STRESS MANAGEMENT-PREZENTACIJA OHRID

TEHNIKI NA STRESS
MANAGEMENT
NAPRAVETE STRESOT DA
RABOTI ZA VAS,
A NE PROTIV VAS
Dr. Vera Jovanovska
Ohrid 2007

u…… …….f .f

EVOLUCIJA ???

Cel na prezentacijata
• Identifikacija na Stresot
v
• Da napravime “mala mala” promena kaj nas
v
• Za da go namalime
Za da moze da raboti za nas !!!

Kakov stres? stres
• Pozitiven- Pozitiven EUSTRESS
• Negativen-DISTRESS
Negativen DISTRESS
• Zavisno od DOZATA-INTENZITETOT
DOZATA INTENZITETOT
• VREMETRAENJETO
• INDIVIDUALNOSTA-LICNOSTA
INDIVIDUALNOSTA LICNOSTA

Stresot kako ZACIN od nasiot zivot
• Normalen
• Eustress
Normalen del od zivotot
Eustress e pozitivna forma na
stresot
• Ne predizvikuva, predizvikuva,
• ni dava energija
• Ne motivira kon celta
• Novo iskustvo
• Preku odgovor na teloto umot
ne priprema za teski predizvici
• Ni kazuva kako da reagirame
vo krizni sostojbi
• Odredeno nivo na
stresnost e neophodno za
da go izvleceme
maximumot od sebe
• Poinakov pogled na
rabotite. rabotite
• Stresot ni dava moznost
za ziveenje
• Bez stres, stres,
zivotot bi bil
nevozbudliv

Negativen stres
Distress e kontinuirano iskustvo od
cuvstvo na zagrozenost, zagrozenost,
inferiornost I
nemoznost da se prifatat predizvicite I
novite situacii vo koi sto sme se nasle. nasle
Pr. Finansiski poteskotii, poteskotii,
konflikti vo
odnosite so drugite, drugite,
premnogu baranja, baranja,
borba so hronicna bolest, bolest,
iskustvo so
trauma…
trauma
• Distress

Sto e stres? stres
Narusena komunikacija megu
mozokot I drugite delovi na teloto
CUVSTVO, MISLA, ODNESUVANJE, FIZICKI SIMPTOM
• “nervozen nervozen sum” sum
• “gneven gneven sum” sum
• “vo vo depresija sum” sum
• “ostavi ostavi me na mira” mira
• “ke ke ja izgubam rabotata” rabotata
• “na na rabot na zivcite sum” sum
• “nemozam nemozam da go podnesam” podnesam
• Begstvo, Begstvo,
vikanje, vikanje,
karanje, karanje,
prefrluvanje

Cuvstvo
nervoza
Fizicki simptomi
Srcebienje, grc, tresenje
Stres
Misla
Nemozam da ja zavrsam rabota
Odnesuvanje
Begstvo, pienje, pusen

Stres e
nasa mentalna, mentalna,
fizicka, fizicka,
emotivna i
bihejvioralna reakcija na sekoja nasa
percepirana opasnost ili baranje. baranje.
Stresot e ona sto se slucuva koga
pritisokot e pogolem od mislata deka
mozeme da se spravime so nego

Stres
BARANJA SREDSTVA
tresot se slucuva koga nasite baranja, baranja,
ocekuvanja se
ogolemi od moznostite koi gi imame vo momentot. momentot
OCEKUVANJA=MOZNOSTITE

Eustress (+) vs. distress (-) ( )
• Nauci se da gi prepoznavas signalite !!!
1. Slusni go teloto… teloto
2. Slusni gi cuvstvata… cuvstvata
3. Slusni ja dusata…
dusata

Zosto sme “stresni stresni” ?
Najcesto poradi dve pricini... pricini...
1.Ja percepirame situacijata kako
opasna, opasna,
teska, teska,
ili bolna
Strav od situacijata!!! situacijata!!!
2.Ne veruvame deka imame
dovolno snaga “resources resources “
za da se spravime. spravime
Dali mozam da se spravam? spravam
+
Intenzitetot zavisi i od nasata
MISLA
Kolku steta/posledica ke imam
odlukata ?

Odbrana
STRES > MOZOK > TELO > ODBRANA
• Imame dve glavni reakcii na odbrana
1. Begstvo ili Borba- Borba “fight fight or flight” flight
2. Generalen Adaptiven odgovor
+
Nacinot na koj sto razmisluvame i ja
interpretirame situacijata

F-ri ri koi doveduvaat do stres na
rabotnoto mesto-Job mesto Job Stress
• Pregolema rabota
• Beznacajni zadaci
• Premnogu saati I mala plata
• Neregularni pauzi
• Neracionalni baranja
• Fizicka sredina
• Vreva
• Namaleno provetruvanje provetruvanje, , dim od cigari
• Teska oprema oprema, , toksicni hemikalii
• Organizaciski propusti
• Nejasni odgovornosti I ocekuvanja
• Konfliktno odnesuvanje
• Poveke supervizori
• Namalena avtonomnost ili ucestvo vo
donesuvanje na odluki
• Neefikasni komunikaciski vestini
• Rabotni
Rabotni promeni
• Strav od otpustanje
• Cesti promeni na poziciite
• Namalena podgotovka za tehnoloski
promeni
• Namaleni moznosti za unapreduvanje
• Interpersonalni
Interpersonalni relacii
• Distancirani Distancirani, , nekomunikativni
supervizori
• Slaba izvedba na podredenite
• Politika Politika, , natprevar natprevar, , konflikt na interesi
• Problemi predizvikani poradi
podolgotrajnota otsatnost od familijata

Job Stress Survey (JSS)
• Raboten stres - Job Stress
Survey> Survey organizacisko nivo i polovi
razliki
• Heterogena grupa 1791 (860
mazi, mazi,
931 zeni) zeni)
vraboteni vo 2
industriski kompanii I na
univerzitet
• Efektot na organizacisko nivo –
signifikantno znacaen
• Rabotnicite vo povisokite
organizaciski nivoa-poveke nivoa poveke stres
pri donesuvanje na vazni odluki I
pri spravuvanje so krizni situaciii
• Rabotnicite vo poniskite
organizaciski nivoa-poveke nivoa poveke stres
poradi nesoodvetna plata, plata,
I mala
moznost za unapreduvanje
• Mazi-rabotniot
Mazi rabotniot stres e poveke
povrzan so nivnata zagrizenost za
ulogata vo moknata struktura na
organizacijata
• Zeni-rabotniot Zeni rabotniot stres poveke
povrzan za konfliktot megu
rabotnite obvrski I familjarnite
odnosi.
odnosi

Kako ni deluva? deluva
• Kontinuiran stres moze seriozno da mu nasteti na naseto psihicko I telesno
zdravje zdravje. . Moze da ni deluva na nasite sekojdnevni aktivnosti aktivnosti, , odnosi odnosi, , da ni ja
narusi samodoverbata
samodoverbata, , da ni ja namali RABOTNATA EFIKASNOST.Doveduva do
aktiviranje na dvoumenjeto dvoumenjeto, , samo samo-kritikuvanjeto kritikuvanjeto, , kako I do klinicka depresija I
anksioznost anksioznost.
• 43% od vozrasnite imaat zdravstveni problemi od stresot
• 75 75-90% 90% od posetite na lekarite se poradi stres stres-povrzani povrzani sostojbi I simptomi
• Stresot se naoga megu 6 pricini za smrtta smrtta: : srcevi zaboluvanja zaboluvanja, , kancer kancer, , belodrobni
narusuvanja narusuvanja, , nesreki nesreki, , ciroza na hepar I suicidot suicidot. .
• The Occupational Safety and Health Administration (OSHA) go potvrdi stresot
kako kocka na rabotnoto mesto
• Na rabotnoto mesto mesto, , stresot moze da dovede do zagubeni casovi casovi, , namalena
produktivnost produktivnost, , kako I namaluvanje na benefitite na rabotnikot rabotnikot. . Ova ja cini
Amerikanskata industrija poveke od $300 billion godisno godisno, , a kaj nas nas? ?

Koi se posledicite od stres na
rabota? rabota?
COST>BENEFIT
• National Institute for Occupational Safety and Health, Health,
Psihicki sihicki I fizicki problemi
• Glavobolka
• Narusuvanje na sonot
• Problemi so digestivniot trakt
• Narusena koncentracija
• Nervoza
• Namalen moral
• Naruseni odnosi so familijata I prijatelite
• Kardiovaskularni bolesti
• Cerebrovaskularni bolesti
• Musculoskeletni sostojbi
• Psiholoski rastrojstva

Sto menadzerite mozat da napravat za da go
reduciraat stresot na rabotnoto mesto
• Stress Management
Program
• Employee Assistance Programs
(EAPs EAPs) ) koi se dizajnirani da im
pomognat na rabotnicite so
nivnite licni problemi koi
posledovatelno im vlijaat na
rabotnata izvedba. izvedba.
Tuka se
vklucuva: vklucuva:
sovetuvanje, sovetuvanje,
rabotilnici na temi vremenski
management I relaksacija, relaksacija,
pravna I finansiska pomos. pomos
• Organizaciski
Organizaciski promeni
• “Managerite Managerite se glavni nositeli
na rabotnata kultura”. kultura . Dodeka
stres menadzment tehnikite
kako joga se odlicni, odlicni,
nisto ne
vi pomaga ako vasiot sef e los
organizator. organizator
• Nema rabotno mesto bez
stres. stres.
Megutoa pomalku stres
se javuva ako organizacijata e
dobro sprovedena od dnoto pa
nagore.
nagore

Dijagnostika na timot? timot
Redovna proverka? proverka
• Individualna vs timska
• Kolku luge? luge
• Tehnicka oprema? oprema
• Oblast? Timski Timski
• Socijalni vestini? vestini
• Bonusi
• Interes? Interes
• Sto saka tocno klientot? klientot
• Mentori
• Feedback
Pregovori Pravila

Promeni vo organizacijata
• Podobruvanje na komunikacijata
• Informiranje
• Jasno definiranje na ulogite I odgovornostite
• Konsultacija so rabotnicite
• Davanje na moznost na rabotnicite da ucestvuvaat vo odlukite koi
se odnesuvaat na nivnata rabota
• Agenda, rabotni pravila
• Odbegnuvanje na neracionalini deadlines
• Nagrada
• Pofaluvanje na dobrata rabotna izvedba (verbalno verbalno i institucionalno).
institucionalno).
• Sozdavanje na moznosti za razvitok na kariera
• Prijatelska socijalna klima
• Nemanje tolerancija za zloupotreba na rabotnoto mesto. mesto.

Sto moze rabotnikot da napravi za
samiot sebe za da go namali
stresot? stresot
• Zastanete
• Zemete
Zastanete na svoja strana
Zemete opis na rabotnoto mesto – Iako ne vi e
daden specificen pismen opis na rabotnoto mesto, mesto,
bi
trebalo da pobarate. pobarate.
Spored American Psychological
Association, Association,
opisot e eden od najbitnite zasto jasno
znaete sto ste prifatile, prifatile,
a isto taka I vasiot sef znae koi
zadaci se vasi. vasi.
Promenete ja rabotata –ako ako ste uvidele deka vasata
rabota e premnogu stresna, stresna,
moze da ja prasate
kompanijata da ve premesti vo pomalku stresna pozicija. pozicija.
Barajte podrska- podrska trudova inspekcija, inspekcija,
lokalnite, lokalnite,
drzavni
institucii koi gi zastituvaat pravata na rabotnicite
• Promenete
• Barajte

Predupreduvacki signali
Koi se crvenite znamenca? znamenca
• Mnogu NADVORESNI F-RI F RI
• NO SEPAK GI ZABORAVAME, VNATRESNITE
FAKTORI KOI POTEKNUVAAT OD NAS
• Simptomi
• nasata percepcija na nastanite, nastanite,
premnogu
ocekuvanje od drugite, drugite,
donesuvanje na odluki, odluki,
pesimisticko razmisluvanje,
razmisluvanje,
neprifakanje na
problemite, problemite,
griza, griza,
perfekcionisticko gledanje na
rabotite, rabotite,
borba za dokazuvanje, dokazuvanje,
samo-kriticnost
samo kriticnost, ,
pravenje na pretpostavki…
pretpostavki

Spoznaj gi tvoite stresni triger f-ri ri
• Prepoznavanjeto sto ni predizvikuva stres ni e mnogu
mokna informacija,kako bi sprovele akcija da ja
napravite pomalku stresna. stresna.
Dali e toa? toa?
prezentacija, prezentacija,
intervju, intervju,
sostanok, sostanok,
kritika, kritika,
negativen feedback, kratki
deadlines… deadlines “Moeto Moeto srce pocnuva da lupa vednas!” vednas
• Napravi si lista na zolti tocki. tocki.
Bidi specificen. specificen.
• Dali e potrebno da naucite novi vestini? vestini?
Dali vi trebaat
poveke pomos? pomos?

NAPRAVETE PROMENI VO VASIOT
ZIVOT!
PRIFATETE GO PREDIZVIKOT I
NAPRAVETE STO E MOZNO
PODOBRO

Dosadno e? Kako da se
motivirame? motivirame
• MALI, A NE GOLEMI CEKORI
• Ednostavni,mali,
Ednostavni,mali,
lesno ostvarlivi celi
• Zapomnete!!! Zapomnete!!!
Vasata podsvest ne go ceni golemoto ili maloto, maloto,
taa znae samo za uspeh ili
neuspeh. neuspeh.
Neuspehot deluva na motivacijata, motivacijata,
pa zatoa mozete sledniot pat I
da se otkazete. otkazete.
• Napustete ja igrata kako pobednik. pobednik.
• Sekojdnevno! Sekojdnevno!
Zosto? Zosto?
Za da si sozdadete navika na veruvanje vo sopstveniot
zbor. zbor.
Ne e vazno sto pravite, pravite,
bitno e deka samo go pravite =podsvesta podsvesta go
bodira so “uspeh uspeh”.
• Zapomnete !!! Prvata cel ne e KOLKU vezbi ili KAKO “dobro dobro” ke gi
napravite, napravite,
bitno SUM GO NAPRAVIL. Primarnata cel e da razviete nova
navika- navika “da da napravam ona sto sum rekol deka ke napravam”. napravam .
• Zaboravete na goleminata na celta I ke vidite kako MOTIVACIJATA RASTE… RASTE
• A posledovatelno samo progredientno pravete pogolemi cekori

Seuste mi e dosadno? dosadno
…E E sega koj ke ide na rabota? rabota
Za da go zapocnete denot napravete nesto porazlicno-vovedete
porazlicno vovedete nesto novo,
a sto? sto?
Samo treba da go vklucite vasiot mozok, mozok,
a ne vasiot kompjuter! kompjuter!
• Restart:
Napravi nesto novo!
• Search:
napravi pogolem predizvik-nesto
predizvik nesto sosema novo!
• Find-Pronajdok
Find Pronajdok:
• Chat, Skype: Skype
Znaci vi treba drustvo-pobarajte
drustvo pobarajte, , prasajte-jaknete
prasajte jaknete gi komunikaciskite vestini
i ke… ke
• Predizvikajte se:
• Dodate zacin-stres zacin stres
• Insert:
• Pause:
Shut down:
• Se do noviot moment-Start
moment Start….

Najdete sopstven nacin
• Zemete odmor
• Zboruvajte
• Sozdadete vrska so nekoj sorabotnik
• Pronajdete humor vo situacijata
• Vezbanje
• SEX

Strategii na stres menadzment
• S M e proces na donesuvanje na odluki. odluki.
• Koga sme pod stres, stres,
ima 3 glavni nacini
na spravuvanje. spravuvanje
• 1. PRIFATI GO
• 2. PROMENI
• 3. IZBEGNI GO

NEPRIJATELOT NAPRAVI GO
PRIJATEL !
• Promeni kaj sebe! sebe
Komunikaciski vestini
Vremenska organizacija
Redefiniranje na situacijata
Objektivno vs subjektivno
Pozitiven odnos, odnos,
jaknenje na samodoverba
NO, znaj do koga? koga?
Postavi ja GRANICATA,
Kazi NE !

Eliminirajte gi samo-unistuvackite
samo unistuvackite
odnesuvanja
• Bidete
Bidete prosecni, prosecni,
a ne perfektni-eden
perfektni eden proekt, proekt,
situacija ili odluka ne e sovrsena, sovrsena,
taka da ne si
sozdavajte dopolnitelen stres da napravite se perfektno. perfektno.
.
Daj te si ekstra vreme odnapred
Napravete si lista na prioriteti
Napravete si sopstven plan
Pocnete racionalno da razmisluvate, razmisluvate,
NE
premnogu negativno ili pozitivno
Svetot ne e crno/bel, crno/bel,
tuku e saren
• Daj
• Napravete
• Napravete
• Pocnete
• Svetot

Strategii
• Dali do sega go prifativte stresot? stresot
• Pripremi
• Fizicki-nacin Fizicki nacin na ishrana, ishrana,
regularni vezbi, vezbi,
sistemski
relaksacioni tehniki
• Psihicki-prifakanje
Psihicki prifakanje na stresot, stresot,
racionalizacija,
racionalizacija,
prifakanje
na vremeto kako biten f-r, , sozdavanje jasni
celi/vrednosti/prioriteti
• Socijalni-odrzuvanje
Socijalni odrzuvanje na kontakti so drugite, drugite,
jasna
komunikacija, komunikacija,
intimnost
• Spiritualno-meditacija
Spiritualno meditacija, , vera, vera,
nadez, nadez,
ljubov, ljubov,
relaksacija

13 najdobri tehniki koi gi poznavam
1. Napravete go stresot da vi bide
prijatel
• Bazirano na nasiot priroden odbranben
odgovor: odgovor:
begstvo ili borba, borba,
toj napliv na
energija ke vi ja zgolemi izvedbata vo
praviot moment. Dali nekoj vrven sportist
e kompletno relaksiran pred natprevar. natprevar.

2.Odbegnuvajte infekcija so stres
• Stresnite luge isfrlaat stresni bakterii koi
nemozete da gi vidite, vidite,
no mozete da gi osetite, osetite,
taka da pred da doznaete, doznaete,
vie ste inficirani
• Zastitete se preku prepoznavanje na stresot kaj
drugite I limitirajte go kontaktot so niv. niv.
Ili ako
ste go vospostavile kontaktot, kontaktot,
igrajte si stress
doctor I naucete gi kako podobro da se spravat
so toa.
toa

3. Ucete od strucni lica
• Koga lugeto ja gubat glavata, glavata,
koi gi odrzuva
smireni? smireni?
Sto pravat tie poinaku? poinaku?
Koe e nivnoto
odnesuvanje? odnesuvanje?
Koj e nivniot govor na teloto? teloto?
Dali
tie se istrenirani i so iskustvo? iskustvo?
• Napravete izbor i sednete so nego/nea. nego/nea.
Naucete
za stresot od strucni lica I napravete promeni
kaj sebe, sebe,
a ne kaj drugite!
drugite

4. Praktikuvajte socijalno prifatlivo
ritmicno disenje
• Mozete za moment da se relaksirate preku nekolku
tehniki na disenje
• Vdisete bavno do 7, izdisete bavno do 11
• Zavzemete pozicija koja najmnogu vi odgovara vo
momentot I sprovedete disenje koe najmnogu na vas vi
odgovara
• Zemete ednas dlaboko vozduh I izdisete popoleka. popoleka.
Pocnete da sproveduvate ritam vdisuvanje 1…2…3, 3,
pauza 1.., izdisuvanje 1…2…3
• Ke osetite promena na dr fizicki simptomi, simptomi,
srcebienje, srcebienje,
potenje, potenje,
trnenje…
trnenje

5. Dajte im na negativnite misli
crveno svetlo
• Cesto sme izmacuvani od sopstvenite misli, misli,
analizi, analizi,
komentari, komentari,
filmovi koi sami gi sozdavame, sozdavame,
a moze nikogas nema da se ostvarat. ostvarat.
Naucete se da gi identifikuvate i da gi modificirate preku
RACIONALIZACIJA.
• Prasajte se-mozebi se mozebi ke ispadne loso-kolkavi loso kolkavi se sansite da se sluci
toa, toa,
I kako mozam jas toa da go sprecam. sprecam
• Ponekogas ne sakame da prifatime deka golem del od rabotite
nezavisat od nas tuku od redica x faktori. faktori.
Nemame garancija nitu za
uspehot nitu za neuspehot. neuspehot.
Nekogas trosime ogromna energija da
go sprecime neuspehot, neuspehot,
a toj doaga nekogas nekontrolirano.
nekontrolirano.
Zosto
trosenenje na tolkava energija za griza I mislenje? mislenje
• Odenje postojano napred vo idninata, idninata,
I nazad vo minatoto
• Segasnosta ni bega, bega,
a toa e pravoto mesto vo koe treba da se bide

7. Naucete da gi polnite bateriite
• Son, pravilen nacin na redovna ishrana, ishrana,
fizicka
aktivnost, aktivnost,
15 min vo tekot na denot posvete si gi
na sebe (relaksacija relaksacija, , meditacija, meditacija,
vizuelizacija, vizuelizacija,
tusiranje). tusiranje).
Nekogas samo ova e dovolno da
deluvate na teloto I psihata. psihata.
• Naucete gi, gi,
sproveduvajte gi I prenesete gi na
drugite, drugite,
ke bidete samite na sebe dobar stress
manager.

8.Naucete se da kazuvete “NE NE”
• Nemojte da dozvolite
da gi prifakate site
moznosti I baranja koi
dopiraat do vas.
• Da kazete NE-neznaci NE neznaci
deka ste los, los,
egocentrik, egocentrik,
sebicen. sebicen.
So selektiranje na
nestata se zastituvate
sebesi.
sebesi

9. Relaksacioni tehniki
• Disenje
• Izometricna muskulna relaksacija
• Vizuelizacija
• Joga
• Meditacija

10. Ne bidete premnog seriozni !
• Smeenjeto e slobodno, slobodno,
besplatno, besplatno,
zarazno i e
dobro za naseto zdravje. zdravje.

Smeenjeto… Smeenjeto
• Ni ja podobruva
rabotata na srceto I
belite drobovi
• Ni pomaga da se
relaxirame
• Ni go podobruva
imuniot sistem
• Ja namaluva bolkata
• Ni go podobruva
raspolozenieto
• Ne pravi pokreativni
• Ja ubiva depresijata
• Go namaluva gnevot
• Ni pomaga so
hronicnite disni
problemi

11. Smeni go odnesuvanjeto
• Pronajdi drug nacin da razmiluvas za
stresnata situacija. situacija.
“Zivotot Zivotot e 10 % sto ni
se slucuva na nas, nas,
i 90% kako nie
reagirame na toa“. toa
• Promeni se sebesi, sebesi,
a ne drugiot!
drugiot

12. Bidete racionalni (realisticni realisticni)! )!
• Sozdadete racionalni celi, celi,
a ne
posakuvani. posakuvani.
• Sozdadete racionalni ocekuvanja prema
sebesi I drugite. drugite
• Zaprasajte se kako bi dal sovet na blizok
prijatel I primenete go na sebesi! sebesi!

Zosto ZOOM efekt? efekt
Odbegnuvaj ekstremni reakcii
• Zosto omraza koga moze malo nesakanje? nesakanje?
Zosto da se zgolemuva voznemrenosta,
voznemrenosta,
koga moze da bideme samo nervozni? nervozni?
Zosto da bideme depresivni koga mozeme
da bideme samo tazni? tazni?
Zosto bes koga
gnevot ke ja zavrsi ja rabotata? rabotata?
• Prepoznaj go stresot onaka kako sto e !

13. Grizete se za sebesi! sebesi
• Paradoksalno, Paradoksalno,
koga
sme pod stres
najmalku se grizime
za sebesi (jademe jademe
neregularno, neregularno,
pomalku
spieme, spieme,
ne vezbame, vezbame,
pusime, pusime,
pieme…). pieme ).
Ova mu deluva na
imuniot sistem I moze
da dovede do bolest. bolest.
Zatoa…
Zatoa

• Fantazirajte
• Pisuvajte
• Igrajte so deca ili
zivotni
• Odete vo park
• Slusajte muzika
• Praktikuvajte joga
• Sportovi vo voda I na
sneg
• Vozete tocak
• Trcajte, Trcajte,
pesacete
• Jadete zdravo
• Aerobik, Aerobik,
teretana
• Masaza
• Tancuvanje
• Kampuvanje
• Imajte hobi
• Meditirajte
• Ednostavno
Ednostavno disete!!! disete!!!

Ne e tolku bitno kolku ke
ziveeme tuku kako ziveeme
Zavzemete odredena pozicija
Prifatete go stresot stresot, , toj e so nas I vo nas nas, ,
pocuvstvuvajte go go…, , toj go razmrduva naseto telo
isto kako veterot sto ja razmrduva povrsinata na
vodata vodata, , a 20 20-30m 30m podole podole, , vo dlabocinata dlabocinata, , e
potpolna tisina tisina…taka taka I vasiot um e razmrdan od
vasite misli misli, , prifatete gi I nabljuduvajte gi kako
oblak koj se dvizi I ne zastanuva zastanuva, , ne gi analizirajte analizirajte, ,
komentirajte komentirajte, , samo pustete gi slobodno neka se
dvizat dvizat…
Prenesete go vnimanieto na vaseto disenje disenje, , napravete
go sto poudobno poudobno, , zavzemete pozicija koja na vas vi
odgovara odgovara, , disete slobodno disete disete, , pocuvstvuvajte
go vozduhot kako vleguva I kako izleguva od vasite
gradi gradi…disete disete …nabljuduvajte nabljuduvajte se ….prifatete prifatete go se
ona sto se slucuva vo vas, zasto na vas vi se
slucuva slucuva, , nabljuduvajte go kako vodopad koj sto se
naoga pred vas vas…ne ne zastanuva zastanuva, , so silata na
gravitacijata paga dole dole…kako kako sto za moment
mozete da gi osetite vasite stapala kako go dopiraat
podot podot….
Muzika Muzika….
Prodolzete da disete disete, , nabljuduvajte se, mislite ne se
fakti fakti, , pocuvstvuvajte go sekoe treperenje treperenje, , bolka ili
bilo sto sto…bidete bidete za moment so nea nea…disete disete…
Muzika Muzika….
Stop

Obidete se da go “iskoristite iskoristite”
stresot
• Ako nemozes da se boris so toa sto te
voznemiruva ili nemozes da izbegas
od stresot, stresot,
prifati go-odi go odi so nego i
obidi se da go upotrebis vo pozitivna
nasoka
• NEKA POCNE STRESOT DA RABOTI
ZA VAS

RELAX