Радно искуство - IHTM - Универзитет у Београду

2.6. Zaključak
Motorna vozila su glavni izvor većine zagađujućih materija u vazduhu, posebno u urbanim
sredinama, kvalitetan model emisije iz izduvnih gasova motornih vozila je esencijalan da bi
se razumeli i kontrolisali problemi zagađenja vazduha. Tradicionalni modeli za predviđanje
emisije kombinuju normalizovane parametre koji zavise od pređenog puta, kategorizacije i
tehnološkog nivoa vozila, itd. Samim tim zahtevaju ogromnu količinu sistematski
prikupljanih statističkih podataka i primenu složenih matematičkih manipulacija, ili složenih
softverskih paketa za obradu. Usled velikog nedostatka statističkih podataka iz saobraćajnog
sektora i sektora zaštite životne sredine, koji se odnose na emisiju iz vozila, model u ovom
radu je zasnovan na pronalaženju emisionih faktora koji su normirani potrošnjom motornih
goriva.
Emisioni faktori su dobijeni analizom dostupnih literaturnih podataka iz celog sveta. Da bi se
omogućila uspešna implementacija odabranih emisionih faktora u slučaju Srbije, u model je
uveden parametar koji koriguje te emisione faktore. Tim parametrom je uzeto u obzir
objektivno stanje u srpskom saobraćajnom sektoru, sa svim lokalnim specifičnostima i
razvojnim projekcijama, koje se razlikuju u odnosu na područija odakle literaturni podaci
dolaze.
Opšta karakteristika modelovanih krivih za sve zagađujuće materije je velika fluktuacija.
Oscilacije emisionih krivih u prvoj polovini mogu se objasniti intenzivnom društvenom
tranzicijom, tokom koje je dolazilo do naglih promena društvenog rasta (Na primer, 2004.,
2005. i 2007. godine, rast realnog BDP-a bio je iznad proseka te decenije. Tako da je 2004.
godine on iznosio, čak, 9,3 %; skoro dvostruko više od proseka, a 3,7 puta više neg o
prethodne godine.). Takva manifestacija promene društvenog rasta, posredno i emisije iz
vozila, nije iznenađenje, jer su i ostale zemlje koje su prošle tranzicioni put kakav Srbija sada
prolazi imale slične manifestacije. U drugoj polovini, obično nakon 2012. godine, za emisiju
je karakterističan ujednačen rastući, ili opadajuću trend.
Po pravilu u godinama intenzivnijeg razvoja, smanjenje emisije je stagniralo, ili se čak
emisija povećavala. Dok je u godinama sa nižim rastom industrijske aktivnosti i BDP-a,
emisija opadala. Posebno zanimljiv period je počeo nakon 2008. godine i traje sve do danas,
kada se zbiva globalni fenomen društveno-ekonomske krize, koji intenzivno utiče i na faktore
koji determinišu emisiju u Srbiji. To je period najveće fluktuacije emisije zagađujućih
materija, u kojem se emisija svih zagađujućih materija značajno smanjivala, kod nekih je to
smanjenje išlo čak i do 27 % (HC i CO). Od 2011. godine primetan je početak stabilizacije
kriznih pokazatelja, što je za posledicu imalo i lagani oporavak saobraćajnog sektora, samim
tim i veoma umereni rast emisije.
Ujednačena promena trendova emisionih krivih u drugom delu objašnjava se načinom na koji
je sam model ustrojen. Pretpostavka prilikom izrade modela je bila da će nakon 2012. godine
98