Радно искуство - IHTM - Универзитет у Београду

1.2. Metodologija
Zagađen vazduh i dalje ostaje jedan od glavnih faktora koji određuje kvalitet života,
pogotovo u urbanim sredinama, na taj način što povećava rizik za zdravlje ljudi i životnu
sredinu. Glavni faktor koji utiče na kvalitet vazduha u urbanim sredinama je emisija
zagađujućih materija iz antropogenih izvora. Potrebno je dodati da i prirodni uslovi kao što su
klima i topografija utiču na kvalitet vazduha.
U ovom radu je obrađivano zagađenje vazduha zagađujućim materijama iz pokretnih izvora,
tj. iz transportnog sektora. Poslednjih godina emisija zagađujućih materija iz izduvnih gasova
vozila u zemljama EU čini 17 % od svih emitera zagađenja vazduha [83].
Kao što je vec rečeno u uvodnom delu, mnogobrojne zagađujuće supstance se ispuštaju
prilikom sagorevanja goriva u motorima vozila. Zbog mogućnosti komparacije sa zemljama
Evropske unije i okolnim zemljama odlučeno je da se u ovom radu analiziraju samo one
zagađujuće materije koje se regulišu Evropskim emisionim normama za izduvne gasove
vozila [20]. Shodno tome, modelovana je emisija sledećih zagađujućih materija:
ugljen-dioksida,
ugljen-monoksida,
azotnih oksida,
ugljovodonika i
čestičnih materija prečnika čestice ≤10 µm.
U literaturi se zapaža da autori najčešće obrađujući emisiju iz vozila svoje modele baziraju na
emisiji određene zagađujuće materije po jednom pređenom kilometru [84-89]. Takav
tradicionalni pristup modelovanju emisije izduvnih gasova podrazumeva definisanje i
kombinovanje normalizovanih parametara zasnovanih na detaljnoj kategorizaciji vozila
prema starosti, tehnologije motora, veličine motora, prosečne i maksimalne brzine u toku
puta, frekvence korišćenja i dužine pređenih distanci vozilom, učestalosti upotrebe određene
kategorije puta, …, uzimaju se u obzir čak i klimatološki po kazatelji. Ovaj pristup
modelovanju emisije zagađujućih gasova podrazumeva primenu složenih matematičkih
metoda za obradu prikupljenih statističkih podataka iz transportnog sektora.
Poslednjih dvadesetak godina intenzivno se razvijaju softverski paketi koji omogućavaju
procenu emisije na osnovu ove metodologije. Postojanje takvih softverskih paketa uprostilo
je i ubrzalo izradu procene emisije. Međutim, da bi se njihovim korišćenjem dobili relevantni
podaci o emisiji, potrebno je raspolagati veoma velikom količinom sistematski zabeleženih
statističkih podataka. Ovaj razlog je najčešće limitirajući faktor koji utiče na kvalitet rezultata
dobijenih primenom tradicionalnog metodološkog pristupa. Na takav problem su naišli i
63