Skripta - Departman za Biologiju i Ekologiju - Univerzitet u Novom ...

Antitelo se vezuje za odredjen mali deo molekule antigena koji se zove antigena determinanta ili
epitop. Antigene determinante mogu biti formirane kovalentnom strukturom ili kao u sluaju
proteina i nukleinskih kiselina, nekovalentnim organizovanjem molekule u prostoru. Ukoliko
epitope formira nekoliko susednih ostataka aminokiselina tj. determinisane su linearnom
sekvencom zovu se linearne determinante. Ako ih ine ostaci aminokiselina koji nisu u linearnoj
sekvenci nego predstavljaju ostatke aminokiselina u 3D prostoru onda su to konformacione
determinante. Antitela koja prepoznaju konformacione determinante obino prepoznaju nativne
proteine dok antitela koja prepoznaju linearne determinante obino prepoznaju denaturisane
proteine.
Makromolekule obino sadrže multiple determinante. Neke od njih se ponavljaju a za svaku može
da se veže antitelo/receptor. Prisustvo multiplih identinih determinanti se oznaava kao
multivalentnost ili polivalentnost antigena. Mnogi globularni proteini ne sadrže multiple
identine epitope i nisu polivalentni ukoliko nisu u agregatima. Polisaharidi i nukleinske kiseline,
obino imaju identine epitope koji se ponavljaju, koji su obino odvojeni nekim drugim epitopom
(polivalnentni su). Površina elija, ukljuujui i mikrobe, obino sadrži polivalentne regione
proteinskih i ugljenohidratnih antigenih determinanti.
Determinante koje prepoznaju B elije:
linearne sekvence determinanti (primarna sekvenca rezidua) ili konformacione determinante
(sekundarna, tercijarna, kvaternarne);
male, obino 4-8 rezidua (AK ili šeera)
Determinante koje prepoznaju T elije:
primarna sekvenca rezidua (ne prepoznaju polisaharide ili nukleinske kiseline; proteini su
T-zavisni Ag, šeeri T-nezavisni Ag).
Ag je proteolitiki degradiran u male peptide. T-elije ne prepoznaju slobodan peptid nego
kompleks peptid + MHC;
Ag determinante - obino 8-15 AK.
44