You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
storu, načinu i obimu — nisu bili merodavni šumsko-uzgojni razlozi,<br />
tako da su stvarno šumari bili većim delom samo izvršioci naređenja<br />
drugih, koji nisu uvažavali stručne razloge.<br />
Još i danas, iako veliki deo državnih šuma na području ove direkcije<br />
jesu bukove prašume, ne postoje detaljnija stručna upustva za rad<br />
u bukovoj prašumi.<br />
Pošto je direkcija šuma u Aleksincu, po odobrenju Ministarstva<br />
šuma i rudnika, resila da se prekine sa dosadanjom praksom kod iskorišćavanja<br />
bukovih prašuma i da se seči tih šuma posveti potrebna pažnja<br />
i da se obezbedi trajnost šumske produkcije, to želim da prikazem praktičan<br />
rezultat takvog rada kod otvaranja bukove prašume. To je prvi<br />
pokušaj stručnog izlaganja rada oko iskorišćavanja bukovih prašuma<br />
ove Direkcije, jer do sada o tom pitanju, koliko mi je poznato, nije ništa<br />
pisano.<br />
Pod prašumom razumem sastojine, koje su slobodno rasle i čiji je<br />
uzgoj i razvitak bio prepušten samo prirodi.<br />
Seča naše prašume bila je odobrena na osnovu izveštaja komisije,<br />
koja je proboravila na terenu kratko vreme. Komisija je u glavnini potezima<br />
povukla granicu eksploatacijonog područja i odredila način seče.<br />
Površina toga delà šume, prema karti 1:25.000, iznašala je oko 500 Ha,<br />
te se imala orovesti prva preborna seča. Stabla preko 50 cm, smatrala<br />
su se zrelima za seču, a posle seče morao je da ostane u šumi zbroj<br />
temeljnica sviju stabala iznad 10 cm. pr. pr. oko 16 m" po Ha. sa oko<br />
200—250 m 3 mase. To se u konkretnom slučaju smatralo granicom potrajnosti<br />
prihoda šume.<br />
Kao što sam naprcd spomenuo, ne raspolažemo sa potrebnim Dodacima<br />
o strukturi naših bukovih prašuma, te se moralo koristiti radom<br />
poznatih šumara Tordoni-a i Kerna, koji su ustanovili na osnovu mnogih<br />
pokusa (u gorskom kotaru) u neuređenim prebornim šumama, koje su po<br />
svojoj strukturi najbliže obliku prašume, da u bukovoj neuređenoj prebornoj<br />
šumi, ako se hoće osigurati potrajnost, zbroj temeljnica po jutru<br />
ne srne biti manji od 10 m 2 ili po Ha. 17.34 m 2 . 1 u našem slučaju koristili<br />
smo se tim rezultatima, ali s obzirom na to, da je u našoj šumi severna<br />
ekspozicija, da imamo vrlo dobar 3—5 godišnji podmladak, dalje da ima<br />
mnogo prezrelih i defektnih stabala, te imajući u vidu srednje strmine,<br />
većinom dobro i duboko tlo kao i nadmorsku visinu od (srednje) 550 m<br />
i okolnost da nisu uzeta u obzir stabla ispod 10 cm. — rešeno je u našem<br />
slučaju, da zbroj temeljnica posle seče ima da bude oko 16 m 2 po Ha.<br />
Za rad na terenu bili smo određeni nas trojica šumara pod rukovodstvom<br />
potpisanog. Kod pristupanja k radu raspolagali smo samo s<br />
jednom skicom u merilu 1:25.000, te sa podacima prikupljenim od strane<br />
spomenute stručne komisije.<br />
Prvi je zadatak bio, da se upoznamo sa šumskim područjem i da<br />
dopunimo našu skicu. U tu svrhu urisani su u skicu potoci, putcvi, neplodno<br />
tlo, te važnije tačke kao i oni delovi kompleksa, u kojima su već<br />
ranije bile vršene seče i u kojima zbog toga ne bi mogla doći u obzir<br />
preborna seča. Služili smo se samo s meraćom vrpcom i korakom. Tom<br />
prigodom bile su pravljene beleške o strukturi sastojina, te su aproksimativne<br />
granične linije između pojedinih sastojina bile odmah urisavane<br />
u skicu. Pošto se u konkretnom primeru radilo o jednoj, u glavnim linijama,<br />
već određenoj aksploatacionoj osnovi, to je bilo najvažnije izvršiti<br />
bonitiranje odn. izlučivanje sastojina, kako bi se što bolje upoznali sa<br />
34
Change language