Радно искуство - IHTM - Универзитет у Београду
Радно искуство - IHTM - Универзитет у Београду Радно искуство - IHTM - Универзитет у Београду
E f (PM 10 ), g/l 0,9 0,8 0,7 0,6 0,5 0,4 0,3 0,2 0,1 Metodologija II deo 2000 2005 2010 2015 2020 2025 Godina Benzinska goriva Dizel goriva TNG Slika 2.13. Iznosi emisionih faktora za PM10 u Srbiji za sva motorna goriva (period 2001- 2025. godina). 2.4.6. Korekcija emisionih faktora - Poznato je da na iznose emisionih faktora najviše utiče vrsta motornog goriva, vrsta vozila, to jest klasa vozila i starost, dok ništa manje ne utiču i karakteristike voznog ciklusa, konfiguracija terena, namena vozila i neke tehnološke karakteristike - tretman izduvnih gasova na izlasku iz vozila (prisustvo katalizatora) i način kontrole rada samog motora (tehnologija ubrizgavanja goriva). Uvođenje korigovanja emisionih faktora je bilo neophodno zbog neizostavnih razlika svih napred pomenutih uticajnih faktora na emisiju u Srpskom saobraćajnom sektoru u odnosu na saobraćajne sektore u SAD-u i Kini, odakle i najviše literaturnih podataka potiče. Sastav voznog parka i raspodela potrošnje motornih goriva u Srbiji i SAD-u se značajno razlikuju. SAD ima potpuno razvijen saobraćajni sektor, u kojem su najbrojnija vozila na benzinski pogon, dizel gorivo se koristi gotovo isključivo samo kod teretnih vozila, a potrošnja TNG-a je zanemarljiva. Prosečna starost voznog parka je značajno niža nego u Srbiji, što znači i da se prosečno koriste tehnološki napredniji motori, sa manjom emisijom. Saobraćajni sektor u Kini je u intenzivnom razvoju, sa predviđanjem da će se i u budućnosti nesmanjenim intenzitetom nastaviti. Procena je i da će se saobraćajni sektor Srbije razvijati, dok intenzitet razvoja neće biti kao u Kini. Udeo korišćenja dizel goriva u Kini je veći nego u SAD, ali još uvek manji nego u Srbiji, dok je sastav voznog parka i veličina vozila sličnija voznom parku u Srbiji, nego u SAD-u. Analizirajući ove razloge, a uzimajući u obzir posebno važnu činjenicu, tekuću svetsku ekonomsku krizu, sa prisutnom neizvesnošću njenog završetka, zaključeno je da je 80
Metodologija II deo neophodno uvesti korekciju emisionih faktora koja će uzeti u obzir specifičnosti saobraćajnog sektora u Srbiji. Svetska ekonomska kriza je globalno, a pogotovo u Srbiji, uslovila usporavanje planiranog ekonomskog i privrednog razvoja. Što dovodi do zaključka da u Srbiji brzina promene emisionih faktora neće imati onu dinamiku prethodno naznačenu u tekstu, bar ne u prvom delu analiziranog vremenskog intervala. Praktično, uvođenje parametra , učiniće trend promene emisionih faktora manje intenzivnim, naročito u prvoj polovini vremenskog intervala. Korekcija emisionih faktora je vezana za prosečnu starost voznog parka i obrnuto je proporcionalna njenom smanjenju. Način izračunavanja parametra prikazan je jednačinom 2.2. = 1 − − ∙ (2.2.) gde su: SVPj – prosečna starost voznog parka u godini „j”, SVP2025 – prosečna starost voznog parka u 2025. godini, – koeficijent starosti vozila. Prosečna starost voznog parka u odgovarajućoj godini izračunata je na osnovu rezultata predstavljenih u prvom delu ovog rada (tabele 3.12. i 3.13. iz dodatka) i kreće se od 16,1 godine u 2001. godini pa do 7,9 godina u 2025. godini. Koeficijent starosti vozila ( ) je bezdimenziona veličina i uzima u obzir uticaj promene prosečne starosti vozila za jednu godinu na parametar . Da bi se koeficijent izračunao, određen je horizont prosečne starosti vozila, tj. maksimalna teorijska starost voznog parka. Sagledavajući socio-ekonomske prilike u Srbiji i postojeće karakteristike voznog parka usvojeno je da horizont iznosi 50 godina. Primera radi, koeficijent starosti vozila bi imao vrednost 1,0 kada bi promena prosečne starosti voznog parka bila jednaka razlici maksimalne i minimalne prosečne starosti voznog parka, tj. (50 − 7,9) godina. Za jednogodišnju promenu izračunato je da vrednost koeficijenta iznosi 0,0238. Vrednosti koje može imati parametar kreću se u intervalu 0,000-1,000. Dve granične vrednosti, parametar bi imao u slučajevima prosečne starosti voznog parka od 50 godina i 7,9 godina. Izračunate vrednosti korekcija emisionih faktora u Srbiji za vremenski period od 2001. do 2025. godine prikazane su grafički na slici 2.14., a vrednosti korekcije u svakoj godini pojedinačno date su u tabeli 3.24. u dodatku. 81
- Page 127 and 128: Vozila starosti izmedju 2-5 godina,
- Page 129 and 130: ) Grupa starosti vozila od 2 do 5 g
- Page 131 and 132: Identifikacija parametara I deo Def
- Page 133 and 134: Ukupna potrosnja motornih goriva, t
- Page 135 and 136: Rezultati i diskusija I deo 1.1.2.1
- Page 137 and 138: Rezultati i diskusija I deo nešto
- Page 139 and 140: Potrosnja TNG-a, t Potrosnja TNG-a,
- Page 141 and 142: Potrosnja TNG-a, t 500.000 400.000
- Page 143 and 144: Potrosnja dizel goriva, t 2.200.000
- Page 145 and 146: Potrosnja dizel goriva, t 2.200.000
- Page 147 and 148: Zaključak I deo periodu od 2001. g
- Page 149 and 150: 2.1. Uvod Zagađen vazduh i dalje o
- Page 151 and 152: 2.2. Zagađenje vazduha u urbanim s
- Page 153 and 154: Zagađenje vazduha u urbanim sredin
- Page 155 and 156: Zagađenje vazduha u urbanim sredin
- Page 157 and 158: Emisioni trendovi u svetu II deo Se
- Page 159 and 160: Emisioni trendovi u svetu II deo me
- Page 161 and 162: 1.2. Metodologija Zagađen vazduh i
- Page 163 and 164: Metodologija II deo ( ) = ∑ ∙ (
- Page 165 and 166: Metodologija II deo univerzitetu (S
- Page 167 and 168: Metodologija II deo Sa slike 2.6. s
- Page 169 and 170: Metodologija II deo Tabela 2.7. Upo
- Page 171 and 172: E f (NO x ), g/l 35 30 25 20 15 10
- Page 173 and 174: Metodologija II deo razliku od rani
- Page 175 and 176: Metodologija II deo U slučaju Srbi
- Page 177: Metodologija II deo Rezultati radov
- Page 181 and 182: 2.5. Rezultati i diskusija Rezultat
- Page 183 and 184: Rezultati i diskusija II deo Karakt
- Page 185 and 186: Rezultati i diskusija II deo Rezult
- Page 187 and 188: 2.5.3. Emisija ugljovodonika Rezult
- Page 189 and 190: HC, t 180.000 160.000 140.000 120.0
- Page 191 and 192: CO 2 , t 10.000.000 9.000.000 8.000
- Page 193 and 194: Rezultati i diskusija II deo Upored
- Page 195 and 196: Rezultati i diskusija II deo Tabela
- Page 197 and 198: Zaključak II deo krenuti postepeni
- Page 199 and 200: Dodatak Tabela 3.2. Vrednosti param
- Page 201 and 202: Dodatak Tabela 3.4. Prikaz kretanja
- Page 203 and 204: Dodatak Tabela 3.6. Vrednosti param
- Page 205 and 206: Dodatak Tabela 3.8. Razvoj motoriza
- Page 207 and 208: Dodatak Tabela 3.10. Kretanje broja
- Page 209 and 210: Dodatak Tabela 3.12. Prikaz kretanj
- Page 211 and 212: Dodatak Tabela 3.13. Kretanje broja
- Page 213 and 214: Dodatak Tabela 3.15. Iznosi potroš
- Page 215 and 216: Dodatak Tabela 3.17. Prikaz rezulta
- Page 217 and 218: Dodatak Tabela 3.19. Uporedni prika
- Page 219 and 220: Dodatak Tabela 3.21. Uporedni prika
- Page 221 and 222: Dodatak Tabela 3.23. Uporedni prika
- Page 223 and 224: Dodatak Tabela 3.25. Iznosi godišn
- Page 225 and 226: Dodatak jest ukupnu disperziju eksp
- Page 227 and 228: Reference [1] M. Belhaj, Vehicle an
Metodologija<br />
II deo<br />
neophodno uvesti korekciju emisionih faktora koja će uzeti u obzir specifičnosti saobraćajnog<br />
sektora u Srbiji. Svetska ekonomska kriza je globalno, a pogotovo u Srbiji, uslovila<br />
usporavanje planiranog ekonomskog i privrednog razvoja. Što dovodi do zaključka da u<br />
Srbiji brzina promene emisionih faktora neće imati onu dinamiku prethodno naznačenu u<br />
tekstu, bar ne u prvom delu analiziranog vremenskog intervala. Praktično, uvođenje<br />
parametra , učiniće trend promene emisionih faktora manje intenzivnim, naročito u prvoj<br />
polovini vremenskog intervala.<br />
Korekcija emisionih faktora je vezana za prosečnu starost voznog parka i obrnuto je<br />
proporcionalna njenom smanjenju. Način izračunavanja parametra prikazan je jednačinom<br />
2.2.<br />
= 1 − − ∙ (2.2.)<br />
gde su:<br />
SVPj – prosečna starost voznog parka u godini „j”,<br />
SVP2025 – prosečna starost voznog parka u 2025. godini,<br />
– koeficijent starosti vozila.<br />
Prosečna starost voznog parka u odgovarajućoj godini izračunata je na osnovu rezultata<br />
predstavljenih u prvom delu ovog rada (tabele 3.12. i 3.13. iz dodatka) i kreće se od 16,1<br />
godine u 2001. godini pa do 7,9 godina u 2025. godini.<br />
Koeficijent starosti vozila ( ) je bezdimenziona veličina i uzima u obzir uticaj promene<br />
prosečne starosti vozila za jednu godinu na parametar . Da bi se koeficijent izračunao,<br />
određen je horizont prosečne starosti vozila, tj. maksimalna teorijska starost voznog parka.<br />
Sagledavajući socio-ekonomske prilike u Srbiji i postojeće karakteristike voznog parka<br />
usvojeno je da horizont iznosi 50 godina. Primera radi, koeficijent starosti vozila bi imao<br />
vrednost 1,0 kada bi promena prosečne starosti voznog parka bila jednaka razlici maksimalne<br />
i minimalne prosečne starosti voznog parka, tj. (50 − 7,9) godina. Za jednogodišnju<br />
promenu izračunato je da vrednost koeficijenta iznosi 0,0238.<br />
Vrednosti koje može imati parametar kreću se u intervalu 0,000-1,000. Dve granične<br />
vrednosti, parametar bi imao u slučajevima prosečne starosti voznog parka od 50 godina i<br />
7,9 godina. Izračunate vrednosti korekcija emisionih faktora u Srbiji za vremenski period od<br />
2001. do 2025. godine prikazane su grafički na slici 2.14., a vrednosti korekcije u svakoj<br />
godini pojedinačno date su u tabeli 3.24. u dodatku.<br />
81
Change language