ŠUMARSKI LIST 2/1935

Г. Марковић одговара, да постоје писмена упуства и да ce садња врши строго
no тим прдашсима и лод надзором шумарских стручњака.
Г. Др. Петровић сматра. да je потребно резимирати уопех досадашњег рада na
нопгумљавању и донети закључак о томе, са којом ce врстом дрвећа има радити y
будућности.
Г. Марковић каже, да je багрем дао до сада најбоље резултате до 900 м. надморсве
висине и да ће он и даље остати главна врста, после њега американски јасеи.
Г. Сазоиов тврди, да код њега багремове саднице изнад 800 м. надморс&е
висшге страдају од зиме.
Г. Величковић мисли, да и пољски брест може улоредо са багремом да ce смагра
гдавном врстом за пошумљавање и то као предкултура, нарочито за бујична подручја,
и наводи поједине случајеве успеха на огледима са брестом.
Г. Крстић сматра да треба радити на појефтинавању радова, нарочито вод обраде
земљишта, те да ce може y том цнљу садња изводити y пличим јамама са прекопавањем
између истих. Што ce тиче главне врсте дрвећа, налази да није лако одредити
дрво будућносги на југу. Мвсли да багрем није дрво будућности, с обзиром на w, да
je овде главна врста дрвећа некада био храст. С тога налази да греба покушати са
храстом као и са брестом.
Г. Афанасијев каже, да није довољно упознат са питаљем помушљавања, јер je
бујичар, али мисли да багрем не може бити главна врста. Налази да je брест бол,и,
бар за бујична подручја.
Г. Марковић одговара, да ce садашаим пошумљавањем не ствара шума будућности,
да ce народу не може наметнути једна извесна врста дрвећа, јер би га тиме одбили
за свагда од себе и изгубили y њему пошумљавача и сарадника на овом важном
послу. Стога смо за прво време иринуђени ићи за његовим зкељама и потребама,
сматрајући садашњу главну врсту, багрем, као дреткултуру.
Г. Вм мисли, да би вод одређивааа главне врсте требало узимати y обзир
биљно-географско распростраљење појединих врста и педолошке моменте, те да je y
том погледу храст најпогоднији.
Г. Новаковић наводи разлоге y прилот багрема с обзиром на садашње прилике
н лсеље народа.
Г. Др. Петровић закл>учује на основу преда>е дискусије, да he батрем и даље
осгати главном врстом код пошумљавања, с тим да je потребно, да ce још сада почне
са испитивањем и ексиериментима за будућу врсту дрвећа, која he одговаратн овом
земљишту и поднебљу и заменити садашшу предкултЈ г ру.
Г. Мариовић извешгава, да ће Банска управа за овогодишње пошу.мљавање иредвидети
извесну суму за референте на име прегледа извршеног народног иошумљавања
н надзора над будућим пошумљавањсм, које he ce мораги проводити строго no пропнсима
науке и досадашњем искуству.
Прелази ое на питање излучивања голети.
Б. Марковић износи разлоге, са којих ово питаље није могло бити реш&но y
1930. годнни, према издагом нарећењу од страпе Министарства шума и рудника.
Отсек за шумарство Банске управе није располагао са потребним особљем, као и кредитом,
na je оно силом оволности морало бити одлогкено. Сада he ce на име овога
издвајаља голеги саставити предрачун, за који сс може pehn да ће износиги око
40.000 динара и одредиги за то потребно особље. Ово издвајање предвиђа ce y овој
години y пет срезова.
По овоме питаљу доноси ce следећа резолуција:
Да ce што upe приступи излучивању голети с обзиром на закон о шумама и
потребе народа; да je за то потребно особље и io лостављање среских шумарских рефераната
y свакоме срезу шга на два среза no један, као и да ce набаве новчана
аредства, која намеће овај рад.
64