Радно искуство - IHTM - Универзитет у Београду

Zaključak
I deo
periodu od 2001. godine do 2025. godine potrošnja benzinskih goriva u transportnom sektoru
u Srbiji će se smanjiti za oko 9 %, sa 765,4 Kt na 696,7 Kt, ili prosečno godišnje za 0,3 %.
Tržište TNG-a u će Srbiji imati klasičan evolutivni razvoj kakav se već desio u većini
razvijenih zemalja u Evropi. Od svih motornih goriva jedino će potrošnja ovog goriva imati
stalnu tendenciju rasta skoro u celom posmatranom periodu. Jedini izuzetak je 2010. godina,
koja je za sada označena kao godina sa vrhuncem globalne ekonomske krize, kada je
potrošnja TNG-a bila niža nego prethodne godine za, čak, 21 %. U vremenu intenzivnog
rasta, do 2012. godine, porast potrošnje je bio veoma veliki, čak prosečno 24,5 % godišnje.
Nakon 2012. godine potrošnja će ući u period zasićenja, gde će se povećavati umereno, a
pred kraj perioda i zanemarljivo malo. Sagledavajući ceo vremenski interval, od 2001. do
2025. godine, prosečno godišnje povećanje će iznositi 8,5 %, što bi u celom periodu značilo
povećanje za oko 635 %, sa 61 Kt na 448 Kt.
Analizirajući rezultate modela za sva motorna goriva jasno se izdvaja period 2009-2011.
godina. Nije teško zaključiti da se on poklapa sa početkom i razvojem tekuće globalne
ekonomske krize. Kroz ostvarenja potrošnje motornih goriva u tom periodu jasno se vidi
veličina uticaja makro-ekonomskih turbulencija na tržište motornih goriva i ceo trensportni
sektor. To je period značajnog pada potrošnje derivata u Srbiji, ili ubrzavanja smanjenja
potrošnje kod benzinskih goriva; čak je i potrošnja TNG -a u 2010. godini drastično opala,
iako je do tada imala veoma pozitivan trend rasta.
Potrebno je napomenuti da je pri projekciji kretanja stope rasta realnog BDP-a u budućnosti,
čak i odabrana vrednost u ovom radu od 5 % godišnje možda precenjena (MMF i vlada
Republike Srbije predviđaju rast od 5,5 %). Tekuća globalna ekonomska kriza u vreme
pisanja ovog rada još uvek traje i ne vide se jasne naznake njenog kraja. Na njenom početku
(sredinom 2008. godine), većina relevantnih međunarodnih ekonomskih organizacija, pa i
sam MMF, predviđali su manji obim i kraće trajanje kriznog perioda nago što se u realnosti
pokazuje. Sve to implicira da bi trebalo biti veoma oprezan u davanju projekcija u kriznim
vremenima, koja su veoma turbulentna i krajnje nepredvidiva. Ukoliko se pokaže da je
usvojeni rast BDP-a u Srbiji u narednom periodu bio precenjen, to će dovesti do smanjenja
potrošnje naftnih derivata nego što je modelovanjem projektovano.
49