Krste Petkov Misirkov Za makedonskite raboti

oti ne samo {to samite ne se vikale Srbi, tuku im bilo neprijatno da se
vikaat i od drugi taka. Taka ne gi vikaa ni Grcite, za{to poslednive ne
vidoa golemi lo{otii od Srbite. Pa i nemalo zo{to: imeto Srbin
pogostuva vo Makedonija kako politi~ki termin samo malku vreme. Toa i se
zaboravi skoro, bez tu|o prijatno potsetuvawe za nego. Od tursko gledi{te
i ne e pravo Makedoncite site odred da se vikaat „Srb-|auri“, za{to tie
im se predadoa na Turcite. A ako se isprazni od Makedonija imeto Srbin,
toga{ }e ostane za Makedoncite samo imeto Bugarin {to be{e politi~ki i
etnografski termin u{te do turskoto zavojuvawe. Toj termin ne be{e lo{
od tursko gledi{te, a od gr~ko toj be{e mnogu udoben, za{to so nego
najubavo mo`e{e da bide iska`an prezirot i omrazata na Grcite kon nas.
Ete zo{to nie, me|u drugoto, se priznavme za Bugari, t.e. tvrdoglavci.
Zna~i, nas so Bugarite n* vrzuva{e edno zaedni~ko ime, ednakov
odnos kon nas od strana na Grcite i Turcite, ednakva `ed za sloboden od
fanariotite i Turcite `ivot. Taa op{nost ne pobudi zaedno da se borime
so op{tite neprijateli. No taa op{nost ne e ne{to {to po~iva vrz nekakvi
zaedni~ki spomeni i zaedni~ki istoriski zada~i {to da se soznavaat i da
se imaat soznavano od nas i od Bugarite ednakvo. Na{ata op{nost e
prosta slu~ajnost. Do krajot na prvata 1/4 na 19 stoletie se oslobodija od
Turcite site balkanski zemji, osven Bugarija, Trakija, Makedonija, Bosna i
Hercegovina. Prvite tri geografski bea mnogu blizu i ednakvo se tretiraa
od Turcite i Grcite. Poslednite dve bea oddeleni od prvite tri i bea vo
poinakvi odnosi kon Turcite i Grcite. Zatoa prvite tri {tom se razbudija
fatija da `iveat so zaedni~ki ideali, a vtorite dve so drugi, pak
zaedni~ki.
No, ako pri nacionalnoto razbuduvawe na Makedoncite imavme drug
vid na politi~kata karta na Balkanskiot Poluostrov, toga{ Makedoncite
}e rabotea sosema poinaku. Ako be{e Bugarija so Trakija slobodna, a
Srbija zaedno so Makedonija po`ivee{e 50 godini pri edni isti uslovi,
toga{ Makedoncite }e rabotea zaedno so Srbite, a ne so Bugarite. Isto
taka Makedoncite mo`ea da rabotat i zaedno so Grcite, da mo`ea Grcite
da rabotat poumno i da bea samo Grcija i Makedonija pod Turcija okolu 50
godini, koga site drugi balkanski zemji bi bile slobodni.
Bugarskoto ime vo Makedonija, zna~i, e rezultat na lo{oto
tretirawe na Makedoncite od strana na gr~koto duhovenstvo. Grcite ja
uni{tija Ohridskata arhiepiskopija zatoa {to se spomnuva{e imeto
„bugarska“, kako istoriski reliquium, no go upotrebuvaa imeto Bugarin za
da go ovoplotat vo nego svojot prezir kon se slovensko. I imeno toa
ovoplotuvawe na gr~kiot prezir kon nas i e pri~inata da se vikame
„Bugari“, a ne istoriskite tradicii. Poslednive, naprotiv, ni{to ne ni
zboruvaat za Bugarite, a pove}e za srpskoto ime vo Makedonija. Zna~i,
Grcite ne krstile „Bugari“, bez da ne pra{aat nas, i nie, nemaj}i vreme da
gledame i da mu najdeme mana na imeto, si go usvoivme.
Ako e taka, a inaku i ne mo`e da bide, toga{ jasno e oti imeto
Bugarin ne zboruva u{te za bugarska narodnost vo Makedonija. Toa ime
sega ve{ta~ki se poddr`uva vo Makedonija, kako {to i se nasaduva tamu vo