Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
za što kraće vreme (5—10 god.), mogu se na probnim površinama, gde<br />
su svi debljinski razredi donekle jednako raspoređeni, odabrati modelna<br />
stabla pojedinih debljinskih razreda, obračunati na istima (u oborenom<br />
stanju) postotak prirasta. Na osnovu toga postotka izračuna se prirast<br />
dotičnog debljinskog razreda. Iz sume drvnih masa i iz sume prirasta<br />
sviju debljinskih razreda izračuna se srednji postotak prirasta za sastojinu<br />
na primernoj plohi. Poznavajući zbiljnu drvnu masu i množenjem<br />
iste sa postotkom, izračunaćemo godišnji etat za prvih 5—10 godina.<br />
Na taj način izbeći ćemo izračunavanje srednje starosti, što u prašumi<br />
nije lak posao, jer u njoj nije redak slučaj, da stabla jačih dimenzija<br />
iskazuju, ako ne manju, a to često istu starost kao i mnoga stabla tanjih<br />
dimenzija. Da nam je poznata srednja starost, mnogo bismo lakše izračunali<br />
poprečni prirast (koji je u normalnoj prebornoj šumi jednak tekućem)<br />
i to delenjem drvne mase sviju debljinskih razreda sa srednjom<br />
starosti. Srednju pak starost debljinskog razreda dobili bismo (ako bi<br />
debljinski razredi barem donekle odgovarali dobnim razredima) množenjem<br />
starosti pojedinog dobij, razreda sa zbrojem temeljnica istog<br />
razreda, te deljenjem dobivenog iznosa sa ukupnim zbrojem temeljnica.<br />
Da bismo izbegli obaranje modelnih stabala i određivanje postotka<br />
prirasta mase, možemo pomoću Preslerovog svrdla na stojećim modelnim<br />
stablima ustanoviti postotak prirasta po prečniku i dalje izračunati<br />
postotak prirasta za ćelu sastojinu. Na taj način mogli bismo doći do<br />
, , . ,. . /D 2 — & чу 200<br />
podataka o prirastu ne po masi nego po temeljnici I ^8, • .8 X<br />
Kao primer da se stanje prašume ne može uzeti za bazu ma kakvog<br />
izračunavanja za budući način gospodarenja ili samo za prelaz k urednom<br />
gospodarenju za dulji niz godina, navešću sliku prereza u prsno i<br />
visini stabla, koje se donekle može smatrati normalnim stablom jedne<br />
prašume. Prsni prečnik (S—J) bez kore iznosi 54.80 cm., a kora 1.60<br />
cm. Brojenje godova vršeno je od centra prema severu i prema jugu.<br />
Rezultati su:<br />
Prema<br />
20 god.<br />
40 „<br />
60 „<br />
80 „<br />
100 „<br />
120 „<br />
140 „<br />
160 „<br />
180 „<br />
190 „<br />
Kora<br />
severu<br />
1.9 cm.<br />
1.7 5?<br />
2.8 Ï<br />
3.1<br />
3.8<br />
2.3<br />
3.2 )<br />
4.6 ,<br />
4.5 ,<br />
1.6<br />
0.7 Cl 1.<br />
Prema<br />
1.5<br />
1.7<br />
2.1<br />
3.7<br />
3.3<br />
2.6<br />
3<br />
3.8<br />
2.6<br />
1.1<br />
Kora 0.9<br />
jugu:<br />
cm.<br />
•>•><br />
л<br />
)><br />
ii<br />
»l<br />
ii<br />
ii<br />
ii<br />
ii<br />
cm.<br />
Sre<br />
1.7<br />
1.7<br />
2.5<br />
3.4<br />
3.5<br />
2.5<br />
3.1<br />
3.5<br />
3.5<br />
1.3<br />
dnje:<br />
cm.<br />
ii<br />
V<br />
,<br />
j<br />
,<br />
j<br />
i<br />
za 10 god.<br />
Vidimo, da je prirast do 60. godine minimalan i da pada posle 180.<br />
god., dok je relativno dobar između 60. i 180. god. starosti. Ako bismo<br />
hteli odrediti visinu ophodnje po ovome stablu, onda bismo imali za<br />
prebornu šumu sa sečivim debljinskim razredom od 51—60 crn. pr. pr.<br />
ophodnju od 190 god. kao i prvu ophodnjicu od 30 god. Nijedna nema<br />
vrednosti za kojigod način urednog vođenja šumskog gospodarstva. Kod<br />
urednog gospodarenja stabla će postići mnogo ranije tražene dimenzije,<br />
a i prelaz iz predzadnjeg u zadnji debljinski razred uslediće svakako<br />
40
Change language