Skripta - Departman za Biologiju i Ekologiju - Univerzitet u Novom ...

More documents

Recommendations

Info

Western blotting (Slika D.3.) je metoda koja se koristi za utvrivanje relativne koliine i molekulske težine pojedinanih proteina iz njihove smeše. Slika D. 3. Karakterizacija antigena Western blotting-om. Proteini antigena se razdvoje SDS-PAGE elektroforezom i prenesu na membranu, kao postojaniji nosa. Membrana sa proteinima se inkubira sa radioaktivno obeleženim antitelima ili enzimom obeleženim antitelima. Ukoliko se koriste radioaktivno obeležena antitela proteini na membrani vizuelizuju se autoradiografijom; dok se u sluaju enzimom obeleženih antitela vizuelizacija vrši izlaganjem fotografskom filmu, zahvaljujui osobini enzima da formira hemiluminiscentni signal koji ostavlja trag na filmu. 218
D.1.1.3. Markiranje i detekcija antigena u elijama i tkivima Za identifikaciju i separaciju pojedinih elijskih tipova iz tkivne ili elijske suspenzije veoma esto se koriste Ab specifina za Ag koji se ekspresuju na/u tim elijama. Za metode bazirane na ovom principu mogu se upotrebiti Ab koja su radioaktivno obeležena, vezana za enzim ili fluorescentno obeležena. Imunofluorescencija je metoda kojom se utvruje prisustvo, lokalizacija i koliina specifinog antigena u nekom tkivu ili eliji na osnovi fluorescencije do koje dolazi kada željeni antigen stupi u reakciju sa specifinim antitelom obeleženim fluorescentnom bojom. Vizualizacija se vrši fluorescentnim mikroskopom koji pomou svetlosti ekscitira fluorescentnu boju, koja za uzvrat emituje svetlost, ali neke druge talasne dužine. Ovom metodom se mogu ispitivati sve elijske komponente za koje postoje antitela. Ispituju se enzimi, strukturni proteini, prisustvo virusa. Imunohistohemija kombinuje anatomske, imunološke i biohemijske tehnike za identifikaciju specifinih tkivnih komponenti na osnovu reakcije antigen/antitelo pri emu je antitelo obeleženo vidljivim markerom. Najpopularnij imunohistohemijske metode su one kod kojih je enzim vezan za Ab ili gde je Ab fluorescentno obeleženo. Protein ije se prisustvo želi ispitati predstavlja antigen, za koji postoji odreeno antitelo koje se može obeležiti enzimom. Posle reakcije Ag-Ab dolazi do aktivacije enzima koji reaguje sa supstratom i nastaje intenzivno obojen proizvod reakcije koji se može analizirati obinim svetlosnim mikroskopom. Protona citometrija (Flow cytometry) je metod za kvantifikaciju razliitih komponenti i strukturnih karakteristika elija. Koristi se za odreivanje fizikih i hemijskih karakteristika (veliina, oblik, granulacija elija), metabolikih i fizioloških karakteristika (aktivnost enzima, sinteza DNA). U te svrhe se koristi protoni citometar, iji su osnovni elementi: izvor svetlosti - laser, sabirna optika, elektronika i kompjuter koji prevodi signale u podatke. elije koje se analiziraju mogu biti žive ili fiksirane, ali je bitno da budu u monodisperziji, zato što se analiziraju jedna po jedna. elije u suspenziji kontinuirano protiu (flow) kroz laserski zrak i svaka od njih odbija odreenu koliinu laserskog zraka, a takoe i emituje fluorescentnu svetlost nastalu ekscitacijom pomou lasera (ako je fluorescentno obeležena). Citometar simultano meri nekoliko parametara: intenzitet svetlosti razliitih uglova odbijanja i intenzitet fluorescencije razliitih talasnuih dužina. Odbijanje pod malim uglom (0.5° -5°) govori o veliini elije, a veliki ugao odbijanja 15° -150° o granulaciji. Odbijeni i emitovani zraci dolaze do elektronskog detektora koji je povezan sa kompjuterom. 219
Page 1 and 2:
Tatjana Kosti i Silvana Andri Molek
Page 3 and 4:
Predgovor Ova skripta je rezultat r
Page 5 and 6:
3.3.4. MHC molekuli klase II 56 3.3
Page 7 and 8:
5.2. EFEKTORNI MEHANIZMI UROENOG /
Page 9 and 10:
UVOD U IMUNOLOGIJU 01 U ovom delu s
Page 11 and 12:
Osnovni pojmovi o evoluciji imunog
Page 13:
tanane razlike izmedju zdrave i mal
Page 16 and 17:
Urodjeni i adaptivni imunitet su fu
Page 18 and 19:
Tabela 2.2. Poreenje urodjenog i ad
Page 20 and 21:
Zaštitna uloga imunosti uperena pr
Page 22 and 23:
strukturi izmedju odredjenih antige
Page 24 and 25:
Sposobnost memorisanja je jedan od
Page 26 and 27:
histokompatibilnog kompleksa (engl.
Page 28 and 29:
U narednim delovima teksta je dat s
Page 30 and 31:
eliminaciju mikroba. Eliminacija ek
Page 32 and 33:
2.2.1. elije imunog sistema elije k
Page 34 and 35:
Klase limfocita Iako su morfološki
Page 36 and 37:
Aktivacija limfocita Antigeni i dru
Page 38 and 39:
koja, izmedju ostalog, sadrži lizo
Page 40 and 41:
kosti. Crvena kosna srž ovih kosti
Page 42 and 43:
Razliite klase limfocita su raspore
Page 44 and 45:
Limfoidni folikuli gra- de B elijsk
Page 46 and 47:
to su uglavnom CD8 +, od kojih 10%
Page 48 and 49:
Recirkulacija limfocita i njihova m
Page 50 and 51:
Migracija efektornih i memorijskih
Page 52 and 53:
Antitelo se vezuje za odredjen mali
Page 54 and 55:
jedinica koji imaju globularnu konf
Page 56 and 57:
Slika 3.2. Forme teškog lanca imun
Page 58 and 59:
promenama u ekspresiji Ig gena i pr
Page 60 and 61:
3.2.5. Karakteristike antitela veza
Page 62 and 63:
svaki serološki definisan HLA alel
Page 64 and 65:
3.3.4. MHC molekuli klase II Klasa
Page 66 and 67:
inficiraju bilo koji eliju koja ima
Page 68 and 69:
3.4. PROCESOVANJE I PREZENTACIJA AN
Page 70 and 71:
3.4.2. Prezentacija proteinskih ant
Page 72 and 73:
Endotelne elije vaskularnog sistema
Page 74 and 75:
internalizaciju. B limfociti na mem
Page 76 and 77:
peptida (engl. class II-associated
Page 78 and 79:
se iz citosola u endoplazmatski ret
Page 80 and 81:
3.5.1. Struktura TCR TCR koji se e
Page 82 and 83:
Sve elije koje ekspresuju TCR su M
Page 84 and 85:
3.5.5. Pomone molekule T elije eksp
Page 86 and 87:
3.5.6.1. Struktura CD4 i CD8 korece
Page 88 and 89:
Na T limfocitima je otkriven još j
Page 90 and 91:
Selektini su karbohidratni vezujui
Page 92 and 93:
4.1.1. Funkcionalni odgovor T limfo
Page 94 and 95:
Nakon eliminacije antigena, T elijs
Page 96 and 97:
4.1.3. Signalna transdukcija preko
Page 98 and 99:
Slika 4.7. Šematski prikaz formira
Page 100 and 101:
Još jedna kinaza koja ima ulogu u
Page 102 and 103:
inozitol 1,4,5-trifosfat (IP3) i di
Page 104 and 105:
NFAT (engl. nuclear factor of activ
Page 106 and 107:
4.2.2. Prepoznavanje antigena i ant
Page 108 and 109:
Slika 4.13. Signalni put BCR komple
Page 110 and 111:
4.2.2.3. Funkcionalni odgovori B el
Page 112 and 113:
B limfociti prezentuju proteinske a
Page 114 and 115:
Diferencijacija B limfocita u elije
Page 116 and 117:
eliminaciju razliitih tipova antige
Page 118 and 119:
Drugim reima, samo one elije koje p
Page 120 and 121:
Regrutovana SHIP hidrolitiki razla
Page 122 and 123:
5.1. CITOKINI Generalno posmatrano,
Page 124 and 125:
Citokini esto utiu na sintezu i akt
Page 126 and 127:
odgovora, a biološka aktivnost raz
Page 128 and 129:
Citokinski receptori koji pripadaju
Page 130 and 131:
5.1.2.1. Faktor nekroze tumora (eng
Page 132 and 133:
Glavni intraelijski izvor IL-1 su,
Page 134 and 135:
time i biološki aktivnu heterodime
Page 136 and 137:
infekcija, a posebno dvostruki lana
Page 138 and 139:
IL-6 stimuliše sintezu proteina ak
Page 140 and 141:
5.1.3.1. Interleukin-2 (IL-2) IL-2
Page 142 and 143:
produkcija IL-4 je veoma važna za
Page 144 and 145:
IFN- stimuliše ekspresiju klase II
Page 146 and 147:
5.1.3.7. Uloga citokina T elija u s
Page 148 and 149:
Tabela 5.5. Citokini koji regulišu
Page 150 and 151:
Interleukin-9 (IL-9) je citokin koj
Page 152 and 153:
Neke komponenete urodjenog imunog s
Page 154 and 155:
sistema to je samo do nivoa razliko
Page 156 and 157:
cirkulišuih proteina plazme na mes
Page 158 and 159:
Epitelijalna barijera i serozne šu
Page 160 and 161:
Neutrofilni polimorfonuklearni leuk
Page 162 and 163:
prezentujue elije (APC). Dakle, mak
Page 164 and 165:
po površini endotela. Tada hemokin
Page 166 and 167:
proteina komplementa, su takodje po
Page 168 and 169:
Neutrofili i makrofagi uvlae vezane
Page 170 and 171:
Sve fagocitne elije funkcionišu na
Page 172 and 173:
O2- i H2O2 su jaki oksidanti i efek
Page 174 and 175:
5.2.2.3. Urodjeno-ubilake elije - e
Page 176 and 177: prepoznavanja NK elije ubijaju cilj
Page 178 and 179: Prepoznavanje mikroba od strane kom
Page 180 and 181: Neki hemijski medijatori (npr. lizo
Page 182 and 183: 5.2.3. Uloga urodjenog imuniteta u
Page 184 and 185: mehanizmi, i jednog i drugog sistem
Page 186 and 187: Type Hypersensitivity - DHT), termi
Page 188 and 189: Odgovor i diferencijacija CD4+ T el
Page 190 and 191: subpopulacija sa veom heterogenošu
Page 192 and 193: stimulišui produkciju IL-12 iz mak
Page 194 and 195: Glavna efektorna funkcija TH2 elija
Page 196 and 197: Migracija efektornih T elija iz cir
Page 198 and 199: Efektorne funkcije aktiviranih makr
Page 200 and 201: Prepoznavanje antigena i aktivacija
Page 202 and 203: akcesornih molekula za njihove liga
Page 204 and 205: Antitela produkuju B limociti i pla
Page 206 and 207: afinitetne maturacije. Mnoge profil
Page 208 and 209: da bi bili fagocitirani. Ovi isti t
Page 210 and 211: 5.4.4.1. Putevi aktivacije kompleme
Page 212 and 213: Prema tome C3 konvertaza alternativ
Page 214 and 215: C1r i C1s su serin-esteraze koje fo
Page 216 and 217: C5 konvertaza generisana alternativ
Page 218 and 219: 5.4.4.3. Regulacija aktivacije komp
Page 220 and 221: Komplementom-posredovana citoliza.
Page 222 and 223: 214
Page 224 and 225: se zasnivaju na kompeticiji izmeu n
Page 228 and 229: Slika D.4. Princip protone citometr
Page 230 and 231: specifina, što znai da e se proba
Page 232 and 233: D.1.3. Transgeni miševi i »knock-
Page 234 and 235: 226
Page 236 and 237: Autori: Tatjana Kosti i Silvana And
show all

Skripta - Departman za Biologiju i Ekologiju - Univerzitet u Novom ...

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?