Радно искуство - IHTM - Универзитет у Београду

Rezultati i diskusija
II deo
Uporedni prikaz rezultata modela emisije PM10 i podataka iz rada Saobraćajnog fakulteta [86]
može se videti na slici 2.28. Zapaža se sličan rastući trend krivih, s’tim da u ovom radu nakon
2008. godine sledi blago opadanje emisije, dok u radu Saobraćajnig fakulteta od 2008. godine
sledi samo usporavanje rasta i stagniranje emisije, bez opadanja. Najverovatniji razlog
različitog ponašanja krivih nakon 2008. godine leži u ne uzimanju u obzir eskalacije svetske
ekonomske krize od strane Saobraćajnog fakulteta. Različiti iznosi godišnjih emisija mogu se
objasniti različitim metodološkim pristupima u ova dva rada, gde se u literaturi nalaze
zaključci da razlike mogu biti i ±50 %, i da je češća pojava dobijanja većih rezultata
korišćenjem softverskih simulatora [73-74, 94, 97].
PM 10 , t
3.200
2.800
2.400
2.000
1.600
1.200
800
Rezultat modela emisije
Rad Saobracajnog fakulteta
2000 2002 2004 2006 2008 2010
Godina
Slika 2.28. Uporedni prikaz rezultata modela emisije PM10 i rezultata datih u radu
Saobraćajnog fakulteta [86].
Godišnja emisija čestičnih materija manjih od 10 μm iz transportnog sektora u nekim
okolnim zemljama prikazana je na slici 2.29. Kod ove zagađujuće materije analiza emisije u
Srbiji i ostalim državama je bila najmanje precizna, jer su podaci koje daje Eurostat za sve
prikazane zemlje, sem Austrije, u stvari procena. U svim okolnim zemljama u periodu 2000-
2006. godina emisija ima rastući trend, sem u Rumuniji. Emisija u Srbiji je povećana u ovom
periodu za 9 %, dok je u Austriji, za koju jedino postoje izmerene vrednosti, povećanje
iznosilo 5,9 %. U ostalim zemljama, sem Rumunije, prema proceni, povećanje emisije u
ovom periodu je bilo veće nego u Srbiji. Vrednosti emisije u Srbiji su i u ovom slučaju
između odgovarajućih vrednosti u Hrvatskoj i Bugarskoj.
95