PČELINJA PAŠA Prof. Dr Zoran Stanimirović - Fakultet veterinarske ...

PČELINJA PAŠA
Prof. Dr Zoran Stanimirović
Katedra za Biologiju,
Fakultet veterinarske medicine,
Univerzitet u Beogradu

Rentabilno p~elarstvo podrazumeva raznovrsnu p~elinju
pa{u, tj. postojanje mesta sa dovoljno medonosnog bilja,
kao i da su ostali uslovi „medobranja” povoljni. Me|utim
takvih mesta je iz godine u godinu sve manje, {to
uslovljava stalnu selidbu p~elinjaka sa pa{e na pa{u, koje
su ~esto udaljene jedna od druge i preko sto kilometara.
Zato pri izboru mesta za p~elarenje veoma je va`no
poznavati bogatstvo odabranog podru~ja medonosnom
florom, koja p~elama pru`a glavnu i dopunsku p~elinju
pa{u, od ~ega zavisi i rentabilnost p~elarstva.
Sve biljne medonosne vrste ne cvetaju u isto vreme, ve} je
njihovo cvetanje kontinuirano raspore|eno tokom sezone
od kraja februara do kraja oktobra meseca, {to je izuzetno
zna~ajno za odvijanje normalne `ivotne aktivnosti p~elinje
zajednice.

Leska (Corylus aveollana) je `bunasto-{ibljasta biljka, koja
najranije po~inje sa cvetanjem, tj. tokom normalnih godina u
februaru, a ako godina zakasni, u martu. Ukoliko u ovom
periodu bude lepih dana, {to i nije retko, pa p~ele mogu
izletati, donosi}e velike koli~ine polenovog praha, naro~ito
značajnog u ovo vreme za razvoj legla. Osim ove vrste leske
u na{em podneblju se susre}e i me~ija leska (Corylus
colurna), tako|e izvanredan producent polena. Sli~no leski,
dobri proizvo|a~i polena su visibaba (Galanthus nivalis),
divlji zumbul (Scilla bifolia), ljubi~ica (Viola odorata),
kukurek (Helleborus odorus), javor (Acer platanoides), brest
(rod Ulmus), jo{ika (Alnus glutinosa), topola (rod Populus),
klen (Acer campestre), dren i razne vrste divljeg vo}a, dok
su vrbe: Salix alba - bela vrba; Salix fragilis -krtavrba;
Salix carpea -iva, Salix cinerea -barskaiva

dobri proizvo|a~i kako polena (mu{ke rese) tako i nektara (`enske
rese). Sve navedene biljne vrste ~ine ranu prole}nu pa{u, izuzetno
zna~ajnu za obezbe|enje p~elinjeg dru{tva potrebnom hranom,
naro~ito proteinskog karaktera, za normalan razvoj dru{tva. Sli~an
zna~aj ima i vo}na pa{a, koja ima karakter dopunske pa{e
Leska- Corylus avellana L. Barska iva- Salix cinerea

Vo}na pa{a se ne svrstava u glavnu p~elinju pa{u, jer to i nije, mada
pri veoma povoljnim uslovima jaka p~elinja dru{tva mogu od
pojedinih vrsta vo}a da sakupe dovoljne koli~ine nektara i polenovog
praha. Me|utim, ova pa{a je od velikog zna~aja na{u zemlju, jer:
-traje veoma dugo i kontinuirana je, posmatrano od najranijih do
najkasnijih sorti vo}aka,
-sti`e veoma rano, u martu i aprilu mesecu, kada druge pa{e nema,
-obilno produkuje polenov prah koji je u ovom periodu i
najpotrebniji za p~elinje dru{tvo,
-pru`a idealne uslove za produkciju voska i tokom ove pa{e treba
dodavati osnove sa}a na kojima bi p~ele izvla~ile sa}e, jer je velika
gre{ka ako se to ostavi za glavnu pa{u,
-vo}na pa{a zahvaljuju}i intenzivnoj aktivnosti p~ela doprinosi
opra{ivanju, a tako i pove}anju prinosa u vo}arstvu.
Za vo}nu p~elinju pa{u od zna~aja su ko{ti~ave vrste: (d`anarika -
Prunus cerasifera Ehrh., tre{nja - Prunus avium L., kajsija -

Prunus armeniaca L.; vi{nja - Prunus cerasus i breskva - Prunus
persica), jabu~asto (kru{ka - Pyrus communis; jabuka - Pyrus malus L.),
dud - Morus sp. i neke vrste jezgrastog vo}a.

Neke vrste vać u cvetu

Masla~ak (Taraxacum officinale L.), je zeljasta biljka sa
cvetovima grupisanim u cvast tipa glavice. Cvetna glavica je
`ute boje sa crvenkasto-`utim unutra{njim jezi~astim
cvetovima. Dobro uspeva na svim terenima, ali najbolje na
vla`nim livadama. Glavno cvetanje mu je u aprilu, mada
nekada cveta i znatno ranije, jo{ u drugoj polovini marta, i
cvetanje traje do sredine druge polovine maja. Masla~ak je
dobar proizvo|a~ polena, ali i nektara, tako da predstavlja
zna~ajnu komponentu prole}ne p~elinje pa{e, koja doprinosi
ubrzanom prole}nom razvoju p~elinjih zajednica. Naro~ito
je ~est na terenima u okolini Sjenice, Novog Pazara, Nove
Varo{i, na Pasuljanskim livadama, zatim u Ma~vi i Sremu.
U ovim regionima p~elari ~esto vrcaju masla~kov med, koji
je zlatno`ute boje, prijatnog mirisa i brzo kristali{e.

MASLAČAK

Uljana repica (Brassica napus var. oleifera), jeste jednogodi{nja
biljka koja se gaji na velikim povr{inama u Vojvodini i Ma~vi za
dobijanje zelene sto~ne hrane i proizvodnju semena iz kojeg se
dobija ma{insko i jestivo ulje. Postoje ozima i jara uljana repica, s
tim {to ozima po~inje da cveta u drugoj polovini aprila, a jara
drugom polovinom juna meseca. Za p~elarstvo su naro~ito zna~ajne
ozime sorte, koje slu`e za proizvodnju semena, jer sorte koje se
koriste za proizvodnju sto~ne hrane upotrebljavaju se u zelenom
stanju odmah po cvetanju.
Cvetovi uljane repice su jasno `ute boje, sa cvetanjem ozima po~inje
u aprilu, a cvetovi se postepeno otvaraju, te cvetanje traje du`e od
~etiri nedelje, obezbe|uju}i dobre uslove ishrane p~ela, tako da se u
povoljnim godinama mo`e proizvesti preko 20 kg meda po ko{nici,
ne ra~unaju}i one zalihe u plodi{tu. Tako|e tokom ove pa{e p~ele
intenzivno proizvode vosak, tako da je to vrlo povoljan period za
zamenu starog pocrnelog sa}a.

Med od uljane repice je bezbojan ili svetlo`ut, sa ukusom repi~inog
ulja, brzo kristali{e i dobija sivkastu boju. Pripada grupi
drugorazrednih medova, ba{ zbog mirisa i ukusa, i uglavnom se
koristi u industrijske svrhe. Zbog osobine da brzo kristali{e ~ak i u
sa}u, p~elarima se preporu~uje da ga blagovremeno odstrane, ne
samo iz medi{ta ve} i iz plodi{ta, kako bi se p~ele na vreme
pripremile za bagremovu pa{u.
Uporedo sa uljanom repicom ili posle nje cvetaju crni trn - Prunus
spinosa i glog - Crataegus monogyna, koji predstavljaju dobre
proizvo|a~e ne samo polena ve} i nektara.

Uljana repica

Bagremova pa{a. Bagremova pa{a predstavlja najva`niju p~elinju pa{u na{eg
podneblja, jer od nje zavisi krajnji rezultat p~elarenja u jednoj godini. U nizijskim
predelima bagrem (Robinia pseudoacacia) po~inje sa cvetanjem u prvoj, a u
planinskim podru~jima u drugoj polovini ili krajem maja meseca, s tim {to pored
visinske razlike na cvetanje bagrema uti~u i klimatski uslovi. Najbolji orijentir za
utvr|ivanje po~etka cvetanja bagrema jeste~injenicadaodtrenutkakadaprocveta
{ljiva po`ega~a, bagrem }e procvetati za oko mesec dana, ili za 40 dana od dana
pojave prvih pupoljaka. Sve to p~elarima mo`e biti znak da blagovremeno
pripreme p~elinje dru{tvo za ovu pa{u, jer do cvetanja bagrema p~elinje dru{tvo
treba da bude izrazito sna`no sa jakim radnim raspolo`enjem za prikupljanje
nektara i njegovu konverziju u med.
Bagremov cvet traje oko 14 dana ili ne{to du`e, mada na du`inu trajanja
bagremove pa{e uti~e i teren, jer ako je teren u blizini p~elinjaka, u krugu korisnog
p~elinjeg leta, valovit, tj. ako postoje ni`i i vi{i delovi, bagrem }e najpre cvetati u
ni`im a zatim u vi{im podru~jima, {to }e doprineti produ`enju trajanja ove pa{e.
Uz reke na toplim, od vetra zaklonjenim mestima bagrem cveta 3 do 5 dana ranije
nego u ravni~arskim predelima udaljenim od reka ili drugih vodenih povr{ina, dok
u brdskim reonima 15-20 dana kasnije. Me|utim treba imati na umu ~injenicu da
na nadmorskoj visini iznad 700 m bagrem, prakti~no, ne medi, tako da nije
rentabilno seliti p~ele na takve terene radi bagremove pa{e.

Seobom p~elinjaka vrlo jednostavno se mogu iskoristiti dve bagremove pa{e, jer u
ju`nijim predelima bagrem cveta ranije nego u severnijim delovima zemlje. Tako|e,
sa|enjem bagremara sa razli~itim mutantnim formama, koje se razlikuju u du`ini a,
delom, i u vremenu cvetanja, mo`e se produ`iti trajanje bagremove pa{e.
U cilju dobijanja {to potpunije slike koja karakteri{e bagremovu pa{u pomenu}emo
samo neka mesta koja su od posebnog zna~aja za sele}e p~elarenje. Tako su za ranu
bagremovu pa{u najbolja slede}a mesta: Stevanac, `elezni~ka stanica na pruzi
Stala}-Ni{, Duboko kod Umke, autoput Beograd- -Obrenovac izme|u Umke i
Bari~a.
Srednje kasna pa{a je najpovoljnija oko Krnjeva, velikog Ora{ja, Sirakova, Ljubinja,
Bogojeva, Stojnika, u okolini Ralje, Malog Popovi}a, Petlova~e, Glogovca,
Ma~vanskog Prnjavora i Dublja u Ma~vi, u Le{nici, Deliblatskoj i Suboti~koj
pe{~ari, Doroslovu, Rgotina, Rajcu i Kobi{nici u Timo~koj krajini, Kova~evcu,
Glibovcu i Jagnjilovu.
Najpovoljnija mesta za poznu bagremovu pa{u su: Suvi Do kod Žagubice, Krepoljin,
Zvi`d, Srpce, Krst izme|u Melinaca i Ku~eva, okolina Majdanpeka, okolina Gornjeg
Milanovca, ^a~ka, U`i~ke Po`ege i Valjeva.
Bagrem veoma obilno cveta i u punom cvetu cela kruna pobeli. Cvetovi
najintenzivnije lu~e nektar na tihom i lepom vremenu, ako ima dovoljno vlage u
vazduhu i pri temperaturi od oko 25º C. Bagrem daje dosta nektara i veoma malo
polena, najbolje medi oko petog dana cvetanja i u tom periodu treba biti najoprezniji,
jer ako se blagovremeno ne reaguje mo`e nastati dvostruka {teta.

Prvo, kao posledica bogate pa{e, jaka
p~elinja dru{tva ve} prvog dana unose
1 kg, drugog 2-3 kg, tre}eg 4-5,
~etvrtog i petog pribli`no istu koli~inu
kao i tre}eg dana, dok }e {estog i svih
narednih dana dok pa{a traje unositi i
preko 15 kg nektara u ko{nicu. Tako
}e vrlo brzo popuniti sav raspolo`iv
prostor za sme{taj nektara, pa }e usled
toga radilice jednostavno prestati sa
daljim uno{enjem nektara, ne
iskoristiv{i celu pa{u. Drugo, usled
obilne pa{e i brzog {irenja p~elinjeg
dru{tva nastaje manjak prostora za
novo leglo, te }e dru{tvo usred
najobilnije pa{e ({to nije po`eljno, a ni
korisno) po~eti pripreme za prirodno
rojenje, i na kraju, ako se ne
interveni{e, rojenje }e se i obaviti.

Bagremac (Amorfa fruticosa) je biljka `bunastog
izgleda, srednje veli~ine, preneta u na{e krajeve iz
severne Amerike. Rasprostranjena je pored reka,
po mo~varama, pored `elezni~kih pruga i na
zapu{tenom zemlji{tu. Cveta u junu odmah po
zavr{etku cvetanja bagrema, cvetovi su grupisani u
grozdastu cvast ljubi~astoplave boje. Bagremac je
veliki proizvo|a~ polena, ali dobro i medi, daju}i
med mrke boje i veoma prijatnog ukusa i mirisa.
Uporedo sa bagremcem ili posle njega cvetaju i
dobro mede jo{ duba~ac (Teucrium chamaedrys),
cigansko perje (Asclepias syriaca), mrtva kopriva
(Lamium sp.), lanolist (Linaria vulgaris Mill,) i
cikorija (Cichorium intybus). Naro~ito je zna~ajna
mrtva kopriva, bela ili crvena, jer su obe dobre
medono{e, mada je crvena bolja. Crvena kopriva
(Lamium purpureum) cveta u aprilu, tokom jula,
pa ~ak i u poznu jesen, dok bela kopriva cveta od
juna do kraja jula, zna~i u bespa{nom periodu, pa
predstavlja dobru dopunsku letnju pa{u.
Bagremac
Amfora fruticosa

Pitomi kesten (Castanea sativa) jeste biljka toplijih
podru~ja, zadr`ana u refugijalnim d`epovima, a
kod nas je ima u podno`ju [are, oko Vrap~i{ta
prema Vlasenici, oko Uro{evca, manastira De~ani
na Kosovu itd. Po~inje da cveta u junu posle
bagrema i kasne kadulje i traje dvadesetak dana. U
povoljnim vremenskim uslovima, kada je vreme
toplo, mirno i sa dosta vlage u zemlji{tu i vazduhu,
jaka p~elinja dru{tva za vrlo kratko vreme mogu
napuniti ko{nice medom i polenom ove biljke. Pri
povoljnim klimatskim uslovima unos nektara i
polena po jednom prose~nom dru{tvu iznosi oko 3
kg na dan.
Med od kestenovog nektara je tamne, braon boje,
malo gorkog ukusa, brzo kristali{e i nije pogodan
za zimovanje p~ela, a veoma tra`en na zapadnom
tr`i{tu.
Pitomi kesten
Castanea sativa

Lipa (Tilia sp.) ima izuzetno veliki zna~aj za
p~elinju pa{u na{eg podneblja i zauzima zajedno sa
bagremovom pa{om vode}e mesto. Kod nas
postoje tri vrste lipe: krupnolisna (Tilia
grandifolia), sitnolisna lipa (Tilia parvifolia) i bela
ili srebrna (Tilia tomentosa). Prvo cveta
krupnolisna, zatim sitnolisna i na kraju srebrna,
bela lipa. Krupnolisna lipa po~inje da cveta u
drugoj polovini juna, a odmah za njom po~inje sa
cvetanjem i sitnolisna lipa, s tim {to du`ina
njihovog zajedni~kog cvetanja iznosi oko 10 dana.
Odmah posle njih po~inje da cveta srebrna lipa,
~ija je du`ina cvetanja oko 15 dana, {to je veoma
zna~ajno zbog kontinuiteta rada p~elinjeg dru{tva,
tako da tokom povoljnih klimatskih uslova
osrednja dru{tva prikupe znatne koli~ine meda.
Osim cvetova, za p~elinju pa{u su zna~ajni i lipovi
listovi, na kojima naro~ito u vreme kada izostane
lu~enje cvetnog nektara biljne va{i proizvode ve}e
koli~ine medljike. Lipa-Tilia sp

Livadska pa{a. Na livadama i pa{njacima na{eg podneblja postoji raznovrsna
medonosna flora, razli~itog vrsnog sastava i vremena cvetanja, tako da livadska pa{a
dugo traje pru`aju}i povoljne uslove za uspe{no p~elarenje. Pri povoljnim klimatskim
uslovima livadska pa{a mo`e da traje od zavr{etka bagremove (po~etak juna) pa sve
do po~etka suncokretove pa{e (kraj prve dekade jula), mada nekada i du`e. Naime,
ova pa{a u toplim predelima i nizijama po~inje krajem maja, a u planinskim
podru~jima tek po~etkom jula, tako da u kombinaciji sa selidbenim p~elarenjem mo`e
dugo trajati i obezbediti dobre proizvodne rezultate p~elarenja. Dnevni unos nektara
tokom prose~ne livadske pa{e nije velik, ali zbog dugog trajanja, nekada i preko 40
dana, mogu se dobiti velike koli~ine visokokvalitetnog meda. Zato se mo`e re}i da
livadska kao i bagremova pa{a predstavlja najsigurniju pa{u zbog velike
raznovrsnosti medonosne flore i dugog trajanja.
Posle bagremove pa{e p~elinja dru{tva izlaze veoma jaka i takvim ih treba odr`ati sve
do naredne pa{e (lipova, suncokretova, kestenova i sl.) a za to je najpogodnija
livadska pa{a jer obezbe|uje kontinuirani unos nektara i polena koji stimuli{u maticu
da permanentno pola`e jaja iz kojih }e se razvijati nove mlade p~ele, ~iji je broj uvek
ve}i od broja uginulih starih p~ela, te dru{tva konstantno ja~aju. Zato p~elari koji `ele
da pove}aju broj dru{tava ve{ta~kim rojenjem najbolje je to da poku{aju posle
bagremove, tj. tokom livadske pa{e, jer ona omogu}ava da se rojevi i mati~na dru{tva
iz kojih je obavljeno izrojavanje solidno razviju, tako da se uz redovne mere koje se
primenjuju u avgustu i septembru do zazimljavanja mogu razviti u sasvim normalna
dru{tva.

Proizvodnjom rojeva na livadskoj pa{i mogu se ostvariti ~ak bolji ekonomski efekti
nego pri proizvodnji meda.
Livadska pa{a daje mogu}nosti za uspe{nu proizvodnju kvalitetnog voska, zatim
mle~a i matica, jer p~ele bolje unose velike koli~ine polena koji je neiscrpna rezerva
proteina neophodnih za normalno funkcionisanje `lezda sa spolja{njim i unutra{njim
lu~enjem radilica i celog reproduktivnog sistema matice.
Sve livade i pa{njake na{eg podneblja prema nadmorskoj visini mo`emo svrstati u tri
grupe: nizijske, srednje visinske i visoke. Ovakva podela je naro~ito zna~ajna ako se
ima u vidu ~injenica o postojanju znatnih razlika u pogledu medanja glavnih
medono{a.
Crvena detelina-Trifolium
pratense,
Kokotac-Melilotus
officinalis i
Lucerka -Medicago sativa
Nana-Menta piperita,
Žalfija-Salvia officinalis i
Orthosiphon stamineus

Suncokretova pa{a. U podru~jima gde se na velikim povr{inama gaji kao uljonosna
kultura, suncokret predstavlja glavnu p~elinju pa{u. Suncokretovi cvetovi p~elama
pru`aju velike koli~ine nektara i polena. Rane sorte sa cvetanjem po~inju u poslednjoj
dekadi juna, a kasnije sorte cvetaju do kraja jula, pa i kasnije. Suncokretova pa{a traje
relativno dugo, od 20 do 25 dana, a nekada, ako su klimatski uslovi povoljni, i du`e.
Cvetovi suncokreta najvi{e nektara lu~e tokom toplog, mirnog i jutarnjim rosama
bogatog vremena, pri temperaturi od 24 do 30º C. Ako u toku cvetanja po~ne da duva
severoisto~ni i isto~ni vetar, privremeno se zaustavlja produkcija nektara, ali ako se
vreme pobolj{a, ~ak i ako po~ne da duva jugozapadni ili zapadni vetar, suncokretovi
cvetovi ponovo po~inju sa lu~enjem nektara. Me|utim, tokom ki{ovitog, hladnog i
vremena sa ko{avom, suncokret ne samo da ne medi ve} po~inje da lu~i smolastu
lepljivu supstancu od koje se lepe krila i noge p~ela, ~ak mnoge p~ele na samom
cvetu slepljene uginu, {to mo`e uticati na smanjenje brojnosti, odnosno slabljenje
p~elinjeg dru{tva. Zbog toga mnogi p~elari izbegavaju ovu p~elinju pa{u, ali cvetovi
novijih hibridnih sorti suncokreta uglavnom ne lu~e ili lu~e manje koli~ine te
smolasto-lepljive supstance, tako da je i problem lepljenja i uginjavanja p~ela za
vreme lo{ih dana suncokretove pa{e ubla`en.
Suncokret ne produkuje podjednako nektar na svim mestima gde je zasejan, jer se
de{ava da na razmaku od samo tri kilometra prinosi budu dosta razli~iti. Obi~no se na
suncokretovoj pa{i dobije 15 do 20 kg meda po ko{nici, mada pod izuzetno dobrim
uslovima prinosi mogu biti udvostru~eni.

P~elinje zajednice tokom suncokretove pa{e redovno oslabe, pa se p~elarima
preporu~uje da p~ele po zavr{enom vrcanju meda {to pre presele na livadsku ili ritsku
pa{u, ukoliko u blizini nema belog bosiljka ili neke ritske medonosne flore. Ako se
ovo pak ne u~ini, oslabljena p~elinja dru{tva u}i }e u zimu bez mnogo izgleda da
prezime. Da bi p~elinje dru{tvo dobro prezimelo na suncokretovom medu koji veoma
brzo kristali{e i u sa}u, obavezno treba pristupiti prihranjivanju, tako {to se polovina
sa}a sa suncokretovim medom istrese, a p~ele prihrane {e}ernim ili, bolje, {e}ernomednim
sirupom (za dobijanje ovog sirupa koristiti bagremov med).
Najpogodnija podru~ja sa suncokretovom pa{om su: okolina Samo{a, Padeja,
Alibunara, Seleu{a, Kozjaka, Jarkovca, ^ardaka, Starih Banovaca, Novih Karlovaca,
Maradika, Surduka, Bajmoka, Be~eja, Srbobrana i Sombora.
Med od suncokreta je svetlo`ute do svetlobraon boje, relativno brzo kristali{e i kod
nas nije mnogo cenjen, mada je na evropskom i ameri~kom tr`i{tu tra`en i posti`e
visoku cenu. Me|utim, novija istra`ivanja, kako kod nas tako i u inostranstvu,
ukazuju na brojne kvalitete suncokretovog meda, jer sadr`i dosta polena, samim tim
je bogat belan~evinama, a poseduje i vi{e jabu~ne kiseline i brojne mineralne materije
zna~ajne za ljudsku ishranu.

Suncokret
Heliantus annus

Beli bosiljak (Stachys annua) jeste samonikla korovska biljka njiva, me|a, kanala, a
ima je po `itima, mladoj detelini, repi{tu i kukuruzi{tu, mada najbolje uspeva po
retkoj p{enici i je~mu. Posle `etve `ita beli bosiljak nastavlja sa rastom i cvetanjem
sve do druge polovine avgusta. Cvetovi su beli, re|e bledo`uti. Najbolje lu~e nektar
po mirnom i toplom vremenu, posle ki{e ili za vreme i posle jutarnje rose. Ranijih
godina, kada nije bilo ugarivanja strni{ta, tj. kada strnjike nisu paljene i zaoravane,
beli bosiljak je medio po dva meseca, a prinosi meda su bili izvanredni. Me|utim,
danas, zbog neznanja poljoprivrednika i ~estih paljenje strni{ta, sve manje je povr{ina
pod ovom biljkom, odnosno beli bosiljak se zadr`ava jo{ na mestima gde se ne
zaoravaju i ne pale strnjike.
U Srbiji beli bosiljak se jo{ uvek u masi razvija i raste po poljima Vojvodine i Ma~ve,
uglavnom oko kanala, puteva, po me|ama, zapu{tenim njivama i neugarenim
strnjikama.
Med od belog bosiljka je mle~nobele boje, brzo kristali{e, i na njemu p~ele dobro
prezimljavaju, a svrstava se u drugorazredne medove.
Zna~aj dopunske p~elinje pa{e imaju drenak (Lythrum salicaria), barska metvica
(Melissa officinalis), konjski bosiljak (Metha pulegium), duvan (Nicotiana tabacum),
troskot (Polygonum aviculare), pamuk (Gossypium sp.) i heljda (Polygonum
fagopyrum), koje po~inju da cvetaju u drugoj polovini jula pa sve do poznih mrazeva,
tj. u bespa{nom periodu. Od svih ovih navedenih biljki dopunske p~elinje pa{e ne{to
vi{e bismo rekli o zna~aju konjskog bosiljka i heljde.

Konjski bosiljak (Mentha longifolia) uspeva po vla`nim ritskim terenima, ali ga dosta
ima po livadama, pored puteva i na neobra|enom zemlji{tu. Cveta u julu i avgustu.
Cvetovi su sitni, ljubi~asti i grupisani du` stabla u cvetne loptice. Po lepom i toplom
vremenu p~ele preko celog dana u masi pose}uju cvetove konjskog bosiljka, odnose}i
u ko{nice velike koli~ine nektara. Konjski bosiljak je naro~ito zna~ajan kao dopunska
p~elinja pa{a za popunu p~elinjih zimskih zaliha, ali tokom povoljnih klimatskih
uslova mo`e dati toliko nektara da p~ele stvaraju i vi{kove ove vrste meda, koji se
mo`e izvrcati za potrebe ~oveka.
Heljda (Polygonum fagopyrum) je jednogodi{nja biljka poreklom iz Azije. Poseduje
veoma aromatizovane grozdaste cvasti ru`i~aste ili zelenkaste boje. U ni`im
podru~jima cveta u drugoj polovini jula, dok u vi{im regionima u drugoj polovini
avgusta. Cveta oko 20 dana. Tokom klimatski povoljnih godina heljda daje osrednju
pa{u, a u su{nim godinama ne cveta. Najbolji prinosi nektara su tokom lepih toplih
letnjih dana sa povremenom ki{om, dok vetrovi uslovljavaju smanjenje pa i prekid
lu~enja nektara.
Setva heljde se mo`e prilagoditi potrebama p~elarstva, jer od setve do cvetanja treba
da pro|e 60 dana, pa se sa tog aspekta mo`e i sagledati zna~aj heljde kao letnje
dopunske p~elinje pa{e u periodima kada drugih pa{a nema ili su slabe. U na{oj
zemlji heljda se ne{to vi{e gaji u zapadnoj Srbiji.

Med od heljde je tamno`ute boje sa specifi~nim ukusom i sa znatno ve}om koli~inom
vode nego druge vrste medova. Ova vrsta meda je naro~ito cenjena na zapadnom
tr`i{tu, gde dosti`e vrlo dobru prodajnu cenu.
Za pobolj{anje p~elinje pa{e u letnjem periodu naro~ito su zna~ajni kokotac,
esparzeta, sofora, zlato{ipka i facelija.
Kokotac (Melilotus officinalis), jeste korovska biljka, koja raste pored puteva,
kanala, `elezni~kih pruga i na zapu{tenim zemlji{tima. Kod nas kokotac nema ve}i
zna~aj, jer je zastupljen na malim povr{inama, ali u kombinaciji sa drugim
medonosnim biljem predstavlja dobru dopunsku p~elinju pa{u. Cveta po~etkom jula,
ali ne medi svake, ve} svake druge godine, kada se po prose~nom p~elinjem dru{tvu
mo`e dobiti i do 15 kg meda.
Med od kokoca je tamno`ute boje, veoma prijatnog ukusa i mirisa koji podse}a na
vanilu, i ubraja se u prvoklasne medove. Ovaj med je naro~ito dobar za
prezimljavanje p~ela.
Esparzeta (Onobrychis viciaefolia) je krmna biljka, ali raste i kao divlja na plitkim,
siroma{nim i kamenitim zemlji{tima, bogatim kre~om. Ova biljka je naro~ito
zna~ajna za p~elarstvo brdsko-planinskih regiona, jer produkuje velike koli~ine
nektara. U predelima gde je zastupljena u ve}im koli~inama, tokom povoljnih
klimatskih uslova, sa osrednjim p~elinjim dru{tvom, mo`e dati 15 do 20 kg
visokokvalitetnog meda po ko{nici.

Med je tamno`ut, prijatnog mirisa i ukusa i pogodan je za prezimljavanje i brzo
prole}no razvi}e p~elinjeg dru{tva. Esparzeta je rasprostranjena u okolini
Dimitrovgrada, Pirota, Soko Banje, na Zlataru.
Sofora (Sophora japonica L.) je ukrasna drvenasta biljka ruralnih predela, otporna na
zaga|enost `ivotne sredine, ali sporo raste. Razvijene biljke imaju mo}nu krunu na
~ijim se vrhovima gran~ica javljaju `u}kasti cvetovi. Sa cvetanjem po~inje u julu i
cvetanje traje oko dve nedelje. Dobar je proizvo|a~ polenovog praha, ali zato
produkuje manje koli~ine nektara.
Zlato{ipka (Solidago virga aurea L.) je zeljasta vi{egodi{nja biljka koja raste pored
kanala, reka i u mo~varnim predelima. Cvetovi su zlatno`ute boje, grupisani u
grozdaste cvasti. Po~inju sa cvetanjem u drugoj polovini avgusta i traju sve do kraja
prve nedelje septembra, tj. vreme kada je u mnogim krajevima na{e zemlje
najoskudnija p~elinja pa{a. Rasprostranjenajeu dolinirekeSave i njenihpritoka.
Facelija (Phacelia tanacetifolia Bemt.) predstavlja jednogodi{nju biljku, u na{e
krajeve prenetu iz Kalifornije. Uspe{no raste na svim zemlji{tima, a poseduje cvasti
sa cvetovima ljubi~astoplave boje, koji cvetaju u julu mesecu. Dobar je proizvo|a~
polena, i solidna medono{a u na{im uslovima.

Beli bosiljaka Konjski bosiljaka Heljda Kokotac
Esperzeta Esperzeta -cvet
Sofora u cvetu
Sofora -cvet

Zlatošipka - Solidago virga aurea

Facelija u cvetu - Phacelia tanacetifolia