Krste Petkov Misirkov Za makedonskite raboti

nacionalen duh. Sega nastapuva vreme za interes za nacionalnoreligiozni
pra{awa.
Toj interes malku e zadocnet, no od toa seu{te ne sleduva deka toj
si nema sega mesto me|u nas i deka mo`e da ni napakosti.
Ako sme logi~ni, toga{ treba da priznaeme oti avtonomijata na
Makedonija, za koja dosega revolucionerite se borea, ima smisla samo vo
toj slu~aj ako revolucionerite sogleduvaa vo na{iot narod takvi
kvaliteti i osobini {to se nemaat kaj drugite balkanski narodi, a se samo
na{a karakterna crta. Samo sogleduvaweto na tie svoeobrazni crti vo
karakterot, naravite, obi~aite, `ivotot, predanijata i jazikot na na{iot
narod e va`na pri~ina da sme nie protiv deleweto na na{ata tatkovina i
za nejzinata avtonomija, za{to dele`ot }e ni iskoreni se {to ni e milo i
}e ni navrze mnogu protivno ne{to na na{iot naroden duh. Samo
oddelnoto makedonsko nacionalno samosoznanie kaj nas ni dava moralno
pravo da se borime protiv baraweto na malite balkanski dr`avi da se
razdeli na{ata tatkovina i da se borime protiv propagandite {to gotvat
po~va za dele`. A ako ne mo`e da se dobie avtonomija, treba li nie
ramnodu{no da gledame na raboteweto na propagandite i da se borime so
edno novo te~ewe {to e naso~eno samo protiv niv samo zatoa {to toa
te~ewe }e ja oslabelo najsilnata propaganda? Nikako ne, za{to ni edna
propaganda, kolku i da e taa silna, ne mo`e da ni go dade toa {to go
o~ekuvame nie od nea. Site propagandi se propagandi samo na svoi, no
nikako ne i na na{i interesi i od niv nikoga{ nemalo ni{to osobeno za
narodot. Spasot nikojpat nema da ni dojde od propagandite, za{to ako e
deneska ednata posilna - utre }e stane i drugata takva, a prvata }e
oslabne. Propagandite najposle samo mo`at da ja dostignat svojata krajna
cel - dele`ot, koe{to ne go sakaat i onie {to se protiv nacionalniot
separatizam. Zna~i, posledniov ne e neumesen vo sega{nite okolnosti i
mo`e da ni dade samo dobri plodovi, no ne i da ni napakosti.
[tom si ima mesto nacionalniot separatizam, toga{ toj treba da se
projavi vo milosta kon se {to e narodno i na prvo mesto vo milosta kon
narodniot jazik.
Jazikot e sredstvo so koe nie doznavame {to misli, {to ~uvstvuva i
{to saka na{iot sobesednik. Vo jazikot ima oddelni glasovni znakovi ili
zborovi za site misli, ~uvstva i `elbi na eden ~ovek, zatoa jazikot na
eden narod e negovo duhovno bogatstvo i nasledstvo vo koe se zaklu~uvaat
otpe~ateni vo glasovni znakovi ili zborovi site narodni misli, ~uvstva i
`elbi so koi{to ima `iveano i `ivee eden narod i koi{to se predavaat
kako ne{to sveto od edno pokolenie na drugo. Da si go za~uva nekoj svojot
naroden jazik i da go brani kako svetiwa, zna~i da mu ostane toj veren na
duhot na svoite prededovci i da po~ituva se {to imaat tie napraveno za
svoeto potomstvo. Da se otka`e ~ovek od svojot naroden jazik zna~i da se
otka`e toj i od narodniot duh. So toa samo se objasnuvaat i `elbite i
usilbite na pokoritelite da gi napravat pokorenite da se otka`at od
svojot jazik i na negovo mesto da go nau~at nivniot; isto taka so toa se