Радно искуство - IHTM - Универзитет у Београду

Strana 8
Forum kvaliteta
CHYMICUS IV
Veliki kontrast na Srpskom tržištu alternativnih goriva se ogleda kroz dva ekstremuma, sa jedne strane
prema potrošnji obnovljivih goriva Srbija je na samom začelju u Evropi, dok je sa druge strane prema
potrošnji fosilnih alternativnih goriva, tj. TNG‐a, prva u svetu (posmatrano prema udelu u ukupnoj potrošnji
motornih goriva).
Iako je Srbija preuzela međunarodne obaveze koje se tiču dinamike supstitucije obnovljivih goriva i usvojila
neke strateške energetske programe u kojima je definisala korake za implementaciju te supstituciju, do
2011. godine gotovo ništa od toga nije ispunjeno. Međutim, postoji nada da će u narednom periodu kako se
država bude približavala očekivanom članstvu u Evropskoj Uniji dinamika supstitucije obnovljivih goriva
uspostaviti i u kasnijim godinama ubrzati da bi se dostigli standardi prisutni u okolnim državama, članicama
EU.
Prema predviđanju u ovom radu i na osnovu modela potrošnje tradicionalnih motornih goriva i TNG‐a u
Srbiji datog od stane Marinkovića [19] potrošnja obnovljivih goriva će se kretati od sadašnjih marginalnih
količina do 49,6 Kt, 118 Kt i 277 Kt, u 2015., 2020. i 2025. godini, respektivno. Potrošnja TNG‐a će ići od 61
Kt, preko 166,7 Kt, 298 Kt, 445 Kt, 448 Kt i 450 Kt, u 2001., 2010., 2015., 2020. i 2025. godini, respektivno.
Ukupno posmatrano potrošnja svih alternativnih motornih goriva u Srbiji će se kretati od 61 Kt, preko 166,7
Kt, 298 Kt, 495 Kt, 566 Kt i 727 Kt, u 2001., 2010., 2015., 2020. i 2025. godini, respektivno.
Da bi se ostvarile izrečene količine u potrošnji obnovljivih motornih goriva u Srbiji potrebno je pored dobre
volje da država omogući poreskim merama podsticaj kao neophodni elemenat u ostvarivanju ciljeva
upotrebe biogoriva, jer su još uvek troškovi proizvodnje biogoriva veći u odnosu na mineralna goriva.
Potrebno je promeniti akciznu politiku, da i biogoriva koja se namešavaju sa mineralnim gorivima budu u
celini oslobođena akcize. Omogućiti proizvođačima sirovina koje se koriste za dobijanje obnovljivih goriva
subvencije, naročito za one koji počnu da koriste poljoprivredno zemljište koje je do sada stajalo
neobrađeno.
Tržište TNG‐a u Srbiji evidentno već dostiže svoj zenit i nisu potrebne neke posebne podsticajne mere.
Razlozi za veliko učešće TNG‐a u ukupnoj potrošnji motornih goriva mogu se naći u socio‐ekonomskim
faktorima (trenutna cena TNG‐a je oko 45% niža nego ostalih goriva, a potrošnja vozila sa ovim gorivom je
veća za oko 10‐15%) i odličnoj logističkoj razvijenosti maloprodajne mreže na celoj teritoriji Srbije.
6. ZAHVALNOST
Rad predstavlja deo rezultata rada na projektu Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije koji se vodi
pod brojem 45001.
LITERATURA
[1] Greenhouse gas emissions in Europe: a retrospective trend analysis for the period 1990–2006, EEA Report No
4/2009, Copenhagen, 2009.
[2] Hacker F., Harthan R., at all, Environment impacts and impacts on the electricity market of a large scale
introduction of electric cars in Europe – Critical Review of Literature, ETC/ACM Technical Paper 2009/4, Berlin,
2009.
[3] http://en.wikipedia.org/wiki/Alternative_fuel_vehicle#cite_note‐1
[4] Regulation of Fuels and Fuel Additives: Changes to Renewable Fuel Standard Program ‐ Final Rule, USA Federal
Register, 40 CFR Part 80, Vol. 75, No. 58, pp 14669–15320, 2010],
[http://www.epa.gov/otaq/fuels/renewablefuels/index.htm
[5] Regulation of Fuels and Fuel Additives: Changes to Renewable Fuel Standard Program ‐ Final Rule, USA Federal
Register, 40 CFR Part 80, Vol. 75, No. 58, pp 14669–15320, 2010.
[6] http://www.eia.gov/renewable/alternative_transport_vehicles/pdf/attf_c1.pdf