tehnopatije

Industrijsko živinarstvo – tehnopatije
Maslić-Strižak Danka

Pod živinom podrazumevamo rase i hibride onih ptica
koje se koriste za ishranu ljudi, a gaje se u farmskim
uslovima ili u uslovima individualne proizvodnje.
U intenzivnoj industrijskoj proizvodnji uglavnom se
susrećemo sa linijskim hibridima.
Linijski hibridi ispoljavaju bolje proizvodne rezultate.

Neke čiste rase koje se koriste u cilju dobijanja
linijskih hibrida
Rodajland Jarebičasta talijanka Gološijanka

Bele Brahme

Beli i smedji Leghorn

Čiste linije se stvaraju dugotrajnim
odabiranjem najboljih jedinki unutar
jedne rase

Proizvodnja i držanje životinja
odvija se na malim prostorima
i u zatvorenim objektima.

Približan broj kokošaka gajenih na farmama 2004.
Iznosi 35,7 MILIJARDI
(IZVOR: TARNER, DŽ. (TURNER, J.) 2005. GLOBALNI
RAST STOČARSTVA)

Linijski hibridi mogu biti:
teški - za proizvodnju mesa ili
laki - za proizvodnju jaja .
Objekti moraju zadovoljiti potrebe životinja.

Nosilje u trospratnim baterijama objekta bez prozora

Tov brojlera na dubokoj prostirci

Linijski hibridi živine koji se danas uzgajaju genetski su
projektovani na veliku produktivnost.
Izbor hibrida zasniva se na proizvodnim parametrima

Usled neadekvatnih uslova u kojima živina živi i povećanih
zahteva proizvodnje javlja se niz poremećaja zdravlja koje
označavamo kao tehnopatije.

Prema Zakonu o dobrobiti životinja koji je
objavljen u „Službenom glasniku RS” br.
41/2009 od 2.6.2009. godine:
“Tehnopatija jeste poremećaj zdravstvenog
stanja prouzrokovan u procesu držanja,
odnosno reprodukcije životinja, a koji se
ispoljava kao fizikopatija (bolesti i povrede)
i etopatije (poremećaji u ponašanju)”.
U živinarskoj proizvodnji tehnopatije se mogu javiti u
svim fazama, od inkubacije do proizvodnje rasplodnih jaja.

Proizvodnja kvalitetnih jednodnevnih pilića zahteva stalnu
kontrolu svih «koraka» u radu, od jednodnevnog roditeljskog
pileta do proizvodnje njihovih jednodnevnih potomaka. Sve što
je tokom odgoja i eksploatacije roditelja, tokom skupljanja, i
lagerovanja rasplodnih jaja, kao i tokom procesa inkubacije,
sprovedeno dobro ili je napravljen neki propust postaje jasno
vidljivo tokom pregleda neizvaljenih jaja, kao i u kvalitetu
dobijenih pilića.
(POSTER “Prikaz rezultata lupanja neizvaljenih jaja)

Tehnopatije koje imaju uzrok u procesu
inkubacije:
Za proizvodnju kvalitetnih pilića neophodno je da su rasplodna jaja poreklom
od zdravih i kvalitetnih roditelja,da su sanitarno obrađena i da je manipulacija
njima zadovoljavajuća kao i da uslovi tokom inkubacije (higijena, ventilacija,
temperatura i vlažnost) obezbede sve što je potrebno za rast i razvoj embriona.

Nezatvoren suv pupak
Oscilacije temperature u predvaljaoniku
Visoka vlaga u valjaoniku
Loše izbalansiran obrok za roditelje
Nezatvoren vlažan pupak i sa mirisom
prljav inkubator

Omphalitis – bolest „kašastih pilića “
Pilići koji se u objekte usele sa nedovoljno zatvorenim pupkom
izloženi su infekciji bakterijama.

Uginuća usled posledica omfalitisa mogu nastati i
nakon nekoliko nedelja.
Kod pojave uginuća pilića starih više nedelja
za postavljanje dijagnoze bitni su podaci o stanju u jatu
u prvim danima života.

Osnova preventive omfalitisa je poboljšanje sanitacije jaja,
uslova inkubacije i higijene u inkubatorskim stanicama,
vozilima za transport kao i higijene opreme i objekta za prihvat
pilića. Inficiranim pilićima neophodno je davati antibiotike
širokog spektra delovanja.

Zgrčeni nožni prsti
Posledica nepravilne temperature u predvaljaoniku.
Zgrčeni nožni prsti prouzrokuju iščašenje ili raskrečenje
nogu poznato kao Spraddle Legs ili Splay Leg.
Pilići leže jer ne mogu da se oslone na noge,
Nisu u stanju da dođu do vode i hrane,
Brzo kržljaju i uginu tokom 4. ili 5. dana
života.

WO RLD ORGANISATION FOR ANIMAL HEALTH
Organisation Mondiale de la Santé Animale World Organisation
for Animal Health Organización Mundial de Sanidad Animal
TERRESTRIAL
ANIMAL HEALTH
CODE
VOLUME 1
General provisions
Seventeenth edition, 2008
C HA P T E R 6 . 3 .
HY GIENE AND DISEASE SECURITY PROCEDURES
IN POULTRY BREEDING FLOCKS AND HATCHERIES

Ako inkubacija protekne u zadovoljavajućim uslovima, ali nakon
prelaganja dođe do grešaka, mogu nastati promene koje su uočljive
nakon izleganja pilića.
Usled previsoke vlage i temperature u toku 20. i 21. dana veliki broj
pilića izleže sa zatvorenim očima.

Ako se problem javlja nakon izvođenja i
tokom transporta pilića, razlog treba
tražiti u kvalitetu „pelenica” u ladicama
inkubatora i kutijama za transport pilića.

Dehidrirani suvi pilići javljaju se kao posledica propusta u bilo
kojem periodu manipulacije rasplodnim jajima.
Nepravilna manipulacija jajima:
Plinjenje jaja nije provedeno pod kontrolisanim uslovima vlage i temperature
Pilići su ostavljeni predugo u valjaoniku nakon izvođenja
Izvođenje nastalo ranije
Tokom celog vremena inkubacije vlaga bila niža od potrebne.

Nefropatija mladih pilića ili visceralni giht je taloženje urata na
različitim organima, posebno bubrezima i zglobovima.

Obezbeđivanje dovoljne količine vazduha, na prvom mestu kiseonika,
zahtev je koji se zbog različitih potreba svake nove proizvodne
generacije više ili manje menja. U zavisnosti od procenta
nezadovoljavanja tih potreba, kao i od dužine trajanja takvog stanja,
kod živine nastaju različiti poremećaji koji su lakše ili teže uočljivi.
Jedan takav problem je da pilići nakon izleganja nisu u stanju da stoje
na nogama. Taj problem nastaje zbog posledica loše ventilacije tokom
celog vremena inkubacije, previsoke vlage do 19. dana i nepravilne
temperature.

Roditeljski pilići uzrasta 2-3 dana
(pogledati slike)

Tehnopatije koje se ispoljavaju u periodu rasta (tova)
Brzi i rani rast pilića rezultirao je velikim promenama u anatomiji i
fiziologiji pilića
Tokom druge polovine 20. veka tov brojlerskih pilića je sa 120 dana (1950.
godine) skraćen na 30 dana, za to vreme pilići dostignu 1,5 kg.
Konverzija hrane je za isti period sa 4,4 smanjena na 1,47 kg za kilogram
prirasta.
Stvarani su pilići koji slabo ili nikako operjavaju
da bi se trošilo manje energije na rast perja,
kao i da bi rad klanica bio olakšan.
Dinamična selekcija znači da se potrebe pilića
danas bitno razlikuju u potrebama od pre samo 10 godina.

Sindrom ascites, Sudden Death Syndrome (SDS),
sindrom iznenadne smrti.
Ascites nastaje kao rezultat uticaja različitih faktora, okolnih i unutrašnjih.
Brzi rast brojlera
Hranjenje živine energetski bogatim hranivima
Brojleri se odlikuju smanjenom funkcijom tireoidne žljezde (hipotireozom).
Povećan prirast zahteva veći metabolički napor i povećanje minutnog
volumena što uzrokuje plućnu hipertenziju i ascites

Osetljivost prema ascitesu često može nastati u ranim fazama
embriogeneze i inkubacije.
Povišena temperatura inkubacije od 7. dana pa nadalje uslovljava
slabiji kvalitet izleženih pilića i nedovoljan razvoj srca, što svakako povećava
sklonost za pojavu ascitesa.
Bolest se manifestuje kod odraslih pilića kao dispnea i cijanoza.
Morbiditet je obično od 1% do 5%, mortalitet od 1% do 2%.

Patoanatomskim pregledom uginulih pilića se nalazi ascites,
mala slezina, povećana jetra, dilatirana srčana komora i
sadržaj u perikardu.

Za ascites nema specifičnog leka i lečenja.
Preventiva je obezbeđenje dovoljne količine kiseonika u
svim fazama života brojlera.
Potrebno je da tokom inkubacije mešavina gasova u
inkubatoru bude zadovoljavajuća i da obezbedi pravilan
embrionalni razvoj, jer od koncentracije kiseonika u
vazdušnoj komori zavisi pravilan razvoj embriona.

Smanjiti broj uginulih pilića usled ascitesa (sindroma
iznenadne smrti) kod brzorastućih moguće je:
Skraćenjem dužine svetlosnog dana
Ograničenjem obroka u prvim danima života
Zamenom izvora energije u obroku
(bolje mast nego glukoza)
Smanjenom gustinom naseljenosti

Celulitis
Upala vezivnog tkiva
Javlja se u uzrastu od 15. do 20. dana.
Najčešće se utvrdi na liniji klanja
Na liniji klanja se uočavaju promene u boji kože.

Ogrebotine ili poderotine kože izazvane loše obrađenom opremom
ili međusobnim povredama pilića usled prenaseljenosti su razlog
upala podkožja.

Rasecanjem trupova
uočavaju se bledo žute
do krem kazeozne
nakupine ispod kože
ili između mišića.

Gangrenozni dermatitis
Gangrenozni celulitis
Javlja se kod ptica koje
su izložene povredama
Veći procenat obolelih je među
muškim pilićima jer oni u pravilu
slabije operjavaju

Infekcije sa Clostridium septicum, Clostridium perfringens ili
Staphylococcus aureus.

Kod obolelih se menja boja
potkožja koje postaje tamno, a
zahvaćeno je područje grudi,
krila, stražnjice i trbuha.

Obdukcijom ispod kože nalazimo tamnu krv koja može
biti i želatinozna, a jetra i slezina mogu biti otečene i tamne.

Bolest se javlja naglo i ima visok procenat uginuća
Za preveniranje pojave gangrenoznog dermatitisa potrebno je iz okruženja
živine ukloniti moguće izvore povređivanja (oprema, prostirka i dr.) i
poboljšati higijenske uslove života da bi se sprečila infekcija povreda
nastalih češanjem noktima ili na drugi način. .
Posebnu pažnju treba obratiti na čistoću pojilica i kvalitet vode.

Tehnopatije koje se javljaju kod živine držane na podu
Reproduktivna jata i tovni pilići se uzgajaju na podu u dubokoj prostirci.
Podovi objekata su tvrdi
Kao prostirka služe uglavnom nus - proizvodi iz poljoprivrede (slama, kočanka,
ljuska od suncokreta, ljuska od riže, pozder i dr.) i iz drvne industrije (talašika,
piljevina).
Prostirka treba da ima sposobnost da upije vlagu i da obezbedi udoban smeštaj
živini.
Debljina (visina sloja) prostirke zavisi od godišnjeg doba, kategorije živine i
vrste prostirke
Minimum od 15-20 cm

Kontaktni dermatitis (Contact Dermatitis, Hock Burn,
Pododermatitisse)
Susreće se kod svih kategorija živine, ali najčešće kod
teških roditelja i brojlerskih pilića.

Intenzitet promena je različit, od promena na površini
kože do dubokih ulceracija, što je u direktnom odnosu sa
higijenskim uslovima u objektu. Od intenziteta promena
zavisi stepen poremećaja. Iako je za pojavu
pododermatitisa najznačajniji uticaj kvaliteta prostirke,
neki autori pojavu pododermatitisa povezuju i sa
korišćenjem hrane sa visokim sadržajem soje jer takva
jata imaju izmet promenjenog pH, koji je lepljiv, tako da
se stvaraju uslovi za razvoj pododermatitisa.

Prikazati slike sa vaganja jata
brojlerskih roditelja u odgoju

Prsna kvrga ili breast blister – grudni plik
Živina mnogo vremena provodi
ležeći, što može dovesti do
povrede neoperjalih delova
grudnog koša
Morbiditet može dostići i do
50%, obično ovakva stanja ne
uzrokuju uginuća.
Lečenja nema, preventiva je u popravljanju zoohigijenskih
uslova u objektu.

Degenerativna miopatya, Deep Pectoral Myopathy (DPM),
Green muscia disease (degenerativna miopatija; bolest zelenog
mišića)
Poremećaj koji se beleži od 1968. godine

Javlja se kod pilića i ćuraka selekcionisanih na široke i velike grudi radi
proizvodnje što više grudnog – belog mesa.
Promene se nalaze i u generacijama roditelja i njihovoh potomaka.
Nastaje u bilo kojem periodu života ,a uopčava se na klanici

Razlog nastajanja promena je anatomski položaj dubokog
grudnog mišića (pectoralis minor supracoracoideus) koji je
okružen neelastičnom fascijom i grudnom kosti. Pošto je uloga
ovog mišića u podizanju krila, mišić koji je dobro razvijen nije
u stanju da odgovori svojim fiziološkim zahtevima. Tokom
pomeranja mišića on za oko 20% povećava svoju težinu usled
povećanog protoka krvi kroz njega. Zbog toga dolazi do
ukleštenja mišića između kosti i čvrste fascije, krvne žile
unutar mišića su pritisnute i nakon izvesnog vremena nastupa
nekroza. U početku procesa nekrotično mišićno tkivo je
otečeno crvenkasto-smeđe boje, a kasnije postaje zeleno do
svetlo zeleno. Kod živine kod koje je došlo do ovakvih promena
nije poremećeno opšte zdravstveno stanje i to se označava kao
estetska smetnja uočljiva na klanici kod rasecanja trupova.
Zbog odbacivanja znatne količine belog mesa ova promena
uzrokuje velike ekonomske štete.

Distrofija tibije (Tibial Dyschondroplasia)
Javlja se bez prethodnih znakova uz pojavu oteknuća na
zglobovima i poremećenog hoda.
Hromost može biti jednostrana ili obostrana
Živina se otežano kreće i teže dolazi do hrane i vode,

Na obdukciji osim na proksimalnom i distalnom delu tibije,
promene je moguće naći i na proksimalnim delovima metatarzusa
kao i na ostalim kostima.
Promene na zglobovima indirektno uzrokuju uginuća i druge
poremećaje koji dovode do manje iskoristivosti mesa u klanici.
Lečenja nema
Preventiva – povećan unos D3 vitamina

Nekroze rubova donjeg kljuna (Beak Necrosis).
Za uspešnu živinarsku proizvodnju, jako je bitna i granulacija hrane.
Neophodno prilagoditi meljavu svakoj kategoriji
Brojlerima se daje brašnava hrana da bi hranjenje duže trajalo
nakupljena hrana
hrana preterano sitno mlevena

Čupanje perja
Kad živina menja perje i ima potrebu za čupanjem
Može nastati u svim uzrastima.
Može biti posledica bilo kakvog uznemiravanja
Može biti uzrok kanibalizma

Kanibalizam
Kanibalizam nije retka pojava
Javlja se u živinarnicima i na ispustima
Javlja se u svim starosnim i proizvodnim kategorijama
I do 40% uginuća

Kavezni umor kokošaka, kavezna paraliza
(Cage Layer Fatigue)
Javlja se u periodu maksimalne proizvodnje jaja.
Kavezna paraliza je uzrokovana količinski nedovoljnim obrokom ili
nedovoljno izbalansiranim obrokom koji kokoške dobiju
Kokoš za potrebe jajeta koristi kalcijum iz
vlastitih kostiju što dovodi do
demineralizacije.
Kokoške u završnoj fazi odgoj (predpronošenje) treba
da dobijaju hranu sa povećanom količinom
kalcijuma.
Proces polnog sazrevanja kokica uskladiti sa
porastom telesne težine i količinom kalcijuma u
obroku.

Veliki procenat uginuća komercijalnih kokošaka tokom
proizvodnje uzrokovan je upalom peritoneumske membrane
Peritonitis

Visoka proizvodnja jaja zbog slabljenja funkcije sfinktera između vagine i
kloake povećava predispoziciju za salpingitis (infekciju jajovoda).
Veličina jajeta, nepravilno debikiranje, niska telesna težina nosilja, loš odgoj i
neadekvatno razvijen kostur, visok nivo amonijaka, aerosakulitis, loša oprema,
grub transport, kanibalizam, prolapsusi,visoka temperatura prostorije,
svetlo jakog intenziteta i nakupljanje masnoće u trbušnoj duplji.

Da bi se utvrdile štete koje nastaju u proizvodnji živine,
a uzrokovane su tehnopatijama, neophodno je da se vodi
• evidencija o svim zbivanjima tokom uzgoja i
proizvodnje
• da se rade redovni patoanatomski pregledi leševa i
onih koje ubrajamo u takozvana tehnološka uginuća
• da se u inkubatorskim stanicama redovno vrši
kontrolno lupanje neizvaljenih jaja.
Sistematskom obradom podataka
dobijenih na taj način, u svakom narednom turnusu
moguće
je izbeći deo problema samo malim izmenama u radu.

“ Najbolji veterinar u industrijskoj
živinarskoj proizvodnji je onaj koji nema
posla”