Радно искуство - IHTM - Универзитет у Београду

Identifikacija parametara
I deo
vreme u kojem se svi inputi, ili tržišni činioci, mogu menjati [32-33]. Radi pojednostavljenja
analize u ovom radu, uzimajući u obzir vreme odziva na promene na tržištu energenata u
Srbiji, a kao što je i Gudvin (Goodwin) u svom radu definisao [6], usvojeno je da će kraći
vremenski rok označavati period do godinu dana, a duži vremenski rok će označavati period
duži od godinu dana.
Iznos cenovne elastičnosti tražnje sirove nafte u literaturi dosta varira, bilo da se razmatra
elastičnost za kraći, ili duži vremenski period. Uzroci za veliki raspon elastičnosti mogu biti u
veličini vremenskog intervala u kojem su analizirani podaci vezani za cenu i potrošnju
energenata i specifičnosti tražnje na pojedinim tržištima, državama ili regionima. U literaturi
analiziraju se podaci od 1920. godine pa do današnjih dana, gde su se pri tome tehnološki i
makroekonomski uslovi značajno menjali u pojedinim dekadama tog vremenskog perioda.
Zbog toga su u ovoj analizi korišćeni samo noviji radovi, objavljeni posle 1990. godine.
Uglavnom se prilikom uspostavljanja elastičnosti analiziraju najrazvijenije zemlje (SAD,
zemlje EU, ...) ili veliki potrošači sirove nafte (Kina, Indija, ...). Takvi rezultati, zbog
evidentnih razlika u ponašanju energetskog tržišta u Srbiji i tih tržišta, su uzimani sa
kritičkom rezervom.
Analizom literature zaključeno je da se vrednosti elastičnosti za duži vremenski rok kreću u
intervalu od -1,59 pa do +0,038; a za kraći vremenski period u intervalu od -1,09, do +0,023
[28, 31]. Pri tome je u istim istraživanjima elastičnost za kraći vremenski period prosečno
manja 2-3 puta [29]. Obrađujući potrošnju i cene za ceo svet u vremenskom intervalu 1918-
1999. godina Krišen (Krichene) daje da elastičnost za kraći vremenski period iznosi -0,06,
dok za duži vremenski period iznosi -0,55 [34]. Havranek (Havranek) u svom radu analizira
više od 30 novijih studija sumirajući njihove rezultate i zaključujući da je u njima elastičnost
na kratak rok jednaka -0,09, a na duži rok -0,31 [28]. Kuper (Cooper) u svom radu,
obrađujući 23 zemlje, uglavnom zemlje sa velikim nacionalnim dohodkom i razvijenim
energetskim tržištem, zaključuje da je elastičnost na kraći period jednaka -0,05, a na duži -
0,21 [31]. U ovom radu su obrađene i dve mediteranske zemlje, Grčka i Španija, koje bi
mogle da budu zanimljive za komparaciju sa Srbijom. U njihovom slučaju elastičnosti za
kraći rok iznose -0,055 i -0,088; a za duži rok -0,126 i -0,146; redom [31].
Kada se analizira tržište sirove nafte i naftnih derivata u Srbiji i promene na njemu nastale u
roku od godinu dana, za taj vremenski period se može usvojiti elastičnost koja se u literaturi
odnosi na kraći vremenski rok (vremenski rok od godinu dana je interval u kojem se
razmatraju promene i svih ostalih korekcionih parametara - Pi). To je opravdano, zbog
neelastičnosti tržišta u Srbiji (predviđanja su da će i u budućnosti ostati takvo), jer se očekuje
dinamičan rast u sektoru saobraćaja gde će tražnja za derivatima sigurno rasti ne ključno
vezano za cenu sirove nafte. Sumirajući napred rečeno, za Srbiju je usvojena vrednost
elastičnosti tražnje sirove nafte, u kraćem vremenskom roku, u iznosu od -0,05.
Sa usvojenim elastičnošću izračunat je parametar promene cene sirove nafte i njegovo
kretanje grafički je predstavljeno na slici 1.11., a vrednosti za svaku godinu pojedinačno date
su u tabeli 3.5. u dodatku.
16