Радно искуство - IHTM - Универзитет у Београду

Uvod
II deo
performansi održivog razvoja ovog sektora širom Evrope. U prilog tome, posebno se
izdvajaju sledeće činjenice:
1. nastavlja se rast u teretnom i putničkom saobraćaju u Evropi;
2. u periodu 1990-2006. godina povećena je emisija gasova staklene bašte;
3. kvalitet vazduha i dalje predstavlja veliki problem u Evropi, uprkos kontinualnom
smanjenju emisije štetnih gasova u vazduhu iz vozila i
4. uticaj zagađenja bukom iz ovog sektora na kvalitet života i zdravlja građana se ne
može zanemariti.
Decembra 2009. godine, na Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP
15) u Kopenhagenu, veliki broj zemalja i međunarodnih organizacija je uz veliku polemiku
postigao globalni sporazum o klimatskim promenama. Ovaj sporazum ne bi trebalo samo da
zaustavi rast globalne emisije gasova staklene bašte, već da utemelji put značajnom
globalnom smanjenju u narednih nekoliko decenija. Za razvijene ekonomije to bi značilo
smanjenje za 25-40 % do 2020. godine, u odnosu na nivo iz 1990. godine; to jest, smanjenje
za 80 % do 2050. godine. Kao posledica toga, svi sektori društvene aktivnosti trebalo bi da
doprinesu smanjenju emisije, ne samo transportni sektor [75].
Emisija zagađujućih materija iz vozila u Evropi ima tendenciju smanjenja, međutim uprkos
takvom trendu predviđanja su da će koncentracije zagađujućih materija i dalje ostati visoke u
nekim urbanim područijima [75]. Ovo se posebno odnosi na koncentracije fino dispergovanih
čestica i azotnih oksida, koje imaju glavni uticaj na kvalitet vazduha i zdravlje ljudi.
Što se tiče Srbije, regulacija kontrole kvaliteta vazduha, to jest, zakonske osnove za
uspostavljanje programa kontrole kvaliteta vazduha, sadržana je u Zakonu o zaštiti životne
sredine [76] i na osnovu člana 10 Statuta grada Beograda [77], kao i u Zakonu o zaštiti
vazduha [78].
Svesni važnosti postojanja informacija vezanih za emisiju iz vozila i činjenice da takve
informacije u Srbiji praktično skoro da ne postoje, proistekla je ideja za izradu rada ove
tematike. Uobičajena praksa u evropskim zemljama prilikom procenjivanja emisije iz
transportnog sektora je upotreba softverskih paketa. Međutim, u slučaju Srbije korišćenje
softverskih paketa ima jedan ključan nedostatak. Za dobijanje reprezentativnih rezultata
prilikom njihovog korišćenja potrebno je raspolagati sa veoma velikom količinom sistematski
prikupljenih statističkih podataka iz ove oblasti, što u Srbiji nije slučaj.
Imajući to u vidu, ovaj rad predstavlja pokušaj dobijanja jednostavnog matematičkog modela
za određivanje emisije zagađujućih materija iz vozila, na jedan drugačiji, u literaturi čes to
nazivan „alternativan način“ [73, 74]. Model je zasnovan na potrošnji naftnih derivata i
normiranju emisija zagađujućih materija dobijenih sagorevanjem jedinične zapremine
motornog goriva.
52