Радно искуство - IHTM - Универзитет у Београду

Modelovanje potrošnje naftnih derivata i zagađenja životne sredine u transportnom sektoru u Republici Srbiji
Izvod
Ovaj rad je zasnovan na primeni metoda matematičke statističke analize koji mogu da posluže
za predviđanje razvoja potrošnje motornih goriva i emisije zagađujućih materija iz motornih
vozila u Republici Srbiji. Potrebno je naglasiti postojanje velike limitiranosti podataka iz ovih
oblasti vezanih za Republiku Srbiju. To je metodološki uslovilo primenu, zasebno ili u
kombinaciji, nekoliko različitih koncepata: izvođenje analogija, izrada komparativnih analiza
i statistička analiza podataka iz drugih zemalja. Prilikom modelovanja u razmatranje su uzeta
sledeća motorna goriva: benzinska goriva, dizel goriva i tečni naftni gas (TNG), a od
zagađujućih materija: ugljen-monoksid ( CO), ugljovodonoci (HC), čestice manje od 10 μm
(PM10), azotni oksidi (NOx) i ugljen-dioksid (CO2).
Modelovanje potrošnje motornih goriva je bazirano na linearnoj zavisnosti rasta obima
potrošnje motornih goriva od razvoja bruto domaćeg proizvoda po glavi stanovnika, koja je
potom korigovana uvođenjem pet dodatnih uticajnih parametara. Svakom od ovih parametara
dodeljen je odgovarajući koeficijent koji odmerava specifični uticaj istog na potrošnju
motornih goriva. Rezultati modela ukazuju da će ukupna potrošnja motornih goriva u Srbiji
od 2001. do 2025. godine biti uvećana za 79,5%, ili godišnje za 2,2 %, sa 1,79 Mt na 3,22 Mt.
Potrošnju dizel goriva očekuje nastavak intenzivnog rasta, doduše nešto usporeniji u odnosu
na ostvarenja u prethodnoj dekadi i do 2025. potrošnja će dostići nivo od 2,08 Mt, startovavši
od 0,97 Mt u 2001. godini. Prosečni godišnji rast potrošnje dizel goriva će iznositi 3,1 %.
Postojeći trend opadanja tražnje motornih benzina biće zaustavljen 2015-2016. godine, nakon
toga sledi spori rast tražnje i do 2025. će potrošnja biti oko 700 Kt. Ukupni pad potrošnje
benzinskih goriva u celom periodu će iznositi 9 %, ili prosečno godišnje 0,3 %. Potrošnja
TNG-a će nakon veoma intenzivnog rasta od 2015. ući u fazu zasićenja. Prosečan godišnji
rast potrošnje TNG-a će iznositi 8,5 %, sa 61 Kt u 2001. godini na 448 kt u 2025. godini.
Modelovanje emisije zagađujućih materija iz motornih vozila zasnovano je na potrošnji
motornih goriva i normiranju emisija zagađujućih materija dobijenih sagorevanjem jedinične
zapremine motornog goriva, to jest emisionih faktora. Specifičnost srpskog saobraćajnog
sektora i njegovo objektivno stanje, zajedno sa razvojnim projekcijama, uslovili su uvođenje
dodatnog parametra koji koriguje te emisione faktore. Rezultati modela pokazuju da će se
godišnja emisija CO prosečno godišnje smanjivati za 4,4 %, sa oko 200 Kt u 2001. godini na
66,3 Kt u 2025. godini. Emisija HC će se prosečno godišnje smanjivati za 3,7 %, sa oko 25 Kt
na oko 10 Kt. Od posmatranih zagađujućih materija još će se samo emisija PM10 smanjiti, sa
1,3 Kt u 2001. godini na 1,05 Kt u 2025. godini, ili prosečno 0,8 % godišnje. Povećanje
godišnje emisije u celokupnom posmatranom periodu će zabeležiti sledeće dve zagađujuće
materije, NOx i CO2. Emisija NOx će se prosečno povećavati za 1,5 % godišnje, sa 48,8 Kt na
68,9 Kt. Na kraju, emisija CO2 će se imati najveću apsolutnu promenu, sa 5,55 Mt na 10,04
Mt, ili prosečno godišnje od +2,6 %.
Ključne reči: matematički model, predviđanje potrošnje goriva i emisije, motorna goriva,
zagađujuće materije, emisija iz vozila, transportni sektor, Republika Srbija.
I