Радно искуство - IHTM - Универзитет у Београду

1.1. Uvod
Energija je jedan od ključnih faktora koji određuje ekonomski rast. Sa jedne strane energetska
situacija zavisi od trendova potrošnje energije u prošlosti, dok sa druge strane menjanje
ekonomske strukture može imati uticaja na tržište ponude i tražnje energije. Stoga,
neophodno je razumeti odnos između različitih ekonomskih parametara i ostvarene istorijske
potrošnje da bi se razumeo uticaj promene ekonomske strukture na energetski sektor.
U uslovima globalne limitiranosti neobnovljivih energetskih resursa, za svaku zemlju je
neophodno da formuliše dugoročnu strategiju snabdevanja energijom. Preduslovi za
uspostavljanje održive strategije jesu što tačnija predviđanja buduće tražnje energije, kao i
pojedinačnih energenata. Predviđanja energetske potrošnje, čiji bitan udeo zauzimaju i
motorna goriva, je neophodan korak prilikom kreiranja dugoročnih strategija za održavanje
ekonomske stabilnosti i razvoja jedne zemlje. Promenljivi politički, ekonomski i socijalni
faktori čine dugoročne prognoze takv e vrste samo relativno pouzdanim. U tom smislu
modelovanje potrošnje motornih goriva je bilo tema brojnih studija i naučnih radova [1-5].
Autori su uglavnom pokušavali da analiziraju i procene elastičnost između tražnje energenata
i ekonomije, to jest prihoda [6-7]. Tako da je veoma dobro poznata zavisnost između bruto
domaćeg proizvoda (BDP; Gross Domestic Product - GDP) i potrošnje energije, ili potrošnje
naftnih derivata [2, 4, 8].
Tekuće globalne energetske potrebe i zabrinutost oko globalnog zagrevanja postavljaju
međusobno kontradiktorne zahteve. Na koji način očekivani intenzivan ekonomski rast u
zemljama sa niskim i srednjim prihodom pomiriti sa zahtevima za racionalizacijom globalnih
energetskih utrošaka (klasifikacija ekonomija država koje daje „Sv etska banka“ prema
ukupnom nacionalnom prihodu po glavi stanovnika iz 2010. godine, kalkulisano korišćenjem
„Atlas metode“ [9]). Ekonomski rast neminovno vodi povećanju korišćenja energije, a danas
su najzastupljeniji izvori energije goriva iz fosilnih izvora. Međutim, postoje i osnovani
razlozi koji ukazuju da je ovu protivrečnost moguće razrešiti. Prvo, sa povećanjem bruto
domaćeg proizvoda, u razvojnoj fazi, kada se jedna zemlja sa srednjim prihodima razvija u
zemlju sa visokim prihodima, skoro po pravilu potrošnja goriva fosilnog porekla ulazi u fazu
zasićenja [2]. Većina zemalja u kojima je rast potrošnje energije viši nego rast BDP-a su
zemlje sa niskim prihodima, ili zemlje sa srednjim prihodina; u zemljama sa visokim
prihodom BDP raste brže od potrošnje energije [4]. Drugo, uvećanje cena fosilnih goriva
podstiče štedljivost i upotrebu alternativnih (i ekološki prihvatljivijih) goriva. Treće,
tehnološki napredak vodi ka proizvodnji ekonomičnijih motora koji će, takođe, doprineti
racionalizaciji potrošnje goriva.
Značaj predviđanja potrošnje motornih goriva se može uvideti kroz njihov udeo u ukupnoj
potrošnji energije. Naftni derivati su još uvek globalno dominantan izvor energije, u ukupnoj
svetskoj potrošnji energije motorna goriva su učestvovala sa 34,3 % (od toga su motorna
2