<strong>IZVEŠTAJ</strong> <strong>RANOG</strong> <strong>UPOZORAVANJA</strong> ZA <strong>KOSOVO</strong> • Izveštaj br. 13 8
IZVRŠNI PREGLED Naj interesantniji doga|aji/glavna pitanja - Posle kratke bitke sa rakom plu}a, 21 januara umire predsednik Ibrahim Rugova. Brzi izbor Fatmira Sejdiua, visokog i dugotrajnog rukovodioca LDK, za predsednika onemogu}ava mogu}i politi~ki }orsokak i ne uti~e na slo`nost pregovara~kog tima Prištine i koalicije LDK-AAK. - Sejdiuov izbor propra}a se sa neo~ekivanim promenama u rukovodstvu, koje su rezultirale sa ostavkom premijera, Bajrama Kosumija, i predsednika Skupštine, Nexhata Dacija. Odmah posle ovih razvoja, komandant KZK-a, Agim Çeku, je imenovan za premijera a Kolë Berisha, visoki rukovodioc LDK, prima du`nost predsednika Skupštine. Promene u rukovodstvu su se u po~etku do~ekale dobro od strane opozicije, ali optu`be za korupciju su odmah nastupile zbog toga što je premijer Çeku nastavio da radi sa ve}inom ministara iz Kosumijevog kabineta. - Po~inju direktni pregovori o finalnom statusu Kosova u Be~u izme|u Prištinske i Beogradske delegacije. Tokom ovog perioda izveštavanja, odvile su se šest rundi pregovora u vezi, kako pregovara~i UN-a ka`u, "tehni~kih pitanja". Pitanja oko kojih se pregovaralo su obuhvatala decentralizaciju, kulturno nasle|e i ekonomska pitanja. Pogledi delegacije Prištine i delegacije Beograda su ostali diametralno opre~ni. - Nisu se primetile zna~ajne promene u ekonomiji. Sve više pove}anje stope nezaposlenosti i siromaštva nastavlja da stvara zabrinutost. - Tokom ovog perioda izveštavanja odvila su se pet talasa privatizacije, ozna~uju}i tako vidan napredak u tom procesu. - Objavljena je vest da }e biti smanjenja radnih mesta. Vlada je odana da pristupi reformi javne slu`be tokom 2006. koja }e se bazirati u smanjenju broja javnih slu`benika za 10% do 2008. - Tokom ovog perioda izveštavanja, po~eo je proces stavarnja razvojne strategije i plana Kosova. O~ekuje se da }e strategija dati jednu viz- <strong>IZVEŠTAJ</strong> <strong>RANOG</strong> <strong>UPOZORAVANJA</strong> ZA <strong>KOSOVO</strong> • Izveštaj br. 13 iju i da }e biti putokaz za razvoj Kosova u nekoliku sektora. - Me|uetni~ki odnosi nastavljaju da bivaju krhki, iako nije prime}eno neko vidno pove}anje me|uetni~kih napetosti. - PIS pove}ava napore u procesu povratka IRL-a i izbeglica. Sa`etak trendova - Kosovski Albanci i Srbi ostaju duboko podeljeni u njihovim mišljenjima oko budu}eg politi~kog statusa Kosova. Nezavisnost Kosova u okviru sadašnjih granica ostaje najbolja opcija za Albance (95%) i za ostale manjine (74%), dok su se mišljenja srpskih ispitanika vidno promenila s razlikom od prethodnih perioda izvaštavanja. U decembru 2005 godine, najbolja opcija za Kosovske Srbe je bila autonomija u okviru Srbije, ali tokom ovog perioda izveštavanja, oni su se podelili izme|u onih koji bi `eleli podelu Kosova (46.5%) i onih koji bi `eleli da <strong>Kosovo</strong> bude autonomna pokrajina u okviru Srbije (35%). - Otprilike 58 procenata ispitanika vidi nerešen politi~ki status Kosova kao pitanje koje u najve}oj meri preti stabilnosti, propra}eno socijalnim i ekonomskim problemima koji sa~injavaju 26 procenata. Gledaju}i na ove podatke du` etni~kih linija, nerešen politi~ki status Kosova perceptiran je kao najveca pretnja stabilnosti od Kosovskih Albanaca (53%) i od ostalih (36 %). Kosovski Serbi vide dalje pogorsavanje meduetnickih odnosa kao najvecu pretnju stabilnosti (46 %) i neresen politi~ki status kao druga najveca pretnja (35 %). - Stepen zadovoljnosti sa glavnim Kosovskim politi~kim institucijama ostaje na niskom nivou. S razlikom od decembra 2005 godine, najve}i pad je zabele`en kod Skupštine Kosova (više od 10%). UNMIK ostaje najmanje voljena institucija. - Ekonomski pesimizam nastavlja da raste. - Spremnost ispitanika da protestvuju zboh ekonomskih i politi~kih razloga je opala s razlikom od prethodnih perioda izveštavanja, iako je još na velikom nivou. Tako|e, Kosovari su sada više voljni da protestvuju zbog ekonomskih razloga (58%) nego zbog politi~kih (40%). 9
Change language