Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Овим je конференција закључена y 19,30 часова с тим, да ce настави следећег<br />
Дана y 8 часова.<br />
4. јуна 1934. г. конференција почиље рад y 8,30 часова.<br />
Г. Марковић ставља на дневни ред иитаље зашгите недржавних шума путем<br />
нроглашавања заштигшш и забрањеним шумама. Полемишо оа прошлогодињшим<br />
гледиштем Отсека за Шумарство и подвлачи, да je принцип заштите и забране узгојна<br />
мера за унапређење ових шума, a не само ослобађање од длаћааа дажбине.<br />
Окреће пажњу, да he Отсек од сада ову јефтину меру унапређења шума фаворизирати<br />
и ставља y дужност референтима, да je пропагирају и проводе y дело.<br />
Г. др. Петровић поткрепљује овакво гледиште Отсека с обзиром на стање недржавних<br />
шума.<br />
Г. Шикић тражи, да ce увлоне сметње, које пореске власти. чине код ослобођења<br />
од пореза. У вези с тим' je одлучено следеће:<br />
Да Министарсгво шума и рудника издсјствује код Министарства финансија да<br />
нриликом проглашавава заштитних шума решење о томе буде пуноважни доказ sa све<br />
пореске власга. y колико долази за ослобођење заштитних шума од порезе. •<br />
Г. Марковић затим поставља питање Оснивања националних паркова y Вардарској<br />
бановини. Образлаже њихов карактер и значај y вези са шумарском науком и<br />
туризмом и моли присутне да предложе.), који бн објекти одговарали.<br />
Г. Крстић ce слаже са предлогом. Говори о њему опширно и предлаже, да један<br />
такав објект буде Кајмакчалан, a на теригорији Зетске бановине Виоградска Гора.<br />
Г. Др. Петровнћ, говорећи y истом смислу, пледира за Добро Поље са називом<br />
„Национални споменик". Поред овога скреће пажњу на заштиту ретких врста.<br />
По овоме ce доносн следећа резолуција:<br />
Ставља ce y дужност админисграцији, да ироучи проблем националних иаркова<br />
и природних опоменика y Јужној Србији — нарочиго Кајмакчалана — и y томе правну<br />
учини предлог.<br />
Г. Ђоковић говори о насељавању колониста и крчењу апсолутног шумског земљишта<br />
y вези са колонизацијом.<br />
Г. Нешковић сс слаже са 'Јзоковићеи и износи конкретне случајеве.<br />
Г. г. Новаковић и Јауковић поткрепљују документацијом овакво гледнште л<br />
траже да шумарски стручњак одређује карактер земљишта y вези са крчењем.<br />
Г. Марковић извештава, да je y том смислу већ израђена једна наредба и послата<br />
на сагласност Министарству пољопривреде.<br />
По овомс питању доноси ce следећа резолуција:<br />
Да Минисгарстгш шума и рудника дејствује код Мшшстарства пољопривреде,<br />
да ce шумска питања y аграрној лолитици повере шумарима и да одлучна реч о<br />
шумском земљишту издвојеном или које би ce хтело издвојити, буде дата шумарско.м<br />
стручњаку, ради заштите шума и интереса самих насељеника.<br />
Г. Марковић поставља питање уредбе о лову за Вардарску бановину и жели<br />
чути мишљење стручњака. y погледу система и рока прелазног дрба.<br />
Г. Шнкић није за заштнтни cncieu y његовом подручју рада.<br />
Г. Руголе ое; такође y томе смислу изражава и за државне гпу.мс тражи изрично<br />
закупни систем.<br />
Г. Илић говорп и образлаже иринципе закупне и регалног система и с обзирол<br />
на карактер наших ловних прилика и ловаца пледира за регални систем, са роком<br />
прелазног доба од 30 година.<br />
Г. Нешковић je за закупни систем ÜOJH IIO његову миш.Јвењу гарантује бољу<br />
негу лова.<br />
Г. Опачић je такође за закупни систем, са прелазном добом од 20 година.<br />
66