Doktorska disertacija - Prirodno

2. Teorijski deo
2- +
SO3 + H2O SO4 + 2H (2.22)
Neki metali imaju nekoliko stupnjeva oksidacije, pa njihovi oksidi mogu ispoljavati oba
tipa ponašanja u vodi. Zbog visokog naboja, Mn(VII) može postojati samo kao okso forma
-
MnO4 na bilo kojoj pH, jer kiseonikovi atomi imaju malu gustinu naelektrisanja na sebi,
usled jake polarizacije od strane katjona visokog naelektrisanja i malog radijusa. Na drugoj
strani Mn(II) jon ispoljava slabo kiseli karakter u vodi, a na pH vrednostima manjim od 6
2+
obrazuje Mn(OH2) 6 . D o d a v a n j e b a z e o m o g u a v a f o r m i r a n j e a k v a h i d r o k s o k o m p l e k s a , a l i
Mn(II) katjon ne može dovoljno da polarizuje kiseonik da bi se formirao okso ligand. Okso
ligandi koji se ne mogu protonovati nemaju bazni karakter zato što su vezani za katjon i @
vezama.
2.10. Hemija Mn, H 2S i Pb u vodenom rastvoru
Mangan (Mn) je jedan od najzastupljenijih metala koji ulazi u sastav zemljine kore i
e s t o s e n a l a z i z a j e d n o s a g v o ž đ e m . P r i s u t a n j e u k o l i i n i o d o k o 0 , 1 % i t o u o b l i k u
karbonata, sulfata, oksida, borata, dok se u elementarnom stanju ne nalazi u životnoj sredini
(Newcombe i Dixon, 2006; Buamah i sar., 2008). Na z a s t u p l j e n o s t m a n g a n a u p r i r o d i u t i e i
a n t r o p o g e n i f a k t o r , n a j e š e z a h v a l j u j u i r u d a r s k i m a k t i v n o s t i m a , k a o i r a z l a g a
p r o i z v o d a k o j i s a d r ž e m a n g a n : e l i c i , đ u b r i v a , f u n g i c i d i , s t o n a h r a n a , b. e z o l o v n i b e n
(Newcombe i Dixon, 2006). K o l i i n a m a n gna a koja dospeva u vode zavisi od geohemijskog
s a s t a v a s r e d i n e k r o z k o j u v o d a p r o t i e i l i s e n a l a z i , a u m a n j o j m e r i o d s a s t v a f a
m o g u i h a n t r o p o g e n i h f a k t o r a .
Sl. 2.33. Eh-pH dijagram stabilnih hemijskih vrsta mangana u vodi
48