Радно искуство - IHTM - Универзитет у Београду
Радно искуство - IHTM - Универзитет у Београду
Радно искуство - IHTM - Универзитет у Београду
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Cilj rada<br />
Dobijanje jednostavnog modela koji će korektno prikazati količinu emisije zagađujućih materija iz transportnog<br />
sektora u Republici Srbiji.<br />
Potrosnja naftnih derivata, t<br />
Zagadjujuce materije, t<br />
PROCENA EMISIJE IZDUVNIH GASOVA MOTORNIH VOZILA<br />
1 INSTITUT ZA HEMIJU, TEHNOLOGIJU I METALURGIJU<br />
— NAUČNA USTANOVA, BEOGRAD<br />
1,2x10 5<br />
1,0x10 5<br />
8,0x10 4<br />
6,0x10 4<br />
4,0x10 4<br />
6x10 3<br />
5x10 3<br />
4x10 3<br />
3x10 3<br />
2x10 3<br />
2000 2005 2010 2015 2020<br />
Godina<br />
NO X<br />
VOC<br />
PM 10<br />
Slika 3. Emisija NOX, VOC i PM10 iz transportnog<br />
sektora u Srbiji u periodu 2001-2020. godine.<br />
Zagadjujuce materije, t<br />
7x10 6<br />
6x10 6<br />
5x10 6<br />
4x10 5<br />
3x10 5<br />
2x10 5<br />
CO 2<br />
CO<br />
2000 2005 2010 2015 2020<br />
Godina<br />
Slika 2. Emisija CO2 i CO iz transportnog sektora u<br />
Srbiji u periodu 2001-2020. godine.<br />
Kratkoročne i srednjoročne mere za dostizanje evropskih standarda emisije zagađujućih materija iz vozila:<br />
uvođenje strožijih propisa u pogledu kvaliteta vazduha;<br />
U SRBIJI U PERIODU 2001-2020. GODINE<br />
Dalibor M. Marinković 1 , Predrag Milanović 1 , Zoran Popović 1 , Miloš Jelić 2 , Gordana Nešić 1<br />
3,2x10 6<br />
3,0x10 6<br />
2,8x10 6<br />
2,6x10 6<br />
2,4x10 6<br />
2,2x10 6<br />
2,0x10 6<br />
1,8x10 6<br />
1,6x10 6<br />
5000 10000 15000 20000<br />
BDP GS , USD<br />
Model<br />
Ostvarena potrosnja<br />
naftnih derivata<br />
Slika 1. Potrošnja naftnih derivata u transportnom<br />
sektoru u Srbiji u periodu 2001-2020. godine.<br />
ZagaĎujuća<br />
materija<br />
podizanje svesti o novim poboljšanim gorivima, favorizovanje ekološki prihvatljivijih goriva u skladu sa novim zahtevima u pogledu zaštite životne sredine;<br />
upoznavanje tržišta sa vozilima sa nižom emisijom zagađivača i favorizovanje njihove kupovine kroz razne olakšice;<br />
podmlađivanje voznog parka, kupovinom vozila sa savremenijim motorima.<br />
Izvor zagaĎenja<br />
CO nepotpuno sagorevanje<br />
CO2 sagorevanjem<br />
HC nepotpuno sagorevanje<br />
HCHO<br />
formaldehid<br />
NOX<br />
sagorevanjem goriva<br />
2 INSTITUT ‘’KIRILO SAVIĆ’’, BEOGRAD<br />
standardizacija i usklađivanje baze podataka vazanih za transport i statistiku transporta sa državama članicama EU.<br />
Model emisije zagaĎujućih materija iz<br />
izduvnih gasova vozila u Srbiji (Slike 2 i 3)<br />
Gde su:<br />
Uticaj<br />
Stanovništvo Vegetacija Globalne promene Materijali<br />
smanjuje izmenu kiseonika,<br />
utiče na srce, cirkulaciju i<br />
nervni sistem<br />
pojedini ugljovodonici su<br />
kancerogeni, smanjuju ozonski<br />
omotač<br />
utiče na respiratorni sistem,<br />
iritira oči, pri dužem izlaganju<br />
dolazi do leukemije<br />
nepotpuno sagorevanje iritira respiratorni sistem<br />
SO2 sagorevanjem goriva iritira respiratorni sistem<br />
Pb sagorevanjem benzina<br />
PM sagorevanjem goriva<br />
Zemlja<br />
Tabela 1. Dejstvo pojedinih zagađujućih materija na životnu sredinu<br />
neurološke i kardiovaskularne<br />
tegobe<br />
iritira respira torni sistem,<br />
pojedine čestice su<br />
kancerogene<br />
Trend emisije , %<br />
2001-2010. 2010-2020. 2001-2020.<br />
Bugarska +40 +36 +90<br />
Mađarska +55 0 +55<br />
Hrvatska +40 (2001-2007.) - -<br />
Rumunija +41 +33 +88<br />
Slovačka +57 -5 +49<br />
Slovenija +60 +5 +69<br />
Srbija +16 +17.5 +36.4<br />
EU +6.5 +5.9 +13<br />
Metod rada<br />
ugrađuje se u<br />
zemljište, žitarice i<br />
dospeva u hranu<br />
kisele kiše,<br />
zakišeljenje vode i<br />
tla<br />
Izrada modela potrošnje naftnih<br />
derivata u Srbiji u zavisnosti od<br />
BDP-a.<br />
kisele kiše,<br />
zakišeljenje vode i<br />
tla<br />
smanjuju<br />
asimilaciju<br />
Ei,j = Consti · Dj<br />
Ei,j – količina emisije zagađujućih materija,<br />
Consti – normativ emisije zagađujuće materije (i) po litru goriva,<br />
i – zagađujuća meterija: CO, CO2, NOX, VOC, PM10,<br />
j – godina, j=2001-2020.<br />
Tabela 2. Uporedni prikaz trenda emisije iz<br />
transportnog sektora u Srbiji i nekim zemljama EU. Zaključak<br />
indirektno utiče na stvaranje<br />
prizemnog ozona<br />
glavni gas iz grupe gasova<br />
staklene bašte<br />
neki ugljovodonici su gasovi<br />
staklene bašte<br />
gas iz grupe gasova staklene<br />
bašte, sa ugljovodonicima<br />
pravi fotohemijski smog<br />
Svaki utrošeni litar fosilnog goriva sagorevanjem<br />
proizvede približno:<br />
133 g ugljen monoksida,<br />
40 g azotnih oksida,<br />
27 g isparljivih organskih materija,<br />
2.1 g čestičnih materija,<br />
2.51 kg ugljen dioksida<br />
Normiranje emisije zagađujućih<br />
materija po jednom litru potrošenog<br />
goriva.<br />
erozija materijala<br />
erozija materijala<br />
prašina<br />
prašina<br />
Evropska unija kao svoj cilj navodi smanjenje ukupne<br />
emisije gasova staklene bašte do 2020. godine na nivo<br />
koji je 20% niži od emisije u 1990. godini.<br />
Pored cilja da se smanji ukupna emisija gasova<br />
staklene bašte, procena je da će se u gotovo svim<br />
zemljma EU emisija iz transportnog sektora<br />
povećavati u narednom periodu. (Tabela 2).<br />
Sve zemlje u okruženju, prema proceni, imaće u<br />
periodu 2010-2020. godine tendenciju relativnog<br />
smanjenja emisije, sem Srbije (Tabela 2).<br />
Model za Srbiju u periodu 2001-2020. godine daje<br />
najmanje relativno povećanje emisije u odnosu na<br />
okolne zemlje (Tabela 2).<br />
Model potrošnje naftnih derivata<br />
u Srbiji (Slika 1)<br />
Gde su:<br />
Dj = (a + b · BDPGSj) · ∑KFi,j<br />
Dj – ukupna potrošnja motornih goriva,<br />
BDPGSj – bruto domaći proizvod po glavi stanovnika<br />
sračunat po paritetu kupovne moći,<br />
KFi – korekcioni parametri,<br />
a, b – odsečak i nagib fitovane pravolinijske zavisnosti,<br />
respektivno,<br />
i – broj korekcionih faktora, i=1-5,<br />
j – godina, j=2001-2020.<br />
Naftni derivati izeti u razmatranje:<br />
Motorni benzini;<br />
Dizel gorivo;<br />
Tečni naftni gas (TNG).<br />
Prvi korak: izrada modela potrošnje naftnih<br />
derivata u transportnom sektoru.<br />
Model se bazira na korišćenju dva<br />
paramatra:<br />
bruto domaći proizvod obračunat po<br />
paritetu kupovne moći (Gross domestic<br />
product by purchasing power parity);<br />
obim potrošnje naftnih derivata.<br />
Drugi korak: modifikacija modela potrošnje<br />
naftnih derivate uvođenjem korekcionih parametara.<br />
1. KF1 - korekcioni faktor specifične<br />
potrošnje goriva,<br />
2. KF2 - korekcioni faktor pređene<br />
kilometraže,<br />
3. KF3 - korekcioni faktor fluktuacije cene<br />
sirove nafte,<br />
4. KF4 - korekcioni faktor upotrebe<br />
alternativnih goriva,<br />
5. KF5 - korekcioni faktor klimatizacije<br />
vozila.<br />
Ključne reči<br />
Životna sredina<br />
Izduvni gasovi<br />
Emisija iz vozila<br />
Izrada modela emisije na osnovu<br />
potrošnje naftnih derivata i<br />
normativa emisije po jednom litru<br />
potrošenog naftnog derivata.<br />
Potrošnja naftnih derivata
Change language