Krste Petkov Misirkov Za makedonskite raboti

se srpski, no ne se ni bugarski. Tie se nemaat vo glavnoto bugarsko nare~je
- isto~nobugarskoto {to slu`i i za literaturen bugarski jazik.
Ako isto~nobugarskoto nare~je se priznava za najtipi~no, toga{
mnogu e jasno oti samata geografska dalekost na makedonskiot centar od
nego e dosta da poka`e deka posledniov ne mo`e da bide bugarski.
Na isto~nobugarskoto nare~je sega se gleda kako na najtipi~no i
naj~isto od tu|o vlijanie bugarsko nare~je. Toa vo sporedba so
zapadnobugarskoto e porasprostraneto. Vo poslednovo ima golema razlika
od isto~noto nare~je, no, pokraj negovata originalnost, se priznava vo nego
srpsko vlijanie. Makedonskite nare~ja imaat pak svoi originalni osobini,
a bidej}i se nao|aat vo sosedstvo so Srbite se priznavaat pak za ne ~isti
od srbizmi. Osven toa, tie se na krajniot zapad. Poradi site tie pri~ini,
a najglavno zatoa {to Makedoncite za svoeto osloboduvawe od gr~kiot
patrik i od Turcija do poslednata rusko-turska vojna rabotea zaedno so
Bugarite pod imeto Bugari, a mestata za taa borba bea okolu Bugarija, t.e.
vo Stambul, Vla{ko, Jugozapadna Rusija i Srbija, koi (mesta) pomagaa vo
osloboditelnata rabota najmnogu da bidat zastapeni Bugarite, - pomognaa
da se objavi isto~noto bugarsko nare~je za literaturen jazik na Bugarite i
Makedoncite.
Sega da dopu{time da se i Makedoncite Bugari i osobinite na
makedonskoto centralno nare~je da se isto: tolku bugarski kolku i
isto~nobugarskite. I vo takov slu~aj ne mo`e da se zboruva za etnografska
celost me|u Bugarija i Makedonija. I da imalo nekoga{ takva celost, taa
mo`e da se naru{i od odot na istoriskite okolnosti. Vo sekoj slu~aj
op{tite interesi mo`at da se poddr`uvaat so zaemno soglasuvawe me|u
~lenovite na Celinata. Interesite na celinata treba da se ednakvo skapi
za site ~lenovi {to ja sostavuvaat: od nea treba da imaat site ednakvi
zgodi i vo nejzina polza site treba da pravat ednakvi `rtvi. Ako toa go
nema i ako od nea edni - imaat golema polza, ne pravej}i nikakvi `rtvi,
drugite pravat golemi bespolezni `rtvi, celinata se razdeluva.
Nacionalnata bugarska celina, vo koja se odnesuvaa Bugarija, Trakija i
Makedonija, ne mo`e da se za~uva, za{to nema takov etnografski centar
{to mo`e zdravo da gi soedini tie tri zemji, kako {to se soedineti
srpskohrvatskite zemji, nema srede tie zemji edno najrasprostraneto i
ednakvo odale~eno od site nivni krai{ta nare~je {to da gi privlekuva
okolu sebe perifernite nare~ja i da rasprostranuva op{to nacionalno
soznanie me|u site {to zboruvaat na tie nare~ja. Vo takov slu~aj sekoj }e
be{e svesen oti ne samo Makedoncite, ami i Bugarite od Bugarija i od
Trakija pravat ednakva so niv otstapka vo polza na centarot.
Sega pak slu~ajot go izdignal za literaturen jazik na Bugarite
isto~noto bugarsko nare~je {to se nao|a na krajnata sprotivna strana od
Makedonija. Toa ne mo`e da slu`i za zaedni~ki literaturen jazik na
Bugarite i Makedoncite, za{to ne mo`e duhovno da gi obedini vrz ednakvi
prava site tri spomnati oblasti. Taa zada~a bi mo`elo da ja ispolni
136
zapadnobugarskoto ili {opsko nare~je, da ne be{e malku
rasprostraneto i so mnogubrojni originalni osobenosti {to se nemaat vo