VM1-2 - Poljoprivredni fakultet
VM1-2 - Poljoprivredni fakultet
VM1-2 - Poljoprivredni fakultet
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
<strong>Poljoprivredni</strong> <strong>fakultet</strong> Novi<br />
Sad<br />
Tema: Prezentacija kosti lobanje<br />
lisice I stavljanje srca u<br />
formalin
Mentori:<br />
prof. Gordana Uscebrka<br />
asistent. Slobodan Stojanovic<br />
• Ucenici:<br />
• Miso Arezina<br />
• Vesna Bocka<br />
• Zorana Bosnjakovic<br />
• Kristina Djakovic<br />
• Anja Bjelajac
Srce<br />
Srce predstavlja organ sastavljen<br />
od dve serijski povezane pumpe,<br />
jedna pumpa krv ka plucima, dok<br />
druga pumpa krv u sve ostale<br />
organe. Pumpa krv samo u jednom<br />
smeru. Srčani mišić(miokard) je<br />
spolja obavijeno tankom fibroznom<br />
membranom, srcanom kesom<br />
(perikard) dok je iznutra oblozeno<br />
slojem endotelnih celija koje čine<br />
unutrasnjost (endokard).
Sematski prikaz<br />
srca<br />
U funkcionalnom smislu<br />
ima levu i desnu komoru<br />
(ventricul), a svakoj<br />
komori je pridodata po<br />
jedna pojačivačka<br />
pumpa, leva i desna<br />
pretkomora (atrium).<br />
Pretkomore se<br />
kontrahuju pre komora.<br />
Provodni sistem srca<br />
čine sinoatrijalni SA<br />
čvor, internodalni putevi<br />
atrioventrikularni AV čvor<br />
i Hisov snop
Anatomija srca<br />
• Srce ima 4 supljine: dve pretkomore i dve komore. U medicini<br />
se cesto koristi izraz "desno" i "levo" srce. Desno srce je<br />
desna pretkomora i komora; u desnu pretkomoru dolazi<br />
venska krv iz tela koja se kroz desnu komoru pumpa u pluca.<br />
Krv iz desnog srca u pluca vodi plućna arterija (u njoj se<br />
nalazi venska krv, a zove se arterija zato jer je pravilo da su<br />
svi krvni sudovi koji idu od srca prema periferiji "arterije").<br />
U plućima se iz krvi izdvaja ugljen-dioksid, a krv se obogaćuje<br />
kiseonikom. Takva pročišćena krv je sad arterijska te iz pluća<br />
dolazi u levu pretkomoru plućnim venama (iako sadrže<br />
arterijsku krv zovu se vene jer dolaze s periferije u srce). Iz<br />
leve pretkomore arterijska krv dalje ide u levu komoru pa u<br />
arteriju "aortu" koja je nosi krv u celo telo. Budući da levo srce<br />
pumpa arterijsku krv u celo telo (a desno srce vensku krv<br />
samo u pluća), u levom srcu su pritisci tri put veci i njegove<br />
stenke su deblje i jače.Dve faze rada srca su sistola i<br />
dijastola. Sistola je ispumpavanje, a dijastola punjenje krvlju.
Prikazi srca
Prikaz srca Aritmija srca
Priprema srca za<br />
stavljanje u formalin<br />
Srce i glava je uzeto nakon<br />
ustrela lisice u vreme lova na<br />
lisice i odmah stavljeno u<br />
fikstai u odgovarajuću<br />
posudu
Stavljanje srca u<br />
formalin<br />
1.Septum interventricularis<br />
2.Valva atrioventricularis<br />
sinistra seu bicuspidales<br />
3.Valva atrioventricularis dextra<br />
seu tricuspidales<br />
4.Chordae tendinae<br />
5.Mm. papillares
LISICE<br />
Canis Vulpes<br />
Lisica ima odeću koja savršeno<br />
odgovara njenoj razbojničkoj prirodi.<br />
Boja te odeće, bledosivkasto crvenilo,<br />
koje takoreći potpuno odgovara boji<br />
zemljišta, isto tako odgovara i bojama<br />
lisnate šume kao i šumi četinara, bilo<br />
da je ona niska ili visoka, pa je<br />
podjednako prilagođena na polje, kao i<br />
za planinske predele sa gromadama<br />
kamenja. Tokom jeseni i zime lisici<br />
raste više krzna nego inače.<br />
Takozvano "zimsko krzno" štiti životinju<br />
od hladnoće, a gubi ga početkom<br />
proleća koje postaje ponovo kratko u<br />
letnjem periodu.Lisičje oči su zlatnožute<br />
i imaju karakteristčne vertikalno<br />
izdužene zenice slične mačjim. Imaju<br />
odličan vid i veoma su spretne, a rep<br />
im pruža ravnotežu pri izvođenju<br />
akrobatskih skokova. Njihove jake<br />
noge im omogućavaju da trče brzinom<br />
od 70 km/h tako da mogu da uspešno<br />
love ili pobegnu od predatora.
Karakteristike<br />
Odrasla lisica dostigne težinu od 6 - 10<br />
kg, ali težina varira od regije do regije u<br />
kojoj žive. Prosečno, evropske lisice su<br />
krupnije od njihovih američkih rođaka.<br />
Dugačke su od 50 do 90 centimetara,<br />
plus rep koji je dužine oko 40<br />
centimetara. Do ramena su visoke 35 - 45<br />
cm. Poseduje 42 veoma oštra zuba<br />
kojima hvata plen. Izraziti njuh<br />
omogućava lisici da u potrazi za hranom<br />
prevaljuje i do 10 kilometara.<br />
Taksonomija<br />
Carstvo: Animalia<br />
Tip: Chordata<br />
Razred: Mammalia<br />
Red: Carnivora<br />
Porodica: Canidae<br />
Rod: Canis<br />
Vrsta: Vulpes
Izgled lobanje lisice<br />
Leva strana Desna strana
Mandibula I maxila kod lisice
Lobanja nase lije
Ona da bih se otarasila<br />
napornih buva sebi isčupa<br />
veći pramen dlake sa<br />
prednjeg buta I drži ga u<br />
ustima ,zatim ode do<br />
najbliže reke ili jezera I<br />
polako krene da ulazi<br />
unazad u vodu.Buve posto<br />
ne vole vodu idu ka glavi tj.<br />
ka suvom delu tela I lisica<br />
se tako polako uvuče u<br />
vodu da sve buve krenu ka<br />
njušći,te zaroni tako da joj<br />
samo njuška I taj pramen<br />
dlake koji je isčupala ostanu<br />
van vode (njušku ostavi<br />
napolju da moze da diše),a<br />
dlake da se na njih skupe<br />
sve buve I vaši,potom<br />
sačeka malo I pusti dlake<br />
da odu sa vodom.<br />
Znate li kako se<br />
lisica otarasi<br />
buva i vaši ?
Hvala Vam na<br />
paznji
Change language