para elektrona). 

263. Otopina klorovodične kiseline koncentracije 1⋅10 −1 mol dm −3 ima: 

A) pH = 1 

B) pH = 2 

C) pH = 12 

D) pH = 13 

E) pH = 14 

Odgovor: A 

c(HCl) = 10 −1 mol dm −3 

pH = ? 

HCl → H + + Cl − 

n( 

HCl) 

1 

= 

+ 

n( 

H ) 1 

+ 

n( 

H ) = n( 

HCl) 

⇒c( 

H ) = c( 

HCl) 

= 10 

Prema definiciji 

+ 

−1 

−3 

moldm 

⎛ + 

(H ) ⎞ ⎛ −1 

−3 

10 mol dm ⎞ 

1 

H log⎜ 

c ⎟ log⎜ 

⎟ 

− 

p = − 

= − 

= − log10 

= 1 

⎜ −3 

3 

mol dm ⎟ ⎜ 

− 

mol dm ⎟ 

⎝ ⎠ ⎝ 

⎠ 

264. Za potpunu neutralizaciju 0,3 mola sumporne kiseline treba: 

A) 0,15 mola kalijevog hidroksida 

B) 0,3 mola kalijevog hidroksida 

C) 0,6 mola kalijevog hidroksida 

D) 0,9 mola kalijevog hidroksida 

E) 1,2 mola kalijevog hidroksida 

Odgovor: C 

125

n(H2SO4) = 0,3 mol 

n(KOH) = ? 

126 

H2SO4 + 2KOH → K2SO4 + 2H2O 

n( 

H 2SO 

4 ) 1 

= 

n( 

KOH) 

2 

n( 

KOH) 

= 2n( 

H SO ) = 2⋅ 

0, 

3 = 0, 

6 mol 

2 

4 

265. Kiselo djeluje vodena otopina: 

A) NH3 

B) (NH4)2CO3 

C) NH4Cl 

D) NaHCO3 

E) Na2CO3 

Odgovor: C 

Amonijev klorid je sol slabe lužine, NH4OH i jake kiseline, HCl pa će njegova vodena 

otopina reagirati kiselo. 

266. Kemijske karakteristike magnezija su: 

A) u prirodi se nalazi samo u elementarnom stanju 

B) javlja se u mineralu martenzitu 

C) zbog tvrdoće služi za izradu predmeta 

D) gradi ionske divalentne spojeve 

E) kemijski je aktivniji od kalcija 

Odgovor: D 

Magnezij, Mg u zadnjoj ljusci ima dva elektrona koja u reakcijama otpušta da bi postigao 

stabilnu elektronsku konfiguraciju. Otpuštanjem dva elektrona (oksidacijom) magnezij 

postaje divalentno pozitivan: 

Mg → Mg 2+ + 2e − 

267. Opće karakteristike amfoternih elemenata jesu: 

A) njihovi hidroksidi reagiraju samo s lužinama 

B) njihovi hidroksidi reagiraju samo s kiselinama 

C) njihovi hidroksidi reagiraju samo s vodom 

D) njihovi hidroksidi reagiraju i s kiselinama i s lužinama 

E) nijedan odgovor nije točan 

Odgovor: D 

Npr. Al(OH)3 + OH − → Al(OH)4 − 

Al(OH)3 + 3H + → Al 3+ + 3H2O 

268. Spoj Ca(HCO3)2 je: 

A) kalcijev karbonat 

B) soda 

C) mineral kalcit 

D) sadra 

E) jedna sol

Odgovor: E 

Ca(HCO3)2 je sol čiji je naziv kalcijev hidrogenkarbonat. 

269. Bakar je element koji je: 

A) u svim spojevima dvovalentan 

B) u svim spojevima jednovalentan 

C) u spojevima najčešće jednovalentan 

D) dobar vodič topline 

E) u čistom stanju krhak 

Odgovor: D 

Bakar je metal i kao dobar vodič topline upotrebljava se za izradu raznih grijača, hladnjaka, 

kotlova, itd. 

270. Pri dobivanju aluminija elektrolizom taline: 

A) upotrebljavaju se elektrode od tankog aluminija 

B) kao talina služi natrijev aluminat 

C) na anodi se izlučuje kisik 

D) na anodi se izlučuje klor 

E) kao katoda služi željezna ploča 

Odgovor: C 

KATODA (−): 4Al 3+ + 12e − → 4Al 

ANODA (+): 6O 2− → 3O2 + 12e − 

Kisik nastao na anodi neprestano reagira s materijalom elektrode, ugljikom dajući CO2. 

271. U reakciji 2H2SO4 + Cu → CuSO4 + SO2 + H2O 

A) bakar je djelovao oksidativno 

B) bakar se je reducirao 

C) sumpor se je reducirao 

D) vodik je djelovao reduktivno 

E) kisik je djelovao oksidativno 

Odgovor: C 

+ 1 + 6 − 2 0 + 2 + 6 − 2 + 4 −2 

H2SO4+ Cu→ CuSO4+ SO2+ H2 O 

Jedan od atoma sumpora prešao je iz stanja s oksidacijskim brojem +6 u stanje s 

oksidacijskim brojem +4 primivši 2 elektrona odnosno reduciravši se što je karakteristika 

oksidativnih sredstava. 

272. Voda se omekšava dodatkom: 

A) kalcijevog hidroksida i natrijevog karbonata 

B) natrijevog hidroksida i magnezijevog karbonata 

C) natrijevog hidroksida i kalcijevog karbonata 

D) natrijevog hidrogenkarbonata i magnezijevog klorida 

E) magnezijevog hidrogenkarbonata i natrijevog hidroksida 

Odgovor: A 

Voda se može omekšati uklanjanjem Ca 2+ i Mg 2+ iona. To se postiže dodatkom kalcijevog 

hidroksida pri čemu se taloži netopljivi CaCO3 i Mg(OH)2. 

Ca 2+ + 2HCO3 − + Ca 2+ + 2OH − → 2CaCO3 + H2O 

127

Mg 2+ + Ca(OH)2 → Ca 2+ + Mg(OH)2 

Višak Ca 2+ iona uklanja se dodatkom natrijevog karbonata. 

Ca 2+ + Na2CO3 → 2Na + + CaCO3 

273. Volumni udio dušika u atmosferi iznosi oko: 

A) 89 % 

B) 87 % 

C) 78 % 

D) 21 % 

E) 12 % 

Odgovor: C 

274. Svi halogeni elementi: 

A) mogu u spojevima imati pozitivni oksidacijski broj 

B) su kod sobne temperature u istom agregatnom stanju 

C) imaju isti broj elektrona 

D) mogu međusobno graditi dipolne molekule 

E) tvore dvoatomske molekule 

Odgovor: E 

Npr., Cl2, Br2, itd. 

275. Pri otapanju fluora u vodi: 

A) ne dolazi do kemijske promjene 

B) dolazi do stvaranja kationa fluora 

C) nastaje oksid fluora 

D) razvija se plinoviti vodik 

E) razvija se plinoviti kisik 

Odgovor: E 

Zbog svoje izrazite reaktivnosti fluor oksidira kisik iz vode pri čemu nastaju sljedeći 

produkti: O2, O3 i F2O. 

276. Kristalna rešetka rompskog sumpora: 

A) sastoji se od molekula S6 

B) sastoji se od molekula S9 

C) sastoji se od molekula S10 

D) sastoji se od molekula S12 

E) sadrži iste molekule kao monoklinski sumpor 

Odgovor: E 

U elementarnim stanicama (jediničnim kristalnim ćelijama) rompskog i monoklinskog 

sumpora iste molekule, S8 različito su složene. 

277. Dvostruku vezu u molekuli ima slijedeći spoj: 

A) acetilen 

B) oleinska kiselina 

C) stearinska kiselina 

D) cikloheksan 

E) maslačna kiselina 

128

Odgovor: B 

CH3(CH2)7CH=CH(CH2)7COOH 

278. Par izomera čine: 

A) propanon i metiletilketon 

B) glukoza i maltoza 

C) dietileter i 2-propanol 

D) 2-metil-1-propanol i 2-butanol 

E) 1-butanol i izopropanol 

Odgovor: D 

2-metil-1-propanol i 2-butanol imaju istu molekulsku formulu (bruto-formulu) C4H10O a 

različitu strukturu što ih čini parom izomera: 

H 3CCHCH 2OH 

CH 3 


OH 

279. Idealni tetraedarski kut susrećemo u molekuli: 

A) fenola 

B) benzena 

C) etena 

D) propana 

E) etina 

Odgovor: D 

280. Benzen je: 

A) karbolna kiselina 

B) aromatski alkohol 

C) teško zapaljiva tekućina 

D) jedan od ugljikovodika 

E) spoj izomeran cikloheksanu 

Odgovor: D 

Molekulska formula benzena je C6H6. 

281. Formaldehid: 

A) nastaje oksidacijom metanala 

B) oksidira natrijev bikromat u kiseloj sredini 

C) pokazuje biuret reakciju 

D) je vodena otopina formalina 

E) je plin oštra mirisa 

Odgovor: E 

Formaldehid ili metanal je plin oštra mirisa. 

282. Esteri nastaju: 

A) djelovanjem vode na alkil-halogenide 

B) hidrolizom masti 

C) reakcijom adicije 

129

D) djelovanjem lužina na fenole 

E) djelovanjem kiselina na alkohole 

Odgovor: E 


283. Mravlja kiselina nastaje: 

A) oksidacijom acetona 

B) oksidacijom metanala 

C) oksidacijom etana 

D) oksidacijom acetilena 

E) hidrogeniranjem acetilena 

Odgovor: B 

Oksidacijom metanala (formaldehida) nastaje mravlja, formijatna kiselina: 

2HCHO + O2 → 2HCOOH 

284. Baza nukleinskih kiselina je: 

A) timin 

B) toluen 

C) alanin 

D) riboza 

E) peptid 

Odgovor: A 

Monomeri koji izgrađuju makromolekule nukleinskih kiselina su: 

1. fosfat ion; 

2. riboza i deoksiriboza; 

3. baze (heterociklički spojevi s dušikom): timin, gvanin, adenin, citozin i uracil. 

285. Invertni šećer je: 

A) saharoza 

B) L-glukoza 

C) smjesa saharoze i glukoze 

D) smjesa saharoze i fruktoze 

E) smjesa glukoze i fruktoze 

Odgovor: E 


286. Kod aldoze formule C6H12O6 broj mogućih stereoizomera iznosi: 

A) 4 

B) 8 

C) 16 

D) 20 

E) 24 

Odgovor: C 

Maksimalan broj stereoizomera računa se pomoću izraza 2 n gdje je n broj kiralnih centara 

( * , asimetričnih C-atoma). Kod aldoze (šećera s aldehidnom skupinom) čija je formula 

C6H12O6, odnosno OCH-HC * OH-HC * OH-HC * OH-HC * OH-CH2OH n = 4 pa je broj stereoizomera 

2 4 = 16. 

130

287. Neutron: 

A) ima masu gotovo jednaku atomskoj jedinici mase 

B) ima masu približno 1836 pu ta manju od atomske jedinice mase 

C) posjeduje električni naboj od 1,6 x 10 −19 C 

D) je sastavni dio jezgre atoma 1H 


Odgovor: A 

Masa neutrona je 1,008665 puta veća od unificirane atomske jedinice mase. 

288. Izobari: 

A) imaju ista kemijska svojstva 

B) su isti kemijski elementi sa različitim brojem neutrona u jezgri 

C) su atomi različitih elemenata istog masenog broja 

D) imaju jednaki broj protona u jezgri 

E) su atomi istog atomskog broja 

Odgovor: C 

Odgovor slijedi definiciju. 

289. Elektroni: 

A) iste orbitale imaju paralelne spinove 

B) u elektronskom omotaču zauzimaju najniže moguće energetske nivoe 

C) unutar jedne ljuske imaju jednaku energiju 

D) u L ljusci smješteni su u 9 orbitala 

E) se raspoređuju u orbitale tako da je broj sparenih spinova maksimalan 

Odgovor: B 

Sve tvari u prirodi nastoje biti što stabilnije tj. sa što manje energije. 

290. Energija ionizacije: 

A) je energija potrebna da se izbaci elektron iz atoma u čvrstom stanju 

B) raste unutar periode od 1. do 18. skupine 

C) raste unutar skupine periodnog sustava s povećanjem rednog broja atoma 

D) su veće za atome metala nego atome nemetala 

E) opada unutar periode od 1. do 18. skupine 

Odgovor: B 

Energija ionizacije je energija koja je potrebna da se pojedinačnom atomu oduzme elektron. 

Unutar periode od 1. do 18. skupine raste atomski broj a time i naboj jezgre kojim 

privlači elektrone. To znači da moramo više energije upotrijebiti da bi oduzeli elektron. 


A) je znatno slabija od van der Waalsovih veza 

B) je mnogo jača od kovalentne veze 

C) nije elektrostatičke prirode 

D) je mnogo slabija od kovalentne veze 

E) niti jedna tvrdnja nije točna 

Odgovor: D 

Kovalentna veza se ostvaruje pomoću zajedničkih elektronskih parova među atomima u 

molekuli, a slabija vodikova veza je privlačna sila među molekulama polarnog karaktera. 

131

292. Natrijev hidrid: 

A) u talini provodi električnu struju 

B) pri elektrolizi na katodi daje vodik 

C) pri elektrolizi na anodi daje Na 

D) ne reagira s vodom 


Odgovor: A 

NaH → Na + + H − 

Taljenjem nastaju pokretni ioni koji omogućuju provođenje električne struje. 

293. Jedan mol LiH u reakciji s H2O pri standardnim uvjetima daje: 

A) 2,24 dm 3 H 

B) 22,4 dm 3 H2 

C) 33,6 dm 3 H2 

D) 11,2 dm 3 H2 

E) 44,8 dm 3 H2 

Odgovor: B 

n(LiH) = 1 mol LiH + H2O → LiOH + H2 

V(H2) = ? 

n( 

LiH) 

1 

= 

n( 

H 2 ) 1 

n( 

H 2 ) = n( 

LiH) 

= 1mol 

Pri standardnim uvjetima 1 mol bilo kojeg plina zauzima 22,4 dm 3 . 

294. Koja od navedenih molekula nije polarna: 

A) HF 

B) SCl4 

C) H2O 

D) HCl 

E) HI 

Odgovor: B 

U simetričnoj molekuli SCl4 težišta negativnog i pozitivnog naboja na istom su mjestu. 

295. Jednostrukom kovalentnom vezom povezani su atomi u molekuli: 

A) LiF 

B) CaI2 

C) Cl2 

D) MgO 

E) KBr 

Odgovor: C 

Samo su atomi klora (koji su međusobno povezani u molekulu) nemetali, a nemetali se 

vežu kovalentnom vezom. Veze u ostalim spojevima su ionske. Kako klor ima 7 elektrona 

u zadnjoj ljusci potreban mu je samo jedan elektron, jedna kovalentna veza do stabilne 

elektronske konfiguracije. 

132

296. Tvari s metalnom vezom: 

A) imaju relativno visoka tališta 

B) imaju relativno niska vrelišta 

C) u čvrstom stanju ne provode struju 

D) u talini ne provode struju 


Odgovor: A 

Međusobnim spajanjem atomi metala postižu stabilnost tako da se njihovi atomi gusto 

slažu u kristalnu rešetku, a valentni elektroni su im delokalizirani, tj. privlači ih veći broj 

jezgara okolnih atoma. Tako je omogućeno dobro povezivanje većeg broja atoma. Taljenjem 

metala se kidaju te veze za što je potrebna relativno velika energija. 

297. Koja od navedenih tvari vodi struju samo u rastaljenom stanju: 

A) Cu 

B) KCl 

C) Fe 

D) I2 

E) niti jedna od navedenih 

Odgovor: B 

Taljenjem KCl, nepokretni ioni postanu pokretni što omogućuje vođenje električne struje. 

298. U kojoj od navedenih reakcija je sumpor oksidacijsko sredstvo: 

A) S + O2 → SO2 

B) 2H2SO4 + Cu → CuSO4 + SO2 + 2H2O 

C) SO2 + 2H2O → SO4 2− + 4H + 

D) 2SO2 + O2 → 2SO3 

E) 4FeS2 + 11O2 → 2Fe2O3 + 8SO2 

Odgovor: B 


299. Ako se elektrolizi podvrgne vodena otopina natrijevog sulfata: 

A) vodik se izlučuje na anodi 

B) vodik se izlučuje na katodi 

C) O2 se izlučuje na katodi 

D) elementarni natrij se izlučuje na katodi 

E) na anodi se reduciraju molekule vode 

Odgovor: B 

KATODA (−): 4H2O + 4e − → 2H2 + 4OH – 

ANODA (+): 4OH − → O2 + 2H2O + 4 e − 

Otopljeni natrijev sulfat omogućuje otopini dobro vođenje električne struje, a na katodi se 

ne reducira Na + nego H2O jer je za to potrebno manje energije. 

300. Atomi alkalijskih metala: 

A) imaju najveći afinitet prema elektronu 

B) ne oksidiraju se na zraku 

C) sa vodom stvaraju lužine 

133

D) ne reagiraju s halogenim elementima 

E) u posljednoj ljusci imaju 2 elektrona 

Odgovor: C 

Alkalijskim metalima nazivamo elemente 1. skupine periodnog sustava elemenata (Na, K, 

Rb, ...). S vodom reagiraju: 

2K + 2H2O → 2KOH + H2 

301. Oksidacijski broj: 

A) kisika u peroksidima je −2 

B) svih jednostavnih iona razlikuje se od naboja iona 

C) ugljika u CH4 je +4 

D) vodika u NH3 je −1 

E) klora u Cl2 jednak je nuli 

Odgovor: E 

Svi atomi u elementarnom stanju (ne u spojevima) imaju oksidacijski broj 0. 

302. Kojom od navedenih reakcija može nastati etin: 

A) C2H4 + H2 

B) CaC2 + 2H2O 

C) C2H2 + H2 

D) C6H5ONa + CO2 + H2O 

E) C2H4 + H2O 

Odgovor: B 

CaC2 + 2H2O → HC ≡ CH + Ca(OH)2 

303. Heptan ima: 

A) 2 strukturna izomera 

B) 4 strukturna izomera 

C) 5 strukturnih izomera 

D) 6 strukturnih izomera 

E) 9 strukturnih izomera 

Odgovor: E 

Stvarno postoji 9 spojeva različite strukture, a iste molekulske formule, C7H16 (vidi 

princip pisanja u odgovorima na pitanja 54., 86., 104. i 149.). 

134 

Spoj Formula Broj izomera 

butan C4H10 2 

pentan C5H12 3 

heksan C6H14 5 

heptan C7H16 9 

oktan C8H18 18 

304. Etanol: 

A) je otrovniji od metanola 

B) nastaje hidrolizom etilacetata 

C) proizvodi se iz CO i H2 kod 400°C i tlaka od 300 bara uz katalizator

D) s octenom kiselinom daje dietileter 

E) pokazuje reakcije adicije 

Odgovor: B 

CH3COOCH2CH3 + H2O → CH3COOH + CH3CH2OH etanol 

305. Fenol: 

A) se dobiva iz katrana kamenog ugljena 

B) pokazuje svojstvo lužine 

C) nastaje redukcijom benzena 

D) koristi se kao sredstvo protiv bolova 

E) sa kiselinama stvara fenokside 

Odgovor: A 

306. Eteri: 

A) imaju više vrelište od odgovarajućih alkohola 

B) kemijski su vrlo aktivni spojevi 

C) na hladnom reagiraju s elementarnim natrijem 

D) nisu zapaljivi 

E) su dobra otapala za mnoge organske spojeve 

Odgovor: E 

Eteri su organska otapala pa u pravilu dobro otapaju sebi slično građene tvari - organske 

tvari. 

307. Paraldehid: 

A) je inertan prema oksidirajućim reagensima 

B) nastaje polimerizacijom formaldehida 

C) je topljiviji u vodi od etanala 

D) ima niže vrelište od etanala 

E) je ravnolančani polimer 

Odgovor: A 

Tri molekule etanala (acetaldehida) povezane tako da čine šesteročlani prsten koji se sastoji 

od kisikovih i ugljikovih atoma naizmjenično vezanih daju paraldehid. Ovaj spoj je 

inertan prema oksidirajućim reagensima i inače se ne ponaša kao aldehid. 

308. Spoj formule (CH3)2CO: 

A) koristi se za proizvodnju suzavaca 

B) nije zapaljiv 

C) nastaje redukcijom 2-propanola 

D) je krutina bez mirisa 

E) dobiva se depolimerizacijom paraldehida zagrijavanjem 

Odgovor: A 

Suzavci su klorirani ketoni. Od navedenog ketona acetona, propanona kloriranjem se 

može dobiti npr. suzavac imena kloraceton, klorpropanon: 

CH3COCH3 + Cl2 → CH3COCH2Cl + HCl. 

135

309. Formalin je vodena otopina: 

A) etanala 

B) metanala 

C) fenola 

D) propanona 

E) paraldehida 

Odgovor: B 

Vodena otopina metanala, formaldehida naziva se formalin. 

310. Spoj strukture HO-CH2-CH(OH)-CH2OH: 

A) dolazi u voskovima 

B) sa kiselinama stvara sapune 

C) je tercijarni alkohol 

D) je sastojak masti 

E) nastaje oksidacijom miječne kiseline 

Odgovor: D 

Navedeni spoj je glicerol, 1,2,3-propantriol a masti su esteri glicerola i masnih kiselina. 

311. HCOONa: 

A) dobiva se uvođenjem ugljikovog(II) oksida u otopinu natrijevog hidroksida 

B) je optički aktivan spoj 

C) dobiva se iz formijata djelovanjem natrijevog hidroksida 

D) je plin 

E) ne miješa se s vodom 

Odgovor: A 

CO + NaOH → HCOONa 


A) u lužnatoj otopini ponašaju se kao lužine 

B) u kiseloj otopini ponašaju se kao kiseline 

C) nisu topljive u vodi 

D) topljive su u organskim otapalima 

E) su kristalizirane tvari 

Odgovor: E 

Pri sobnoj temperaturi aminokiseline su čvrste, kristalne tvari. 

313. Koji od navedenih spojeva ima inhibitorsko djelovanje na rast mikroorganizama: 

A) C6H5COOH 

B) Ca(H2PO4)2 

C) albumin 

D) saharoza 

E) glicerolpalmitat 

Odgovor: A 

C6H5COOH, benzojeva kiselina i naročito njena natrijeva sol poznati su konzervansi 

hrane baš na temelju inhibitorskog djelovanja na rast mikroorganizama. 

136

314. Fruktoza: 

A) je aldoza 

B) ima ukupno 8 stereoizomera 

C) nije topljiva u vodi 

D) nalazi se u disaharidu maltozi 

E) nastaje potpunom hidrolizom škroba 

Odgovor: B 

Vidi odgovore na pitanja 255. i 13. 

315. Koji volumen vodika pri s.u. je potreban za hidrogenaciju 26,04 g benzena 

(Ar(C) = 12, Ar(H) = 1,008): 

A) 7,47 dm 3 

B) 22,42 dm 3 

C) 67,13 dm 3 

D) 1,162 dm 3 

E) 78,12 dm 3 

Odgovor: B 

m(C6H6) = 26,04 g 

V(H2) = ? 

n( 

H 

+ 

3 

) = 3n( 

C 

H 2 

m( 

C6 

H6 

) 26, 

04 

n( 

C6 

H6 

) = = = 

M ( C6 

H6 

) 78, 

05 

n( 

C6 

H 6 ) 1 

= 

n( 

H ) 3 

2 

2 

6 

H 

6 

0, 

333 

) = 3 ⋅ 0, 

333 = 1mol 

mol 

1 mol bilo kojeg plina pri standardnim uvjetima zauzima 22,4 dm 3 . 

316. Globulini: 

A) su netopljivi u vodi 

B) su topljivi u vodi 

C) su složeni proteini 

D) hidrolizom daju hem i globin 

E) su tripeptidi 

Odgovor: A 

317. Riješite sljedeću redoks reakciju: FeCl3 + Cu → FeCl2 + CuCl2: 

A) FeCl3: 1, Cu: 1 

B) FeCl3: 3, Cu: 1 

C) FeCl3: 2, Cu: 1 

D) FeCl3: 2, Cu: 2 

137

E) FeCl3: 5, Cu: 2 

Odgovor: C 

+ 3 − 1 0 + 2 − 1 + 2 −1 

2 

Fe Cl3 + Cu → Fe Cl2 + Cu Cl 

Fe +3 + e − → Fe +2 |⋅2 

Cu 0 → Cu +2 + 2e − 

2Fe +3 + 2e − → 2Fe +2 

Cu 0 → Cu +2 + 2e − 

2Fe +3 + Cu 0 → 2Fe +2 + Cu +2 ⇒ 2FeCl3 + Cu → 2FeCl2 + CuCl2 

318. Napišite elektronsku konfiguraciju iona Al 3+ : 

A) 1s 2 2s 2 2p 6 3s 2 3p 4 

B) 1s 2 2s 2 3p 6 

C) 1s 2 2s 2 2p 6 

D) 1s 2 2s 2 2p 6 3s 2 3p 1 

E) 1s 2 2s 2 3d 6 

Odgovor: C 

319. Koja od navedenih tvrdnji nije točna: 

A) Unificirana atomska jedinica mase, mu je 1/12 mase atoma ugljika-12 

B) Omjerom mase molekule i mu definirana je molarna masa 

C) Relativne atomske mase određivane su prije prema masi atoma vodika 

D) Relativna atomska masa atoma ugljika-12 je 12 

E) Relativna molekulska masa izračunava se zbrajanjem relativnih atomskih masa svih 

spojenih atoma u molekuli 

Odgovor: B 

320. Koja tvrdnja nije točna: 

A) Po Lewisu je kiselina svaka tvar koja može dati elektronski par 

B) Baza je tvar koja prima elektron 

C) Kiselinski je ostatak uvijek baza 

D) Kiselina je tvar koja u vodi disocijacijom povećava koncentraciju vodikovih iona 

E) Kiseline su proton donori 

Odgovor: A 

321. Izračunajte masu živog vapna koja se proizvede žarenjem 650 tona vapnenca: 

A) 36,4 t 

B) 182 t 

C) 320000 kg 

D) 364 t 

E) 34600 kg 

Odgovor: D 

m(CaCO3) = 650 t = 650000000 g CaCO3 → CaO + CO2 

m(CaO) = ? 

138

n( 

CaCO3 

) 1 

= ⇒ n( 

CaO) 

= n( 

CaCO3 

) 

n( 

CaO) 

1 

m( 

CaCO3 

) 650000000 

n( 

CaCO3 

) = 

= 

= 6500000 mol 

M ( CaCO3 

) 100 

m(CaO) = n(CaO)⋅M(CaO) = 6500000⋅56,08 = 364000000 g = 364 t 

322. Gustoća 32 %-tne otopine octene kiseline iznosi ρ = 1,0341 g cm −3 . Kolika je množinska 

koncentracija otopine: 

A) 5,155 mol dm −3 

B) 0,331 mol dm −3 

C) 5,511 mol dm −3 

D) 2,531 mol dm −3 

E) 0,551 mol dm −3 

Odgovor:C 

ρ(32%-tna CH3COOH) = 1,0341 g cm −3 

c(32%-tna CH3COOH) = ? 

m( 

otopine) 

1, 

0341g 

⋅1000 

1034, 

1g 

ρ = 

= 

= 

V ( otopine) 

3 

3 

1cm 

⋅1000 

1dm 

m( 

CH 3COOH) 

1034, 

1⋅ 

0, 

32 

n( 

CH 3COOH) 

= 

= 

= 5, 

5152 

M ( CH 3COOH) 

60 

n( 

CH3COOH) 

5, 

5152 mol 

−3 

c ( CH3COOH) 

= = 

= 5, 

51mol 

dm 

V ( otopine) 

3 

1dm 

323. Za neutralizaciju 125 cm 3 otopine fosfatne kiseline potrebno je 500 cm 3 otopine 

natrijevog hidroksida množinske koncentracije c = 0,6 mol dm −3 . Izračunajte množinsku 

koncentraciju otopine fosforne kiseline: 

A) 0,720 mol dm −3 

B) 0,240 mol dm −3 

C) 0,80 mol dm −3 

D) 0,90 mol dm −3 

E) 1,00 mol dm −3 

Odgovor: C 

V(otopineH3PO4) = 125 cm 3 H3PO4 + 3NaOH → Na3PO4 + 3H2O 

V(otopine NaOH) = 500 cm 3 = 0,5 dm −3 

c(NaOH) = 0,6 mol dm 3 

c(H3PO4) = ? 

n( 

NaOH) 

c ( NaOH) 

= ⇒ n( 

NaOH) 

= c( 

NaOH) 

⋅ V(otopine) = 0,6⋅ 

0,5 = 0,3 mol 

V(otopine) 

n( 

H3PO 

4 ) 1 

1 

= ⇒ n( 

H3PO 

4 ) = n( 

NaOH) 

= 

n( 

NaOH) 

3 

3 

1 

3 

⋅ 

0, 

3 

= 

0, 

1 

mol 

139

c ( H 

140 

3 

PO 

4 

n( 

H3PO 

4 ) 0, 

1 

) = = = 

V ( otopine) 

0, 

125 

0, 

8 mol dm 

324. Kolika je masa 36 %-tne klorovodične kiseline potrebna za otapanje 32,7 g cinka: 

A) 0,0360 kg 

B) 1,010 kg 

C) 10,1 g 

D) 50,1 g 

E) 101 g 

Odgovor: E 

m(Zn) = 32,7 g Zn + 2HCl → ZnCl2 + H2 

m(36%-tna HCl) = ? 

m( 

Zn) 

32, 

7 

n ( Zn) 

= = = 

M ( Zn) 

65, 

4 

0, 

5 

−3 

mol 

n( 

HCl) 

2 

= ⇒ n( 

HCl) 

= 2n( 

Zn) 

= 2 ⋅ 0, 

5 = 1mol 

n( 

Zn) 

1 

m ( HCl) 

= n( 

HCl) 

⋅ M ( HCl) 

= 1⋅ 

36, 

45 = 36, 

45 g 

D( 

io) 

D 36, 

45 

% - tak = ⋅100 

⇒ S = ⋅100 

= ⋅100 

= 101, 

25 g 

S( 

ve) 

% - tak 36 

325. Koliko je dm 3 amonijaka pri standardnim uvjetima, potrebno za neutralizaciju 25 

cm 3 klorovodične kiseline (c(HCl) = 0,1 mol dm −3 ): 

A) 0,032 dm 3 

B) 0,41 dm 3 

C) 0,056 dm 3 

D) 0,082 dm 3 

E) 0,102 dm 3 

Odgovor: C 

V(HCl) = 25 cm 3 = 0,025 dm 3 HCl + NH3 → NH4Cl 

c(HCl) = 0,1 mol dm −3 

V(NH3) = ? 

n(HCl) 

c( 

HCl) 

= 

⇒ n 

V(otopine) 

n( 

HCl) 

1 

= ⇒ n( 

NH3 

) = n( 

HCl) 

= 0, 

0025 mol 

n( 

NH ) 1 

V 

m 

3 

V ( NH3 

) 

= ⇒ V ( NH3 

) = Vm 

⋅ n( 

NH3 

) = 

n( 

NH ) 

3 

( HCl) 

= c( 

HCl) 

⋅V 

( otopine) 

= 

0, 

0025 

⋅ 

0, 

1 

22, 

4 

= 

⋅ 

0, 

025 

0, 

056 

= 

dm 

0, 

0025 

326. Koja je tvrdnja točna: 

A) Čelik je legura u kojoj je maseni udio ugljika veći od 1,7 % 

B) Željezo se nalazi u gotovo svim živim bićima 

C) Grotleni plin iz visoke peći nije otrovan i može se stoga ispuštati u atomsferu 

3 

mol

D) Sporim hlađenjem željeza proizvedenog u viskoj peći dobiva se bijelo lijevano željezo 

jer se ugljik izlučuje i izlazi na površinu željeza gdje izgara 

E) Ako su rude koje se koriste za dobivanje željeza kisele, kao talionički dodatak koristi 

se kremeni pijesak 

Odgovor: B 

327. Stereoizomeri su: 

A) Spojevi s različitom molekulskom formulom ali istim prostornim rasporedom 

B) Spojevi s istim prostornim rasporedom 

C) Spojevi s istim kemijskim i fizičkim svojstvima 

D) Spojevi s istim redoslijedom vezanja atoma i iste molekulske formule, ali različitim 

prostornim rasporedom 

E) Nijedna tvrdnja nije točna 

Odgovor: D 

328. Spoj CH3CHBrCH3 dobije se iz spoja CH3-CH=CH2 reakcijom 

A) adicije 

B) supstitucije 

C) eliminacije 

D) radikalske polimerizacije 

E) niti jednom od navedenih reakcija 

Odgovor: A 

Na dvostruku vezu spoja CH3-CH=CH2 adira se HBr tako da se vodik veže na onaj atom 

ugljika na kojem već ima više vezanih atoma vodika (Markovnikovo pravilo). 

329. Reakcijom cikloheksena s bromom nastaje 

A) cikloheksilbromid 

B) 1,2-dibromcikloheksan 

C) 1-bromcikloheksen 

D) 1,3-dibromcikloheksan 

E) 1-bromcikloheksan 

Odgovor: B 

+ Br 2 

330. Proteini su velike organske molekule koje se sastoje od mnogo molekula: 

A) hidroksikiselina 

B) nukleinskih kiselina 

C) nukleotida 

D) aminokiselina 

E) peptida 

Odgovor: D 

Br 

Br 

331. Analizom je dobiveno da je u ispitivanom spoju maseni udio ugljika 52,0 %, kisika 

35 % i vodika 13 %. Empirijska formula tog spoja je: 

A) C3H8O 

141

B) C2H6O 

C) C4H12O 

D) C2H8O 

E) nijedna tvrdnja nije točna 

Odgovor: B 

w(C) = 52 % 

w(O) = 35 % 

w(H) = 13 % 

Znači da u 100 g ispitivane tvari imamo 52 g ugljika, 35 g kisika i 13 g vodika. 

m( 

X) 

52 

35 

13 

n ( X) 

= n( 

C) 

= = 4, 

33 mol n( 

O) 

= = 2, 

19 mol n( 

H) 

= = 13 

mol 

M ( X) 

12 

16 

1 

N(C) : N(H) : N(O) = n(C) : n(H) : n(O) = 4,33 : 13 : 2,19 |:2,19 

N(C) : N(H): N(O) = 2 : 6: 1 

C2H6O 

332. Koji je volumen kisika pri standardnim uvjetima potreban za izgaranje 0,3 mola 

etena: 

A) 20,17 dm 3 

B) 21,65 dm 3 

C) 19,41 dm 3 

D) 22,35 dm 3 

E) 20,96 dm 3 

Odgovor: A 

n(eten) = 0,3 mol H2C=CH2 + 3O2 → 2CO2 + 2H2O 

V(O2) = ? 

142 

n( 

eten) 

1 

= ⇒ n( 

O2 

) = 3n( 

eten) 

= 3 ⋅ 0, 

3 = 0, 

9 mol 

n( 

O2 

) 3 

V ( O2 

) 

3 

Vm 

= ⇒ V ( O2 

) = Vm 

⋅ n( 

O2 

) = 22, 

4 ⋅ 0, 

9 = 20, 

16 dm 

n( 

O2 

) 

333. Riješite sljedeću redoks jednadžbu: Sb + H2SO4 → Sb2(SO4)3 + SO2 + H2O: 

A) Sb: 3, H2SO4: 3 

B) Sb: 4, H2SO4: 6 

C) Sb: 2, H2SO4: 6 

D) Sb: 4, H2SO4: 8 

E) Sb: 3, H2SO4: 10 

Odgovor: C 

0 

+ 1 + 6 − 2 + 3 + 6 − 2 + 4 − 2 + 1 −2 

4 3 

Sb → Sb +3 + 3e − |⋅2 

S +6 + 2e − → S +4 |⋅3 

2Sb → 2Sb +3 + 6e − 

3S +6 + 6e − → 3S +4 

2Sb +3 + 3S +6 → 2Sb +3 + 3S +4 ⇒ 2Sb + 6H2SO4 → Sb2(SO4)3 + 3SO2 + 6H2O 

Sb+ H2 S O4 → Sb2 ( S O ) + S O2 + H2 O

334. Napišite elektronsku konfiguraciju iona Ba 2+ : 

A) 1s 2 2s 2 2p 6 3s 2 3p 6 3d 10 4s 2 4p 6 4d 10 4f 14 5s 2 5p 6 5d 10 6s 2 

B) 1s 2 2s 2 2p 6 3s 2 3p 6 3d 10 4s 2 4p 6 4d 10 4f 14 5s 2 5p 6 5d 10 6s 2 6p 2 

C) 1s 2 2s 2 2p 6 3s 2 3p 6 3d 10 4s 2 4p 6 4d 10 4f 2 6s 2 

D) 1s 2 2s 2 2p 6 3s 2 3p 6 3d 10 4s 2 4p 6 4d 10 5s 2 5d 4 

E) 1s 2 2s 2 2p 6 3s 2 3p 6 3d 10 4s 2 4p 6 4d 10 5s 2 5p 6 

Odgovor: E 


A) Atomi istih kemijskih svojstava ali različitih masa nazivaju se izobarima 

B) Kemijski elementi sastoje se od više izotopa 

C) Čestice koje izgrađuju atom nazivaju se elementarnim česticama 

D) Alfa-zrake su teške čestice pozitivnog naboja 

E) Gama-zrake su slične rentgenskom zračenju 

Odgovor: A 


A) Elektrolitička disocijacija je pojava da soli u otopini, djelovanjem polarnog otapala, 

daju ione 

B) Kod elektrolize kationi putuju od katode prema anodi 

C) Oksidacijom se molekuli, atomu ili ionu oduzimaju elektroni 

D) Elementi u elementarnom stanju imaju oksidacijski broj nula 

E) Elementi I A skupine ne mogu se elektrolizom izlučiti iz vodenih otopina 

Odgovor: B 

337. Koliko željezovog(III) hidroksida moramo žariti da bi dobili 33,65 g željezovog(III) 

oksida: 

A) 0,023 kg 

B) 0,041 kg 

C) 0,045 kg 

D) 0,054 kg 

E) 0,090 kg 

Odgovor: C 

m(Fe2O3) = 33,65 g 2Fe(OH)3 → Fe2O3 + 3H2O 

m(Fe(OH)3) = ? 

m( 

Fe2O 

3 ) 33, 

65 

n( 

Fe2O 

3 ) = 

= = 0, 

21mol 

M ( Fe2O 

3 ) 159, 

7 

n( 

Fe(OH) 3 ) 2 

= ⇒ n( 

Fe(OH) 

3 ) = 2n( 

Fe2O 

3 ) = 2 ⋅ 0, 

21 = 0, 

42 mol 

n( 

Fe2O 

3 ) 1 

m(Fe(OH)3) = n(Fe(OH)3)⋅M(Fe(OH)3) = 0,42⋅106,85 = 44,9 g = 0,045 kg 

338. Kolika je gustoća otopine metanola masenog udjela w = 24,3 %, koja ima množinsku 

koncentraciju c = 7,31 mol dm −3 : 

A) 1,234 kg dm −3 

B) 0,963 kg dm −3 

143

C) 0,936 kg dm −3 

D) 0,897 kg dm −3 

E) 0,798 kg dm −3 

Odgovor: B 

w(CH3OH) = 24,3 % 

c(CH3OH) = 7,31 mol dm −3 

ρ (CH3OH) = ? 

n( 

CH3OH) 

c ( CH3 

OH) 

= ⇒ n( 

CH3OH) 

= c( 

CH3OH) 

⋅V 

( otopine) 

V ( otopine) 

m(CH3OH) = n(CH3OH)⋅M(CH3OH) = 7,31⋅32 = 234 g 

m( 

CH3OH) 

m( 

CH3OH) 

% - tak = 

⋅100 

⇒ m( 

otopine) 

= 

⋅100 

= 

m( 

otopine) 

% - tak 

ρ ( otopine) 

144 

m( 

otopine) 

963 g 963 g 

−3 

= = = = 0, 

963 g cm 

V ( otopine) 

3 

3 

1dm 

1000 cm 

= 

7, 

31⋅ 

1 = 7, 

31mol 

234 

⋅100 

= 963 g 

24, 

3 

339. Za neutralizaciju 25 cm 3 otopine fosforne kiseline potrebno je 45 cm 3 otopine barijevog 

hidroksida množinske koncentracije c = 1,0 mol dm −3 . Izračunajte množinsku 

koncentraciju otopine fosforne kiseline: 

A) 1,35 mol dm −3 

B) 1,20 mol dm −3 

C) 7,20 mol dm −3 

D) 0,68 mol dm −3 

E) 3,45 mol dm −3 

Odgovor: B 

V(H3PO4 ot.) = 25 cm 3 = 0,025 dm 3 2H3PO4 + 3 Ba(OH)2 → Ba3(PO4)2 + 6H2O 

V[Ba(OH)2 ot.] = 45 cm 3 = 0,045 dm 3 

c[Ba(OH)2 ot.] = 1 mol dm 3 = 0,025 dm 3 

c(H3PO4) = ? 

n 

[ ] 

[ Ba(OH) 2 ] 

Ba(OH) 2 ot. = 

⇒ 

V [ Ba(OH) 2 ot. ] 

n[ 

Ba(OH) ] = c[ 

Ba(OH) ot. ] ⋅V 

[ Ba(OH) ot. ] = 1⋅ 

0, 

045 = 0, 

045 

mol 

c 

⇒ 

2 

2 

2 

n( 

H3PO 

4 ) 2 

= 

n[ 

Ba(OH) 2 ] 3 

2 

⇒ n( 

H3PO 

4 ) = n Ba(OH) 2 

3 

n( 

H3PO 

4 ) 0, 

03 

−3 

c ( H3PO4 

) = = = 1, 

2 mol dm 

V ( otopine) 

0, 

025 

2 

3 

[ ] = ⋅0, 

045 = 0, 

03 mol 

340. Izračunajte masu 10 %-tne otopine klorovodične kiseline potrebne za otapanje 10 g 

aluminija: 

A) 40,6 g 

B) 405,8 g 

C) 811,7 g 

D) 162,3 g

E) 202,9 g 

Odgovor: B 

m(Al) = 10 g 2Al + 6HCl → 2AlCl3 + 3H2 

m(HCl 10 %-tne) = ? 

m( 

Al) 

10 

n ( Al) 

= = = 

M ( Al) 

27 

0, 

37 

mol 

n( 

HCl) 

6 3 

= = ⇒ n( 

HCl) 

= 3n( 

Al) 

= 3 ⋅ 0, 

37 = 1, 

11mol 

n( 

Al) 

2 1 

m(HCl) = n(HCl)⋅M(HCl) = 1,11⋅36,45 = 40,46 g 

m( 

HCl) 

40, 

46 

% - ak = ⋅100 

⇒ m( 

otopine) 

= ⋅100 

= 

m( 

otopine) 

10 

404, 

6 

341. Izračunajte volumen kisika, pri standardnim uvjetima, potreban za potpuno izgaranje 

8 g sumpora: 

A) 11,2 dm 3 

B) 22,4 dm 3 

C) 16,8 dm 3 

D) 28,4 dm 3 

E) 5,6 dm 3 

Odgovor: E 

m(S) = 8 g S + O2 → SO2 

V(O2) = ? 

m( 

S) 

8 

n ( S) 

= = = 

M ( S) 

32 

0, 

25 

mol 

n( 

S) 

1 

= ⇒ n( 

O2 

) = n( 

S) 

= 0, 

25 mol 

n( 

O2 

) 1 

V ( O2 

) 

3 

Vm = ⇒ V ( O2 

) = Vm 

⋅ n( 

O2 

) = 22, 

4 ⋅ 0, 

25 = 5, 

6 dm 

n( 

O2 

) 


A) Žbuka nastaje miješanjem vapna, vode i pijeska 

B) Portlandski cement se proizvodi i iz smjese vapnenca i gline 

C) Hidraulički modul definiran je kao udio aluminijevog oksida u cementu 

D) Žbuka spada u zračna veziva 

E) Kod stvrdnjavanja žbuke zid se sporo suši jer se reakcijom oslobađa voda 

Odgovor: C 

343. Rotacija oko veze ugljik-ugljik moguća je kod: 

A) alkena 

B) alkina 

C) alkana 

D) cikličkih ugljikovodika 

E) aromatskih ugljikovodika 

g 

145

Odgovor: C 

Rotacija oko veze ugljik-ugljik moguća je kod jednostrukih veza među atomima ugljika 

spojenih u lanac. Te uvjete ispunjavaju u ovom slučaju samo alkani. 

344. Reakcijom bromovodika i 2-metilpropena pretežno nastaje: 

A) 1-brom-2-metilpropan 

B) 2-brom-2-metilpropan 

C) 1-metil-2-brompropan 

D) 1-brom-2-metilpropan 

E) 2-brombutan 

Odgovor: B 

HBr + H 3C C CH 2 

Markovnikovo pravilo! 

345. Aminokiseline su spojevi koji sadrže sljedeće funkcionalne skupine: 

A) karboksilnu 

B) amino 

C) amino i karboksilnu 

D) aldehidnu i amino 

E) amino i hidroksi 

Odgovor: C 

346. Maseni udio vodika i ugljika u etenu je: 

A) w(C) = 0,857, w(H) = 0,143 

B) w(C) = 0,825, w(H) = 0,175 

C) w(C) = 0,922, w(H) = 0,078 

D) w(C) = 0,893, w(H) = 0,107 

E) w(C) = 0,902, w(H) = 0,098 

Odgovor: A 

eten, C2H4 

146 

CH 3 

4Ar 

( H) 

4 ⋅1 

w ( H) 

= 

= = 0, 

143 

M r ( C2 

H 4 ) 28 

2Ar 

( C) 

2 ⋅12 

w ( C) 

= 

= = 0, 

857 

M r ( C2 

H 4 ) 28 

347. Oksidacijom sekundarnih alkohola dobiju se: 

A) ketoni 

B) aldehidi 

C) kiseline 

D) eteri 

E) alkoksidi 

H 3C CBr CH 3 

CH 3

Odgovor: A 

2R2CHOH + O2 → 2R2C = O + 2H2O 

348. Masti su 

A) soli masnih kiselina i glicerola 

B) esteri viših masnih kiselina i 1,2-propandiola 

C) esteri viših masnih kiselina i glicerola 

D) esteri nezasićenih kiselina i poliola 

E) eteri polialkohola 

Odgovor: C 

349. Riješite sljedeću redoks reakciju: Al + HCl → AlCl3 + H2 

A) Al: 2, HCl: 3 

B) Al: 2, HCl: 7 

C) Al: 3, HCl: 6 

D) Al: 2, HCl: 6 

E) Al: 2, HCl: 4 

Odgovor: D 

0 + 1 − 1 + 3 −1 

0 

2 

Al 0 → Al +3 + 3e − |⋅2 

2H + + 2e − → H2 0 |⋅3 

2Al 0 → 2Al +3 + 6e − 

6H + + 6e − → 3H2 0 

2Al 0 + 6H +1 → 2Al +3 + 3H2 0 ⇒ 2Al + 6HCl → 2AlCl3 +3 H2 

Al+ H Cl → Al Cl3 + H 

350. Napišite elektronsku konfiguraciju iona Ca 2+ : 

A) 1s 2 2s 2 2p 6 3s 2 3p 6 3d 2 4s 2 

B) 1s 2 2s 2 2p 6 3s 2 3p 6 4s 2 4p 2 

C) 1s 2 2s 2 2p 6 3s 2 3p 6 4s 2 

D) 1s 2 2s 2 2p 6 3s 2 3p 6 

E) 1s 2 2s 2 2p 6 3s 2 3d 6 

Odgovor: D 


A) Približna vrijednost Avogradove konstante je 6,022×10 23 mol −1 

B) Jednaki volumeni različitih plinova pri istom tlaku i temperaturi sadrže isti broj čestica 

C) Omjer množine tvari i mase je molarna masa tvari 

D) Da se pomoću empirijske formule dozna molekulska formula treba znati i molarnu 

masu spoja 

E) Ponekad su empirijska i molekulska formula iste 

Odgovor: C 


A) Reakcije kiselina i baza zovu se reakcije neutralizacije 

B) Reakcije hidrolize su i reakcije kationa slabih baza s vodom 

C) Reakcije neutralizacije su endotermne 

147

D) U vodi među molekulama vode dolazi do reakcije protolize 

E) Otopina natrij-klorida djeluje neutralno 

Odgovor: C 

353. Koliko se željeza dobije prženjem 7,2 tone pirita: 

A) 0,670 t 

B) 3352 kg 

C) 6700 kg 

D) 0,2255 t 

E) 2794 kg 

Odgovor: B 

m(FeS2) = 7,2 t = 7200000 g nFeS2 = nFe 

m(Fe) = ? 

m( 

FeS2 

) 7200000 

n ( FeS2 

) = = = 60075 mol 

M ( FeS2 

) 119, 

85 

n( 

Fe) 

1 

= ⇒ n( 

Fe) 

= n( 

FeS2 

) = 60075 mol 

n( 

FeS2 

) 1 

m(Fe) = n(Fe)⋅M(Fe) = 60075⋅55,85 = 3355194 g = 3355,2 kg 

354. Kolika je gustoća 32 %-tne otopine octene kiseline koja ima množinsku 

koncentraciju c = 5,515 mol dm −3 : 

A) 1,3410 kg dm −3 

B) 1,0685 kg dm −3 

C) 1,0349 kg dm −3 

D) 0,9033 kg dm −3 

E) 1,3309 kg dm −3 

Odgovor: C 

c(CH3COOH) = 5,515 mol dm −3 

ρ(CH3COOH 32 %-tne) = ? 

n( 

CH3COOH) 

c ( CH3 

COOH) 

= ⇒ n( 

CH3COOH) 

= 

V ( otopine) 

148 

5, 

515 ⋅1 

= 5, 

515 mol 

m(CH3COOH) = n(CH3COOH)⋅M(CH3COOH) = 5,515⋅60 = 331 g 

m( 

CH3COOH) 

331 

% - tak = ⋅100 

⇒ m(otopine) 

= ⋅100 

= 1034 g 

m( 

otopine) 

32 

m( 

otopine) 

1034 g 1034 g 

−3 

ρ ( CH3COOH 

32 % - tne) 

= = = = 1, 

034 g cm 

V ( otopine) 

3 

3 

1dm 

1000 cm 

355. Za neutralizaciju 40 cm 3 otopine sumporne kiseline potrebno je 50 cm 3 otopine 

kalijevog hidroksida množinske koncentracije c = 0,5 mol dm −3 . Izračunajte množinsku 

koncentraciju otopine sumporne kiseline: 

A) 0,3125 mol dm −3 

B) 0,0125 mol dm −3 

C) 3,125 mol dm −3

D) 0,6250 mol dm −3 

E) 0,4250 mol dm −3 

Odgovor: A 

V(H2SO4 ot.) = 40 cm 3 = 0,04 dm 3 H2SO4 + 2KOH → K2SO4 + 2H2O 

V(KOH ot.) = 50 cm 3 = 0,05 dm 3 

c(KOH) = 0,5 mol dm 3 

c(H2SO4) = ? 

n( 

KOH) 

c ( KOH) 

= ⇒ n( 

KOH) = 0,5 ⋅ 0,05 = 0,025 mol 

M ( KOH) 

n( 

H 2SO4 

) 1 

1 

= ⇒ n( 

H 2SO4 

) = n( 

KOH) 

= 

n( 

KOH) 

2 

2 

n( 

H 2SO 

4 ) 0, 

0125 

c ( H 2SO 

4 ) = = 

V ( otopine) 

0, 

04 

= 

1 

2 

⋅ 

0, 

025 

−3 

0, 

3125 mol dm 

= 

0, 

0125 

356. Izračunajte masu 20 %-tne klorovodične kiseline koja je potrebna za otapanje 10 g 

magnezija: 

A) 300 g 

B) 75,1 g 

C) 150,2 g 

D) 450 g 

E) 50,5 g 

Odgovor: C 

m(Mg) = 10 g Mg + 2HCl → MgCl2 + H2 

m(HCl 20 %-tne) = ? 

m( 

Mg) 

10 

n ( Mg) 

= = = 

M ( Mg) 

24, 

3 

0, 

41 

mol 

n( 

HCl) 

2 

= ⇒ n( 

HCl) 

= 2n( 

Mg) 

= 2 ⋅ 0, 

41 = 0, 

82 mol 

n( 

Mg) 

1 

m ( HCl) 

= n( 

HCl) 

⋅ M ( HCl) 

= 0, 

82 ⋅ 36, 

45 = 30 g 

m( 

HCl) 

30 

% - tak = ⋅100 

⇒ m( 

otopine) 

= ⋅100= 

150g 

m( 

otopine) 

20 

357. Izračunajte masu amonijevog klorida koju treba dodati u suvišak otopine natrijevog 

hidroksida da bi se razvilo 20 dm 3 amonijaka pri standardnim uvjetima: 

A) 47,7 g 

B) 42,9 g 

C) 86,5 g 

D) 23,4 g 

E) 10,6 g 

Odgovor: A 

V(NH3) = 20 dm 3 NH4Cl + NaOH → NH3 + NaCl + H2O 

m(NH4Cl) = ? 

mol 

149

150 

V ( NH3 

) 

20 

Vm = ⇒ n( 

NH3 

) = = 0, 

893 mol 

n( 

NH3 

) 

22, 

4 

n( 

NH 4Cl) 

1 

= ⇒ n( 

NH 4Cl) 

= n( 

NH3 

) = 0, 

893 mol 

n( 

NH3 

) 1 

m(NH4Cl) = n(NH4Cl)⋅M(NH4Cl) = 0,893⋅53,45 = 47,7 g 

358. Koja je tvrdnja točna: 

A) Koncentrirana sumporna kiselina ne smije se transportirati u metalnoj ambalaži 

B) Klorovodična kiselina u reakciji s bakrom razvija vodik 

C) Koncentrirana dušična kiselina u burnoj reakciji sa željezom razvija vodik 

D) Dušična kiselina troši se za proizvodnju umjetnih gnojiva 

E) U razrjeđenoj dušičnoj kiselini bakar se ne otapa 

Odgovor: D 

359. Konstitucijski ili strukturni izomeri su spojevi: 

A) s istom molekulskom formulom ali različitih strukturnih formula 

B) iste molekulske i strukturne formule 

C) različite molekulske formule 

D) s različitim brojem ugljikovih atoma 


Odgovor: A 

360. Esteri se dobivaju: 

A) reakcijom karboksilne kiseline i alkohola 

B) reakcijom aldehida i alkohola 

C) hidrolizom etera 

D) reakcijom karboksilne kiseline i etera 


Odgovor: A 

CH3COOH + HOCH3 → CH3COOCH3 + H2O 

361. Alkalnom hidrolizom masti dobivaju se: 

A) esteri viših masnih kiselina 

B) esteri glicerola 

C) ulja 

D) sapuni 

E) triacilgliceridi 

Odgovor: D 

RCOOCH 2 

RCOOCH 

RCOOCH 2 

HOCH 2 

+ 3 NaOH 3 RCOONa + HOCH 

HOCH 2 

RCOONa je formula sapuna, natrijevih soli viših masnih kiselina.

362. Koja je molekulska formula alkena, ako 11,2 g tog alkena reagira s 0,4 g vodika: 

A) C4H8 

B) C4H6 

C) C3H6 

D) C5H10 

E) niti jedna formula nije točna 

Odgovor: A 

m(alkena) = 11,2 g alken + H2 → produkt 

m(H2) = 0,4 g 

formula alkena = ? 

m( 

H 2 ) 0, 

4 

n ( H 2 ) = = = 0, 

2 mol 

M ( H 2 ) 2 

n( 

alkena) 

1 

= ⇒ n( 


= n( 

H 2 ) = 0, 

2 mol 

n( 

H 2 ) 1 

m( 


11, 

2 

−1 

M ( alkena) 

= = = 56 g mol 

n( 


0, 

2 

Mr(alkena) = 56, a formula C4H8. 

363. Reakcija propanola s klorovodičnom kiselinom u jako kiselom mediju je reakcija: 

A) eliminacije 

B) supstitucije 

C) adicije 

D) radikalske supstitucije 

E) polimerizacije 

Odgovor: B 

CH3CH2CH2OH + HCl → CH3CH2CH2Cl + H2O 

364. Racionalno ime spoja CH3CH2C(CH3)(OH)CH3 je: 

A) 2-metil-2butanol 

B) 2-hidroksibutan 

C) metil-propil-eter 

D) 2,2-dimetil-2-hidroksipropan 

E) butil-hidroksid 

Odgovor: A 

365. Riješite sljedeću redoks reakciju: NO2 + H2O → HNO3 + NO 

A) NO2: 3, H2O: 1 

B) NO2: 3, H2O: 2 

C) NO2: 4, H2O: 3 

D) NO2: 4, H2O: 1 

E) NO2: 2, H2O: 1 

Odgovor: A 

151

+ 4 − 2 + 1 − 2 + 1 + 5 − 2 + 2 −2 

NO2+ H2 O→ HNO3+ NO 

152 

N +4 − 1e − → N +5 |⋅2 

N +4 + 2e − → N +2 

2N +4 − 2e − → 2N +5 

N +4 + 2e − → N +2 

3N +4 → 2N +5 + N +2 ⇒ 3NO2 + H2O → 2HNO3 + NO 

366. Elektronska konfiguracija iona S 2– je: 

A) 1s 2 2s 2 2p 6 3s 2 3p 2 

B) 1s 2 2s 2 2p 6 3s 2 3p 6 

C) 1s 2 2s 2 2p 6 3s 2 3p 4 

D) 1s 2 2s 2 2p 6 3s 2 3p 2 3d 2 

E) 1s 2 2s 2 2p 6 3s 2 3p 2 3p 3 3d 3 

Odgovor: B 


A) Nastajanje ionskih spojeva je egzotermna reakcija 

B) Promjer kationa uvijek je manji od promjera pripadnog atoma 

C) Promjer aniona veći je od promjera pripadnog atoma 

D) Polarne molekule međusobno se odbijaju elektrostatskim silama 

E) Promjer atoma povećava se u skupini odozgo prema dolje 

Odgovor: D 


A) Svi su metali pri standardnim uvjetima čvrste kristalne tvari 

B) Većina je metala topljiva u kiselinama 

C) Samorodne rude sadrže metale u elementarnom stanju 

D) U Zemljinoj su kori najzastupljeniji silikati, ali se metali većinom dobivaju iz oksidnih 

ili sulfidnih ruda 

E) Neki metali burno reagiraju s vodom 

Odgovor: A 

369. Izračunajte volumen otopine barijevog hidroksida koji je potreban da se istaloži 

željezo kao željezov(III) hidroksid iz 20 cm 3 otopine željezovog(III) sulfata, ako su množinske 

koncentracije otopina c[Ba(OH)2] = 0,5 mol dm −3 i c[Fe2(SO4)3] = 0,5 mol dm −3 : 

A) 0,030 dm 3 

B) 0,010 dm 3 

C) 0,100 dm 3 

D) 0,060 dm 3 

E) 0,300 dm 3 

Odgovor: D 

c[Ba(OH)2] = 0,5 mol dm −3 3 Ba(OH)2 + Fe2(SO4)3 → 2Fe(OH)3 + 3BaSO4 

c[Fe2(SO4)3] = 0,5 mol dm −3 

V[Fe2(SO4)3 ot.] = 20 cm 3 = 0,02 dm 3 

V[Ba(OH)2 ot.] = ? 

n[Fe2(SO4)3] = c[Fe2(SO4)3]⋅V(otopine) = 0,5⋅0,02 = 0,01 mol

n 

V 

n[ 

Ba(OH) 2 ] 3 

= ⇒ n[ 

Ba(OH) 2 ] = 3n[ 

Fe2 

(SO4 

) 3 ] = 3 ⋅ 0, 

01 = 0, 

03 mol 

[ Fe2 

(SO4 

) 3 ] 1 

n[ 

Ba(OH) 2 ] 0, 

03 

3 

( otopine) 

= = = 0, 

06 dm 

c[ 

Ba(OH) ] 0, 

5 

2 

370. Elektrolizom otopine bakarova(II) sulfata na katodi se izluči 20 g bakra, pri jakosti 

struje od 2 A. Izračunajte vrijeme elektrolize: 

A) 30301 s 

B) 31400 s 

C) 30372 s 

D) 11150 s 

E) 51500 s 

Odgovor: C 

m(Cu) = 20 g Cu 2+ + 2e − → Cu 

I = 2 A 

t = ? 

M ( Cu) 

⋅ I ⋅ t m( 

Cu) 

⋅ z ⋅ F 20 ⋅ 2 ⋅ 96500 

m ( Cu) 

= 

⇒ t = 

= 

= 30370 s 

z ⋅ F 

M ( Cu) 

⋅ I 63, 

55 ⋅ 2 

371. Izračunajte masu natrijevog jodida potrebnog da se iz otopine koja sadrži 10 g cinkovog(II) 

acetata istaloži sav cink kao cinkov(II) jodid: 

A) 0,1090 kg 

B) 0,0200 kg 

C) 0,0163 kg 

D) 0,0505 kg 

E) 0,1630 kg 

Odgovor: C 

m(ZnAc2) = 10 g 2NaI + ZnAc2 → ZnI2 + 2NaAc 

m(NaI) = ? 

m( 

ZnAc2 

) 10 

n ( Zn) 

= n( 

ZnAc2 

) = 

= = 0, 

0545 mol 

M ( ZnAc2 

) 183, 

4 

n( 

NaI) 

2 

= ⇒ n( 

NaI) 

= 2n( 

ZnAc2 

) = 2 ⋅ 0, 

0545 = 0, 

109 mol 

n( 

ZnAc2 

) 1 

m(NaI) = n(NaI)⋅M(NaI) = 0,109⋅150 = 16,35 g = 0,01635 kg 

372. Izračunajte empirijsku formulu spoja u kojem je maseni udio vodika 2,04 %, 

sumpora 32,65 % i kisika 65,30 %: 

A) H2S2O5 

B) H2SO4 

C) H2S2O7 

D) H2SO3 

E) H2S2O3 

Odgovor: B 

153

w(H) = 2,04 % 

w(S) = 32,65 % 

w(O) = 65,30 % 

empirijska formula = ? 

Znači da u 100 g ispitivane tvari imamo 2,04 g vodika, 32,65 g sumpora i 65,3 g kisika. 

m( 

X) 

n ( X) 

= 

M ( X) 

2, 

04 

32, 

65 

65, 

3 

n ( H) 

= = 2, 

04 mol n( 

S) 

= = 1, 

018 mol n( 

O) 

= = 4, 

08 mol 

1 

32, 

06 

16 

N(H) : N(S) : N(O) = n(H) : n(S) : n(O) = 2,04 : 1,018 : 4,08 |:1,018 

N(H) : N(S): N(O) = 2 : 1: 4 

H2SO4 

373. Izračunajte volumen ugljikovog(IV) oksida, pri standardnim uvjetima, koji se razvija 

prilikom otapanja viška kalcijevog karbonata sa 15 cm 3 klorovodične kiseline, c(HCl) = 1 

mol dm −3 : 

A) 0,643 dm 3 

B) 0,504 dm 3 

C) 0,336 dm 3 

D) 0,168 dm 3 

E) 0,244 dm 3 

Odgovor: D 

V(HCl) = 15 cm 3 = 0,015 dm 3 CaCO3 + 2HCl → CaCl2 + H2O +CO2 

c(HCl) = 1 mol dm 3 

V(CO2) = ? 

n(HCl) = c(HCl)⋅V(HCl) = 1⋅0,015 = 0,015 mol 

154 

n( 

CO2 

) 1 

1 

= ⇒ n( 

CO2 

) = n( 

HCl) 

= 

n( 

HCl) 

2 

2 

1 

2 

⋅ 

0, 

015 

V(CO2) = Vm⋅n(CO2) = 22,4⋅0,0075 = 0,168 dm 3 

= 

0, 

0075 


A) Dušična kiselina uglavnom se pripravlja iz amonijaka 

B) Plinska smjesa amonijaka i zraka provodi se preko katalizatora koji zbog endotermnosti 

reakcije, osim na početku procesa, nije potrebno zagrijavati 

C) Katalizator za oksidaciju amonijaka kisikom je platina 

D) Otapanjem dušikovog(IV) oksida u vodi nastaje i dušikov(II) oksid 

E) Dušična kiselina jaka je mineralna kiselina i jako oksidacijsko sredstvo 

Odgovor: B 

375. Koliko se dvostrukih veza nalazi u spoju formule C10H16: 

A) jedna 

B) dvije 

C) niti jedna 

D) tri 

mol

E) četiri 

Odgovor: D 

Npr. CH3-CH=CH-CH=CH-CH=CH-CH2-CH2-CH3 

376. Adicijom vodika na 2-butin uz katalizator platinu nastaje: 

A) butan 

B) 2,3-dihidroksibutan 

C) 2-buten 

D) 1-buten 

E) 2-hidroksi-2-buten 

Odgovor: A 

CH3-C≡C-CH3 + 2H2 → CH3CH2CH2CH3 

377. Aldehidi nastaju oksidacijom: 

A) primarnih alkohola 

B) sekundarnih alkohola 

C) ketona 

D) karboksilnih kiselina 

E) estera 

Odgovor: A 

2RCH2OH + O2 → 2RCHO + 2H2O 

378. Kolika je masa natrijevog etoksida ako je u reakciji s apsolutnim etanolom potpuno 

izreagiralo 4 g natrija: 

A) 11,8 g 

B) 4,9 g 

C) 5,2 g 

D) 6,1 g 

E) 6,3 g 

Odgovor: A 

m(Na) = 4 g 2Na + 2CH3CH2OH → 2CH3CH2ONa + H2 

m(EtONa) = ? 

m( 

Na) 

4 

n ( Na) 

= = = 0, 

174 mol 

M ( Na) 

23 

n( 

Na) 

2 

= ⇒ n( 

EtONa) 

= n( 

Na) 

= 0, 

174 mol 

n( 

EtONa) 

2 

m(EtONa) = n(EtONa)⋅M(EtONa) = 0,174⋅68 = 11,8 g 

379. Nukleinske kiseline spojevi su koji sadrže: 

A) fosfornu kiselinu i bazu 

B) fosfornu kiselinu, bazu i šećer 

C) više masne kiseline, šećer i polialkohole 

D) fosfornu kiselinu, glicerol i bazu 

E) bazu, polipeptide i aminokiseline 

Odgovor: B 

155

380. Koliko se grama etena dobije iz 100 g etanola u kojem je maseni udio etanola 98 %: 

A) 59,65 

B) 65,25 

C) 54,32 

D) 62,58 


Odgovor: A 

m(EtOH 98 %-tni) = 100 g CH3CH2OH − H2O → H2C = CH2 

m(H2C=CH2) = ? 

156 

100 g 98 %-tnog etanola sadrži (100⋅0,98 =) 98 g čistog etanola. 

m( 

EtOH) 

98 

n ( EtOH) 

= = = 

M ( EtOH) 

46 

2, 

13 

mol 

n( 

EtOH) 

1 

= ⇒ n( 

H 2C 

= CH 2 ) = n( 

EtOH) 

= 2, 

13 mol 

n( 

H 2C 

= CH 2 ) 1 

m(H2C = CH2) = n(H2C = CH2)⋅M(H2C = CH2) = 2,13⋅28 = 59,65 g 

381. Vrenje je: 

A) fazni prijelaz 

B) stanje kod kojeg su tekuća i plinovita faza u ravnoteži 

C) endotermni proces 

D) lakše postići ako je manji tlak okoline 

E) sve navedene tvrdnje su točne 

Odgovor: E 

382. U četvrtoj periodi periodičke tablice elemenata od vanadija do cinka atomski radijus 

se: 

A) smanjuje 

B) povećava 

C) ne mijenja 

D) sve tvrdnje su točne 

Odgovor: A 

Isti broj ljusaka u navedenim atomima trebao bi rezultirati istim radijusom, ali 

povećanjem broja protona u jezgrama atoma povećava se privlačna sila jezgre i elektrona 

pa se radijus atoma smanjuje. 

383. Molekula BF3 je: 

A) planarne i trigonske građe 

B) građom identična molekuli amonijaka 

C) tetraedatske građe 

D) niti jedna navedena tvrdnja nije točna 

Odgovor: A

F 

F 

B 

F 

sp 3 -hibridne orbitale zatvaraju međusobno, u jednoj ravnini, kut od 120°. 

Napomena: Kod bora i ostalih elemenata ove skupine objašnjenja veza tumačenih na 

temelju elektronske konfiguracije okteta ili dueta valentnih ljusaka u suprotnosti su s 

eksperimentalnim činjenicama. 

384. Amfoterni oksidi: 

A) se otapaju u kiselinama i lužinama 

B) ne otapaju se u kiselinama 

C) otapaju se samo u lužinama 

D) topljivi su u vodi 

Odgovor: A 

ZnO + 2HCl → Zn 2+ + 2Cl − + H2O 

ZnO + H2O + 2NaOH → [Zn(OH)4] 2− + 2Na + 

385. Elektrostatske prirode nije: 

A) ionska veza 

B) kovalentna veza 

C) vodikova veza 

D) dipol-dipol interakcija 

E) ion-dipol interakcija 

Odgovor: B 

386. Vodena otopina sumporovog(IV) oksida obezboji intenzivno ljubičastu otopinu kalijevog 

permanganata. Time smo dokazali da je SO2: 

A) reducens 

B) oksidans 

C) amfoterni oksid 

D) neutralni oksid 

Odgovor: A 

+ 7 −2 

− 

+ 4 −2 

+ 2 + 6 −2 

− 

4 2 

2+ 

Mn O4 ( ljubičast) + S O2 + H2O → Mn ( bezbojan) + S O 

Reducens je tvar koja reducira drugu tvar povećavajući pri tom svoj oksidacijski broj, tj. 

oksidirajući se. Očigledno je to u ovom primjeru sumporov(IV) oksid. 

387. Galvanski članak se sastoji od cinkove pločice uronjene u otopinu ZnSO4, c = 1 

mol/L i niklene pločice uronjene u otopinu NiSO4, c = 1 mol/L. Standardni elektrodni 

potencijali su: E Θ Zn 2+/Zn = −0,76 V i E Θ Ni 2+/Ni = −0,25 V. Napon članka iznosi: 

A) −1,01 V 

B) −0,76 V 

157

C) 1,01 V 

D) 0,51 V 

E) 0,25 V 

Odgovor: D 

Napon je razlika potencijala pa je za članak Zn 2+ /Zn//Ni 2+ /Ni, uz iste koncentracije Zn 2+ i 

Ni 2+ , napon 0,51 V jer je to razlika od −0,25 V do −0,76. 

EMF = Ekatoda – Eanoda = –0.25 – (–0.76) = 0.51 V 

388. Reakcijom 2-butanola i kromovog(VI) oksida nastat će: 

A) butanska kiselina 

B) propanska kiselina 

C) propanal 

D) 2-butanon 

E) smjesa svih navedenih spojeva 

Odgovor: D 

3CH 3CH 2CHCH 3 + 2CrO 3 + 3H 2SO 4 3CH 3CH 2CCH 3 + Cr 2(SO 4) 3 + 6H 2O 

389. Ciklopropan i ciklobutan ciklički su organski spojevi za koje vrijedi: 

A) njihove se reakcije znatno razlikuju s obzirom na cikličke spojeve s više ugljikovih 

atoma 

B) reakcije ciklopropana i ciklobutana slične su ostalim cikličkim ugljikovodicima 

C) navedeni spojevi ne mogu postojati zbog velike napetosti prstena 

Odgovor: A 

U istim uvjetima, cikloalkani s malim brojem atoma u prstenu (ciklopropan i ciklobutan) 

daju spojeve otvorena lanca za razliku od cikloalkana s većim brojem atoma u prstenu. 

Uzrok tomu su slabije veze u molekulama cikloalkana s malim brojem atoma u prstenu. 

390. Reakcijom octene kiseline i etanola nastaje etilacetat i voda, prema jednadžbi 

CH3COOH + CH3CH2OH → CH3COOC2H5 + H2O. Iskorištenje se može povećati: 

A) dodatkom veće količine katalizatora 

B) izdvajanjem nastalog estera 

C) dodatkom vode 

D) sve navedene tvrdnje su točne 

Odgovor: B 

Na kemijsku ravnotežu utječu: promjena koncentracije reaktanata ili produkata, promjena 

temperature ili tlaka. Izdvajanjem produkta (estera) povećava se iskorištenje reakcije, tj. 

reakcijska ravnoteža pomiče se u desno. 

391. Empirijska formula nekog ugljikovodika je CH2. Gustoća ispitivanog ugljikovodika 

14 puta je veća od gustoće vodika pri istim uvjetima. Molekulska formula danog ugljikovodika 

je: 

A) CH4 

B) C3H8 

C) C3H6 

158 

OH O

D) C2H6 

E) C2H4 

Odgovor: E 

Pri standardnim uvjetima: 

ρ( 

CXH 

X ) M( 

CXH 

X ) 

−1 

= 

⇒ M( 

CXH 

X ) = 14M 

( H2 

) = 28g 

mol 

ρ( 

H2 

) M( 

H2 

) 

⇒ 

M r 

= 28 

392. Nepostojanje F + kationa objašnjavamo: 

A) velikom energijom ionizacije atoma fluora 

B) najnižom temperaturom vrelišta od svih halogenih elemenata 

C) nepopunjenim d orbitalama atoma fluora 

D) niti jedan od ponuđenih odgovora nije točan 

Odgovor: A 

Atomi fluora imaju najveći afinitet za elektronima od svih ostalih vrsta pa će uvijek prije 

primiti elektrone nego otpustiti ih. 

393. Hipofosfitna kiselina disocira samo u jednom stupnju prema jednadžbi: 

H3PO2 → H + + H2PO2 − : 

A) zbog toga jer atom fosfora stvara dvije kovalentne veze sa dva atoma vodika, a samo 

jedan atom vodika vezan je na kisik 

B) jer je H2PO2 − anion nepravilne tetraedarske građe 

C) jer postoji dvostruka kovalentna veza između atoma fosfora i jednog atoma kisika 

D) jer nije dokazano postojanje aniona HPO2 2− i PO2 3− 

Odgovor: A 

O 

H 

P 

O 

H 

H 

394. Od svih oksida dušika najstabilniji je N2O. Tek na povišenoj temperaturi razlaže se 

na elementarni dušik i kisik, a nije topljiv u vodi. Netopljivost u vodi objašnjavamo 

sljedećom činjenicom: 

A) niti jedan od dušikovih oksida nije topljiv u vodi, pa tako ni dušikov(I) oksid 

B) molekula ima veliki dipolni moment 

C) molekula je linearne građe i ima vrlo mali dipolni moment 

Odgovor: C 

N N O 

N N O 

395. Standardna entalpija izgaranja grafita iznosi ΔH = −393,5 kJ/mol, a dijamanta −395,4 

kJ/mol. Termodinamički stabilnija alotropska modifikacija ugljika je: 

A) dijamant 

B) grafit 

C) entalpija izgaranja nije parametar koji određuje termodinamičku stabilnost spoja 

Odgovor: B 

159

396. Neke kemijske reakcije zbivaju se složenim mehanizmom u više koraka što često 

nije uočljivo u sumarnoj jednadžbi reakcije. brzinu takve reakcije određuje: 

A) najbrži korak u reakciji 

B) najsporiji korak u reakciji 

C) samo iz sumarne jednadžbe reakcije možemo vidjeti da li se ona zbiva brzo ili sporo 

Odgovor: B 

397. U nizu oksokiselina klora (HClO, HClO2, HClO3, HClO4) jakost kiselina raste: 

A) smanjenjem oksidacijskog broja klora 

B) povećanjem broja atoma kisika u strukturi kiseline 

C) smanjenjem broja atoma kisika u strukturi kiseline 

D) sve oksokiseline klora gotovo su jednake po jakosti jer sadrže samo jedan vodikov 

atom 

Odgovor: B 

398. Berilijev klorid, BeCl2 nije ionski spoj za razliku od klorida kalcija, stroncija i barija 

zbog: 

A) njegove otrovnosti 

B) berilij ima najviše vrelište među zemnoalkalijskim metalima 

C) berilij ima mali atomski, a time i ionski radijus i relativno veliki naboj kationa 

D) berilij ima najnižu energiju ionizacije mežu zemnoalkalijskim metalima 

Odgovor: C 

399. Reakcijom benzena sa smjesom koncentrirane dušične i sumporne kiseline pri 50°C 

nastaje: 

A) benzensulfonska kiselina 

B) cikloheksan 

C) nitrobenzen 

D) 3-nitrobenzensulfonska kiselina 

E) niti jedan od navedenih spojeva 

Odgovor: C 

160 

H2SO4 NO2 HNO3 50 o + + H2O C 

H2SO4 veže nastalu vodu. 

400. Elektronegativnost u periodnom sustavu elemenata: 

A) raste odozgo prema dolje i slijeva nadesno 

B) raste odozdo prema gore i slijeva nadesno 

C) raste odozgo prema dolje i s desna nalijevo 

D) opisuje sposobnost atoma nekog elementa da primi elektron 

Odgovor: B 

401. Orbitala je: 

A) matematička funkcija 

B) prostor u kojem se nalazi elektron

C) kvantna jednadžba bez rješenja 

D) odnos radijusa atoma i broja elektrona 

E) sve su tvrdnje točne 

Odgovor: A 

402. Endotermni proces: 

A) je onaj kod kojeg sustav apsorbira toplinu iz okoline 

B) nije nikad spontani proces 

C) je prijelaz iz plinovite u tekuću fazu 

D) je onaj proces pri kojem sustav oslobađa toplinu u okolinu 

Odgovor: A 

403. Najjača lužina je: 

A) Mg(OH)2 

B) Ca(OH)2 

C) Al(OH)3 

D) H2O 

Odgovor: B 

Od navedenih, otopljene molekule kalcijeva hidroksida najvećim dijelom disociraju. 

404. Kisik ima pozitivan oksidacijski broj u: 

A) oksidima 

B) peroksidima 

C) superoksidima 

D) spoju OF2 

E) spoju HClO 

Odgovor: D 

Fluor je elektronegativniji od kisika pa je njegov oksidacijski broj −1, a time je kisikov 

oksidacijski broj u ovom spoju +2. 

405. Osmotski tlak: 

A) ne ovisi o temperaturi 

B) ovisi o broju čestica otopljene tvari 

C) ovisi o veličini čestica otopljene tvari 


Odgovor: B 

406. Pri otapanju NaCl u vodi: 

A) smanjuje se broj čestica u sustavu 

B) mijenja se pH otopine 

C) oslobađa se klor 

D) smanjuje se električna vodljivost 

E) sve gore navedene tvrdnje su netočne 

Odgovor: E 

NaCl je sol jake baze i jake kiseline pa otapanjem u vodi ne podliježe hidrolizi zbog čega 

se pH otopine ne mijenja. Otapanjem disocira na ione klora i natrija koji svojom pokretljivošću 

omogućuju električnu vodljivost. 

161

407. Voda je: 

A) samo kiseli oksid 

B) samo bazični oksid 

C) neutralni oksid 

D) može biti i kiseli i bazični oksid 

Odgovor: D 

2H2O → H3O + + OH − 

408. Brzina kemijske reakcije raste s povećanjem temperature uslijed: 

A) smanjenja energije aktivacije 

B) povećanja koncentracije reaktanata 

C) smanjenja kinetičke energije reaktanata 

D) pomicanjem kemijske ravnoteže udesno 

E) povećanjem udjela čestica s kinetičkom energijom većom od energije aktivacije 

Odgovor: E 

409. Alkaloidi su prirodni organski spojevi koji mogu imati različita fiziološka djelovanja. 

Ime su dobili jer: 

A) nastaju iz prirodnih karboksilnih kiselina i jakih lužina 

B) u svom sastavu sadrže razne metale u obliku hidroksida 

C) otapanjem u vodi oslobađaju amonijak 

D) sadrže jedan ili više atoma dušika u heterocikličkom prstenu i stoga imaju bazna svojstva 

E) niti jedna trdnja nije točna 

Odgovor: D 

Npr. kofein, kokain, atropin, nikotin itd. 

410. Kontroliranom hidrolizom nukleinske kiseline cijepaju se u manje fragmente i napokon 

u tri karakteristične komponente: 

A) heterocikličke baze, heksoze i fosfornu kiselinu 

B) heterocikličke baze, pentoze i aminokiseline 

C) monosaharide, aminokiseline i fosfornu kiselinu 

D) heterocikličke baze, pentoze i fosfornu kiselinu 

E) heterocikličke baze, pentoze i fosfitnu kiselinu 

Odgovor: D 

411. Kod izoelektrične pH vrijednosti, aminokiselina je: 

A) dipolni ion (zwitterion) 

B) neutralna molekula 

C) kod ove vrijednosti pH topljivost aminokiseline je najmanja 


Odgovor: D 

412. Kiralna molekula: 

A) obavezno sadrži atom dušika u prstenu 

B) ima najmanje jedan asimetričan atom ugljika 

C) ima visoko vrelište 

162

D) ne pokazuje signale u IR spektru 

Odgovor: B 

Asimetričan je onaj atom ugljika na čije su četiri veze vezane četiri različite atomske skupine, 

odnosno atoma. 

413. Temperatura sublimacije je: 

A) temperatura kod koje jedna kruta faza prelazi u drugu krutu fazu 

B) temperatura pri kojoj je tlak para krutine jednak atmosferskom tlaku 

C) temperatura pri kojoj je tlak para krutine jednak tlaku vodene pare 

D) temperatura pri kojoj se kisik adsorbira na cijelu površinu krute faze 

Odgovor: B 

Sublimacija je prijelaz tvari izravno iz čvrste, krute faze u plinovitu. Sublimiraju uglavnom 

molekulski kristali zbog slabih van der Waalsovih sila među molekulama. 

414. Henryevom zakonu topljivosti plinova pokorava se: 

A) HF 

B) CO2 

C) He 

D) H2S 

E) svi navedeni plinovi 

Odgovor: C 

Henryjev zakon glasi: masa otopljenog plina na određenoj temperaturi u jedinici 

volumena neke tekućine izravno je razmjerna tlaku plina. Ovom zakonu ne pokoravaju se 

plinovi koji kemijski reagiraju s vodom. 

415. Brojčana vrijednost konstante ravnoteže kemijske reakcije ovisi o: 

A) koncentraciji reaktanata 

B) koncentraciji produkata 

C) tlaku reaktanata odnosno produkata 

D) temperaturi 

E) katalizatoru 

Odgovor: D 

Promjena temperature reakcijske smjese uzrokuje pomak ravnotežnih koncentracija reaktanata 

u smjesi. 

416. Spojeve C2H4, C3H6 i C4H8 ubrajamo u skupinu: 

A) alkana 

B) alkena 

C) alkina 

D) ugljikohidrata 

Odgovor: B 

Zadovoljavaju opću formulu za alkene, CnH2n. 

417. Glukoza, jedan od najčešćih ugljikohidrata i najrasprostranjeniji organski spoj na 

Zemlji: 

A) u strukturi sadrži keto skupinu 

B) s Tollensovim reagensom ne daje pozitivan test 

C) nalazi se u sastavu DNA 

163


E) nijedna navedena tvrdnja nije točna 

Odgovor: E 

Glukoza je aldoheksoza. 

418. Aminokiseline sadrže nužno jednu od navedenih skupina: 

A) amidnu skupinu 

B) azidnu skupinu 

C) imidnu skupinu 

D) amino skupinu 

Odgovor: D 

Samo ime sve govori. 

419. RNA se razlikuje od DNA jer sadrži: 

A) 2-deoksi-D-ribozu umjesto D-riboze 

B) 2-deoksi-D-ribozu umjesto L-riboze 

C) D-ribozu umjesto 2-deoksi-D-riboze 

D) D-ribozu umjesto L-riboze 

Odgovor: C 

RNA se sastoji od D-riboze, adenina, gvanina, citozina, uracila, fosforne kiseline, a DNA 

od 2-deoksi-D-riboze, adenina, gvanina, citozina, timina, fosforne kiseline. 

420. Peptidna veza ostvaruje se pri sintezi proteina reakcijom između: 

A) karboksilne skupine jedne aminokiseline i hidroksilne skupine druge aminokiseline 

B) kondenzacijom karboksilnih skupina aminokiselina uz amonijak 

C) karboksilne skupine jedne aminokiseline i aminoskupine druge aminokiseline 

D) peptidna veza se ne nalazi u proteinima, već u DNA 

Odgovor: C 

H 2N CH 

421. Element s rednim brojem Z = 19 je: 

A) nemetal koji je u spojevima jednovalentan 

B) prijelazni metal koji ima jedan d elektron 

C) metal koji je u spojevima jednovalentan 

D) metal koji je u spojevima dvovalentan 

Odgovor: C 

To je kalij, K element 1. skupine peridnog sustava elemenata, skupine alkalijskih metala. 

422. Karakteristika periode u periodnom sustavu je da: 

A) svaki element ima po jedan elektron više od prethodnog 

B) svaki element ima relativnu masu za jedan veću od prethodnog 

C) su elementi poredani po padajućoj elektronegativnosti 

D) elementi imaju isti broj valentnih elektrona 

Odgovor: A 

164 

R 1 

O 

C OH + H N CH 

H R2 

COOH 

O 

H2N CH C 

R 1 

N 

H 

CH 

R 2 

COOH +H2O

Unutar periode elementi su poredani po rastućem rednom broju koji je ujedno jednak i 

broju protona u jezgri i broju elektrona u omotaču. 

423. Broj valentnih elektrona centralnog atoma nije 8 (odstupanje od pravila okteta) u: 

A) H2O 

B) CO2 

C) BF3 

D) NH3 

Odgovor: C 

Vidi odgovor 383. 

424. Reakcijom 1 mola fosforne kiseline i 1 mola kalcijevog hidroksida nastaje: 

A) Ca(H2PO4)2 

B) CaHPO4 

C) Ca2HPO4 

D) CaH2PO4 

Odgovor: B 

Ca(OH)2 + H3PO4 → CaHPO4 + 2H2O 

Iz jednadžbe je vidljivo da nastaje jedna molekula (i 1 mol) kalcijevog hidrogen fosfata. 

425. Ako se tlak nekog plina poveća dva puta, a pri tome volumen smanji tri puta, tada će 

temperatura tog plina biti (T0 označuje početnu temperaturu): 

A) 2 T0 

B) 3/2 T0 

C) 2/3 T0 

D) 3 T0 

Odgovor: C 

p = 2p0 

V 

V = 

0 

3 

p V 

0 0 

T0 

= 

pV 

T 

T 

T0 

pV 

⇒ T = = 

p V 

0 

0 

0 

⋅ 2p 

0 

0 

p V 

0 

V 

0 

3 

2 

= T 

3 

426. Reakciju neutralizacije predstavlja: 

A) CaCl2 + K2CO3 → CaCO3 + 2KCl 

B) Ca(OH)2 + K2CO3 → CaCO3 + 2KOH 

C) Zn + 2HCl → ZnCl2 + H2 

D) Ca(OH)2 + 2H2CO3 → Ca(HCO3)2 + 2H2O 

Odgovor: D 

Reakcija neutralizacije je reakcija između baza, npr. Ca(OH)2 i kiselina, npr. H2CO3 uz 

nastajanje soli, npr. Ca(HCO3)2 i vode, H2O. 

427. Između četiri navedena hidrida najniže vrelište ima: 

A) CH4 

B) NH3 

0 

165

C) H2O 

D) NaH 

Odgovor: A 

Veze između ugljika i vodika u metanu su kovalentne. Molekule metana nisu polarne 

molekule. Time su sile između molekula metana najslabije, a to znači da su molekule 

metana najpokretljivije pa metan prelazi u plinovito stanje na najnižoj temperaturi od svih 

navedenih hidrida. 

428. Oksidacijski broj kalcija u CaH2 je: 

A) +2 

B) 1 

C) −1 

D) −2 

Odgovor: A 

Vodik u hidridima metala ima oksidacijski broj −1, time kalcij u kalcijevu hidridu ima 

oksidacijski broj +2. 

429. Jednadžba koja prikazuje otapanje sumporne kiseline u vodi je: 

A) H2SO4 + 2H2O → 2H3O + + SO4 2− 

B) H2SO4 + H2O → SO3 + H2O 

C) H2SO3 + H2O → SO2 + H2O 

D) H2SO3 + 2H2O → 2H3O + + SO3 2− 

Odgovor: A 

430. Acetaldehid nastaje: 

A) oksidacijom mravlje kiseline 

B) redukcijom etilen-glikola 

C) redukcijom octene kiseline 

D) redukcijom etanola 

Odgovor: C 

CH3COOH + H2 → CH3CHO + H2O U reakcije redukcije octene kiseline spadaju i reakcije 

spajanja s vodikom. 

431. U kompleksnom ionu [Ni(CN)4] 2− cijanidni ligandi su u uglovima: 

A) tetraedra 

B) kvadrata 

C) trostrane piramide 

D) romba 

Odgovor: B 

432. Ozon je: 

A) O2 2− 

B) O3 

C) H2O2 

D) OsO4 

Odgovor: B 

166

433. Polistiren nastaje polimerizacijom: 

A) acetilena 

B) 1,2-etandiola 

C) feniletena 

D) vinil-klorida 

Odgovor: C 

Polistiren nastaje, kako mu samo ime kazuje, polimerizacijom stirena. Drugo ime za stiren 

je fenileten. 

434. U 500 mL otopine otopljeno je 0,01 mol kiseline HA. Ako se zna da ta kiselina disocira 

10 %, pH nastale otopine je: 

A) 1 

B) 2 

C) 2,7 

D) 3,5 

E) 5,0 

Odgovor: C 

V(otopine) = 500 mL = 0,5 dm 3 

n(HA) = 0,01 mol 

stupanj disocijacije, α(HA) = 0,1 (10 %) 

n(H + ) = n(HA)⋅ α(HA) = 0,01⋅0,1 = 0,001 mol 

+ 

+ n( 

H ) 0, 

001 

c ( H ) = = = 

V ( otopine) 

0, 

5 

⎛ + 

( H ) 

H log⎜ 

c 

p = − 

⎜ 

⎝ moldm 

−3 

−3 

0, 

002 mol dm 

⎞ ⎛ 

⎟ 0, 

002moldm 

= −log⎜ 

⎟ ⎜ 

−3 

⎠ ⎝ moldm 

−3 

⎞ 

⎟ = −log0, 

002= 

2, 

7 

⎟ 

⎠ 

435. Ukupni broj elektrona u 0,1 mol Li + iona je: 

A) 1,8×10 23 

B) 1,2×10 23 

C) 6,0×10 22 

D) 3,0×10 22 

E) 2,0×10 22 

Odgovor: B 

n(Li + ) = 0,1 mol 

N(e − ) = ? 

Litijev redni broj je 3, a to, između ostalog govori, da ima tri elektrona, a Li + ima jedan 

manje, tj. dva. 

N(Li + ) = n(Li + )⋅NA = 0,1⋅6,022⋅10 23 = 6,022⋅10 22 

N(e − ) = 2⋅N(Li + ) = 2⋅6,022⋅10 22 = 12,044⋅10 22 = 1,2044⋅10 22 

436. Za izlučivanje 0,1 mol bakra iz bakarova(II) sulfata tijekom elektrolize potrebna 

količina električnog naboja je: 

A) ista kao za izlučivanje 0,1 mola Ag iz AgNO3 

B) tri puta manja nego za izlučivanje 0,1 mol Al iz AlCl3 

167

C) ista kao za izlučivanje 0,05 mola Na iz NaCl 

D) dva puta manja nego za izlučivanje 0,1 mol Ag iz AgNO3 

E) ista kao i za izlučivanje 0,2 mola Na iz NaCl 

Odgovor: E 

Cu 2+ + 2e − → Cu 

2Na + + 2e − → 2Na 

Iz jednadžbi je vidljivo da se uz isti broj elektrona (isti naboj!) može izlučiti dvostruko 

više atoma (molova!) natrija. 

437. Prilikom izgaranja nekog ugljikovodika, volumen nastale vodene pare bio je dva 

puta veći od volumena nastalog ugljikovog(IV) oksida (pri standardnim uvjetima). Taj 

spoj je: 

A) metan 

B) buten 

C) benzen 

D) 2-pentin 

E) 1,3-butadien 

Odgovor: A 

Volumen pri standardnim uvjetima ovisi samo o broju čestica, molekula. Znači da nastaje 

dvostruko veći broj molekula vode od molekula CO2. Jedina moguća kombinacija je CH4 

+ 2O2 → CO2 + H2O. 

438. Izdvojite skupinu u kojoj svi spojevi ili ioni imaju amfoterna svojstva: 

A) HCO3 – , Al(OH)3, NH2CH2COOH 

B) H2SO4, HSO4 − , Al(OH)3 

C) H2CO3, NH2CH2COOH, CO3 2− 

D) NH4Cl, NH4OH, HPO4 2− 

E) Al(OH)3, HCN, CO3 2− 

Odgovor: A 

Amfoternost je svojstvo atoma, molekule ili iona da reagira i s kiselinama i s lužinama. 

439. Vrijeme poluraspada 130 I iznosi 8 dana. Količina preostalog 130 I nakon 16 dana biti 

(A0 je početna količina 130 I) će: 

A) 1 A0 

B) 3/4 A0 

C) 1/2 A0 

D) 1/4 A0 

E) 0 

Odgovor: D 

Za osam dana 

168 

130 1 

( I) 

A0 

2 

n = , 

Za još osam dana (ukupno 16 dana) 

130 1 1 1 

n ( I) 

= 

⋅ A0 

= A0 

2 2 4

440. Δ reakcije C + 2H2 → CH4 izražena u kJ/mol iznosi (energija veza C−H 412 kJ/mol, 

H−H 436 kJ/mol): 

A) +24 

B) −24 

C) +479 

D) −776 

E) 776 

Odgovor: D 

ΔrH = entalpija produkata − entalpija reaktanata = 4(−412) − 2(−436) = −776 kJ/mol 

U metanu su 4 C-H veze. Entalpije formiranja su negativne jer se energija oslobađa formiranjem 

veza C-H i H-H. 

441. Saponifikacija masti je: 

A) reakcija sapuna i masti 

B) reakcija cijepanja monofosfatne skupine u fosfolipidima 

C) reakcija bazno-katalizirane hidrolize estera 

D) reakcija oksidacije eterske veze 

E) reakcija kiselo-katalizirane esterifikacije 

Odgovor: C 

Vidi odgovor 361. 

169

kemija-za-pripremu-prijemnih-ispita-na-fakultetima - Hinus

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?