Skripta - Departman za Biologiju i Ekologiju - Univerzitet u Novom ...

U narednim delovima teksta je dat sažet prikaz pojedinih faza adaptivnog imunog odgovora, a
detaljnije informacije bie predoene u posebnom poglavlju.
2.1.5.1. Prepoznavanje antigena
Svaka individua poseduje veliki broj limfocita klonskog porekla, pri emu je svaki klon nastao od
jednog jedinog prekursora i sposoban je da prepozna i reaguje na odredjenu antigenu
determinantu, te se nakon ulaska antigena »selektuje« specifian postojei klon i aktivira
antigenom (Slika 2.7.). Ovaj fundamentalni princip imunog sistema se naziva hipoteza klonske
selekcije, a predložena je kao hipoteza koja objašnjava kako imuni sistem može da ogovori na
veliki broj razliitih antigena. Prema ovoj hipotezi, antigen-specifini klonovi limfocita se razvjaju
ranije i nezavisno od izlaganja
antigenu. elije unutar jednog
klona poseduju identine antigene
receptore koji se razlikuju od
antigenih receptora na elijama
lanicama drugih klonova. Iako je
veoma teško postaviti gornju gra-
nicu broja antigenih determinanti
koje prepoznaje imuni sistem
sisara, naješe se koriste
vrednosti izmedju 10 7 i 10 9. Ovo je
razumljiva aproksimacija broja
razliitih antigenskih receptornih
proteina koji se produkuju te
reflektuje broj pojedinih klonova
limfocita prisutnih u svakom
organizmu.
Slika 2.7. Hipoteza klonske selekcije
Ovo je razumljiva aproksimacija broja razliitih antigenskih receptornih proteina koji se
produkuju, te reflektuje broj pojedinih klonova limfocita prisutnih u svakom organizmu. Strani
antigeni interaguju i aktiviraju postojee klonove antigen-specifinih limfocita tj. onih koji imaju
20