Krste Petkov Misirkov Za makedonskite raboti

da sozdadat „Bugarska Makedonija“, a Rusija, za koja{to se bliski i
interesite na drugite hristijanski narodnosti vo Makedonija, ne mo`e da
gi `rtvuva nivnite interesi za Bugarite.
Razbraa li vo Bugarija {to ozna~uvaat tie zborovi? Razbraa li vo
Makedonija? Razbravme li, najposle, nie?
Rusija otvoreno ni ka`uva zo{to taa ne raboti i ne mo`e da raboti
inaku. Dali e prava Rusija vo svoite tvrdewa? Dali mo`e taa da postapi
inaku?
Ako se postavevme vo polo`bata na ruskata vlada, i nie ne }e
mo`evme da postapime inaku.
Do 1878 god. site, pa i ruskata vlada, velea oti Makedoncite se
Bugari. Po Berlinskiot dogovor Srbite istapija so svoite pretenzii na
Makedonija. 18 Pravi li se tie ili ne, ne e va`no za diplomatite. Srbite
vo tekot na 25 godini, osobeno vo poslednive 20 godini uspeaja, ako ne da
gi napravat Makedoncite Srbi, toga{ barem da sozdadat vo evropskoto
javno mislewe ubeduvawe oti vo Makedonija ima i Srbi. Ako selskoto
naselenie i sega si zboruva kako {to si zboruvalo i ponapred i zboruva
odred niz cela Makedonija samo na eden slovenski jazik, - vo gradovite,
redum so bugarskite ma{ki i `enski gimnazii i osnovni u~ili{ta;
nasekade }e najdeme i srpski. Edni sela imaat srpski, drugi bugarski
u~ili{ta. Edni selani so nivnite u~iteli i popovi ja priznavaat
Patrijar{ijata i se pod pokrovitelstvoto na srpski ili gr~ki konzuli, a
drugi go priznavaat bugarskiot egzarh i gi slu{aat bugarskite trgovski
agenti. 19 S* toa se fakti za diplomatijata, koja{to ima da se soobrazuva
so dejstvitelnosta, a ne so teorijata za narodnosta na Makedoncite.
Politikata nema rabota so naukata. Pa i da ima rabota, zar e doka`ano,
kako dva i dva se ~etiri, oti se Makedoncite Bugari? Do Rusko-turskata
vojna 20 ima{e samo edna teorija za na{ata narodnost. Sega se dve. Kon niv
se pridodava i treta - oti Makedoncite se ne{to sredno me|u Srbite i
Bugarite 21 * Privrzanicite na taa teorija pak se podrazdeluvaat: 1. na
koi{to ka`uvaat oti toa sredno e ednakvo daleku i od Srbite i od
Bugarite; 2. oti toa e poblisko do Srbite; 3. oti e poblisko do Bugarite; 4.
oti del e poblisko do Bugarite, del - do Srbite. Ne e va`no za
diplomatite kade e vistinata. Va`en e faktot oti vo makedonskoto
pra{awe se zainteresirani etnografski, redum so Bugarite i Grcite,
u{te i Srbite. Osven toa, i politi~ki Srbija e ne pomalku zainteresirana
za sudbinite na Makedonija. Poslednava za Srbija ima pogolemo zna~ewe,
otkolku za Bugarija, oti Bugarija mo`e da izleze na Egejskoto More i preku
Kavala i Dede-Aga~.
Ako e taka, zar mo`eme da se ~udime na povedenieto na Ruskata
vlada po makedonskoto pra{awe i na nejzinata izjava oti Rusija nema da
mu pomogne na Komitetot da se sozdade „Bugarska Makedonija“?
Nekoj od nas mo`e naivno }e zabele`i: „Komitetot 22 ne saka da ja
napravi Makedonija bugarska; toj saka pravina za site Makedonci, bez
razlika na vera i narodnost“.