ŠUMARSKI LIST 2/1935

ваинтересујем вашим радон, пошто стојимо пред доста тешким проблемом реоргапизације
шумарске сгруке. Г. Министар нарочиту пажњу поовећује шумарству Југа
н он ce нада, да he од ове конференције добити пострека за правшиго решавање
проблема шумарства на Јуту.
Затим предс. Марковић поздравлл преставнике пољопривреде и ветерине г. г.
Б. Милутиновића, начелника пољопривреднот одељења, и Др. Душана Марковића,
шефа ветеринарскст отсека Банске управе.
Узвгмају реч г. г. Милутиновић и Др. Марковић желећи успех конференције н
»еруЈУ, да ће за »апредак шумарства и привреде на Југу највише учинити сложан
рад вегеринара, агронома и шумара.
Прелази сс на дневни ред дискусијом о расадницима и њиховој произвадњи.
Г. Марковић позива колеге, да изложе реално стање својих расадника, и поставља
на дневни ред питање општинских расадника обраћајући ce колеги Васјутину,
да детаљно изнесе историјат оскивања општинских расадника на његовом подручју,
пошто ce прво тамо ca образовањем истих почело.
Г. Васјутин излазке, на који je начин дошао на идеју о с-снивању ових расадиика.
До те идеје дошао je y жсљи, да повећа производњу потребне количине садница,
јер je капацитет љеговог расадника био малеи, a саднице из других расадника тешко
ce добијају. Радио je y сшоразуму ca претседницима општина, који су драговољно на
ово пристали, ca њима изврпшо избор земл>ишта и оградио ra. 0 овоме je известио
Баиску управу, која je поступак одобрила и обећала бесплатно семе. Обрада расадннка
и сетва y расадницима вршена je кулувом и no апсеницима,
Г. Бан je поставио питање даљет кредитирања ових расадника.
Г. Васјутин одговара, да je y неволико општина уопео да ce y* буџет унесе сума
од 500 динара:. Додаје, да je до сада y своме срезу основао' 7 оваквих расаднжка.
Г. Милутиновић сматра, да je г. Васјутии успео ca осниваљем ових расадника
с тога што je y његовом крају народ заинтереоован за шуму као објекат лисничког
гооподарења, те y подизању истих гледа на интересе сточарства и пита, коју je врсгу
дрвећа заступао он код оснивања.
Г. Васјутин одговара, да je y новооснованим расадницима засејао семе багрема
и цриог бора: багрем! y расадницима надморсве висине испод 1000 м., a бор изнад ове.
Госп. Бап сматра, да би било потребно' да ce одаберу оне врсте, које могу' народу
корисно послужити за исхрану стокс, и пита, да ли ће ce уопште код пошумљавања
ићи за жељама народа или he ce радити ca чисто стручних шумарских обзира?
Г. Васјутин одговара, да je код избора врста радио y опоразуму ca народом;
да je народ сам изразио напр. жел.у, да ce заражене букове шуме смене бором.
Г. Марковић излаже, да je багрем узет као предкултура), која he каоније бити
замењена одговарајућим врстама с обзиром на зелљиште и друте факторе.
Г. Новаковић говори y истом смислу и наводи разлоге за избор багрема i;ao
главне врсте код пошумљавања.
Г. Н. Марковић излаже, да je y своме срезу покушао ca оснивањем школских
расадника још 1925 године, али да није имао жељеног успеха услед осуствовања
учитеља y времену, када je тим расадницима била потребна нега т. ј. лети.
Г. Бан уверава, да he насгојати да ce овакви случајеви не понове; да he иаредити
школским властима негу ових расадника y критичном времену.
Г. Мавсић извештава, да je и y његовом срезу вршен покушај ca оснивањем
свих расадника, али без уопеха.
Г. Танасијевић каже, да je појединцима, ради повећања производње, давао багремово
семе и упуства за сетву и да je y томе било успеха.
Г. Марковић образлаже потребу основања оваквих расадника као и пикирип1та
с тим, да те саднице саде деца приликом дечјег дана пошумљавања.
По свему налред изложеном конферзнција доноси следећу резолуцију:
61