Радно искуство - IHTM - Универзитет у Београду
Радно искуство - IHTM - Универзитет у Београду
Радно искуство - IHTM - Универзитет у Београду
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Identifikacija parametara<br />
I deo<br />
godini pojedinačno se mogu videti u tabeli 3.4. u dodatku (cene su izražene u međunarodnim<br />
USD iz 2010. godine) [25]. U ovom radu je prilikom analiza korišćen takozvani „središnji, ili<br />
referentni, scenario“. Referentni scenario u projekcijama predstavlja središnji i najčešće<br />
korišćeni scenario u analizama procene trendova i uzima u obzir samo poznate tehnologije i<br />
umerena predviđanja tehnoloških i demografskih promena. Ovaj scenario se zasniva na<br />
pretpostavci da će se postojeća praksa, politika i nivo pristupa energetskim sirovinama<br />
nastaviti na sadašnjem nivou u kratkoročnom i srednje-dugoročnom periodu. Takođe,<br />
referentni scenario pretpostavlja da će se nastaviti intenzivan ekonomski rast zemalja koje<br />
nisu članice OECD-a, prevashodno misleći na Kinu, Indiju i Brazil [25-27].<br />
Cena sirove nafte, USD<br />
200<br />
150<br />
100<br />
50<br />
0<br />
Slucaj visoke cene<br />
Slucaj niske cene<br />
Referentni slucaj<br />
1990 2000 2010 2020 2030 2040<br />
Godina<br />
Slika 1.10. Kretanje cene sirove nafte (u tri slučaja: referentni i dva granična) sa prognozom<br />
do 2035. godine, prema EIA 2011.<br />
Elastičnost potrošnje sirove nafte i motornih goriva u odnosu na promenu cena tih proizvoda<br />
predmet je izučavanja mnogih autora i institucija. Pristup uspostavljanja elastičnosti u<br />
ekonometriji proističe iz praktične potrebe da se jednostavnom relacijom dobije<br />
međuzavisnost dva parametra. U ovom slučaju cenovna elastičnost tražnje za energentima<br />
značajna je sa stanovišta državne politike jer utiče na uspostavljanje optimalne poreske<br />
politike i posredno na procene uticaja vezane za klimatske promene. Na primer, ukoliko je<br />
potrošnja motornih goriva visoko cenovno neelastična, poreska politika ne može biti dovoljno<br />
efikasna u cilju smanjenja potrošnje goriva i odgovarajuće emisije zagađujućih materija.<br />
Elastičnost potrošnje energenata i promene cene uobičajeno se u literaturi izvodi za kratak<br />
(short run) i duži vremenski rok (long run) [28-31]. Kratak i duži vremenski rok za koji se<br />
izvodi elastičnost, za razliku od uobičajene sintakse, ne označavaju neki određeni vremenski<br />
period; na primer, dva, šest, ili dvanaest meseci. Definisanje ovih perioda važenja elastičnosti<br />
je značajno složenije i nije jednoznačno određeno. Različiti autori daju svoje definicije, ali<br />
suština je da se kao kratak vremenski period definiše vreme u kojem je najmanje jedan<br />
relevantni proizvodni, ili tržišni, faktor konstantan; dugi vremenski period podrazumeva<br />
15
Change language