Krste Petkov Misirkov Za makedonskite raboti

najnu`noto? Na{ite posledni barawa kolku se pravilni ili ne, ne zemam
da gi re{avam. Za mene e pova`no pra{aweto za na{ata nacionalno
religiozna i ekonomska prerodba; a toa mo`e da stane samo so
izu~uvaweto na svojot narod, prvo kako oddelna edinka, posle vo vrska so
drugite Makedonski i balkanski narodi i najposle kako ~len na
slovenskata familija narodnosti. Takvoto izu~uvawe }e vnese razumnost
vo na{ite odnosi kon site spomenati narodi.
Ete pribli`no kakvo mo`e da bide najglavnoto rabotewe na
makedonskata inteligencija za da se popravat site gre{ki napraveni so
poslednoto vostanie.
I taka, raboteweto na{e }e treba da bide vrz po~vata na narodnoto
prosvetuvawe: mirno, legalno, evoluciono; toa }e ima za cel
inteligencijata da bide vistinska sluginka na narodot, a ne naopaku. No za
da bide taa slu`ba blagodatna, nam }e ni treba da sozdademe narodni
slu`iteli, narodna inteligencija {to }e mu gi posveti site svoi sili na
narodnoto blago. Ni treba inteligencija so jasna svest za moralniot dolg
na ~ovekot pred negovata tatkovina i negoviot narod. Ni treba
inteligencija moralno i umestveno sovr{ena.
Sega{nata na{a inteligencija treba da go posveti seto svoe
rabotewe nad moralnoto i umstvenoto usovr{uvawe na svojot narod i
sozdavawe na edna idealna makedonska inteligencija.
Ako ovoj dolg se osoznae, ako obedinuvaweto na na{ata
inteligencija so bugarsko, srpsko i gr~ko obrazovanie se postigne, ako se
paralizira raboteweto na propagandite i se uspee tie sosem da se
otstranat od Makedonija, ako se ustanovat dobri odnosi kon site
makedonski narodnosti i se podobri politi~kata i materijalnata sostojba
na Makedoncite, toga{, pri site dadeni `rtvi, }e mo`eme, pokraj drugoto,
da bideme zadovolni od edno: vostanieto ni gi otvori o~ite za gre{niot
pat po koj{to odevme dosega, po koj{to }e odevme i za napred, i bez
vostanieto sami }e podgotvevme po~va za dele`; toa ni gi otvori o~ite za
mnogu na{i nu`di {to i ne gi pretpostavuvavme ponapred.
Dajbo`e, sega{noto vostanie da ni poslu`i kako eden urok za na{iot
narod, urok za site nas Makedoncite, bez razlika kade sme se obrazuvale i
kako dosega sme se vikale. Dajbo`e, sega proleanata krv da poslu`i kako
zavet me|u `ivite, koi {to se dol`ni pred taa krv da se zakolnat za edna
zaedni~ka kulturna rabota, za polza i sre}a na na{ata zaedni~ka mnogu
napatena tatkovina - Makedonija.
*.
Pro~itano na 21 septemvri ovaa godina pa 1-ta sednica na petrogradskoto Makedonsko nau~noliteraturno
drugarstvo „Sv. Kliment“.
11.
Najgolemiot gr~ki ostrov Krit vo 1897 god. uspea da dobie avtonomna uprava vo granicite na
Otomanskata Imperija.
12.
Misirkov go ~ital ovoj tekst vo Drugarstvoto na 21 septemvri 1903 god., pred donesuvaweto na
Mirc{tegskata programa za reforma, no toj budno gi sledel site nejzini podgotovki. Soop{tenieto na ruskata
vlada od 11.9.1903 god. so svojata energi~na poraka go izrazuva tvrdiot stav na Rusija protiv Vostanieto vo
Makedonija i za akcija na golemite sili za reformi.
13.
Verojatno se misli na Promemorijata na Rusija i Avstro-Ungarija od 15.9.1903 god. {to bila
ispratena ne samo do potpisni~kite na Berlinskiot dogovor, tuku i do turskata i do bugarskata vlada, bidej}i