ŠUMARSKI LIST 2/1935

— pre i posle seče. Iz te se tabele vidi i to, da seča zahvata u sve
debljinske razrede stabala IV., V. i VI. vrednosn. razreda, dok se u I.,
II. i III. vredn. razredu seku samo stabla jakih dimenzija.
Ukupni intenzitet seče po masi i temeljnici iznosi okr. 41% drvne
mase; od toga od celokupne sečive drvne mase otpada na stabla iznad
50 cm. (ne računajući stabala VI. vrednosnog razreda) po masi 63%, a
po temeljnici 60%', dok ostalo otpada na stabla ispod 50 cm. Iz navedenog
se vidi, da skoro "/V, sečive mase, kako po masi tako i po temeljnici,
otpada na stabla ispod 50 cm., dakle na stabla, koja su se iz uzgojnih
razloga morala poseći i ako nisu bila po svojoj debljini zrela za
seču. U urednoj prebornoj šumi je taj udeo stabala ispod pr. pr. sečivog
debljinskog razreda manji, ali ipak mora i treba da postoji. Prema tome
ne vidim razloga, zašto se kod seče u prebornoj šumi ne deli masa na
sečivi prihod stabala iznad 50 cm. i niže od te debljine. Ako su opravdane
i potrebne sve uzgojne mere u šumama sa golom i oplodnom sečom,
to isti razlozi postoje i u prebornoj šumi. Držim da se ne bi mogla
uzeti, kao proturazlog, okolnost, što su dobni odn. debljinski razredi u
jednoj i drugoj šumi drugačije prostorno raspoređeni. Dok u šumi gole
seče iskorišćujemo sve meduprihode pre seče glavnog sečivog prihoda,
to u prebornoj šumi vršimo taj važni uzgojni rad redovito prigodom
iskorišćavanja glavnog sečivog prihoda. Ne vidim naročitog razloga za
to, da se ne bi (radi vršenja tih uzgojnih mera) moglo vratiti na istu
površinu i pre isteka ophodnjice. Pošto trajanje ophodnjice (15—25 god.)
otprilike odgovara razmaku vremena ponavljanja proreda u starijim
sastojinama gole seče, to bi potreba za iskorišćavanjem tanjeg drvnog
materijala u prebornoj šumi u toku ophodnjice mogla nastati zbog suviše
dugačke ophodnjice ili u slučaju nepredviđenih kalamiteta. Jedini
razlog, koji govori protiv toga, to je zaštita podmlatka od oštećenja
odnosn. uništenja kod seče i izvoza. Ali bi se i tome moglo doskočiti,
ako bi se taj rad, izuzetno od istog rada u šumama gole ili oplodne seče,
vezao za zimski rok. Svakako bi to bilo izvodljivo samo u predelima,
gde bi vrednost toga sitnog materijala bila veća od troškova.
U konkretnom slučaju određenu sečivu drvnu masu ne treba promatrati
kao izračunati etat. Ovde je cilj, da se prašuma postepeno pretvori
u urednu prebornu šumu. Sve se faze te pretvorbe ne mogu ukalupiti
u neke formule. Ako bi hteli izračunati etat kod postepenog prelaza
iz stanja prašume u uredno preborno gospodarenje na osnovu ma
kakvog oblička i ma kakove formule, to nikad ne možemo dobiti realan
rezultat, po kome bi se mogli bez daljeg u šumi rukovoditi. Jedino je
ispravan pravac rada onaj, koji određuje seču po strukturi sastojina.
Po mome sudu je pogrešno, da se na osnovu analize stabala uzraslih u
prašumi određuje ophodnja i ophodnjica za duže vreme. Posle prvog
zahvata svi će se ovi elementi, koji su uzeti za izračunavanje ophodnie
i ophodnjice, odmah promeniti, jer će se prirast sastojina brzo povećati.
I onda, ako se ophodnja ustanovi na osnovu faktične starosti stabala
sečivog deblj. razreda, to ćemo. imajući u vidu da su ta stabla rasla
u prašumi dobiti mnogo dulju ophodnju nego što će stvarno nova sastojina
u prornenjenim prilikama trebati vremena da postigne željene dimenzije.
Prema tome mišljenja sam, da kod prvih seča u prašumi, kojima
se želi postići prejaz u uređeni oblik gospodarenja, nema potrebe
ni stvarne mogućnosti, da se određuje visina ophodnje. Iduću seču ima
ponovo diktirati samo dotično stanje sastojine. Samo kontrole radi, i to
89