Радно искуство - IHTM - Универзитет у Београду
Радно искуство - IHTM - Универзитет у Београду Радно искуство - IHTM - Универзитет у Београду
Upravo prema ovoj analogiji je i nakon poĉetka rata u Iraku zabeleţen rast profitabilnosti na nivou ukupne svetske petrohemijske industrije, ali su tokom 2003. godine zabeleţene velike fluktuacije traţnje, za šta je po mnogim analitiĉarima u znaĉajnijoj meri bila odgovorna i epidemija SARS-a. Dva uragana koja su u trećem kvartalu 2005. godine pogodili SAD su bitno redukovala severnoameriĉku ponudu petrohemikalija i podigli globalne cene poliolefina. Efekte tekuće globalne ekonomske krize smo već prethodno pomenuli. Svi stari i novi etilenski kapaciteti na Srednjem Istoku baziraju na etanu. Zbog ovakvih kapaciteta »na bušotini« ovaj region ima ogromnu startnu prednost - cenu koštanja proizvedenog etilena. Cena koštanja etilena proizvedenog u Evropi na bazi sirovog benzina je više od 3-4 puta veća od cene koštanja etilena proizvedenog na Srednjem Istoku na bazi etana. Svetski analitiĉari su sraĉunali da bi cene koštanja etilena proizvedenog u Evropi (na bazi sirovog benzina) i na Srednjem Istoku (na bazi etana) mogle da se izjednaĉe tek sa cenom sirove nafte od oko 7-8 USD po barelu, što se više nikada neće desiti. Zapadna Evropa je već u duţem periodu netouvoznik etilena, a deficit je u zadnjih nekoliko godina iznosio 350-400.000 t/g. Obzirom da danas u svetu postoje samo dva regiona koji su ozbiljniji neto-izvoznici etilena, a jedan je dosta udaljen (Severna Amerika), te ulogu snabdevanja Evrope etilenom sve više preuzimaju veliki petrohemijski proizvoĊaĉi sa Srednjeg Istoka. Sliĉna je situacija i sa propilenom, samo što je deficit Zapadne Evrope nešto niţi (200-250.000 t/g) 7 i što se kao veliki isporuĉilac, pored Severne Amerike i Srednjeg Istoka, pojavljuje i Ruska Federacija. Što se tiĉe metanola, deficit Zapadne Evrope danas premašuje nivo od 4,5 miliona tona na godišnjem nivou i nadoknaĊuje se uvozom iz Juţne Amerike (Ĉile, Trinidad, Venecuela), sa Srednjeg Istoka, iz Afrike, kao i iz Ruske Federacije. Zajedniĉko svim ovim isporuĉiocima jeste da raspolaţu sa jeftinom sirovinom, jer su postrojenja za proizvodnju metanola izgraĊena 7 Treba naglasiti da se u Evropi pored petrohemijskog propilena na trţištu pojavljuju i rafinerijski propilen, kao i propilen iz dehidrogenacije propana (oko 565.000 t/g iz postrojenja u Belgiji i Španiji). na bušotinama gasa, bilo da li se radi o prirodnog gasu ili metanu. Obzirom na sve veću ponudu iz regiona Srednjeg Istoka, olefini proizvedeni u evropskim petrohemijskim postrojenjima već danas nisu profitabilan proizvod u klasiĉnom izvozu, a u perspektivi će biti još i manje. Razlika u ceni transporta etilena iz Mediteranskog regiona i Persijskog Zaliva do destinacione luke u Severozapadnoj Evropi iznosi samo 80-90 USD/t, što svakako ne moţe da kompenzuje oko dva i po puta niţu cenu koštanja etilena proizvedenog u postrojenju izgraĊenom na bušotini etanskog gasa. Veoma sliĉna situacija je kada se uporede evropski proizvoĊaĉ metanola koji uvozi prirodni gas kao sirovinu i energent za svoj proizvodni proces i konkurenti iz Juţne Amerike, sa Srednjeg Istoka, iz Afrike ili Rusije sa sirovinom ĉija je cena eksploatacije bagatelna. Sa druge strane trend integrisanja zapadnoevropske petrohemijske industrije je sve izrazitiji te je i udeo kaptivne potrošnje sve veći, a uticaj “ekonomije dimenzija” sve znaĉajniji. Nove proizvodne jedinice bazirane na sirovom benzinu neće biti manje od 600.000 t/g. U tom smislu će i postojeće manje proizvodne jedinice u Evropi, kao što je i postrojenje u Panĉevu, zbog visokog udela fiksnih troškova imati dosta problema sa konkurentnošću proizvedenih primarnih petrohemijskih derivata. Kao rezultat svega navedenog danas svi evropski petrohemijski proizvoĊaĉi maksimalno moguće idu na internu valorizaciju primarnih derivata kroz razvoj kapaciteta za produkciju široke palete neuporedivo akumulativnijih derivata višeg reda. 6
Zapadnoevropski petrohemijski proizvoĊaĉi se na ’’spot’’ trţištu pojavljuju sa sopstvenim etilenom, propilenom, metanolom ili aromatima samo sporadiĉno, u sluĉajevima neplaniranih zastoja u sopstvenim pogonima za proizvodnju derivata. Sa druge strane, nisu ni svi evropski petrohemijski proizvoĊaĉi u istoj situaciji. Tako jedan proizvoĊaĉ etilena iz Centralne ili Istoĉne Evrope ne samo da u izvozu ne moţe biti konkurentan proizvoĊaĉima na bazi etana sa Srednjeg Istoka, već zbog „ekonomije dimenzija kapaciteta” ne moţe konkurisati ni proizvoĊaĉima iz Zapadne Evrope ili SAD (prosek dimenzija etilenskih postrojenja u Centralnoj & Istoĉnoj Evropi je oko 240.000 t/g, dok u SAD iznosi preko 1.500.000 t/g). Uz nastavak već dramatiĉnog rasta potrošnje u NR Kini koji traje već deceniju i po, srednjeroĉno se najdinamiĉniji rast traţnje petrohemijskih derivata oĉekuje u Indiji, u Ruskoj Federaciji i ostalim zemljama Zajednice Nezavisnih Drţava, kao i na Srednjem Istoku. Samo nešto niţe stope rasta traţnje petrohemijskih derivata se prognoziraju za Jugoistoĉnu Evropu, gde se predviĊa i budući znaĉajan doprinos Srbije. Kao nosioci razvoja potrošnje petrohemijskih derivata u Jugoistoĉnoj Evropi se vide: (1) razvoj domaćeg trţišta traţnje za plastiĉnim preraĊevinama, a pogotovo ambalaţom i graĊevinskim materijalima, (2) trend premeštanja kapaciteta prerade iz Zapadne Evrope u ovaj region zbog niţih troškova radne snage. FAKTORI KOJI SU KLJUČNO UTICALI NA SADAŠNJI TEŽAK TRENUTAK PETROHEMIJSKE INDUSTRIJE U SRBIJI I MOGUĆNOSTI ZA REVITALIZACIJU Vratimo se, dakle, analizi faktora koji su kljuĉno uticali na sadašnji teţak status velikih domaćih petrohemijskih proizvoĊaĉa. Pogoršanju parametara poslovanja su nesumnjivo doprinosile i neke objektivne tehnološko-tehniĉke slabosti proizvodnih sistema, gde moţemo izdvojiti: o dimenzije domaćih petrohemijskih kapaciteta, koji danas prema svetskim kriterijumima spadaju u male proizvodne jedinice na granici ili ispod granice ekonomske opravdanosti; drugim reĉima, konkurentnost na svetskom trţištu opterećuju previsoki fiksni troškovi po jedinici proizvoda; o energetsku neefikasnost većine postrojenja za produkciju baznih petrohemikalija, koja realno umanjuje konkurentnost domaćih proroizvoĊaĉa na izvoznom trţištu; naime, bez obzira što u protekle dve-tri decenije na tehnološkom planu nije bilo revolucionarnijih promena, u svetu je generalno veoma mnogo raĊeno na redukovanju normativa energetskih utrošaka. Kao subjektivnu slabost, sa posebno znaĉajnim uticajem na efiksanost proizvodno-poslovnog funkcionisanja kompanija »HIP-AZOTARA« iz Panĉeva i »MSK« iz Kikinde, svakako treba pomenuti i nepostojanje adekvatne drţavne politike cena prorodnog gasa. Naime, pomenuta dva petrohemijska proizvoĊaĉa prirodni gas koriste ne samo kao energent, već i kao osnovnu sirovinu. U celom svetu ovako veliki i nesezonski potrošaĉi plaćaju prirodni gas po beneficiranim cenama, znaĉajno niţim od cena po kojima se gas prodaje komunalnim sistemima grejanja. [5] MeĊutim, kljuĉna slabost po našem mišljenju je direktna posledica visokog udela i stalnog povećavanja eksportnih viškova niskoprofitabilnih visokotonaţnih hemikalija. Naime, ĉinjenica je da se danas bazne petrohemikalije proizvedene u Srbiji u niskom procentu interno valorizuju i prevode u profitabilnije derivate više faze dorade, a ĉinjenica je i da je eksterni plasman baznih petrohemikalija na domaćem trţištu mali. Da stvar bude još gora, procenti internih i eksternih domaćih plasmana se permanentno smanjuju. Ovakva situacija je rezultat: o loše koncepcije reprodukcionog povezivanja domaćih petrohemijskih kapaciteta u fazi koja je prethodila njihovoj izgradnji, o redukcije dimenzija »domaćeg« trţišta, kao posledice raspada bivše SFRJ i gašenja niza srpskih kapaciteta za proizvodnju petrohemijskih derivata više faze dorade, i o višegodišnjeg nepostojanja razvojnih investicija na planu valorizacije znaĉajnih viškova baznih petrohemikalija putem konverzije u petrohemijske derivate više faze dorade. 7
- Page 17 and 18: Abstrakt UKLANJANJE ARSENA IZ PODZE
- Page 19 and 20: Socio-ekonomski uslovi u Republici
- Page 21 and 22: Metod rada Specifičnost i težina
- Page 23 and 24: Slika 3. Dijagram zavisnosti koncen
- Page 25 and 26: Reference (1) 20060905 Product broc
- Page 27 and 28: U predhodnom periodu, tokom ispitiv
- Page 29 and 30: ODREĐIVANJE ADSORPCIONOG KAPACITET
- Page 31 and 32: može objasniti u relacijama poveć
- Page 33 and 34: 1,4 1,2 1 0,8 0,6 0,4 0,2 0 1,6 1,4
- Page 35 and 36: 10. Macko , The removal of organic
- Page 37 and 38: ORGANIZATORI • Tehnološko‐meta
- Page 39 and 40: Izdavač: FORUM KVALITETA Asocijaci
- Page 41 and 42: životne sredine i moguća rešenja
- Page 43 and 44: CHYMICUS IV Četvrti međunarodni k
- Page 45 and 46: SADRŽAJ UVODNA IZLAGANJA Đorđe
- Page 47 and 48: CHYMICUS IV Tea Spasojević‐Šan
- Page 49 and 50: EKO SISTEMI I NJIHOVA ZAŠTITA; OST
- Page 51 and 52: 1. UVOD Strana 2 Forum kvaliteta CH
- Page 53 and 54: Strana 4 Forum kvaliteta CHYMICUS I
- Page 55 and 56: Udeo obnovljivih alternativnih gori
- Page 57 and 58: Strana 8 Forum kvaliteta CHYMICUS I
- Page 59 and 60: CIP ‐ Каталогизациј
- Page 61 and 62: XIII • YuCorr Savez inženjera Sr
- Page 63 and 64: REVITALIZACIJA I RAZVOJ PROIZVODNJE
- Page 65 and 66: Posebno velike ekonomske i nemerlji
- Page 67: Treba pomenuti da je globalno aktue
- Page 71 and 72: sekundarnih petrohemijskih derivata
- Page 73 and 74: Na skromnom nivou su i investicije
- Page 75 and 76: UDC:502 ISSN 0354 - 3285 No - 63
- Page 77 and 78: SADRŽAJ - CONTENT Scientific paper
- Page 79 and 80: Milan Radosavljević, Maja Anđelko
- Page 81 and 82: NOVI MATERIJALI SADRŽAJ - TEHNIKA
- Page 83 and 84: Pregledni rad Prateći ekološko-ek
- Page 85 and 86: prostor je blizu, odnosno pored, pr
- Page 87 and 88: Deponija matalurških materijala im
- Page 89 and 90: Literatura 1. Lokalni ekološki akc
- Page 91 and 92: UNIVERZITET U BEOGRADU TEHNOLOŠKO-
- Page 93 and 94: UNIVERZITET U BEOGRADU TEHNOLOŠKO-
- Page 95 and 96: Modeling of motor fuel consumption
- Page 97 and 98: Sadržaj II DEO MODELOVANJE EMISIJE
- Page 99 and 100: I DEO MODELOVANJE POTROŠNJE NAFTNI
- Page 101 and 102: Uvod I deo goriva u sektoru saobra
- Page 103 and 104: Potrosnja svih derivata, t 2,6x10 6
- Page 105 and 106: Metodologija I deo Matematička fun
- Page 107 and 108: Identifikacija parametara I deo eko
- Page 109 and 110: Identifikacija parametara I deo Na
- Page 111 and 112: Identifikacija parametara I deo kil
- Page 113 and 114: Identifikacija parametara I deo god
- Page 115 and 116: Parametar promene cene sirove nafte
- Page 117 and 118: Potrosnja alternativnih goriva, m 3
Upravo prema ovoj analogiji je i nakon poĉetka<br />
rata u Iraku zabeleţen rast profitabilnosti na<br />
nivou ukupne svetske petrohemijske industrije,<br />
ali su tokom 2003. godine zabeleţene velike<br />
fluktuacije traţnje, za šta je po mnogim<br />
analitiĉarima u znaĉajnijoj meri bila odgovorna i<br />
epidemija SARS-a. Dva uragana koja su u<br />
trećem kvartalu 2005. godine pogodili SAD su<br />
bitno redukovala severnoameriĉku ponudu<br />
petrohemikalija i podigli globalne cene<br />
poliolefina. Efekte tekuće globalne ekonomske<br />
krize smo već prethodno pomenuli.<br />
Svi stari i novi etilenski kapaciteti na Srednjem<br />
Istoku baziraju na etanu. Zbog ovakvih<br />
kapaciteta »na bušotini« ovaj region ima<br />
ogromnu startnu prednost - cenu koštanja<br />
proizvedenog etilena. Cena koštanja etilena<br />
proizvedenog u Evropi na bazi sirovog benzina<br />
je više od 3-4 puta veća od cene koštanja<br />
etilena proizvedenog na Srednjem Istoku na<br />
bazi etana. Svetski analitiĉari su sraĉunali da bi<br />
cene koštanja etilena proizvedenog u Evropi<br />
(na bazi sirovog benzina) i na Srednjem Istoku<br />
(na bazi etana) mogle da se izjednaĉe tek sa<br />
cenom sirove nafte od oko 7-8 USD po barelu,<br />
što se više nikada neće desiti.<br />
Zapadna Evropa je već u duţem periodu netouvoznik<br />
etilena, a deficit je u zadnjih nekoliko<br />
godina iznosio 350-400.000 t/g. Obzirom da<br />
danas u svetu postoje samo dva regiona koji su<br />
ozbiljniji neto-izvoznici etilena, a jedan je dosta<br />
udaljen (Severna Amerika), te ulogu<br />
snabdevanja Evrope etilenom sve više<br />
preuzimaju veliki petrohemijski proizvoĊaĉi sa<br />
Srednjeg Istoka. Sliĉna je situacija i sa<br />
propilenom, samo što je deficit Zapadne Evrope<br />
nešto niţi (200-250.000 t/g) 7 i što se kao veliki<br />
isporuĉilac, pored Severne Amerike i Srednjeg<br />
Istoka, pojavljuje i Ruska Federacija.<br />
Što se tiĉe metanola, deficit Zapadne Evrope<br />
danas premašuje nivo od 4,5 miliona tona na<br />
godišnjem nivou i nadoknaĊuje se uvozom iz<br />
Juţne Amerike (Ĉile, Trinidad, Venecuela), sa<br />
Srednjeg Istoka, iz Afrike, kao i iz Ruske<br />
Federacije. Zajedniĉko svim ovim isporuĉiocima<br />
jeste da raspolaţu sa jeftinom sirovinom, jer su<br />
postrojenja za proizvodnju metanola izgraĊena<br />
7 Treba naglasiti da se u Evropi pored petrohemijskog<br />
propilena na trţištu pojavljuju i rafinerijski propilen, kao i<br />
propilen iz dehidrogenacije propana (oko 565.000 t/g iz<br />
postrojenja u Belgiji i Španiji).<br />
na bušotinama gasa, bilo da li se radi o<br />
prirodnog gasu ili metanu.<br />
Obzirom na sve veću ponudu iz regiona<br />
Srednjeg Istoka, olefini proizvedeni u<br />
evropskim petrohemijskim postrojenjima već<br />
danas nisu profitabilan proizvod u klasiĉnom<br />
izvozu, a u perspektivi će biti još i manje.<br />
Razlika u ceni transporta etilena iz<br />
Mediteranskog regiona i Persijskog Zaliva do<br />
destinacione luke u Severozapadnoj Evropi<br />
iznosi samo 80-90 USD/t, što svakako ne<br />
moţe da kompenzuje oko dva i po puta niţu<br />
cenu koštanja etilena proizvedenog u<br />
postrojenju izgraĊenom na bušotini etanskog<br />
gasa. Veoma sliĉna situacija je kada se<br />
uporede evropski proizvoĊaĉ metanola koji<br />
uvozi prirodni gas kao sirovinu i energent za<br />
svoj proizvodni proces i konkurenti iz Juţne<br />
Amerike, sa Srednjeg Istoka, iz Afrike ili Rusije<br />
sa sirovinom ĉija je cena eksploatacije<br />
bagatelna.<br />
Sa druge strane trend integrisanja<br />
zapadnoevropske petrohemijske industrije je<br />
sve izrazitiji te je i udeo kaptivne potrošnje sve<br />
veći, a uticaj “ekonomije dimenzija” sve<br />
znaĉajniji. Nove proizvodne jedinice bazirane<br />
na sirovom benzinu neće biti manje od 600.000<br />
t/g. U tom smislu će i postojeće manje<br />
proizvodne jedinice u Evropi, kao što je i<br />
postrojenje u Panĉevu, zbog visokog udela<br />
fiksnih troškova imati dosta problema sa<br />
konkurentnošću proizvedenih primarnih<br />
petrohemijskih derivata.<br />
Kao rezultat svega navedenog danas svi<br />
evropski petrohemijski proizvoĊaĉi maksimalno<br />
moguće idu na internu valorizaciju primarnih<br />
derivata kroz razvoj kapaciteta za produkciju<br />
široke palete neuporedivo akumulativnijih<br />
derivata višeg reda.<br />
6
Change language